Po tradiciji, članice Damskog lovačkog kluba su pred početak jesenje sezone posetili dečje obdanište u Bečeju, i sa klincima pričali o lovu, o divljači, o lovačkim psima, ovaj put se poseta obdaništu poklopila sa Lovačkom slavom Sveti Evstatije...
A klinci naravno upijaju kao sundjer, neki od njih će sigurno kad poraste postati lovac, sa usadjenom ljubavlju prem prirodi i divljači, i sa elementima predznanja o tome!
Svaka čast, tako treba negovati mlade naraštaje koji posle nas treba da gaze lovištima!
Ovog vikenda je u Bečeju održana Četvrta medjunarodna konferencija Damskih klubova. Učesnici su bili iz sedam zemalja: Češke, Slovačke, Madjarske, Bugarske, Egipta, Slovenije, i zemlje domaćina, Srbije, tako da je broj direktnih učesnica prešao cifru od 60.
Bio sam prisutan nekoliko puta na ovim konferencijama, i video izveštaje sa onih na kojima nisam bio, pa mogu da tvrdim da je ova Četvrta konferencija po svemu, ali bukvano po svemu, daleko prevazišla sve dosadašnje manifestacije ovog tipa! Kao glavni uspeh i dostignuće ja vidim vrlo visok kulturološki nivo dogadjaja - Damska konferencija je zaista bila damska i gospodstvena, sa učesnicima damama lovkinjama i gospodom lovcima! Ponašanje, maniri, raspoloženje, atmosfera, štimung, pa i stručni deo, ma sve je bilo... NAJ, NAJ...!
Glavnu zaslugu za fenomenalan uspeh Konferencije svakako nosi Sanja Momčilović-Bognič, predsednica Damskog lovačkog kluba Bečej koji je bio domaćin. Jasno je da niko ne može sam uraditi toliki posao, pa je Sanja pored članova Damskog kluba imala nesebičnu pomoć svojih kolega lovaca iz LU 'Bečej', kao i jednog broja sponzora koji su pomogli finansijski da Konferencija u Bečeju postane reper kako treba organizovati takvu manifestaciju! Neću ovom prilikom o tome ko NIJE (iako zamoljen) pomogao Damsku konferenciju, oni koji su to izbegli bi mogli da se zamisle, pa i zastide svog postupka... Ponešto znam, ali neka ostane za sada tajna.
Stručno predavanje (kažu oni koji su bili prisutni kažu da je bilo vrlo, vro dobro prezentovano!) je održao prof.dr. Miloš Beuković sa Poljoprivrednog fakulteta u N. Sadu, koji je i zamenik predsednika LSV. Tema predavanja je vrlo aktuelna i odnosila se na uticaj hemije u poljoprivredi na lovnu divljač, pre svega na populaciju zeca što je izgleda postao globalni problem u Evropi!
Posle stručnog dela uveče je organizovan Damski lovački bal, gde su bili prisutni svi učesnici i gosti Konferencije. Tako je ispred LSS bio prisutan predsednik Dragan Šormaz, ispred LSV predsednik pokrajinskog saveza Aleksandar-Bata Milovančev, i mnogi drugi gosti, tako da je sala za bal bila prepuna.
Drugog dana u jutarnjim časovima je organizovan lov prepelice za goste, uz pomoć LU 'Bečej', njihove uprave i stručne službe. Naravno, ceo lov je više bio prilika za upoznavanje, druženje i šalu (mada ni odstrel nije izostao!), a muški deo se trudio da damama prepusti svaku priliku za odstrel, i da im pomogne posle napornog prethodnog dana i Damskog lovačkog bala da stoički izdrže napore lova. A onda je posle lova i posle jakog doručka došao na red revijalni deo - pucanje šicare! E tu je tek cirkus bio, šala i zavitlavanje... Čak sam i ja tu dao svoj doprinos, jer sam po prethodnom dogovoru sa Sanjom doneo gomilu nekih cvikera bez stakala, pa sam svakom strelcu na šicari koji promaši metu pod obavezno vršio 'pregled očiju' i darivao ih sa 'terapijom' u vidu praznih ramova koje su morale za kaznu da nose sve vreme pucanja - dame su me prevazišle, pa su se uveče na svečanoj večeri dobar deo njih pojavio doteran, našminkan i nafriziran, ali sa sve onim mojim ružnim cvikerima!!! Podelio sam, brat bratu, jedno 30 cvikera, pa sam u jednom momentu pomislio da dame namerno promašuju ono jaje na šicari samo da bi dobili cvike! Naravno, ko me terao da čačkam: momentalno sam dobio titulu 'doktor', i sad me Bog neće oprati više, ime ili nadimak mi nisu zapamtili sigurno, ali se zato svaki čas neko oglašavao sa pozivom 'doktoreeeee'! Doktorirao ja, tema disertacije 'Zezanje u lovu sa osvrtom na dame'!
Dame-lovkinje su celu organizaciju ovog medjunarodnog skupa podigle na jedan daleko višlji nivo od svih dosadašnjih skupova. Vodilo se računa i o najsitnijim detaljima, i taj pristup je rezultirao odličim odzivom, kako u broju prisutnih, tako i kvalitativno. Mislim da je sada zaista postalo pitanje prestiža poziv na učešće na Damskoj konferenciji, a dobijanje poziva za prisustvo u nekom delu njihovog programa je postalo pitanje ličnog rejtinga u lovstvu! Ne preterujem, časna reč!
Sa neskrivenim zadovoljstvom moram da kažem da sam ja imao čast da budem pozvan u Damski lov i svečanu večeru, i da svojim prisustvom podržim dame u lovstvu (ako to nešto znači, valjda znači!) . Koliko je bio dobar provod, govori činjenica da nisam stigao da napravim više od 4 fotografije, ko će bre da gubi vreme sa fotoaparatom i da propusti nešto, taman posla! Dok ne dosadim damama mogu uvek računati na moju pomoć u organiizaciji, ali i prisustvo njihovim manifestacijama - nezaboravan doživljaj.
Želim da iskoristim priliku da se zahvalim nekim lovačkim funkcionerima koji su deo svog vremena na Damskom balu posvetili ničem drugom nego Srbijalov portalu i meni lično, sa odgovarajućim epitetima - hvala im na tome, ako imaju neke primedbe i probleme u vezi pisanja na Srbijalov portalu ili u vezi mene lično, imaju moj broj telefona slobodno neka kažu, ne moraju da se muče i trude u otrcavanjima. Nije im nivo - ja šta imam kažem javno, mogli bi tako i oni... Aaaa daaa, zaboravio sam: pa takvima upravo javnost najviše i smeta jer im remeti bajku od života!
Još uvek sabiram utiske, pa ću možda još koji upis postaviti vezano za ovu manifestaciju.
Zaboravio sam da kažem da je u okviru Damskog lovačkog bala u Bečeju bila organizovana zaista bogata tombola: prva nagrada je bio lov razne krupne divljači u Kanadi u trajanju od 10 dana (dobitnik plaća samo avion, a sve ostalo sponzor); druga nagrada je bila lov na vuka u Žagubici i treća nagrada je bio lov fazana za 5 osoba u Natalincima!
Pa vi vidite onda šta su dame odradile za svoje članove i goste...
CIC je u svom biltenu vesti preneo izveštaj o održanoj Damskoj konferenciji u Bečeju.
Tekst donosi samo reči hvale za organizatore i učesnike.
I ovo je dokaz da je 4. Konferencija damskih klubova bila u svemu izuzetna, i da je postavila nove standarde za organzaciju sličnih manifestacija.
što to trpimo.
