Piše: Vlada MITROVIĆ Novi lovački karabin Blaser R8, biće premijerno predstavljen svetskoj javnosti na predstojećem nirnberškom sajmu IWA 2010. Ekskluzivno objavljujemo materijal o najnovijem modelu R8, koji nam je poslao marketing firme "Blaser". Tako naši čitaoci imaju priliku da saznaju osnovne podatke o ovoj, po mnogo čemu revolucionarnoj lovačkoj pušci. Verovatno ni sam Horst Blaser, koji je 1957, osnovao ovu firmu u nemačkom gradu Isny-Im-Allgau (pokrajina Baden-Wurtemberg), nije slutio da će pola veka kasnije njegovo ime nositi jedan od najpoznatijih proizvođača lovačkog oružja. Od prve bok kombinovane puške Diplomat, do današnjeg Blasera R8, svaki od preko 20 modela bio je apsolutno originalan i u nečemu poseban, moglo bi se reći čak i - revolucionaran. Podsećamo, lovački karabin direktne akcije Blaser R93, već 17 godina ne silazi s vrha lovačke, oružarske "top-liste"...
Sličnost sa Modelom R93 Upravo je Blaser R93, osnova na kojoj je stvoren novi model - R8. U pitanju je repetirajući lovački karabin direktne akcije, što znači da se proces pražnjenja i punjenja puške obavlja pravolinijskim povlačenjem ručice zatvarača nazad-napred. Pritom je zatvarač teleskopski - dvodelni, što mu daje manju dužinu nego kod konvencionalnih obrtnočepnih sistema. U odnosu na sve druge ručno repetirajuće puške, Blaser R93 i novi R8 za 9 cm su kraći, baš zbog dvodelnog teleskopskog zatvarača. Bravljenje se obavlja direktno u cevi, ne u sanduku, preko radijalno raspoređenih zabravljujućih segmenata. Veoma je važno što u procesu bravljenja nema nikakve rotacije (kružnog kretanja), zabravljujućih površina ili čela zatvarača. Povlačenjem ručice zatvarača blagom kretnjom unazad, dolazi do skupljanja, uvlačenja zabravljujućih segmenata i time do odbravljivanja zatvarača. Široki opružni izvlakač je već u zahvatu sa dnom čaure i izvlači je iz ležišta. U krajnjem hodu nazad, uz pomoć izbacivača - izbačena je u desnu stranu. Kretnja ručice unapred, dovodi do zahvata metka iz okvira i njegovo uvođenje u ležište metka u cevi. U krajnjem prednjem položaju ručice zatvarača, dolazi do širenja zabravljujućih segmenata, radijalno po obimu i time do sigurnog bravljenja zatvarača u samoj cevi. Ovaj opis je zajednički za novi model R8 i stari, poznati Blaser R93. Na zadnjem kraju zatvarača nalazi se poluga, koja kliznim kretanjem napred-nazad, obavlja više funkcija. Najpre, kada palcem jače ruke potisnete unapred ovu polugu, dolazi do napinjanja udarnog mehanizma, tj. opruge udarne igle. Kada je ova poluga u prednjem položaju, vidljivo je jarko crveno polje u njenom klizaču, koje i vizuelno opominje da je puška spremna za pucanje. Svako dalje povlačenje ručice zatvarača nazad-napred prepuniće pušku, uz uvek zapet udarni mehanizam. Kada je situacija za pucanje prošla, da bi se osigurala puška, dovoljno je samo još malo pogurati ovu polugu za napinjanje unapred i ona će se glatko, nečujno vratiti u početni položaj, potpuno relaksiravši udarnu iglu. Da bi se manipulisalo ručicom zatvarača u cilju prepunjavanja ili pražnjenja cevi, potrebno je ovu polugu za napinjanje blago potisnuti palcem napred, za samo 3 mm do prvog otpora - tek tada je zatvarač slobodan za manipulisanje.
