Niko u blizoj famiiji se nije bavio lovom...Krajevi odakle su mi roditelji, prilicno poznati lovcima, ali niko od mojih lovac.Ja se rodio pored V.Morave,sto ce dovoljno objasniti moje afinitete...kotlici,kupanje,skakanje sa mosta i pre svega ribolov su trebali da mi budu preokupacija svih ovih godina, sto se i desilo.Medjutim, ozenio sam se, odselio iz rodnog grada u susedni i Morava je postala sve dalja i dalja...Novi ljudi, nove okolnosti i naravno presudna ponovna veza sa Moravom u "tazbini" vratile su me prirodi na razne nacine.
Tako sam prvi put bio u stalnom kontaku sa ljudima koji su lovci...naravno da su to moje interesovanje za "prirodu i drustvo" iskusno iskoristili i poveli me u lov na srndaca, cini mi se u maju...Tog vikenda je verovatno sve pocelo i to tako sto na mestu gde sam bio postavljen, naravno bez oruzja sa iskusnim lovcem, u tri izlaska video 3 srndaca. Lovci se nisu proslavili, a bilans su popravile 2 lisice koje su odstreljene, sto je mene dodatno upalilo!Tako prodje prolece, leto i stize jesen, a ja se u medjuvremenu naslusao prica i prica o lovu...Naravno resio sam da krenem u nedeljni lov na fazana i zeca, prvenstveno zbog aktivnosti tj. setnje u prirodi...tako jedan , drugi vikend i sve cesce ja bez puske setao sa lovcima.Moram da priznam da mi je taj lov i sada omiljen .Kasnije isao sa njima u lov na d.svinje, hajke na sakala i lisicu i posle te lov.sezone uclanio sam se u LU Mika Brada u Svilajncu, pa se jos godinu prosetao poljima i brdima kao pripravnik.Sve je vec ostalo islo spontano...polozio ovacki ispit,nabavio prvu pusku , rusku bokericu IZ 12, sledece godine zensko stene ep.bretona...trenutno je aktivna izgradnja za pocetak jedne zatvorene ceke i nabavka karabina...kad se ne lovi onda ovde provodim vreme uceci od iskusnijih...
Prosle godine zbog problema, pre svega finansijskih, ali i drugih sa kojima se svi LOVCI susrecu u svojim LU, bio sam na korak od prestanka bavljenja lovom...hteo sam da rasprodam opremu i kupim kvalitetan foto aparat i na taj nacin ostanem blizak prirodi i lovstvu...ko zna, mozda se to dogodi...U svakom slucaju porucujem manje iskusnim kolegama, medju kojima sam i ja da se pre svega obrazuju lovacki, barataju elementanim znanjem o lovu i cuvaju tradiciju pravog LOVCA.Jedino obrazovanje i strucnost mladih lovaca moze promeniti zastarele i negativne navike koje ce skroz unistiti ovu plemenitu vestinu!
"Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!"
Vrativši se iz vojske 87- e godine dao sam sebi oduška u snižavanju nivoa testosterona u jurcanju za onim što mi je bilo uskraćeno 12 meseci. Takođe krenulo je i studiranje i ubrzo je život postao kolotečina. Tj fakultet , devojke, izlasci i blejanje. Jednom prilikom početkom 90ih ne znajući šta ću sa sobom krenuo sam sa ocem i njegovom grupom u lov. Doduše i pre toga sam se motao po lovištu ali za svoj groš bez da bilo kome polažem račune. Moj stari iskusna oka znao je da sam dobar materijal za lov ali sa teškom kurcoboljom prema svemu prouzrokovanom lagodnim životom studenta . Stari lisac je nanjušio da mi je potreban izazov da se krv uzburka i da instikti prorade , kao kad se mlad terijer baci u rupu i bude ili pokojnik ili pobednik. Nije se prevario za stanje mog mentalnog sklopa jer je krv proradila (i genetika naravno) te od tada me drži želja i velik žar prema lovu samo se različito ispoljava. Na početku karijere sve se svodilo na qrcenje tj. kome je veći odnosno ko je više ulovio, pa bih ovu fazu nazvao gladne oči. Posle jedno 10ak godina počeo sam da otkrivam čari višednevnih lovova pa bih ovaj deo svoje karijere nazvao sticanje iskustva. Sad sa preko dve decenije staža važne su mi sitnice,poput konfora , kafe u pravom trenutku dobre šale na svoj i tuđ račun i ekipe koja širi pozitivnu energiju a faza bi se okarakterisala kao zrelo doba. Mislim (a i nadam se) da će moje zrelo doba potrajati još nekih 15ak i još koju godinu više a onda sledi faza zalazaka karijere i predaje štafete podmladku verovatno na isti način kako je to moj stari priredio meni !
