N.Radaković MRKI MEDVED /Ursus arctos,Line, 1758/
Eng.- Brown bear, Rus.- Bars, Medved, Ita.- Orso bruno, Fra.- L'ours brun, Nem.- Braun bar, Rum.- Urs, Bug.- Mečka, Slo.- Rjavi medved.
EVOLUCIJA
Medvedi su najmlađa porodica kopnenih mesoždera. Razvili su se od zajedničkog pretka, svih zveri Miacida (sličnom lasici, koji se penjao po drveću), pre oko 25 - 50 miliona godina tokom eocena. Predak svih današnjih oblika medveda je Ursavus elemensis. Nastao je u Evroaziji pre 18 25 miliona godina, a od njega je kasnije nastao rod Ursus, pre 5 do 10 miliona godina. Na slici je rekonstrukcija mogućeg izgleda jedne vrste medveda nazvane Agriotherium, iz izumrlog roda koji je dugo egzistirao u epohi miocena i pleistocena od pre pre 13,6 do pre 2,5 miliona godina, a naseljavao je Evropu, Severnu Ameriku, Afriku i Aziju. Izraziti mesožder, dužine tela 2, 7 m, ali dosta lakši težinski, nego što bi se moglo očekivati.
U ranom srednjem pleistocenu, došlo je do pojave mrkog medveda u celoj Evroaziji (Schram, 2003) sem Gotlanda (Švedska), Irske, Islanda, Korzike i Sardinije (Zedrosser i sar., 2001). Tokom vremena medvedi su se proširili i na prostore Severne Amerike, a fosilni ostaci ukazuju da su medvedi nekada živeli i u Africi.Tako su se recimo polarni medvedi i grizliji odvojili u dve različite vrste pre 200 - 300.000 godina, pa je polarni medved verovatno evoluirao od mrkog medveda, a grizli se prilagođavao sredini na drugi način. DNA analize su potvrdile bliskost, a jedna populacija mrkih medveda sa Aljaske je genetski bliža polarnim medvedima, od ostalih populacija mrkog medveda.
Vrsta Pećinski medved (Ursus spelaeus) je izumrla u relativno novije doba (geološki gledano), krajem poslednjeg ledenog doba, pre desetak hiljada godina. U Evropi je Mrki medved usko povezan sa pećinskim medvedom, ali razlozi zbog kojih je pećinski izumreo nisu jasni. Svakako je ovaj medved bio progonjen od neandertalaca koji su najverovatnije imali kultni odnos prema njemu, ali populacija neandertalaca nije bila dovoljno velika da bitnije utiče na njegovo izumiranje. Njegova prehrana je bila slična prehrani mrkog medveda, koji je živeo u istom područjute je izumiranje pećinskog medveda misterija. Kod nas su na više mesta pronađeni fosilni ostaci ovog medveda. U Velikoj pećini kod Duboke (Kučevo) su pronađeni ostaci 4 mužijaka iz gornjeg pleistocena, uginulih najverovatnije u zimskom snu.
Ursus arctos postoji u Severnoj Americi od najmanje poslednjeg ledenog doba, iako se misli da nije bio dominantna zver u to vreme. Ta uloga pripada daleko većem i jačem Divovski kratkoliki medved, takođe poznat kao buldog medved. Ovaj medved je brzo trčao i hranio se pretežno mesaom prilično velikih životinja, a u proseku, težio dvaput više od grizlija.
Ursus speleus- lobanja i poređenje kostura sa sadašnjim mrkim medvedom.
Poređenjem kostura predjašnjih i sadašnjih medveda, može se uočiti razlika u lobanji, butnim kostima, položaju kičme.što ukazuje na način kretanja isl. Takođe u relativno novije vreme su izumrle vrste i podvrste - Ursus minimus minimus, Ursus minimus boeckhi, Ursus abstrusus, Ursus etruscus ruscinensis, Ursus etruscus arvernensis, Ursus spelaeus . i unazad mnogo drugih do pre više miliona godina.
Lobanja i rekonstrukcija izgleda Ursus etruscusa, koji je živeo od pre 4 - 5 miliona godina do pre 11.000 godina, što ukazuje da je dugo živeo i sa vrstama nastalim od njega. Ova vrsta je nastala najverovatnije od U.minimusa, a predak je sadašnjeg U.arctosa. Po nalazima živeo je i na našim prostorima. I..KLASIFIKACIJA
Porodicu medveda URSIDAE, čine više podporodica, rodova, vrsta i podvrsta.
1. Podporodica Ailuropodinae,sadrži 1 rod Ailuropoda, sa vrstama : Velika panda (Ailuropoda melanoleuca) i Patuljasta panda (Ailuropoda minor ) 2. Potporodica Tremarctinae, sadrži 1 rod Tremarctos, sa vrstama iz Južne Amerike : Tremarctos ornatus i Tremarctos floridanus
3. Potporodica Ursinae, sadrži 2 roda. Rod Melursus sa vrstom Melursus ursinus (Usnati medved) i podvrstama : M. u. inornatus i M. u. ursinus. I ovde bitan i važan Rod Ursus, kome pripada medved koji živi kod nas.
Rod URSUS medveda čine 5 vrste sa više podvrsta, navedenih u daljnjem tekstu :
1. Ursus americanus - Američki crni medved, rasprostranjen od Aljaske do Meksika.Veoma brojan, ali i manji od ostalih, sa podvrstama - U. a. americanus, U. a. amblyceps, U. a. altifrontalis ,U. a. vancouveri , U. a. pugnax , U. a. perniger , U. a. machetes , U. a. luteolus , U. a. kermodei , U. a. hamiltoni , U. a. floridanus , U. a. eremicus , U. a. emmonsii , U. a. cinnamomum , U. a. carlottae , U. a. californiensis ,
2. Ursus maritimus - Beli medved , težak do 700kg, čak i 1000kg. Zastupljen sa jednom preostalom podvrstom U.m.maritimus
3. Ursus thibetanus - Aziski crni, sa podvrstama U. t. formosanus,U. t. gedrosianus,U. t. japonica,U. t. laniger,U. t. mupinensis,U. t. thibetanus,U. t. ussuricus
4. Ursus malayanus - Sunčani medved, iz jugoistočne Azije (Borneo),(donedavno se ova vrsta nazivala Helarctos)sa dve podvrste- U. malayanus euryspilus i U.malayanus euryspilus.
5. Ursus arctos - Mrki medved,
Doskoro, razni autori su opisivali nekoliko vrsta, sa čak 86 podvrsta mrkih medveda, ali je malo njih priznato. Novija biološka saznanja, govore da su sve to većinom ekološke varijante iste vrste ili roda. DNK analiza je otkrila da su identifikovane podvrste mrkih medveda (evroazijske i severnoameričke) genetski prilično homogena, i da njihova genetska filogeografija ne odgovara tradicionalnoj taksonomiji. Naime dosadašnja klasifikacija se razvijala na osnovu morfoloških razlika, koje mogu biti različite na odredjenom prostoru, pa će genetska testiranja dati jasniju sliku. Vrsta Mrki medved / Ursus arctos / živi na prostoru Evrope, Azije i Severne Amerike zastupljen sa više podvrsta. Navedene podvrste u daljnjem tekstu, su one češće-za sada prihvaćene od strane struke.
Verovatno postoje samo dve do četri, severno američke podvrste ostale su pod znakom pitanja: 1. Kodiak U. a. midendorffi (Merriam, 1896.) mrki medved sa jugoistoka Aljaske. 2. Grizli, U. a. horribilis (Ord, 1815) je čest u severozapadnom delu Severne Amerike. Za ovu podvrstu se veruje da potiče od usurijskih mrkih medveda koji su prešli na Aljasku iz istočne Rusije pre 100.000 godina. Najčešće težine su mu od 250 do 450 kg. 3. U. a. alascensis (Merriam, 1896.) Unalaklil ( Aljaska). 4. U. a. dalli (Merriam, 1896.) Aljaska. 5. U. a. stikeenensis (Merriam, 1914). Sev. Brit. Kolumbija, Kanada. 6. U. a. sitkensis (Merriam, 1896). Aljaska. 7.U. a. gyas (Merriam, 1896).Pavlof Bej (Aljaska). 8. U. a. richardsoni 9. U. a. californicus (Kaliforniski grizli- verovatno izumreo). 10.U. a. nelsoni ,Meksički Grizli,(ex?)