Originalnost i bezbednost Šta je to svojstveno samo modelu Blaser R8? Konstruktori su za ovu novu pušku osmislili zajednički podsklop, koji čine demontažni okvir za municiju, obarač i štitnik obarača. Ovaj kompaktni modul okvir-obarač, skida se sa puške jednostavno, ali se isporučuje uz svaku pušku i po jedan rezervni sklop (modul) okvir-obarač. Skidanje ovog modula, tj. promena okvira na Blaseru R8, obavlja se istovremenim pritiskom na dva simetrična dugmeta, smeštena s obe strane ispred obarača. Kada palcem i kažiprstom jače ruke istovremeno pritisnute oba dugmeta, okvir sa obaračem u tom trenutku ispadne na dlan. Za jednu sekundu je moguće u upražnjeno ležište ubaciti puni rezervni modul okvir-obarač. Ovaj izmenljivi okvir prima pet metaka malih kalibara, četiri metka srednjih kalibara ili tri metka Magnum kalibra. To je sada povećan kapacitet za jedan metak, u odnosu na model R93. Konstruktori su vodili računa i o bezbednosti modela R8, pa svako vađenje ili skidanje okvira-obarača, za posledicu ima automatsko relaksiranje, opuštanje udarnog mehanizma. Znači, svaka promena okvira dovodi do bezbednog, automatskog opuštanja udarne opruge, koju više apsolutno nije moguće zapeti ni na jedan način, sve dok se okvir ne vrati u pušku. Lako se zaključuju pozitivne strane ove konstrukcije: samo izvadite i na sigurno mesto spremite module okvir-obarač i pušku ne mogu više da zloupotrebe, deca ili neovlašćena lica... Ovaj stepen bezbednosti veoma podržavamo, jer je jednostavan, bez upotrebe dodatnih bravica, čije ključeve moramo da čuvamo ili šifre koja se pamti. Puška stoji u vitrini ili ormaru za oružje, okviri su zaključani posebno i to je vrhunski obezbeđeno oružje. Neko će da kaže: kada je obarač demontažan - odvojiv od puške, finoća okidanja predstavlja problem. Ipak, nije tako i u "Blaseru" to posebno ističu. Hod obarača je izuzetno kratak, bez pripremnog kolena. Povlačenjem silom od samo 0,75 daN (teg od 750 g), dolazi do reskog opaljenja, koje se slikovito opisuje kao prelamanje tankog, staklenog štapića i to je uvek tako. Nema promene okidanja zbog učestalog montiranja i demontiranja modula okvir-obarač. Kako su u "Blaseru" svesni da je sila okidanja od 0,75 daN izuzetno niska i da to u uslovima lova, u debelim zimskim rukavicama, može da bude neprihvatljivo, pripremili su i modul sa silom okidanja od 1,135 daN (teg od 1.135 g). To je takođe veoma mekano, ali će se mnogima učiniti bezbednije i prihvatljivije. Spoj sanduka i modula okvir-obarač je besprekoran i kroz njega je nemoguć prodor prljavštine u unutrašnjost puške. Za nošenje rezervnog modula, predviđena je i zaštitna futrola.
Laka izmena cevi i kalibara Ovu konstrukciju, gde su na pušci integrisani okvir i obarač, uz mogućnost potpunog skidanja tog podsklopa i nošenja kao rezervnog dela (dopunske municije) - do sada nismo imali priliku da vidimo... Za Blaser R8 rade se cevi u svim svetski poznatim kalibrima: od .222 Rem. do .416 Rem. Mag. Sve cevi se rade postupkom hladnog kovanja i to unutrašnje ožlebljenje, ležište metka i prelazni konus, što daje vrhunsku i već poslovičnu preciznost Blaserovim cevima. U zavisnosti od namene i kalibra puške, cevi mogu da budu duge 50 i 57,5 (što je standard) i 65 cm, zatim sa ili bez mehaničkih nišana, debele sa uzdužnim kanelurama ili u standardnom izvođenju. Postoji čak i mogućnost nabavke cevi osmougaonog poprečnog preseka. Blaser R8, kao i model R93, dozvoljava laku izmenu cevi i kalibara. Jednostavnim odvijanjem dva imbus vijka alatkom koja se isporučuje uz pušku, moguće je brzo zameniti cev. Svaka cev je slobodno plivajuća, što znači da ni u jednoj tački ne dodiruje kundak. Specijalno uležištenje (koje se u literaturi naziva beding), omogućava sigurno, uvek isto oslanjanje i pozicioniranje cevi, koje svaki put garantuje preciznost. Svaka Blaserova cev ima na sebi specijalno obrađeno mesto, na koje se kao "sedlo" postavlja originalna, jednodelna Blaserova montaža. U firmi je zvanično i nazivaju saddle rings (sedlo prstenovi - sedlasta montaža). Uz svaku posebno kupljenu cev, dobija se i montaža. Ukoliko kupite cevi u više kalibara ili za više namena, opremite ih odgovarajućim optičkim (ili kolimatorskim) nišanom. Tako upucana puška, svakom naknadnom montažom cevi, davaće uvek utvrđenu sliku pogodaka. Blaser R93, posebno novi R8 su skupa oružja, namenjena lovcima sa dubljim džepom, ali kada se uzme u obzir da se za više namena u lovu ili sportu kupuje samo jedna puška sa više cevi, onda to može da bude i ekonomski opravdano. Interesantna je činjenica da na novoj pušci Blaser R8, na koju je montiran optički nišan Carl Zeiss Ic sa osvetljenom končanicom (novije generacije), svako napinjanje puške polugom ili ručicom zatvarača, automatski uključuje osvetljenje končanice. To je primer saradnje ove dve velike kompanije i ostavlja široke mogućnosti lovcima, da na svoje puške R8, postavljaju optičke nišane i drugih proizvođača.
