Nalazi se u velikom delu Evrope i srednje Azije. Populacija kune belice je osnovana u Wisconsinu-SAD, donetim kao kućni ljubimac (Grizimek, 1990 ; Virgos i Garcia, 2002 ,)
IIIOPIS..
Sveukupno gledajući, kuna belica je kompaktnija od kune zlatice.zbog sireg trupa,kracih zadnjih nogu i kraceg repa. Vrh nosa za razliku od kune zlatice je boje mesa a oči su crne. Tabani i jagodice prstiju su goli.
Udovi su dugi, žbunast rep je prisutan, a krzno je grublje nego kod zlatice.Usi zaobljenije, sire, krace.
MERE
Ukupna dužina je 64- 82 cm. Dužina tela varira između 40 i 52 cm od glave do kraja tela. Imaju duži rep od zlatice, dug od 22 do 30 cm.
TEŽINA
Između 1,1 i 2,5 kg .Otprilike iste težine kao i kuna zlatica.
KRZNO
Krzno je u rasponu obojenosti od tamno smeđe do bledo sivkasto smeđe,sa svetlijom podlakom. Belina na grudima je izrazito bela-te otuda I njen naziv. Belina na vratu i grudima u nekim južnim i Istočnim regionima Evrope je odsutna. U globalu svetlija od zlatice.
ZUBI
Zubna formula za kune je 3 / 3 (sekutići), 1 / 1 (očnjak), 4 / 4 (premolar) i 1 / 2 (kutnjak) ukupno 38 zuba.
CULA
MIRIS
Njuh im je odlicno razvijen.
SLUH
Odlicano razvijen
VID
Vid joj je mnogo bolji od zlaticinog,veoma koristan u mraku. (Grizimek, 1990., Honer i sar. 2001.)
Oglasavanje je slicno kao kod zlatice
IV..ŽIVOT
STANISTE
Mogu se naći na nadmorskim visinama do 4000 m tokom letnjih meseci. One više vole otvorene krajolike, poljoprivredne krajeve, kultivisana podrucja i manje su zavisne od šumskog staništa od zlatice,U divljijim predelima radije preferira listopadne šume i kamenite predele u planinskim staništima. Kuna belica za razliku od kune zlatice se može videti i blizu naselja, u parkovima, štalama, šupama, među složenim drvima itd.Cesto žive u blizini ljudskih naselja, gde se mogu nastaniti u gradjenim objektima i može živeti u blizini ljudi, a da ih oni nikada ne vide. Prirodna stanista uključuju napuštene objekte, suplja stabla,rupe u stenama,napustene jazbine naslaganom drvecu, kamenim ogradama( Nowak,1999. Virgos i Garcia,2002.)
TERITORIJA
Belica je obično solitarna životinja, sem u vreme parenja.Veličina teritorije kao kod vecine varira i zavisi od sezone. Teritorija muzijaka je u rasponu od oko 12 do 211 ha. Raspon je veci u letnjoj sezoni parenja. Orijentaciono teritorija im je oko 80 hektara (200 jutara) u veličini. Mužijaci imaju teritoriju značajno veću od ženki, ali vise i varira, narocito leti kada traži ženke za parenje (Nowak,1999 ).Teritorijalne granice obeležavaju mirisnim znacima.
PONASANJE
Živi pre svega usamljeno, sem kada ima porodicu (majka i mladi) i u vreme parenja. Inace izbegavaju kontakt sa drugim jedinkama svoje vrste. Kao usamljenik, komunikacija izmedju njih je u prvom redu pomoću mirisnih znakova.
Belica je noćna vrsta i retko se može videti po danu. Međutim, tokom parenja se tada često mogu videti. Takođe, za razliku od svoje rođake zlatice, nije tako spretna penjačica po drveću, na koje odlazi samo kad oseća opasnost.Mada neka posmatranja govore da brzo nauci,te spretno to koristi za pristup gnezdama ptica,( Bertusi i Tosetti, 2004;Grizimek, 1990 ) ali skoro iskljucivo lovi na tlu. Iako nedovoljno istražena, primeceno je da za noc može odlutati i do 8 km daleko. Zimi se vise koncetrisu oko i u naseljima.
Malo je poznato o obrambenom ponašanju belice. Moguće je da je slično Zlatici , koja se sklupca-savije glavu između zadnjih nogu,kada je ugrožena.
Kao i većina mustelida ,Belice su agresivne i mogu se uspešno obraniti od predatora većih od sebe.Uglavnom su plen velikim pticama grabljivicama, kao što je orao sova i većih grabljivaca, kao što su lisice isl. ( Grzimek, 1975 ; Schaumann i Heinken, 2002 ).Kuna belica je imuna na ubode pčela i osa, sto joj omogućucava da dodje do meda bez ozleda.
Čini se da se sve vise približava ljudskim naseljima (Grizimek, 1990 )
Studija sprovedena na belicama je otkrila da je većina odraslih zaraženo sa helminths.. Pantlicara (Taenia martis) i tri nematoda (Molineus patens, Capillaria sp. I angiografija strongylus sp.).