Evroaziske podvrste, takođe nisu dovoljno izdefinisane, ali se najčešče pominju i koriste u literaturi sledeće :
1. 6.
1.U. a. artctos (Linnaeus, 1958).Švedska.( Može se naći pod nazivom Evrosibirski mrki medved). 2. U. a. marsicanus ,Marsican medved iz srednje Italije (kritično ugrožen), 3. U. a. formicarius ,Karpatski medved. 4. U. a. meridionalis , Kavkaski medved.Nastanjuje severni Kavkaz, 5. U. a. ognevi istočno od reke Kolyma ( Rusija ), 6. U. a. beringianus (Middendorff,1851), Nastanjuje Veliko Shantar ostrvo (Okhotsko more)- kamčatski krajnji istok Sibira. Naraste preko 650kg. 7.U. a. collaris (Cuvier i Geoffroy, 1824.). Sibir. 8. U. a. lasiotus , Usuriski medved.
9. 15.
9. U. a. piscator (Bergman,1920) ,Kamčatski medved. Naraste do 700 kg, pa navodno i do 900 kg, ali je činjenica da ih ima dosta težine oko 400kg. 10. U. a. yeniseensis , Istočnosibirski medved, sličan je Kamčatskom.
Rasprostranjenost nekih podvrsta.(9,10,11)
11. U. a. lasiotus (Gray, 1867.) ,Usurski medved, Rusija,Kina, 12. U. a. gobiensis ,Gobi medved iz Mongolije, 13. U. a. yesoensis ,Hokaido medved iz Japana, 14. U. a. isabellinus (Horsfield, 1826), Kašmirski (Himelajski) medved. Nastanjuje Nepal,Pakistan, severnu Indiju.15. U.a.pruniosus (Blyth, 1954).Tibetski plavi medved. Lasa, Tibet, zapadna Kina.16. U. a. syriacus (Hemprich i Ehrenberg, 1828), Siriski mrki medved,Libanon.
Filogenetskom analizom mitohondrijske (mt) DNK mrkog medveda u Evropi pronađena je veza između geografske rasprostranjenosti i mtDNA haplotipova, sa dve glavne-različite linije, koje se razlikuju više od 7% u mtDNK sekvenci kontrolnog regiona. Za sada ih nazivaju zapadna i istočna loza - linija..
Naš medved se prema nekim autorima može podeliti na 2.- 3. geografske, ali i genetski različite populacije, što će se istraživanjem dokazati ili opovrgnuti. Relativno novija genetska istraživanja nam kazuju da je dinarska populacija, identična sa preostalom alpskom, a veoma malo različita od pirinejske. Karpatska, ruska, skandinavska su već znatno drugačije, mada analiza pokazuje da se populacije u južnoj Evropi i južnoj Skandinaviji razlikuju od populacije u severnoj Skandinaviji i Rusiji. II.RASPROSTRANJENOST...
OPŠTA
Mrki medved živi na relativno velikom prostoru u svetu, zastupljen sa više podvrsta, a procenjuje se da je u svetu preko 200.000 medveda. Nekada je bio rasprostranjen po celoj Evropi, Aziji, Severnoj Americi, Bliskom istoku i severu Afrike, gde se pretpostavlja da je istrebljen od 1500 do 1800 godine. Pretpostavlja se da sada nastanjuje samo 2 % bivših staništa. Uzroci su širenje ljudskih naselja, nfrastrukturašto je dovelo najpre do degradiranja staništa, pa zatim i konflikta interesa izmedju čoveka i medveda. U SAD je 1900. procena brojnosti za centralni deo države bila 100.000 primeraka, a nakon jednog veka na 1000. U SAD ih sada procenjuju na ukupno 33.000 (32.500), od čega do 95% se nalazi na Aljasci. U Kanadi 25.000(21.750), U Evroaziji živi oko 100.000 primeraka, pritom treba napomenuti da je na prostoru bivšeg SSSR, po nekima oko70.000 (Wilson and Ruff,1999).a po drugima samo u Rusiji do 100.000 do 120.000 mrkih medveda. Japan oko 2000 (mada samo pretpostavka). Svakako su realne procene da populacija mrkog medveda na zemlji premašuje 200.000 jedinki. Veličinu populacije teško je proceniti,a važno je naglasiti da su procene dobijene korišćenjem različitih metode, pa se ne mogu uzimati zdravo za gotovo, ali bar kao važan orijentir..,zbog toga će i ovde biti primetne različite procene brojnosti.
EVROPA
U Evropi nikada nije živeo jedino na Islandu, Sardiniji, Korzici i Kipru Sadašnja brojnost se procenjuje na oko 50.000 na površini od 2.5 miliona km2, a bez Ruske populacije na oko 14.000 primeraka, ( na 800.000 km2 izvan Rusije).
Evropska populacija se za sada grupiše u nekoliko većih geografskih grupa-skandinavsku, karpatsku, dinarsku, istočno balkansku, alpsko apeninsku, pirinejsko-kantabrijsku. Ove populacije se preklapaju i mešaju, gde je to moguće.
U mnogim delovima zapadne Evrope je istrebljen, ali se postepeno vraća na nekima od njih. To su populacije u Kantabriji / Španija / sa 70 do 80 medveda, u zapadnim Pirinejima sa preostale 3 do 4 jedinke ( 2010 ). Zadnji medvedi u centralnim Pirinejima istrijebljeni su tokom 1980-tih, ali su 1996-97 reintrodukovani. U Apeninima ( Abruzzo Italija ) živi 40 do 50, a veoma malo još preživljava u italijanskim Alpima (Trento ). Slično je i u Austriju, pa sada tamo živi oko 25 medveda itd.
U jugoistočnoj Evropi se brojnost uglavnom dobija posmatranjem koje izvode lovci na hranilištima, a zasnovano na pretpostavci da 80 90 % uzoraka iz populacije u vreme brojanja poseti hranjenja mesta. U Skandinaviji se procenjuju na osnovu ekstrapolacije, obeleženih i neobeleženih medveda.
Brojnost mrkog medveda u Evropi po A. Zedrosseru i sar.(2001.) nam govori da ih Rusija ima najviše - 120.000 (evropski deo oko 36.000), ali sa prosekom 7,03 / 1.000 km² (Primer Kanada ima 21.750 sa prosekom 2,18 / 1.000 km²). Zatim sledi Rumunija sa 6.600 primeraka ,ali i sa najvećim prosekom od 27,69 / 1.000 km² itd. dok je 2006 godine, prema drugim procenama i metodama gustina medveda u Rumuniji, sa prosekom 100 200 / 1000 km2) i sa brojnošću od 8.300, a zatim u zemljama koje pokrivaju Dinaridi, dok je znatno manji u Finskoj i Norveškoj. 0,5 do 1 medved na 1000 km2 (V. Variček).Ovo navodi koja su staništa najpogodnija za medvede, odnosu ljudi prema njima isl. Takođe u većem delu Evrope, ograničena veličina pogodnog staništa, te veliki životni prostor svake jedinke posebno,onemogućavaju daljni veći rast populacija.