Izvanredna ergonomija Svi metalni delovi na karabinu Blaser R8 urađeni su od nerđajućih materijala ili je čelik zaštićen od stvaranja korozije. Pored standardnih, postoje verzije i za levoruku lovačku populaciju. Da se o ćudima lovaca i te kako vodilo računa, potvrđuje i činjenica da je moguće jednostavnom kliznom polugicom zabraviti okvir i obarač, čime je onemogućeno njihovo skidanje. Time se Blaser R8, po funkcionisanju praktično približava prethodnom R93 modelu, što je možda i posebna želja nekih lovaca. R8 je moguće lako dopunjavati metak po metak, sa gornje strane. To se jednostavno izvodi, jer metak ne mora da se podvlači pod "usne" okvira, već se puni kao na puškama Mauser M98. Kundak novog Blasera je osmišljen da pravolinijski prenosi silu trzaja u rame strelca. Pritom se ne stvara okretni moment, koji pri opaljenju utiče na podizanje cevi uvis. Nagibom pištoljskog rukohvata, omogućeno je da jača ruka sigurno kontroliše položaj oružja. Nadohvat jače ruke su obarač, dugmad za promenu okvira, ručica zatvarača i napinjuća poluga. Izvanredno ergonomski rešena puška. Karabin R8 proizvodi se u više ponuđenih verzija i cenovnih razreda. U ponudi su R8, R8 Luxus, R8 Black Edition, R8 Attache, R8 Baronesse, R8 Safari, R8 Safari Luxus i R8 Safari Blac Edition. Tu se, pored kalibara, dužina cevi i gravure, radi i o velikom dijapazonu nivoa kvaliteta orahovine za kundak. Znamo da dva stepena viši kvalitet oraha za kundak, može i dvostruko da uveća cenu oružja. Model R8 se transportuje rasklopljen u koferu, koji može da sadrži jednu ili dve cevi i obavezno rezervni modul okvir-obarač, uz alat - ključ za montažu cevi. Blaser R8 je ultramoderna lovna puška poslednje generacije, koju odlikuje mogućnost modularnog rasklapanja i ugrađivanja cevi raznih kalibara. Izuzetno je bezbedna i u lovu i kada je uskladištena. S obzirom da smo među prvima pisali o njoj pre zvanične premijere, nemamo podatke o ceni. Test preciznosti i cenu, ostavljamo za neki od narednih brojeva. Jedno je sigurno: Blaser R8 izazvaće pravi bum na tržištu lovačkih karabina. KALIBAR
Piše: Vlada MITROVIĆ Ferlah je veliki austrijski, evropski i svetski centar oružarske industrije. Lovačko oružje koje ferlaški majstori izrađuju u sedam firmi, svrstava se u vrh puškarskog umeća. I ne samo to - oni uspešno brane čast kontinentalne i germanske oružarske škole, pa ih i Englezi priznaju za sebi ravne. Uvidevši neophodnost organizovane proizvodnje oružja na svojoj teritoriji, imperator Ferdinand 1588, iz Holandije (tada takođe Habsburške), dovodi stotinu najobrazovanijih puškara, koje naseljava u okolini Ferlaha. Ovaj gradić je odabran, jer je na obližnjim Karavankama bilo više rudnika gvožđa, moćni vodotokovi su se slivali niz planine, a drveta i strugara za obradu građe bilo je u izobilju... Holandski puškari sa uspehom su organizovali proizvodnju, što je bilo presudno za vođenje tzv. Tridesetgodišnjeg rata (od 1618, do 1648). Postoji pisani dokument u austrijskom arhivu, po kome je nadvojvoda Leopold V, 1928, naručio veću količinu pušaka u Ferlahu, koje su se u praksi pokazale mnogo kvalitetnije, od do tada korišćenih.
Izrada po želji kupaca U Ferlahu je proizvodnja oružja organizovana kao porodični biznis. Svaka porodica se specijalizovala za određenu oblast ili vrstu oružja: izradu cevi, mehanizma, kundaka, bajoneta, hladnog oružja... Od 1740, do 1780, u doba Marije Terezije, Ferlah postaje centar vojne industrije Habsburške monarhije. (Kasnije je vojna industrija premeštena u Štajer). Marija Terezija 1750, donosi strogo definisane propise o kvalitetu izrade oružja, kojih moraju da se pridržavaju svi ferlaški puškari. To može da se nazove pretečom današnjih evropskih C.I.P. standarda. U Ferlahu se 1790, osniva puškarska radionica Johana Fanzoja. Tih godina, Ferlah dobija i zaštitini znak udruženja (esnafa), svih proizvođača oružja. Od osnivanja asocijacije, varirao je broj ferlaških puškarskih radionica: 1781. godine (kada je asocojacija osnovana), bilo ih je 203, 1845. - 308, 1934. - 80, 1946. - 56, 1989. - 16, da bi 2008. ostalo samo - sedam! Jedna od tih sedam, koja uživa izuzetan ugled je 220 godina stara puškarska firma "Johan Fanzoj". Već devet generacija Fanzoja, proizvodi kvalitetno oružje. Početkom 20. veka, veliki lovac Franc Jozef I u društvu tadašnjeg Johana Fanzoja i plemićke svite, lovi isključivo visoku divljač jednometnim kip-laufom sa spoljašnjim udaračem, koji je za cara izradio "Johan Fanzoj". Puška je nosila ime Ischler Stutzen, a proizvodi se i danas i za nju vlada veliko interesovanje. (Napravimo poređenje: austrijski car, koji je vladao polovinom Evrope 1906, lovi jednometnim kip laufom, a danas mnogi kupci poluautomatskih karabina, prodavce obavezno pitaju: da li imate okvire kapaciteta deset metaka? Očigledno je da smo u edukaciji lovaca negde pogrešili). Ceo 20. vek "Johan Fanzoj" pravi je lovačke puške za većinu evropskih vladara, političara, vojskovođa, bogataša... Tako je 18. decembra 1977, Josip Broz Tito, predsednik tadašnje SFRJ, poslao zahvalnicu i fotografiju sa posvetom Johanu Fanzoju, kao znak da je prezadovoljan isporučenom puškom. Posle jednog lova u Africi 1969, "Johan Fanzoj" proširuje proizvodni program brojnim puškama u teškim, afričkim kalibrima. Tako je pokrivena sva planetarna divljač, koja može da se lovi puškama "Fanzoj": od malih krznašica, do afričkih big six (slon, nosorog, nilski konj, bivo, lav i leopard). U ponudi ove stare firme je preko 300 lovačkih pušaka raznih sistema i uvek ima nešto novo da se predstavi. Na najsavremenijim mašinama i uz potpuno kompjuterizovano projektovanje, ali isključivo u custom pojedinačnoj proizvodnji, poštujući specifične želje kupaca, "Fanzoj" lovcima i ljubiteljima oružja danas nudi: jednometne kip-lauf puške sa svim vrstama udarača, dvocevne sačmarice, dvokuglare, trocevne puške svih konfiguracija i rasporeda cevi i kalibara (drilinge), četvorocevne puške u svim mogućim kombinovanjima kalibara kugla-kugla ili sačma-kugla, obrtnočepne karabine uglavnom sistema Mauser 98 vrhunskog kvaliteta. Kupci se često odlučuju i za razne verzije dvocevnih kombinovanih pušaka i kompleta, sa više pari rezervnih cevi. Kod pušaka "Fanzoj" nije moguće, kao kod drugih proizvođača, izdvojiti i prikazati novi model. Bilo koja od više stotina proizvedenh pušaka je novi model za sebe, jer se radi pojedinačno, po specijalnim zahtevima kupaca. Predstavićemo neke od ručno rađenih pušaka koje je "Johan Fanzoj" izložio na sajmu IWA 2010, u Nirnbergu...