Jednostavno,rodio sam se kao LOVAC.Od kad znam za sebe interesuje me priroda,sume,reke i zivi svet u njima kao i sklonost ka oruzju i kad se to spojilo uz dedine price koji je i sam bio lovac jednostavno TO je TO.
Ne secam se kad sam i kako zavoleo lov, posto sam bio mali. Majka kaze da su me prvi put vodili(nosili u rancu) kad sam imao dve ipo god i od tad je pocela manija. Svake subote i nedelje sam slusao lovacke price, kad se moj otac dogovarao sa drustvom pred odlazak u lov a i posle lova, i vrlo brzo mi je lov uso u krv. Obozavam prirodu, gonice, oruzje i sve vezano za lov. I sto sam stariji sve ga vise volim, he, nekad se zapitam da li ce ta ljubav da prestane da raste, i da li sam uopste normalan sto toliko volim lov. Ne verujem da je proso jedan dan a da ne mislim na lov
...Lovac sam postao kad sam bio u III razredu osnovne škole...sećam se tada mi je otac punio patrone sa manje baruta da me ne razvali previše trzaj 16-ice Prvo vreme je prolazilo tako sa slbije punjenoj municiji i kad god bismo bili u lovu,sojke,svrake,ćosovi i ostala sitna divljač,otac bi mi punio pušku i stavljao u zgib ramena da gađam. Kasnije sam i ja lepo ovladao punjenjem patrona i sa jače baruta već u IV razredu gađao pa cepao i tako to meni ušlo u krv. Volim prirodu,volim oružje,volim kerove a sve to kad se spoji dobije se LOV
Evo da i ja kazem par reci o tome kako sam ja postao lovac
Kod mene lov u familiju se koliko ja znam ljubi, pocituje i uziva u prirodu jos od moga deda ko se zvao Risto po cime sam i ja krsten Riste. To je deda po tatu ali osim njega i deda po majka je bio isto lovac i to lovac kako kazu meraklija ja nisam mogo da ga upoznam jer je preminuo kad sam ja bio samo 10 meseca, a ovog drugog deda ko je isto tako preminuo od njega sam puno toga naucio upoznao blagodeti prirodi naucio dosta o sve zivotinje. E sad da vas mnogo ne gnjavim osim ova dvojca moja deda lovac ja postao i tata pa ti tu ja poceo i ne samo one teoriske price i dogadjaji od lovu slusao nego poceo i puno da me interesuje kako to ide praktican lov. Posto svi ovaj pricaju danas smo ovo videli ono smo gadjali onaj kaze kako zec mrda so brkove pa onaj kaze kako cica mali zec i meni se to uvuklo u krvi mislim uvuklo to je tamo i bilo nego proradilo to u meni onaj lovacki instikt ono prirodno u meni. I kolege moje ja tako sa samo 5-6 godina dosagivao sam moga tata da jednoom povede i mene u lovu sa njega da ja to okusim kako ide prakticno ne samo ove teorije ii tako ja dosadjivao moga tata Zorana dosadjivao, i jedno uvece kaze on meni jeli sine jel oces ti samnom u lovu da malo vidis kako to mi lovimo i te stvari kako to ide ja skocio na nogje ajde idemo tata idemo!! i on na to kaze polako sine polako na lovu se ide od ranog ujutro do kasno uvece ali ne u sred uvece. I tako dogovorili se mi da idemo ujutro u lov, a ja sam to cekao ko vuk janje na livadu i legnem ja tu odma u krevetu kao cu da spavam, maa jok bre kakav san kakve zajebancije pa idem ujutro konacno u lovu i tako cekam cekam i taman jedno vreme zaspim kad krrc.. otvara se vrata od sobe ove moje komsije ovaj tata i mama nemoj sad da se loso razumemo iii sripim ja na