KOD NAS
Medved je oduvek živeo na našim prostorima.Imamo nalazišta iz Risovačke pećine kod Aranđelovca, na Južnom Kučaju......gde su pronađeni fosilni ostaci pećinskog medveda (Ursus speleolus), koji je težio oko 1000kg, a u stajaćem stavu bio visok 3,5m. Na prostorima Balkana, sadašnji- mrki medved živi od pre 10.000 - 15.000 godina (nalazi sa ovih prostora datiraju iz tog perioda). Postoje više zapisa iz relativno bliže prošlosti o životu medveda na nekim prostorima Srbije, gde su nestali da bi se u novije vreme opet pojavili. Dr Sima Trojanović u knjizi - O medvedima iz 1899 godine navodi lokacije na Južnom Kučaju : Bele vode, Lomčić, Nekudovo, Gajina Mlaka, Koprivno brdo...gde se redovno uočavaju...zatim sledi istrebljenje, pa nakon više od 80 godina, pojave na istim lokacijama.U to vreme se samo na prostoru istočne Srbije po zapisima Oto D.Pirha iz 1829. godišnje ubijalo 60 do 100 medveda.
Na mapi je prikaz rasprostranjenosti medveda kod nas : Svetlo sivo oko 1800.godine.Tamno sivo 1900 godine i crno do 1990 godine.
Zbog životnih potreba medveda,nama je bitno i okruženje.Trenutno se procenjuje da u Karpatima živi oko 8100 medveda, u Dinaridima oko 2800 medveda i Rodopima do 800. Medvedi koji žive kod nas su delovi ovih populacija, a procena brojnostiim zbog velike teritorijalnosti na obodima zemlje varira od 60 do 150 jedinki (2011), ali svakako ima uslova za život par stotina primeraka koji bi sa okruženjem bio dovoljan za zdravu i stabilnu populaciju.
U Srbiji se medved nalazi u zapadnim delovima koja je deo dinarske populacije. Istočne delove zemlje, naseljavaju populacije koje se mešaju sa karpatskim i rodopskim. Realno medveda možemo očekivati svuda gde postoje veći povezani šumski kompleksi sa očuvanim biotopima kao i relativnim mirom. IIIOPIS /MORFOLOGIJA/
Mrki medved (Ursus arctos) se odlikuje nizom specifičnih morfoloških karakteristika: snažnom-masivnom građom tela, snažnim nogama i kratkim repom. Ima veliku grbu mišića na grebenu (ramenima) koja mu daju dodatnu snagu. Obris tela je četvrtast. snažna glava sa izduženom njuškom, zaobljenim proporcionalno malim ušima u odnosu na glavu, tamne, skoro crne male oči.
Medved gazi celim stopalom, te po načinu hoda spada u tabanaše.Iako deluje tromo i nezgrapno, veoma je spretan, okretan i brz, te može postići brzinu od 56 kilometara na sat. Pritom poseduje fizičku izdržljivost i sposobnost da prevali par kilometra u trku bez zaustavljanja.
Noge su snažne sa ogromnim šapama, a stražnje noge i šape su duže od prednjih Prsti nogu završavaju se sa po 5 dugih i jakih kandži, koje nemože uvući. Kandže na prednjim nogama su duže, štrče oko 5 6 cm, a do 15 cm sa korenom, kod onih najkrupnijih. Sa njima kopa zemlju, rastura trule panjeve, mravinjake, okreće kamenje te ubija i razdire plen.
Ipak kandžama uglavnom ne ubija plen, jer je sam udarac šapom dovoljno jak da ubije plen kao što je jelen, bik isl. u kombinaciji sa očnjacima i jakim ugrizom za vrat plena. Poživi 25 - 35 godina, mada u dobrim uslovima života do 50 godina u zarobljeništvu.
MERE
Velika prostorna i raznolika staništa mrkog medveda dovode i do velikih oscilacija u merama ove vrste Prosečan raspon dimenzija mrkog medveda od njuške glave do kraja tela je dužine od 1,7 do 2,8 m + 6 do 14 cm rep i visine ramena 90 do 150 cm iako su abnormalno veliki primerci veći od ovih mera. U visini leđnog grebena 1 m do 1,2 m. Potpuno izraste u svojoj petoj godini.
Uopšteno su mužijaci u proseku oko 20 % veći od ženki, ali i ovde navedeni raspon u veličini i izmedju polova može dovesti i do 50 % u korist mužijaka, tako da se nemože precizno govoriti o ovome.
TEŽINA
Navedena odstupanja u telesnim merama se odražavaju i na težinu jedinki ali i do velikih oscilacija u okviru populacija ili podvrsta. Prosečno najmanja je podvrsta evropskog mrkog medveda, kod kojih su zrele ženke težine i 90 kg. Mada treba napomenuti da evropski medvedi retko dostižu maksimalne veličine, ponajpre zbog ranijeg odstrela.
Najveće podvrste su američki Kodiak (težak oko 680 kg) i medvedi istočne Rusije i Aljaske. Dinarska populacija medveda obično je težine za mužijaka 150 ( 130 - 320 kg), a ženke 100kg, ( 90 - 200 kg ) jer se u istoj nalaze primerci do 300 i više kilograma, a najveći zabeleženi primerak dinarske populacije je težio 440kg. Evo primera iz Rusije, koji bi mogao biti uporediv sa našom populacijom. (Sobanski, 2008)-Težina većina životinja po vizuelnoj procene se kreće od 100 do 200 kg. a često su jedinke težine jasno manje od 100 kg.Međutim, težine preko 200 kg, čine oko 7- 8 % od ukupnog broja populacije, a među njima ima i veoma krupnih jedinki,preko 400 kg.
Uzrok ovolikog odstupanja je usko vezan sa starošću, polom, godišnjem dobom, prehrambenim mogućnostima,itd.Tako jedan primerak u toku jedne godine može težinski oscilirati preko 1/3 mase, pa su najteži u jesen pre brloženja, a najlakši početkom leta (nakon parenja). Ovo svakako navodi da su kolićine masti, koje stvori ishranom u jesen, veoma bitne za ukupnu krajnju težinu medveda.Tako su lovljeni medvedi u Saratki (istočna obala jezera Teletskoj - Rusija), jedan težine 423 kg, uključujući i masti (salo) - 52 kg. Prema G. Sobanskom, takav medved može imati masu od 500 kg, jer drugi ulovljen u brlogu (ista populacija) ukupne težine 400 kg, je imao 86 kg masti ( uključujući i unutrašnje - 40 kg). Sa druge strane u oktobru 1981, u gornjem Erinatu mužijak medveda od 250 kg, je imao unutrašnje masti svega 5 kg i debljine masnoće u celini 5- 6 cm (Sobansky, 2008).Oni najkupniji mogu imati do 180kg masti.
KRZNO
Krzno može biti u različiteim nijansama smeđe boje. Tako je tamno-mrko (smeđe-braon) u svetlijim ili tamnijim nijansama. Kod nekih primeraka dlaka je mrka-čokoladna, a u okviru populacije kod nekih vrhovi dlaka budu u svetlijim tonovima, tj. spoljna zaštitna dlaka je često sa belim vrhom ili srebrna, što daje "prosed" izgled krznu čak plavičast. Primer Altajskih medveda /Ursus arctos arctos/ za koje se kaže da su sasvim različiti jedni od drugih po veličini i boji. Čak i mladuncima od jedne majke, boje krzna se mogu razlikovati (Sobanski, 2008). Tako se i medvedi sa Balkana, pa čak i uže u okviru jedne populacije, mogu razlikovati u nijansi boje krzna.
Krzno se sastoji od grube zaštitne dlake i dosta guste podlake. Letnja dužina dlaka je kraća od zimske, a podlaka ređa. Mladi imaju belu prugu na prsima.
ZUBALO I LOBANJA
Na drugoj slici je poređenje lobanja ženke i mužijaka iste starosti.
Zubna formula je I-3/3, C-1/1, PM-4/4, M-2/3 - Ukupno 42 zuba.
Čeljusti su mu snažne, zubi robusni i čvrsti, prilagođeni uglavnom biljnoj hrani, osim očnjaka, koji su oštri i jaki te predstavljaju močno oružje. Naročito su jaki i izraženi očnjaci, kao kod svih predatora, dok ostali odlično žvaću biljnu hranu. Često se dešavaju i nedostaci, obično nekog od pretkutnjaka (PM), pa zubalo može sadžati i 34 zuba. Oni budu i zakržljali, ali i ne služe svrsi žvakanja. Kutnjaci su im široki i ravni, pogodniji za biljnu hranu.