Tri brza metka Driling 9,3x74R - prvi nam je skrenuo pažnju. Kod njega su sve tri cevi urađene u moćnom i u svetu evropskih prelamajućih pušaka najefikasnijem kalibru - 9,3x74R. Puška je rađena u klasičnom rasporedu sa dve gornje horizontalne i jednom donjom cevi. Cevi su od vrhunskog Bohler crome steel - Belerovog čelika, sa visokim procentom hroma. Sve tri cevi su međusobno spojene najskupljim demi-blok postupkom, gde se svaka cev radi sa vezom za susednu cev, a spaja se srebrnim lotom po celoj dužini. Ove tri cevi ubitačnog kalibra 9,3x74R duge su 600 mm, što omogućava potpuno sagorevanje baruta u cevi. Taj 110 godina star kalibar, pored vrhunske efikasnosti, daje sasvim umerene radne pritiske od 3.400 bara i podnošljiv trzaj pri opaljenju, npr. blaži je od .300 Win.Mag. Za bravljivanje ovog prelepog ožlebljenog drilinga, odabrana je trostruka Purdey-Scoot brava. Odlika ove brave su dva donja, klasična Purdey ključa, koje u zatvorenom položaju blokira dvozuba ploča. Treći gornji ključ nalazi se između horizontalnih cevi i blokira ga pokretni klin, smešten u gornjem delu baskule. Veoma kompaktno i čvrsto rešeno bravljenje, bez slabljenja baskule poprečnim bušenjima. Vrhunska puška i vrhunska brava. U istom nivou je i sistem za opaljenje. Kako se i očekuje, reč je o mehanizmu vatri urađenom na bočnim skidajućim Holand&Holand pločicama. Mehanizam je sa deset čivija i njime komanduju dva obarača. Prednji obarač opaljuje dve gornje horizontalne cevi, u sledećem rasporedu: prvo puca desna, pa leva cev. Drugi zadnji obarač, opaljuje donju cev. Na vratu kundaka nalazi se klizno dugme kočnice koja blokira sve, uz unutrašnje interseptore - hvatače. Na cevi na visokoj rampi, nalazi se okrugla zlatna mušica. Zadnji nišan je brzog V tipa, sa vertikalnom, zlatnom linijom u sredini. Nišani se po sistemu stavljanja zlatne tačke, na zlatnu liniju - tzv. tačka na slovo i. Na istoj zadnjoj šini, na kojoj je i zadnji mehanički nišan, nalaze se i baze za prihvat optičkih nišana. Predviđene su brzo skidajuće montaže, koje kupac dobije po želji, uz pušku. Svi metalni delovi baskule i štitnika obarača, bogato su gravirani sa zlatnim inkrustracijama i baroknim scenama iz lova. Kundak je posebna priča. Drvo je staro više stotina godina, a reč je o najređem i najskupljem čerkeskom orahu (circassian walnut). Šara je predivna, uz vrhunsku obradu, pri kojoj se smenjuju poliranje i nauljivanje. Ovaj proces glačanja i sastav ulja je viševekovna, strogo čuvana porodična tajna. Znamo da gravura i kundak u vrhunskoj izvedbi, znatno uvećavaju cenu jedne ovakve puške. Kada je puška završena, najiskusniji majstor puškar prelazi na ispitivanje funkcionisanja, pouzdanosti, sigurnosti, sile obarača, udara igala, otvaranja, zatvaranja, izbacivanja čaura i pouzdanosti ejektora. Takođe i duga ispitivanja i reglažu preciznosti. Kada se sve to uspešno privede kraju, puška ide u međunarodni, od C.I.P. priznati ferlaški ZIŽ (Zavod za ispitivanje i žigosanje oružja), gde se sve to ponovo ispituje, dokumentuje i žigoše. Tek tada se poziva kupac, koji se pažljivo i detaljno obuči za pravilno rukovanje i održavanje oružja, jer je reč o veoma skupom proizvodu. Neko će da se zapita: čemu driling, u tri ista kalibra? Tri brza metka ispaljena bez repetiranja, a puška je kratka, rasklopiva, ekstremno precizna i pouzdana. A i zbog prestiža!