Pretpostavlja se da je maksimalni životni vek u divljini 10 godina,mada zivotni vek u prirodi nije pouzdano utvrdjen,a po nekim autorima prosečan vek zivota kuna belica - M. foina u svom prirodnom staništu je 3 godine, U zarobljeništvu, može živeti i do 18 godina (Grizimek,1990,)
V..ISHRANA
Svastojed - Omnivore. Hrane se manjim sisarima , jajima i voćem. Može se reci da je oportunista, iako prednost daju životinjskom plenu. Ishrana varira zavisno od sezone i raspoloživosti hraniva.Jedu dostupne manje sisare i ptice, a posebno voli jaja.Pticija jaja jedu čineći mali rez koji omogućuje da unutrasnjost isisa van, ostavljajući šuplje ljuske, po potrebi ih i odnosi. Belica će jesti razne kicmenjake I beskicmenjake, uključujući žabe i velike člankonosce. Tokom letnjih meseci sezonske bobice, kao što su kupina, malina, kao i drugo voće. U nekim regionima, biljna hrana je glavni deo letnje prehrane. Kada je hrana oskudna one će se hraniti i strvinama. Takođe je poznato da napada i ubija ptice (kokoske,golubovi) i ostale sitne domace zivotinje i to vise nego sto im je trenutno potrebno, kao i druge mustelidi. ( Bertusi i Tosetti, 2004 Grizimek, 1990 , Nowak, 1999 , Virgos i Garcia, 2002 , )
Zivotinjska hrana - Ptice, sisari, vodozemci, jaja, Insekti,lesine.
Biljna hrana:- voće.
Sakuplja I sprema hranu za zimsku dopunu ishrani.
VI.RAZMNOŽAVANJE..
Interval reprodukcije Kune belice je jednom godišnje.Teritorija mužijaka se preklapa sa teritorijom vise ženki, pružajući mu tako pristup kod više potencijalnih partnerki za parenje. I mužijaci i ženke su polno zreli od 15 do 27 meseci starosti. Reproduktivnu spremnost pokazuje preko mirisnih znakova.Tokom sezone parenja njihov krik je signal drugim pripadnicima vrste i uglavnom se cuje noću
PARENJE
Tokom meseca jula muški testisi dostižu maksimum veličine.Miris i njuh igraju važnu ulogu u lociranju potencijalnih partnera.Prvi prilazi mužijak i mirno pokazuju svoje namere, dok ženke u pocetku reagiraju agresivno. Sloj potkožnog masnog tkiva na vratu se koristi kao mesto gde mužijaci mogu uhvatiti ženku tokom kopulacije, koja može trajati i do sat vremena Nakon uparenja, ženke teraju muzijake od sebe ( Bertusi i Tosetti, 2004, Grizimek, 1990 ; Honer i sar 2001., , Lode, 1991 , Nowak, 1999 ). Parenje se odvija u leto, jula avgusta, ali rođenje je odloženo do sledećeg proleća. Iako je oplodjena 8,5meseci (malo krace od zlatice), prava trudnoća (implatacija)
je samo oko mesec dana. Nakon parenja, zametak se delimicno razvije (1- 2 mm)zatim miruje do pred kraj februara,da bi nakon toga ubrzao razvoj.
KOCENJE I MLADI
Mladi dolaze na svet aprila, ponekad cak do juna.Ukupno vreme trudnoće je 230 do 275 dana, (period Gestacije je prosecno 252,5 dana)(Bertusi i Tosetti,2004 ; Grzimek, 1975 , Nowak, 1999 ). Legla mogu biti veličine između 1 do 7,mada su obicno 2 do maksimalno 4 mladunaca,teskih oko 30 g. slabo odlakanih i zatvorenih očiju. Progledaju sa 34 - 38 dana. Zanimljivo je za kune da prvih nedelja zivota imaju na potiljku veci broj zlezda,koje luce specificnu,tecnost.
Ženka sama brine za svoje mlade, koje hrani i stiti. Mladi sisaju do orijentaciono 2 meseca, kada pocinju da uče tehnike lova od majke. Tri meseca nakon kocenja, mlade životinje mogu krenuti u potragu za svojom teritorijom. Odbića mladih se javlja neposredno pred parenje. Na kraju leta su nezavisni. (Grizimek, 1990 ; et al. Honer, 2001 , ) Prirastaj je najvise 40 %.
VIITRAGOVI..
Prisutnost belica,a donekle i brojnost najlakse se utvrdjuje zimi, pracenjem tragova stopala na snegu. Kune imaju po pet prsta na svakom stopalu, medjutim u tragu se cesto nevidi 1 prst(unutrasnji).Jasno su vidljivi otisci kandža,a otisak svih stopala je moze se reci poluokrugao i sirok.Jasno je vidljiv i trag jastucica,koji su goli,te jasnije izrazeni od traga kune zlatice.
VIII.ODREDJIVANJE STAROSTI
Mogu se razlikovati mlade i stare životinje po njihovoj boji. Mladima je sivkasto krzno na leđima.
IX.STRADANJA, ZASTITA..
Kuna belica pomaze u kontroli populacije pacova i miševa(posebno oko farmi).One su takođe hrana za lisice, sove i divlje mačke.Takodje su identifikovane kao vrsta koja može doprineti rasturanju semena biljaka u šumovitim predelima.( Grizimek, 1990 ; Honer, 2001 ; Ruette, Stahl, Albaret, 2003 )
U urbanim područjima kuna belica može ciniti štete. One su često nastanjene po tavanima, stajama.., pa napadaju i unistavaju domacu živinu, kunice.(Bertusi i Tosetti, 2004 ,Grzimek, 1975
Belica se lovi radi regulisanja brojnosti i u nekim zemljama za kvalitetno krzno.Zato, iako belica zbog svojih navika može napraviti odredjene stete coveku i životinjama koje su joj plen,lov treba ograniciti na zimski period. Pritom su trofej lobanja i krzno,koje je manje cenjeno od zlaticinog.Takodje belicom se trguje kao kućnim ljubimcem.( Grizimek,1990,Nowak, 1999)
Populacija kuna belica ne smatraju se ugroženim.
IUCN Crvena lista: LR - LC. Niži rizik najslabije zastite.
CITES: Nema poseban status.
što to trpimo.