ČULA
MIRIS
Njuh mu je vrlo oštar i izgleda najrazvijenije čulo. Mirise raspoznaje do kilometra udaljenosti, mada se navodi da je u stanju pratiti miris lešine i dosta više od preko 2 km. Prema nekim istraživanjima samo ga rakun nadmašuje. Preko njega nalazi hranu ali i najpre oseti opasnost. Takođe služi za međusobnu komunikaciju.
SLUH
Sluh mu je slabije razvijen od mirisa, ali i dalje odličan. Njime odlično razlikuje razne pa i najmanje šumove.
VID
Ovo čulo mu je najslabije razvijeno, čak se može reći da je dosta loše,
mada kao i većina predatora, odlično registruje i najmanji pokret.
OGLAŠAVANJE
Medved komunicira i zvukovima, a pritom se razlikuju nekoliko načina oglašavanja. Brundanje ili duboko mumljanje, može biti tiho ali i da iz njega pređe u duboko i jako urlanje. Kada je uzbuđen dahće - tuli. Često se može ćuti dok traži hranu. IV..ŽIVOT Medvedi mogu biti aktivni i danju i noću, zavisno od stanišnih uslova,dostupnosti hrane i ljudskih aktivnosti.
Česta ljudska aktivnost evropske medvede navodi na noćni život, što nije slučaj sa, sibirskim ili severno američkim. Kod nas je preko dana uglavnom povučen u takozvane dnevne loge, koje su u gusto obraslim,zabačenim područjima. U mirnim staništima to može biti i relativno otvoreno mesto uz stablo drveta, zatim razriven stari mravinjak, pa i gusta visoka trava. U toplim letnjim mesecima, kada ima dosta letećih insekata, loga je u gustim mladim jelacima, malinjacima.gde često iskopa manju jamu, radi hlađenja.Tada loga može biti i pored potoka, gde je svakako svežije. Na otvoreno izlazi uglavnom predveče i noću, kada mu je najveća aktivnost- tada silazi u niže predele, otvorenije i bliže ljudima. Međutim skoro po pravilu aktivan je i danju po tmurnom vremenu. Prosečna - uobičajna dnevna kretanja su 1,6 km, ali dostižu i preko deset. U proleće je češće na nižim nadmorskim visinama, zbog ranije biljne vegetacije i proteina.
Mrki medvedi žive usamljeničkim životom. Mada striktno posmatrano, mužijaci su samotnjaci, a odrasle ženke su praktično uvek sa mladima,ali se nikad neudružuju sa drugima.
Biolozi smatraju da je vrlo inteligentna životinje, na osnovu njihove sposobnosti da brzo uče i razumeju, jer nauči i zapamti iz jednog iskustva : izvor hrane, pretnjekoje razlikuje u najmanjim detaljima i retko zaboravljaju. Medveđu inteligenciju je teško proceniti, ali je verovatno ne treba porediti ili meriti sa ljudskom. Neki njihove postupke pripisuju instinktu, što podržava uverenje čovekovog osećaja superiornosti, kao i onih koji znaju medveda iz površnih iskustava. Svakako znatiželja, sa izvrsnom memorijom, može biti odraz te "inteligencije", što je osnova za preživljavanje, prilagodljivosti na promene, nove i neobične okolnosti. Neki biolozi veruju da je vrlo prilagodljiv i dovoljno inteligentan da se rangira sa primatima. Terry Domico u knjizi Bear of the World , navodi da su sposobni reagovati u datim okolnostima skoro kao i čovek.
Medvedi prikazuju mnoge "inteligentne" aktivnosti koje uključuju: Skrivanje tamnog nosa šapom (polarni medved). Lukavstvo.Prikradanje. Velika kreativnost pri prikrivanju u zasedi, ili skrivajnju od ljudi.Prikrivanju tragova na snegu na prilazu brlogu pri zimskom snu. Izbor alternative i proračun situacije. Snalažljivost. Kapacitet za razlog. Izbegavanje problema. Upotreba alata (kamen,drvo).Otvoraju vrata raznih sistema bravljenja. Prepoznaju uniforme i vozila. Zabeležen je slučaj kada je manji medved potražio sigurnost među ljudima kada mu je prilazio veći medved..
Medved ima nepredvidiv temperament, mrzovoljan je i često ispoljava impulsivno ponašanje ( Wilson i Ruff , 1999). Živi povučeno i samo izuzetno može postati agresivan prema čoveku, a u tome prednjače severnoamerički medvedi. Evropski mrki medved je manje agresivan i radije izbegava ljude, a ženke postaju opasne u vreme odgajanja mladih. Najčešće se kloni čoveka, čak i kada oseti njegov miris, postaje oprezniji i izbegava ga. Pri susretu će najčešće brzo pobeći ili mumljanjem i podizanjem na zadnje noge pokušati da ga otera. Iako mu veličina i fizička snaga omogućavaju da teže povredi i ubije čoveka,retko ga smatra za plen, a glavni činioci povećana agresivnost medveda su : prisutnost mladunaca, prisutnost plena - mrcina, iznenađeni i uplašeni medved, uznemiravanje u jazbinama, ranjeni medved i prisutnost pasa. Takođe često u određenim regionima, pri povećanoj brojnosti medveda i drugih činioca, ulaze u naseljena mesta i gradove (prim.Brašov/Rumunija...) gde neminovno dolazi do sukoba sa ljudima oko teritorije,hrane
Pri napadu, ali i odbrani veoma često koristi prednje šape i kandže. Ovo nije čudno s obzirom da jednim udarcem može da usmrti veoma krupan plen, kao što je naprimer govedo isl.
Zato ako se krećete šumom gde ima medveda, a želite ga izbeći, najbolje je biti bučniji, da vas medved čuje i sam se skloni pre susreta. Ljudi su ipak napravili razne sprejeve (mirise, sa biberom isl.) koji relativno uspešno odbijaju medveda.
Medved je nasuprot utisku na prvi pogled ( zdepast, trom hod), veoma okretan i spretan. Veoma brzo trči, čak i uzbrdo, pa valja naglasiti da je brži od čoveka. Uobičajno kretanje mu je lagani hod, koji liči na geganje.Veoma retko se kreće skokovima, a tako najčešće po dubokom snegu. Pri ravnom kasu pokreće obe leve, pa obe desne noge.
Odlično pliva, a zabeleženo je da prepliva 6 km sa lakoćom.Vešto prelazi razne prepreke i terene.
Penje se dobro na drvo, mada kada odraste to nerado čini.
STANIŠTE
U celini gledano mrki medved živi u raznolikim tipovima staništa, od ravnica do visokih planina. Od stepa, tundra i tajgi preko dina i pustinjskih pejzaža do velikih šumskih kompleksa. Visinski se kreću od nivoa mora do 5000 mnv (Sathiakumar 2006), tako da mrki medved zauzima najveći diapazon staništa od svih drugih vrsta medveda.Treba odmah reći da je pored ostalih činioca, veoma bitan za njihov opstanak, očuvanost ekosistema, tj. nepromenjene prirodne celine ili sa beznačajnim antropogenim uticajem,. Trenutno ljudi zauzimaju većinu bivših staništa medveda, tako da se medvedi nalaze uglavnom u predelima, sa malom ljudskom naseljenošću. Gustina naseljenosti je promenjiva i zavisi od količine i dostupnosti hrane, kao i trenutnog stanja populacije medveda. Tako je najveća gustina zabeležena u Rumuniji (100 do 200 medveda / 1000 km2), a najmanji u Finskoj i Norveškoj ( 0,5 - 1,0 / 1000 km2 ),
pa se može zaključiti da su medvedu potrebna velika povezana staništa, koja sadrže dovoljno odgovarajuće hrane, mir i zaklon.