Profi dvokuglara Fanzoj The Boxlock dvokuglara položenih - horizontalnih cevi, radi se u afričkim kalibrima, od .375 H&H, pa naviše. I njene cevi su spojene demoblokom, a duge su 600 mm. Postoje dva donja ključa Purdey, a gornji ključ je koničan produžetak između cevi i u literaturi se naziva doll's head (lutkina glava). Lutkina glava ulazi u odgovarajuće ležište u baskuli, vrlo je skupa za izradu i drastično, zbog koničnih naležućih površina, odlaže vreme pojave neprijatnih zazora u baskuli. Anson-Dili udarni mehanizam je veoma pouzdan i dugovečan, a ugrađeni su i unutrašnji hvatači (interseptori). Ovi hvatači su nezamenljivi, u slučaju da se usled pada ili jakog potresa neželjeno oslobode unutrašnji čekići - udarači. Oni ih hvataju znatno pre kontakta sa udarnom iglom i ne dozvoljavaju opaljenje, jer obarač nije povučen do kraja. Mnogi afrički profesionalni lovci vlasnici su ovakvih pušaka, kupuju ih u verzijama sa manje zlata i gravure, ali uz vrhunsku preciznost i pouzdanost. I ukusi su različiti: mnogi lovci ne žele preterano gravirano oružje. To je način da se stigne do vrhunskog i cenom prihvatljivog oružja.
Lagan i otporan Model Titanium - ortnočepni lovački karabin sistema Mauser 98. Namerno nismo odabrali neki "Fanzojev" teški karabin u afričkom kalibru. Zanimljiviji nam je model Titanium, koji je potpuno je otporan na koroziju, višestruko je jači (otporniji) na visoke temperature i oštećenja od bilo kog čeličnog modela. Model od titanijuma je 45 % lakši od čeličnog modela, što mu u kalibru 8x68S daje masu od 3 kg. Ovakvi karabini imaju deblju, ali lakšu cev, što se povoljno odražava na preciznost, čak i u uslovima brze paljbe i većeg zagrevanja cevi. Puška ima klasično M98 bravljenje zatvarača, bočnu kočnicu sa tri položaja, potpuno podesiv obarač i kundak od čerkeskog oraha, sa specijalnim ležištem - bedingom. U ponudi su kalibri od 6,5 do 8 mm i više dužina cevi i nivoa gravure. Neobičan karabin, koji s donje strane ima graviran lik indijanskog poglavice plemena Crne Noge, a urađen je na zahtev bogatog američkog kupca. Treći put pišemo o prelepim puškama "Johan Fanzoj", a nismo načeli ni delić bogatog opusa ove izuzetno renomirane firme.
Danijela i Patrik U "Johan Fanzoj" stigle su i nove snage: na mestu direktora sada je Johanova kćerka Danijela, a pomaže joj mlađi brat Patrik, koji je diplomirao na Visokoj tehničkoj školi oružarskog inženjerstva u Ferlahu. Patrik je i zaljubljenik u lov i loveći u Pamiru, obrtnočepnim karabinom 8x68S, odstrelio je kapitalnog kozoroga.
Ako bi zavirili u vitrine bilo kog ozbiljnijeg evropskog streljačkog udruženja, mogli bi videti da se u njima nalaze malokalibarske, vazdušne serijske, standardne i biatlon puške, nemačke firme "Anšic". Nekada je tako bilo i u našim kllubovima. Međutim, vremena su se promenila, a ove puške više ne mogu da priušte prosečni domaći strelci. Premijera, njihovog prvenca na sajmu IWA, lovačkog karabina koji je izazvao ogromno interesovanje, podstaklo nas je da vam približimo i dočaramo ovu moćnu fabriku. Pojam preciznosti i perfekcije
Novi lovački karabin ekskluzivno nam je predstavio naslednik Diter Anšic. Iskreni da budemo, očekivano je bilo da iz njihovih ruku izađe vrhunsko oružje. Kako i ne bi kada se zna da "Anšic", izrađuje puške kojima se decenijama unazad osvajaju zlatne olimpijske medalje. Krenimo redom. Davne 1856, Julius Gottfried Anschutz i njegova supruga Luise u mestu Zella-Mehlis osnivaju firmu - "J.G. Anschutz". Gotfrid, čiji je otac bio turingskog puškara, odlučio je da krene sa izradom Flobert oružja, odnosno džepni malogabaritni pištolji i sačmarice. Posao je išao dobro, sve do 1896. Firma je brojala 75 radnika. Početkom 20. veka, 1901, Gotfrid umire, a posao nastavljaju njegovi sinovi Fritz i Otto. Pet godina kasnije firma već ima skoro 200 zaposlenih. U vreme Prvog svetskog rata, ovi radnici će danonoćno proizvoditi oružje za nemačku armiju. Posle Ottove smrti, drugi brat Fric, 1923, sa sinovima Maksom i Rudolfom, nastavlja da vodi firmu. Pod čvrstom rukom Maxa i Rudolfa, firma i dalje napreduje, a broj onih koji rade u njoj popeo se na brojku od 550. Odmah posle Drugog svetskog rata, 1945, firma prestaje s radom. Ipak, ne zadugo, jer već 1950, u gradu Ulmu (Zapadna Nemačka), osniva se firma "J.G.Anschutz Gmbh", sa sedam radnika i 20 mašina. Kreću sa izradom vazdušnog oružja i reparacijom sportskih