nogje brzo oblecem se spremim se i kad tata vidio da kod mene struja upaljena ulazi covek onako pospan i kaze pa gde ces bre sine sta si se tako obuko. Pa kako gdecu tata pa idemo u lov ajde sta se nisi jos obuko!! pa nasmije se on gde ces bre glavo besna gde ces u 3 u ponoc bre lezi tamo ajde spavaj i legnem ja da spavam nece nedolazi san nikako ii konacno dolazi ujutro polazimo u lov tu odma tata uzima ona nasa lepotica kako ju je on zvao inace zvala se Kasandra posavka bila ko upisana i sad da nehvalim je mnogo jer to normalno da svako lovac hvali svoje kako je to najbolje ii pojdemo mi u lov ii bio je to dobar lovni dan naravno nismo mogli da idemo puno daleko posto se tata bojao da necu moci mnogo da hodam jer sam ja bio ki prase debeo mislim i sad nisam nesto za falenje teglim nekih 100 pa mozda ivise ii tako ja neizljecivo zabolim od ova neizljeciva bolest sto kaze moj tata a njeno ime LOV i priroda ii tako kako sam ja posao od moje 5-6 prvi put posle naravno kad su me vodili kad nisu ali od moje 7 kolege verovale ili ne nisam propustao ni jedan lovni dan gde su tata i njegova grupa tu je bio i mali Riki to ovaj ja bre ii tako sad imam 20 i sam strastan lovac polozio sam vec i lovacki na 18 ii sad se ceka puskica mada ja ponekad ukradem to od tatinih ruke ponosim malo ali neda se stari bas kaze nedam moje dok mogu da hodam i da mrdam ii evo ljudo to je ukratko ta moja prica o tome kako je postao jos jedan vas kolega ustvari meni to bilo u krvi samo ovi moji to probudili u mene taj lovacki duh
Једна везана за ову тему... Овај мали, доле-десно сам ја са око 4 године (+-). Иначе, толико сам био мали да се ја овог лова и не сећам.
п.с. слика је мало лошија јер је сликано са старе слике.
Lovac nije ko vino ne pije i ko ide planinom samo da ubije!
.Kasnije isao sa njima u lov na d.svinje, hajke na sakala i lisicu i posle te lov.sezone uclanio sam se u LU Mika Brada u Svilajncu, pa se jos godinu prosetao poljima i brdima kao pripravnik.Sve je vec ostalo islo spontano...polozio ovacki ispit,nabavio prvu pusku , rusku bokericu IZ 12, sledece godine zensko stene ep.bretona...trenutno je aktivna izgradnja za pocetak jedne zatvorene ceke i nabavka karabina...kad se ne lovi onda ovde provodim vreme uceci od iskusnijih...
i legnem ja tu odma u krevetu kao cu da spavam, maa jok bre kakav san kakve zajebancije pa idem ujutro konacno u lovu i tako cekam cekam i taman jedno vreme zaspim kad krrc.. otvara se vrata od sobe ove moje komsije 
iii sripim ja na nogje brzo oblecem se spremim se i kad tata vidio da kod mene struja upaljena ulazi covek onako pospan i kaze pa gde ces bre sine sta si se tako obuko. Pa kako gdecu tata pa idemo u lov ajde sta se nisi jos obuko!! pa nasmije se on gde ces bre glavo besna gde ces u 3 u ponoc bre lezi tamo ajde spavaj i legnem ja da spavam nece nedolazi san nikako ii konacno dolazi ujutro polazimo u lov tu odma tata uzima ona nasa lepotica kako ju je on zvao inace zvala se Kasandra posavka bila ko upisana i sad da nehvalim je mnogo jer to normalno da svako lovac hvali svoje kako je to najbolje 
!
pozzdrav i do vas pa kad se jednog dana vidimo castim pivce 
što to trpimo.