Kod nas su staništa od 200 mnv do 2000 mnv. Reljef, brdsko planinski, mada je živeo i u ravnici odakle ga je čovek proterao, uništavanjem staništa, remećenjem miraStanište mora biti pretežno sa šumskim pokrivačem, koji mu pruža potrebnu ishranu i skrovište, kao i livade sa biljnim sastavom koji zadovoljava njegove prehrambene potrebe. Ovo mora biti dovoljno prostrano, sa obzirom na njegov način života i kretanje po vertikali i horizontali.
Takođe je veoma bitan i uticaj čoveka na stanište medvedaseča šuma, branje šumskih plodova, saobraćajnice, zagadjenja hemikalijama u šumarstvu..Prema nekim proračunima kod nas bi gustina medveda po jedinici odgovarajuće površine trebao biti 0,6 do 3,2 medveda na 10.000 ha (100 km2). U uslovima intezivnog prehranjivanja ovaj broj se može povećati i na preko 8, što navodi da ako imaju dovoljno hrane, trpeljivost između jedinki se povećava, pa samim tim i gustina.
TERITORIJA
Medvedi su teritorijalne životinje, mada se može steći utisak da je skitnica.Ovo je pogrešno jer mu je teritorija velika, a ponekad odluta u potrazi za hranom, mirom, ženkom i naravno mlađi u potrazi za ličnom teritorijom.Tako da svi ovi uslovi utiču na površinu teritorije koju će koristiti za zadovoljenje svojih potreba.Hrana je recimo medvedu potrebna u velikim količinama,a pritom je I specifična,pa je retko moguče naći je na jednom užem prostoru,te je mora I sezonski tražiti na određenim mestima.Tako će medved u određenom delu godine kretanje biti veče a u drugom manje,pritom i zavisno od rodnosti hraniva, kretanja mogu biti promenljiva od godine do godine. Praćenjem sa ogrlicama koje emituju signal, su dobijeni dragoceni podaci o kretanju medveda. Jedan sa odašiljaćem je uspevao za noć da prevali više desetina kilometara, a kretao se od Tare do Raške, pa zatim do Han Pjeska. Kretanja se mogu razlikovati na dnevna i sezonska. Uobičajna dnevna kretanja su od 1 do 8 km. Smatra se da radijus kretanja mužijaka može biti do sedam puta veći od ženkinog, što je donekle tačno. Najdalje pojedinačno odlutaju mužijaci, ali u proseku nema značajnije razlike. Sezonska kretanja su relativno slična. Letnja su ipak manja, a zimska neznatna (oko 4 km2, u rasponu 0 do 18 km2). Razne studije navode da površina teritorije jednog primerka može biti od 15, 30, 73 km2, do ekstremnih, 414 km2 pa čak najveće od 2.600 km2. Pritom treba imati u vidu da svaki poremećaj, koji oduzima medvedu potrebne uslove za život, može uticati na promenu uobičajnog ritma i njegov život. Ipak na ovim prostorima je procena na osnovu mnogih praćenja da medved tokom svog života koristi oko 250 km2 ili 25.000 ha, kao osnovnu teritoriju. Kao i kod drugih velikih zveri, gustina populacije medveda u prirodnim uslovima je niska, a teritorija pojedinih medveda relativno velika. Uopšteno gustina je najniža u najsevernijim delovima rasprostranjenja a povećava se prema jugu,ali treba uvek imati na umu da zavisi o dostupnosti i distribuciji hrane.
Žive samotnjačkim životom, a mužjak se približava ženki samo u sezoni parenja. Često se teritorija jednog mužijaka preklapa sa teritorijom više ženki, pa i drugog, mlađeg mužijaka, a neretka su preklapanja teritorije i po 8 do 11 jedinki.
Svoju teritoriju obeležava vidnim i mirisnim znakovima.Mirisni su od urina i žlezda, a vidni specifični i još nedovoljno objašnjeni. Recimo grebanjem drveta medved pokazuje ostalima svoju veličinu i teritoriju.Ovo radi najčešće u uspravnom položaju, pa se znaci grebanja stable drveta nalaze na visini i do 2,2 m.Ovaj ritual najčešće izvodi do kraja parenja, a od polovine leta veoma retko. Sa druge strane ovi znaci na drveću se mogu naći i na visini od 60 cm, što navodi da ili obeležava teritoriju ili samo oštri kandže, čemu ide u prilog da nije dokazana tipična odbrana teritorije.
ZIMSKI SAN - HIBERNACIJA
Ova osobina se može povezati prilagodljivošću sa periodom pristupačnosti hrane i donošenja mladih na svet.Uopšteno - zavisno od geografskog položaja (širine) i ako su formirane dovoljno rezervne masnoće postaju letargični u kasnu jesen te hiberniraju od 3 do 7 meseci. Medved zimu provodi u posebno odabranom i pripremljenom brlogu, smeštajući se u njega, najčešće krajem novembra ili decembra,što će zavisiti od jesenje uhranjenosti i jačine zime.
Većina brloga u našim krajevima je u manjim šupljinama stena, pećinama, šupljem drvetu a manji broj između žila korenja velikih stabala, koje dorađuje po potrebi, ali i na otvorenom, odnosno pod krošnjama velikih oborenih stabala isl..
U brlogu medved pripremi udoban ležaj od suve trave, lišća mahovine i grančica - prostirku 20 - 30 cm debelu, a ponekad na otvorenom polomi i granu, koja mu služi kao pokrivka. Zanimljivo je da su nalaženi medvedi u zimskom snu na goloj ali nedostupnoj steni, zatim mravinjaku, čak i vlažnoj zemlji. Ovo navodi da su im najvažniji pre svega mir, a reklo bi se da su mečke-ženke pažljivije pri izboru brloga, jer tako štite podmadak od hladnoće, neprijatelja itd. Brlog je najčešće okrenut ka istoku.
U brlog se uvuku pre nego što padne sneg, kako ga ne bi odao tragovima. Kada je siguran u svoju bezbednost, medved zaspi i budi se tek u proleće. Obično spavaju sklupčani na bok, sa njuškom do repa i čelom na tlu, a ponekad na trbuhu sa šapama ispod njega.Često kada prekine san pa nastavi, spava u sedećem položaju sa glavom spuštenom izmedju prednjih nogu. Zimski san može da potraje i do 5 meseci, što opet zavisi od jačine zime, masnih naslaga, uznemiravanja Normalni otkucaji srca koji su između 40 do 70, tada se spuštaju na svega 10 do 12 u minutu. Normalna temperature mu je 37 stepeni C, ali tada padne na 35 (prema nekim autorima na 31), tada uspori disanje i rad srca, ali im čula funkcionišu. Za vreme sna neizbacuje produkte metabolizma. Bubrezi izlučuju veoma sporo i malo mokraću, koja odlazi u krv, te skoro i da neodaje miris. Mišićno tkivo se nerazgradjuje, već samo salo iz kog održava telesnu temperature,te neophodnu energiju crpi isključivo iz zaliha sala.. Zimski san medveda nije prava hibernacija, jer veoma lako i brzo izlazi iz njega. Znači nije pravi zimski san, već više mirovanje, odnosno neaktivnost.. Dešava se da medved koji prekine san, nemože ponovo da zaspi, pa u nedostatku biljne hrane, traži i napada divljač i stoku, tada postaje isključivo mesojed.
Vreme buđenja zavisi od lokacije, vremenskih prilika.nataloženih masnih naslaga i same jedinke. Kada se u proleće probudi medved je mršaviji i do 50 kg (oni najteži), ali to je gubitak sala, pa nije iscrpljen, a može se reći ni gladan. Čak oni koji su se dobro pripremili na jesen, mogu po nekim navodima da nejedu još do dve nedelje, mada verovatno treba i vremena za uspostavljanje normalnog metabolizma.Tada su mu možda veći problem tabani, sa kojih otpadne stara tvrda koža, a mlada je osetljiva i lako se ozledi, ako ima oštrog snega, mogu se videti krvni tragovi.