pušaka. Kvalitet se odmah prepoznaje, tako da brzo upošljavaju 250 radnika. Kreću ozbiljno u proizvodnju vrhunskog sportskog oružja. Sportisti su bili ti koji su munjevito prokrčili put Anšicu. Naš sagovornik i ljubazni domaćin na njihovom štandu, Diter Anšic, dolazi na čelo firme 1968, i četvrta je generacija naslednika, koja nastavlja renomiranu proizvodnju. Uvodi najsavremeniju tehnologiju i modele upravljanja, a sve pod sloganom "Die meister macher". Zaista, vrhunski proizvod - precizno oružje. "Anšic" ubija medalje na svim značajnijim svetskim takmičenjima. Od 2008, firmom rukovodi Diterov sin, Johan, kome otac i dalje pomaže savetima, kako bi kompanija i dalje ostala slavno ime u svetu oružja. "Anšic" je danas sinonim za preciznost, a njihovi modeli izrađeni su do perfekcije. Hit Sajma
Lovački karabin Anschutz 1780, imao je premijeru na IWA. Ubraja se među klasične, obrtnočepne karabine. Za sada se radi u četiri kalibra: .308 W, .30-06 Sprg, 8x57IS i 9,3x62. Može se očekivati proširenje ove lepeze. Srce svakog obrtnočepnog karabina je bravljenje zatvarača. Kod Anšica 1780, zatvarač sa tri puta zabravljujuća brega u čeonom delu, bravi se direktno u cevi. Pod 120 stepeni, na čelu nerđajućeg zatvarača nalaze se tri raspoređena, jaka zabravljujuća brega. U drugom redu se nalaze još tri brega, koja imaju nešto manji poprečni presek, a time i moment inercije. U sredini jednog čeonog brega (široki breg iz prvog reda), nalazi se opružni polužni izvlakač, koji pri zabravljivanju ulazi u žljeb na dnu čaure. Dno čaure je duboko utopljeno u čelo zatvarača, tako da je postignuta maksimalna sigurnost u slučaju neželjenog prskanja čaure ili kapisle. Između prvog i drugog reda bregova, izbušen je bočni otvor kroz koji bi se u stranu evakuisao mlaz vrelih barutnih gasova, daleko od lica i očiju strelca. Na suprotnoj strani od izvlakača, nalazi se okrugli, spiralnom oprugom potiskivani izbacivač čaura. Cilindrično telo zatvarača besprekorno je obrađeno u srebrnastom finišu sa uzdužnim kanalima. Ručica se nalazi tačno iznad obarače i ergonomski je idealno dizajnirana. Postoji više kuglica zatvarača, od polimerskih do drvenih. Napinjanje udarnog mehanizma i udarne igle u zatvaraču, obavlja se po krivoj liniji (kurvenspannung - cam cocking) i zaista je na nivou Anšicovog imena. Ručica i zatvarač klize glatko, nazad-napred, bez ikakvog otpora. U lučnom hodu sa tek primetnim povećanjem sile na ručicu. Kako sami proizvođači kažu - rad zatvarača podseća na repetiranje biatlon pušaka. Udarna igla je iz jednog dela i ima tačno definisanu tačku zaustavljanja. Tako se sprečava njeno oštećenje kod okidanja na prazno. Hod ručice na gore, kratak je i iznosi 60 stepeni, što je omogućeno rasporedom zabravljujućih bregova. Zatvarač se kreće, pravilnije rečeno - bešumno klizi u crnom mat sanduku, zaštićenom anodiziranjem. Sanduk je izrađen od savremene, lagane, a jake legure aluminijuma. Gornja strana sanduka-risivera je pripremljena za prihvat montaže optičkog nišana. Izbušeno je pet navojnih otvora, tri u zadnjem i dva u prednjem delu. Takođe je površina oko njih obrađena talasasto, za prolaz poprečnih vijaka. Postoje, pored više tipova montaža optike, urađene i standardne Pikatini šine, koje su se odomaćile kao univerzalna baza za montaže optičkih nišana. I na sanduku postoje bočni otvori za odvođenje mlaza vrelih gasova u bezbednu stranu, ukoliko bi došlo do prskanja kapisle ili čaure. S desne strane sanduka nalazi se klizna komanda manuelne kočnice, koja ima dva položaja. U ukočenom položaju pored obarače, osigurani su i udarna igla, zapinjača i ručica zatvarača. Kočnica je praktično bešumna. U zapetom položaju iz zatvarača izviruje zadnji deo, koji služi i kao indikator nategnutosti udarnog mehanizma. Obarača direktnog tipa