Često koristi isti brlog više puta, iz godine u godinu. V...ISHRANA.
Za razliku od drugih zveri, veći deo prehrane mu čini hrana biljnog porekla, mada jede sve što je hranljivo, u pravom smislu te reči. Znači svaštojed (omnivora), što je prikazano u adaptaciji zuba i sistemu varenja. Tu su dugi očnjaci, koje može koristiti za ubijanje plena ili cepanje mrcina, ali i dobro razvijeni premolari i molari, prilagođeni biljnoj prehrani i beskičmenjacima. Probavni sistem je u osnovi tip mesojeda, kratak iako su creva nešto više izdužena, verovatno kako bi se omogućilo bolje korišćenje biljne hrane. Iako nema posebne organe za varenje celuloze, u stanju je svariti oko 50 % biljnih proteina i ugljenihidrata (prvenstveno šećer i skrob). Tako se može reći da specifičan način ishrane i velika masa medveda, zahteva i dosta specifične hrane, kao i njenog potencijala. To je slučaj sa medevedima iz Rusije i Amerke, gde jedu ogromne količine lososa, te i postižu najveće telesne težine.
Medved prolazi kroz biohemijske i fiziološke faze tokom aktivnog perioda od proleća do jeseni. One počinju u proleće sa hipofagiom (smanjen unos hrane) kada konzumira zelene delove biljke. Postepeno kako šumski plodovi sazrevaju preusmerava se na njih. Na kraju sa hiperfagiom (povećan unos hrane), u kasnom letu i ranoj jeseni je vrlo važno da unosi hranu sa visokim energetskim sadržajem, kako bi se akumulirala masna tkiva potrebna za zimski san. Mada treba napomenuti da masne naslage ima stalno, one se enormno uvećaju u jesen.
Tada mu je potreban pristup zrelim šumama sa hranljivim plodovima, gde može konzumirati velike količine oraha, bukvice, žira, kestena i lešnika, ali i divlje šljive, jabuke, kruške. Sastojci mesnog porekla su važni u normalnoj prehrani medveda, koje konzumira kao sveže ulovljen plen ili kao mrcinu. Oni su naročito potrebni u određeno godišnje doba, te i postoje neke zakonitosti u ishrani, povezanih sa godišnjim dobom, ali i recimo geografskim položajem. Tako severne populacije uglavnom komzumiraju hranu životinjskog porekla, dok južne populacije koriste više biljnu hranu.
Prema nekim istraživanjima na našim prostorima, hrana biljnog porekla u ukupnoj ishrani čini 80 do 85 %, čak i do 95 %. Pritom od ukupne animalne hrane tek su 10 % od sisara.
Biljnu hranu medvedu čine različite vrste i delovi biljaka : zeljasti delovi biljaka, šumski plodovi, voće divlje i pitomo, korenje, kliceali i poljoprivredne kulture ( zob, ječam, kukuruz,naročito u mlečnom zrenju. Dalje razno korenje i krtole, bobice, borovnica, jagode, maline, kupine, žir bukve i hrasta, kestenje, ali i gljive, lišće, delove borova i razne vrste trava i biljaka. Pritom u fazama godišnjeg ciklusa kod nas dominiraju različite vrste, što je direktno povezano sa dostupnošću vrsta hrane, tokom različitih godišnjih fenofaza. Tako su u proleće prisutne i važne vrste : Allium ursinum, Arum maculatum, Gramminae sp., Trifolium sp., Rumex sp. U leto : Angelica silvestris, Aposeris foetida, Fragaria sp., Rubus idaeus, Rubus fruticosus, Rhamnus cathartica, Vaccinium myrtillus.
Jesen : Fagus sylvatica, Malus sylvestris, Pyrus communis, Corylus avellana, Sorbus aucuparia, Cornus mas, Quercus sp.
Juna i jula rado jede mlade listove jasike. Tada često, skine listove a za sobom ostavi polomljene grane. Slično ostaje i u malinjacimai zasadima voća i žitarica. Poznati su slučajevi kada često gule koru drveta i jede liko, radi uzimanja biljnih sokova. U našim uslovima ovo se javlja u uslovima prenamnoženosti, čak i ako se prehranjuju. Od drveća najčešće stradaju jela, smrča, brest, bukva, jasika i javor, kod kojih lika sadrži dosta šećera ( posebno jela ) . Na hrastu i boru tih šteta nema.
Od životinjske hrane jede skoro sve. To su sisari, ribe, insekti Insekti, posebno Hymenoptera (mravi, pčele i ose), mogu biti važan izvor hrane za medveda. Pogotovo u proleće čine jedan od nekoliko izvora proteina u proleće, kao i izvor određenih esencijalnih amino kiselina, a zabeleženo je da ženke konzumiraju veće količine takve hrane, ponekad čak 20.000 do 40.000 jedinki u jednom danu. Razni insekti,larvesu izvor proteina i masti u jesen, koje nalazi u korenju, starim panjevima i mravinjacima pa nadalje preko beskičmenjaka do sitnih glodara (miš isl). Kada naiđe na košnice, može dosta štete napraviti, ali pritom pored meda, glavni cilj su mu ličinke pčela. Otuda mu i naziv med - jed, kod slovenskih naroda.
Medvedi nisu posobno dobri lovci odraslih papkara, pa su uglavnom orijentisani i skloni pažljivom biranju mladunaca ili bolesne odrasle životinje, jer su spore i slabe, te pružaju manji otpor, što pruža medvedu manju opasnost od ozleda. Stoka je ponekad lak plen u nekim delovima Evrope (posebno ovce u područjima gde se slobodno pašari). Medved je svakako i pre okusio meso i krv, ali kada iskusi lak dolazak do hrane, onda je tu u okolini stada, torova, sela ili čak i gradova (poznati slučajevi iz Rumunije), pa nastaju problemi.
Ako se desi da prekine san i napusti brlog, najpre će razgrtanjem snega pokušati da nađe ostatke jesenjih plodova - žir isl, tek ako toga nema poješće strvinu i napasti divljač ili domaću stoku.
Zbog jednostavnog sistema za varenje ( kratka creva, jednostavan želudac), hranu neiskorišćava potpuno, pa i zbog toga ima potrebu za velikim količinama hraniva, što može ograničiti prehrambene mogućnosti u njegovom staništu, pa ih traži na drugom, te kreće u potragu i pretražuje velika prostranstva. Kada ga ima u staništu dovoljno, tada se retko javlja konfrotacija među njima samima, ali i sa čovekom. Prema nekim pokazateljima, mada se nemože generalizovati, medved štete najviše pravi : na stoci oko 42 %, zatim poljoprivredni usevi 38 %, vočnjaci ( najviše šljivici ) 18 %, pčelinjaci 18 %....Retko se javljaju veće štete u šumarstvu, ali i to je rešivo, povećanjem površina jagodastog voća, divljih voćaka, te očuvanjem hrastovih i bukovih plodnih stabala ( širokih krošnji ). U svakom slučaju pri intezivnom gazdovanju u lovne svrhe mora se intezivno prihranjivati i životinjskom i biljnom hranom.
Prihranjivanje se vrši tamo gde je brojnost na maloj površini povećana, kada su prirodni urodi podbacili i radi zadržavanja na određenom prostoru.Ovo je uobičajno i tada se prehranjuje preko cele godine,kada se recimo u hranu dodaje melasa i mineralni dodaci koji se mešaju sa sojinom sačmom isl. Na hranilištima (mrcilištima) se bacaju i klanični otpaci, ali to leti nije preporučljivo, zbog brzog kvarenja istih. Neki praktikuju 30 % zrnaste hrane, 30 % drugih biljaka i ostatak mesnatog porekla. Preporuka je da se prehrana izvodi redovno, tačnije nebi trebalo da su hranilišta prazna takoreći ni jedan dan. Analizom preko izmeta se utvrdilo da tada ishranu čine polovina prirodne hrane, a polovinu prehrana. Takva hranilišta imaju obavezno čeke, radi lakšeg osmatranja I praćenja,a preporuka je da se jedno hranilište postavlja na najmanje 6000 ha. ili 8 km vazdušne linije, što je dovoljno da okupi sve medvede sa tog prostora.
Mišljenja sam da prehranjivanje nesme da bude cilj, već alternativa.Naime kada medved iskusi da na određeni način može doći lako do hrane, nastavlja to da eksploatiše, a iskustva kažu da je hranjeni medved mrtav medved Kada su ljudi povezani sa hranom medved stvara naviku da dolazi na mesto hranjenja te zapostavlja prirodne izvore i stvara zavisnost od ljudi, što može dovesti do približavanja,te povezanih opasnosti po oba. Zadiranja ljudi u stanište a paralelna želja za povećanje brojnosti medveda,stvara dodatne negativnosti, a prehrana je loša strategija rešavanja problem medveda. Dodatno više medveda u staništu koje koristi drugi medved može dovesti do konkurencije i sukoba, a rezultat su ozlede ili smrt manje dominantnih medveda. Sve ovo navodi da prednost treba dati rešavanju ekološke situacije. VI.RAZMNOŽAVANJE.
Produktivnost ( te i gustina ) medveda enormno varira i odgovara potencijalima staništa. Utvrđeno je da istočna Rusija i priobalna područja Severne Amerike daju veliku gustinu populacije - više od 10 na 100 km kvadratna ( Miler i sar,1997, Seriodkin,2006 ), sa visokim reprodukvnim stopama (Hilderbrand i sar,1997). Dinarski i karpatski masivi su domaćini velike gustine, sa visokim reproduktivnim stopama ( Kusak i Huber, 1998. Frković i sar.2001.).Kasna seksualna aktivnost (u ili nakon četvrte godine života) i dugotrajni reproduktivni ciklus su jedan od ograničavajućih faktora male brojnosti vrste.Mrki medved je poligamna vrsta.
Višestruko očinstvo u jednom leglu je moguć i dokazan fenomen.
PARENJE
Medvedi se pare od početka maja do početka jula. Mužijaci tada prelaze velike udaljenosti, međusobno se bore ako se nađu uz istu ženku, a svaki se trudi da oplodi što više njih. Ženka se u jednoj sezoni može pariti sa više mužijaka, pa postoji mogućnost da svi mladi iz jednog legla ne budu od istog oca. U parenju učestvuju dozrele ženke i najsnažniji mužijaci.Ženke se pare svake druge godine, ali se dešava da u uslovima dobrih vremenskih i prehrambenih mogućnosti po nekim autorima, do parenja dolazi i svake godine. Polni žar nije istovremen kod svih ženki, a tada im je izražen miris, koji primamljuje mužijake. Borbe medju mužijacima deluju i jesu veoma brutalne, ali se nezavršavaju tragično.
KOĆENJE I MLADI
Mladi se rađaju u sred zime, u brlogu, obično januara, nekad ranije ili kasnije, a orijentaciono 240 dana nakon parenja.Tačnije 180 do 250 dana jer u odredjenom periodu embrion miruje, ili uspori razvoj.Naime oplodjena jaja se nakon prve faze razvoja umire ( 5 meseci ), u materici do novembra, to jest zimskog sna.Tada se za 5 do 8 nedelja embrion razvije, kada mečka okoti mlade u snu.Najčešće ih bude 2 ali i do 5 mečeta,a samo mlade ili prestarele okote jedno.
Mladi su teški oko 340 do 500g, a navodi se do čak i malo preko 1 % težine majke. Dugi su oko 23 cm, slepi i retko odlakani, čak goli. Zavisni su od neposrednog kontakta sa telom majke koja ih greje i hrani mlekom u snu.
Majka ih i doji u snu, a mleko je izuzetno gusto tako da mladi veoma brzo napreduju. Mleko je sa 22 % masti i 12 % belančevina, po čemu je slično samo fokino. Zanimljivo je da tada mečka nejede a crpljenje masnih naslaga je minimalno....Progledaju nakon jednog meseca, a u trećem imaju sve mlečne zube.
Slikano aprila : meče okoćeno januara
Mečka sa mladima izlazi najkasnije iz brloga. Po izlasku iz brloga, mladi su već teški 6 do 7 kg. a stari su tačno 4 meseca, pa se po njima može odrediti vreme kočenja. Polovinom leta, sa 5 meseci starosti, prelaze potpuno na hranu iz prirode, mada još dugo povremeno doje.Laktacija kod podvrsta sa severa traje i do 30 meseci.Mečka sa mladima je veoma opasna, pa je treba izbegavati ili sa sobom nositi specijalni sprej koji ih izvanredno odbija. Za razliku od nje mladi su kao i svi mladunci, živahni, radoznali, razigrani Zapaženo je i da ih majka ostavi kada je u opasnosti. Najpre još kada su u brlogu, ali i kada izađu iz njega. Recimo ako se nakon izlaska iz brloga povrati zima i dubok sneg, mladi nemogu da je prate,a ona ih ostavlja. Kasnije im se vrati, ali ne uvek. Uopšteno prvih par meseci ih loše pazi. Kako mladi rastu, majka im je sve više privržena i spremnija na žrtvovanje, ali ih i veoma često kažnjava relativno blagim udarcima.
Uobičajno mladi sa majkom provode prvu godinu života i sledeću zimu, a odvajaju se od nje kada se ona ponovo pari. Ponekad, nakon parenja, majka dopušta prošlogodišnjim mladuncima da je prate do jeseni, kada pravi brlog gde će okotiti novo leglo.Tako da provode sa majkom od 1,4 do 2,4 godine,ako se nepari.
Smrtnost im je u prvoj godini života 25 %, uglavnom jer su dugo nesposobni za samostalni život, mada je recimo zabeleženo na ovim prostorima da je meče staro 6 meseci, uspešno samostalno dočekalo sledeće proleće.
Mužijak je posebno opasan po mladunce i često ih ubija, kako bi podstakli ženku na ponovno parenje.
Hibrid iz prirode.Ovaj je između belog medveda i kodijaka,odstreljen u Kanadi.
VII.TRAG
STOPALA
Pri hodu gazi celim stopalom.Prisustvo se može utvrditi naravno i drugim znakovima u prirodi, ali je ovaj otisak na tlu karakterističan. On je sličan čovekovom, kad je ovaj bos, ima spuštene tabane i duge nokte u obliku kandža, koji takođe ostavljaju trag. Na prvom prikazanom crtežu prvi (levo) je otisak prednje noge, a drugi zadnje noge. Otisak prednje noge je širi od zadnje, dug do 28cm, a širok 21cm. Otisak zadnje noge je u tom slučaju dug do 33cm, a širok 17. Pri bržem koraku ili laganom trku trag zadnjih nogu pokriva prednji. Zavisno od kretanja i veličine primerka, dužina koraka se kreće od 40cm do 150cm. Nokti prednjih šapa su mu 1,5 do 2 puta duži od zadnjih......
Naravno veličina traga šapa odaje i okvirnu veličinu ove životinje, pa recimo dužina traga stražnje šape koji je 41 cm - 42 cm, navodi na primerke koji najverovatnije nisu manji od 400 kg (Sobansky, 2008).
IZMET
Izmet može imati različite oblike, boju koezistenciju. U proleće je sličan kravljoj balezi, samo zelen. Leti je suvlji. U jesen je kobasičast, kada jede žir, lešnikOvo su orijentiri, jer će to zavisiti od hrane koju konzumira. Jedno je ipak uočljivo, a to je specifičan miris koji nesmrdi, kao kod većine ostalih životinja. Po nekima je čak aromatičan.