Konstruktori su posebnu pažnju poklonili vezi bravljenja zatvarača i otpuštanju udarnog mehanizma. Apsolutno je nemoguće opaljenje, ako nisu u čvrstom zahvatu sa cevi, svaki od šest zabravljujućih bregova. Strelci u klasičnom streljaštvu znaju kvalitet mehanizama za okidanje na sportskim "Anšic" puškama. On je prenet i na model 1870 - karabin. Ugrađen je složeni potpuno podesivi sklop obarače - oznaka 5780 D. U standardnoj ponudi je obarača direktnog tipa, dok se može naručiti i ona sa tzv. Pripremnim kolenom - hodom. Sama obarača geometrijski može da se pomera napred-nazad za čitavih 15 mm. Opseg podešavanja sile potrebne za opaljenje iznosi od 0,6 do 1,8 daN. Kupac dobija iz fabrike pušku sa obaračom naštelovanom na opaljenje pri sili od 1,2 daN, što će zadovoljiti većinu lovaca. Kako su nam rekli na "Anšicovom" štandu, njihove obaračke sklopove, mehanizme za okidanje, prodaju raznim proizvođačima oružja, ker su po kvalitetu na svetskom vrhu. U to smo se i mi lično uverili! Kada glatko repetirate Anšic 1870, bešumno je otkočite, povlačenje obarače je najslikovitije opisati, kao lom tankog staklenog štapića: kratko, odsečno, sa precizno definisanom milisekundom opaljenja. Ovaj model opaljuje poput vrhunske sportske takmičarske puške. Savršena obrada cevi
Tradicija duga vek i po, nalaže da se ogromna pažnja posvećuje izradi cevi za mnogobrojna oružja. Bilo da je u pitanju vazdušna, malokalibarska ili centralnog opaljenja, "Anšic" cevi pravi postupkom hladnog kovanja. Istovetno se rade i ležišta metka u cevi, a na kraju uz najveću pažnju obrađuju se usta, tzv. Kruna cevi. Obrada krune cevi, ključni je segment za konačnu preciznost cevi. Skrećemo pažnju vlasnicima oružja, da nepravilnim čišćenjem mogu da oštete usta cevi, jer je dalja prepravka gotovo nemoguća. Bez obzira na kalibar, Anšic 1870, ima cevi duge 56 cm, sa 16 mm širokim prečnikom usta cevi. U kalibru .308 W, cev modela 1780, ima četiri početka zavojnice na koraku 1:12 inča (305 mm). U kalibru .30-06 Sprg, hladnim kovanjem utisnuta su četiri žljeba na koraku 1:10 inča (254 mm). Stari dobri 8x57IS, takođe ima četiri žljeba, ali na koraku 1:9,4 inča (240 mm). Snažni, oprobani i sve popularniji kalibar 9,3x62 ima četiri unutrašnja žljeba u koraku 1:14 (360 mm). Cevi su specijalnim "Anšicovim" postupkom zaštićene od korozije. Na njima se nalaze ugrađeni mehanički nišani. Zadnji je podesiv po pravcu i ima tri žute svetleće tačke, dok je na prednjem ugrađeno crveno fiber otpik vlakno. Za lov pogonom i šumski lov, još uvek ima veliki broj onih koji najveće poverenje daju brzim, efikasnim mehaničkim nišanima. I ovaj segment u "Anšicu" je odrađen na najbolji mogući način. Model 1780, puni se odvojim okvirima izrađenim od presovanog i bruniranog čeličnog lima. Komanda za oslobađanje okvira je smeštena na prednjoj strani štitnika obarače. Bez obzira na kalibar, kapacitet okvira iznosi pet metaka. Za posedovanje jednog ili više rezervnih okvira, potrebno je naručiti kod trgovca ili proizvođača pod šifrom: Best.nr.011641. Oko gađa - kundak pogađa
Ima istine u ovoj našoj narodnoj izreci, a izgleda da su se njome rukovodili i u "Anšicu". Bez obzira da li se radi o klasičnom, bavarskom, svinjska leđa, ili montekarlo obliku, svi su urađeni od orahovine. U svaki kundak ugrađen je dugi, pažljivo glodanjem obrađeni duraluminujumski beding. To je presudno za preciznost puške. Tim uležištenjem - bedingom, dobija se trajna, nepromenjiva preciznost, čija je odlika najkvalitetnijeg oružja. Izradom ovog skupog podsklopa u podkundak,"Anšic" je dokazao da može da proizvede vanserijski lovački karabin. Nakon projektovanja i izrade nulte serije, u fabrici su pristupili detaljnom i dugotrajnom testiranju karabina 1870. Testovi su rađeni u svim mogućim vremenskim uslovima, čak i pri temperaturi od - 30 stepeni Celzijusa. Testirano je i 50.000 opaljenja i repetiranja, kako bi se dokazala njena nepromenjena funkcionalnost i preciznost. Tek kada su svi testovi postigli visoku ocenu, puška je u Nirnbergu predstavljena javnosti. U sva četiri kalibra na 100 m, dobijena je višekratna grupa od tri pogotka, prečnika od 14 do 23 mm. Pucano je sa benč-rets oslonca. Za vreme našeg boravka u Nirnbergu, imali smo vremena da se podrobnije upoznamo sa ovim karabinom. Dugo smo ga razgledali i isprobavali razne varijante kundaka, kako lovačke, tako i sportsko - streljačke, sa otvorom za palac, visokom obrazinom i anatomskim pištoljskim rukohvatom. Držali smo i skupocene primerke sa orahovinom klase - 11. Svaki od prvog do poslednjeg, kvalitetno je urađen i vrhunski upasovan. Rad zatvarača, kočnice, okidanje i balans, bili su onakvi, kakva je fabrika iz koje je ovaj karabin izašao - vrhunski! Vlasnici "Anšica", na naše pitanje, koliko će koštati ova puška, kratko su nam odgovorili? Neće biti iznad onih koje su joj sličnog kvaliteta. Naše mišljenje bi glasilo - lovcima koji vole klasiku, od srca je preporučujemo. Vlada MITROVIĆ kalibar.rs
Kada prođe sezona lova, posebno ona na divlje svinje, pravo je vreme da svi lovci analiziraju svoje uspehe i neuspehe i da razmišljaju o tome kako da budu efikasniji u narednoj sezoni. Kod visoke divljači najpopularniji je lov na divlje svinje, jer je ova vrsta divljači u sve većoj ekspanziji, osvaja i one terene gde je nikad nije bilo do tada, a tamo gde su stalno prisutne, populacija se uvećava, bez obzira na ostale činioce. Lov na divlje svinje, bilo pogonom ili čekom, privlači sve veći broj lovaca, delom zbog veće brojnosti i šansi za odstrel, a delom i zbog najpovoljnijih cena, koje i te kako utiču na učestalost izlazaka na krupnu divljač. Često se u našim lovištima sreću prerađenje vojne puške, bilo u kalibru 7.62x39 mm ili snajperke M76 u poznatom kalibru 8x57. Prvi kalibar i PAP puške su nezgrapne, vrlo ružne i nepraktične, a sam kalibar je nedovoljno efikasan za odstrel iole veće divlje svinje. Po slovu zakona, naravno, ovim kalibrom može da se odstreli divlja svinja, jer mu je prečnik zrna iznad 7mm. Drugi, model M76 je sve češći, a pravo je čudo kako se niko ne seti da ovu tešku, dugačku i grubu pušku jednostavno izbaci iz lovišta. Takođe, ni konstruktori iz ''Zastave'' nisu ništa bolji jer ovaj model nude kao lovački poluautomatski karabin koji, i pored neznatnih korekcija, i dalje podseća na vojno oružje. Napomenimo i to da poluatomatsko oružje jednostavno nije za početnike. Mnogi lovci često maštaju o brojnom krdu na proseci i broju većem od deset primeraka crnih silueta, koje im pretrčava proseku, a oni imaju pun šaržer municije. A kada se to u realnom lovu nekad i desi obično je epilog gomila ispaljenih metaka i promašena ili lakše ranjena divljač. Čak se i iskusni lovcvi, a početnici posebno, uzbude u takvoj situaciji, i pucaju uglavnom nasumice. U takvim situacijama dobrog pogotka jednostavno - nema! Daleko bolja opcija za sve brojnije učesnike lovova na divlje svinje su tri kombinacije. Klasični lovački karabin srednjeg kalibra (poput 7x64 i sve češćeg 9,3x62), sa optikom koja ima pouzdanu skidajuću montažu i malo uvećanje, zatim kombinovana puška (cev za sačmu i karabin) i sve češće (čak i odlične ruske) dvokuglare. Prednosti i mane nabrojanog oružja su sledeće lovac sa karabinom ima samo jedan metak i pucaće samo na sigurno, na jednu divljač, u momentu koji sam proceni da je najbolji. Daleko je bolje i jedna sigurno pogođena divlja svinja nego deset metaka uz već pomenute promašaje ili ranjavanje. Kombinovane puške su veoma česte i to najviše češki i nemački modeli, a ako je ikako moguće treba birati modele u kalibru 12 i 7.65R. To je najbolja kombinacija za lov pogonom i dočekom. Ove puške su skladne, dobro balansirane, cevi su relativno kraće, brže se reaguje. Posebno dolaze do izražaja kada se lovi po neprohodnim terenima, a lovac ima dva metka da pokrije sve situacije, od bliskog pucanja od pucanja ka udaljenim ciljevima. Retka mana ovih pušaka je nešto sporije prepunjavanje. Lovačke dvokuglare su sve popularnije kod naših lovaca. Nedavna pojava ruskog modela Artemida obradovala je sve prosečne lovce manje kupovne moći. Ovo je klasika lova na krupnu divljač, jer lovac ima dva sigurna brza pucnja moćnim karabinskim kalibrom i ima mogućnost odstrela i dva grla u realnoj situaciji. Iskusni lovci odavno koriste neko od pomenutih oružja i kada su u šansi odstrele divljač bez problema, a mnogi se smeju mlađim kolegama kada uzbuđeno ne mogu da objasne ni sebi ni ostalima da su ispalili ceo šaržer a da ni jednu svinju nisu oborili. Oni najiskusniji, koji dugo love svinje, imaju jednu jedinu klasiku to je već legendardni poluatuomatski karabin Browning BAR, najčešće u kalibru 30-06, a sve je češća i verzija u moćnom 9,3x62. Ovo je vrhunsko oružje, upotrebljivo u svim uslovima. Oni koji dugo love svinje ističu da mu nema premca u šumskom lovu pogonom i da je najbitnije biti skoncentrisan i pažljivo odabrati najbolji trenutak za pucanje. Jer, kako smo već rekli, nasumično i nekontrolisano pucanje - mnogo metaka za kratko vreme - ne donosi ulov! JEDAN METAK U većini francuskih lovišta, upotreba poluautomatskih karabina je zabranjena, dozvoljene su dvokuglare i klasični lovački karabini, a pravilo je da prilikom pucanja u pogonu na celo krdo lovac ima pravo da ispali samo jedan metak. To je i ispravno, jer je tada svaki lovac dovoljno skoncentrisan da odabere grlo za odstrel i uputi precizan hitac. PREUZETO IZ REVIJE "ZOV"
što to trpimo.