NA STABLU DRVETA
Pri označavanju teritorije grebe noktima koru na stablima na visini od 60 do 220 cm.I ta visina može ponešto kazati, jer time ponekad hoće da pokaže svoju snagu i moć, pa i moguću agresivnost. Obično se nađu na šumskim prosekama, stazama i prirodnim granicama raznih tipova terena......
OSTALI TRAGOVI
Mnogi znaci prisustva medveda su prisutni i vidljiviji pažljivijem posmatraču.Neki su na mestima gde se hrani u šumi je obično lišće razgrnuto na većoj površini, naročito ako medved traži žir i bukvice. Na mrtvim životinjama koje jede, su vidljive ogrebotine I razderotine od kandži i zubiju, izvrnuta unutrašnja strana kože.Nadalje medved ima običaj da se češe o stabla, pritom ostavljajući dlaku na kori drveta.
VIII...ODREIVANJE STAROSTI
Na živim primercima je nemoguće odrediti starost medveda.Postoje neke zakonitosti pri dobrom poznavanju populacije za određivanje starosne grupe, po težini i veličini. Po nekim autorima sa godinama krzno biva sve svetlije, što nije pravilo, ali svakako kod starijih krzno postaje ređe, kraće i otrcanije (zapuštenije). Inače, istrošeno zubalo takođe odaje starost. Najsigurnije je pregledom preseka pretkutnjaka, što je objašnjeno u uvodu.
IX. STRADANJA I ZAŠTITA...
Čovek je oduvek imao određeni konfliktni odnos prema svim zverima, a više od 500.000 godina koristi medveda za životne potrebe (koža za odeću, hrana, predmete od kostiju,,,) ali je za njega predstavljao i konkurenta u lovu i ličnu opasnost, a kasnije mu je uništavao stoku i usevePovećanje životnog prostora čoveka, takođe neminovno utiće na smanjenje kvalitetnog prostora za medveda, te ga i to ugrožava. U arktičkim područjima, potencijalna staništa medveda su zapravo u porastu. Zagrevanje tog području dopušta ovoj vrsti da se premesti dalje ka severu,na proctor koji je bio isključivo domen Polarnog(belog) medveda. U ne-arktičkim područjima, gubitak staništa je vodeći uzrok ugroženosti, nakon čega sledi lov.
U Aziji se koriste žučne bešike, kao tradicionalni lek, kome nije dokazana lekovitost. ( Wilson i Ruffus,1999. ) U Rusiji se spravlaju i lekovi u obliku kapsula, obogaćeni uljem bakalara.
Do skora je medved služio za zabavu.Tradicija mečkarenja je sada zabranjena, ali se još uvek koriste u cirkusima sa istim ciljem, doduše u malo humanijim uslovima.
Prirodne neprijatelje skoro da nema osim vuka, koji je opasan za mlade,a odraslog medveda mogu da savladaju više od 4 vuka.
Bolesti mogu da desetkuju medveda. Podložni su zarazama, kao što su besnilo, crni prištkao i parazitskim obolenjima. Pretpostavlja se da je i do 75 % od ukupne populacije mrkog medveda zaraženo trihinelom, pantličarom, buvama i krpeljima.
Medved se lovi, kao lovna divljač u Rusiji, USA, Kanadi, Japanu i nekim istočno evropskim zemljama, to jest gde ga ima. U zemljama sa malim populacijama, primenjuju se medjunarodni propisi i nacionalni zakoni, koji ih dodatno štite. Sam način lova koji se sada praktikuje je ustvari odstrel sa vrlo malo izvornih lovačkih elemenata. I u ovom slučaju se izgleda konfrotiraju interesi gazdovanja i lovačka strast, na uštrb ovih drugih. Tako se strast zadovolji onim krajnjim činom, odstrelom. Naravno u sklopu toga, lovstvu,kao privrednoj grani je bitan veoma skup i cenjen trofej. Lov se obično izvodi sa udobnih, luksuznih čeka (primereno ceni) na mrciništu, gde se ova divljač dugo navikavala na redovnu hranu...U zemljama gde se još održala tradicija, lovi se piršom, pogonom isl Trofej medveda je jedan od najcenjenijih u svetu, a to su krzno i lobanja.
Uopšteno, medved se sada lovi radi održavanja brojnosti i kvaliteta populacije. Pri optimalnoj brojnosti, lovi se samo kolika je prirast. Po nekim iskustvima pri odstrelu se okvirno koristi ova šema. Odstreljuje se 50 % primeraka težine oko 50 kg, 25 % do 100 kg i 25 % od 100 kg naviše.
Nakon odstrela bi trebalo obavezno obaviti veterinarski pregled divljači. Recimo,lobanja i mozak, radi utvrdjivanja eventualnog besnila. Preko krvi-leptospiroza, koja može kod bremenitih ženki da izazove pobačaj.Pregledom mesa se utvrđuje da li ima trihinele
Ako ga nekada ulovite pored trofeja,sačuvajte salo. Kažu stari da je lekovito.Pojedini delovi mesa su delikates, bilo da se dime ili spremaju na neki gurmanski način.
Štete od medveda su uglavnom one nastale u voćnjacima , ratarskim kulturama, šumskom bogatstvu, stočarstvu, pčelarstvu, objektima kao i štete u saobraćaju Ovo se pored poboljšanja životnih uslova mora regulisati i kompenzacijom šteta. Opasnost napada na čoveka, netreba potceniti iako se retko dešava. Tako da treba smanjiti mogučnost dovođenja do napada medveda na čoveka, što će smanjiti dodatni konflikt sa njim.
IUCN Red List. Version 2010.4
CITES: Dodatak 1. XSIMBOLIKA I MITOLOGIJA
Simbol je uskrsnuća, novog života, pa čak i proleća. U starogrčkoj mitologiji posvećen je lunarnim boginjama Artemidi I Dijani (u obredima žene su nosile žutu boju, a nazivali su ih mečkama). U hrišćanstvu, simbolizuje đavola, zlo, svirepost, pohlepu ali i preobražavajuću moć hrišćanstva nad paganstvom. U srednjovjekovnoj tradiciji često označava grešne telesne naravi čoveka. U japanskoj tradiciji predstavlja dobročudnost, snagu, mudrostdok u ostalim uglavnom lunarnu moć, snagu, smelost itd.
U mitologiji i obredima deluje kao božanstvo , kultni heroj, utemeljitelj tradicije, predak, totem, duh - čuvar duhovnog iscelitelja. Brojne sibirske etničke grupe i Indijanci u Severnoj Americi izvode različite vrste mimetičkog "medvedjeg plesa" koji je u vezi sa predstojećim lovom ili njegovim uspešnim završetkom..Ponekad je obredni ples, sa medveđim maskama i kostimima. Delimično ceremonije se sprovode i u narodnoj medicini, pa je došlo do institucionalizacije posebne klase medved šamana. U renesansi se simbolika uzdiže na tzv. Hijeroglifi Gorapollona, interpretaciju legende o medvedu koji liže novorođenče, a time mu daje konačni oblik kao simbol umetnosti, koja gradi i usklađuje inertnu prirodu.
Jedan je od glavnih životinjskih likova u epskim pričama, pesmama, zagonetkama (kao sredstvo društvene satire), praznovjerja, čari, itd.
Danas se povezuje i sa Rusijom (prividno trom ali snažan i moćan).
Čest je na grbovima gradova, porodica..u raznim kulturama.
Eto, ovo je rad našeg kolege, administratora Srbijalov portala, Nenadax!!
I posle neko kaže kako 'serendamo po internetu'!
Nenade, svaka čast. Uživanje je čitati!
ALA VERA ZEMLJAČE!!...MALO LI JE ZA POČETAK TEME ??!!
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Naravno ovo je neki vid enciklopediskog prikaza sa dosta započetih zanimljivih teza,pa se može o tome...Zemo neznam zašto ali sam često tokom pisanja pomislio na tebe...e sad zasto? Neznam,ali slutim da Lala zna
Zna Lala neboj se..a vala kad se o rođaku piše moramo misliti jedni na druge
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
što to trpimo.
