Ja znam kako bi ih ja kaznio mamu im.
Uffff kako me to nervira jojj ufff kako bi ga slato saceko tog vlasnika negde u mraku pa lepo pae pape pape pa da vidim da li bi ovako opet uradio
moj lovački vijek je dug i moguže, zanimljiv.
Imao sam mnogo dobrih pasa ali po pravilu oni najbolji stradaju najbrže.
tri moja najbolj akera su stradala od vukova.
to je u lovištu prava napast...
Jbt rastuzih se od ovih prica,sta nas sve nece snaci... tako je i meni,pred pocetak ove sezone,posle prepelica... prelep dan,poslepodne odlucim da izvedem moju kerusu u setnju,tri godine,sto kazu nije znala samo da prica,krupna NOD zenka,prelepa.... nadizala se fazana taj da,perfektno odradila,ja nikad srecniji,i pred sam polazak kuci nadje jos jednog pored pruge,i nikad to nije radila,ali krene za njim kada je poleteo,predje prugu i nema je,ne vidim gde je od gustisa,zovem je ne vraca se,markira... i tada cujem voz! kad je bio bas blizu sa druge strane prelece fazan,voz svira.... znao sam da joj je tu kraj... kad je prosao,izadjem a ona lezi,na mestu mrtva... uf... bio sam u totalnoj depresiji,nisam mogao da dodjem sebi,cak sam mislio da ne idem ove sezone u lov... uzas posle toga da me oraspolozi,kolega mi pokloni stene NKP,taman sam ga obucio i poceo da uzivam u lovu sa njim,pre 15 dana ugine,ni jedan veterinar nema pojma zasto.... Eto,kad nece oonda nece....
Ova slika me podseti na jedan lov od pre neku godinu. Naime, dok smo u poljima lovili jarebice odjednom se bratovljeva nemica izgubi, k'o u zemlju da propade. Posle bezuspešnog dozivanja, brat krenu prema mestu gde je zadnji put, u nekoj travi, video kerušu i nađe je u bunaru. Srećom da bunar nije bio dubok te smo je nekako izvukli.
P.S.
"Da bi bio lovac moraš voljeti prirodu a onda moraš voljeti i vuka jer je on njen najdivljiji i najdivniji dio!"- Duško Sekulić
BOJK, žalosno, zaista, mogu da zamislim kako se osećaš...
Kod mene tih neoznačenih, a uraslih bunara ima dosta na terenu pored Morave, opasnost su i po kerove, ali i lovac, koji ne zna teren, može da naje...
Druga nedelja lova na fazana 2006. godine, moja prva lovna sezona, i moj prvi izlazak u lov na ovu divljač, jer je prva nedelja propuštena zbog nekog putovanja koje nije za propuštanje... Pao sneg, tek da zabeli, pustamo kerove u lovište, koliko su ušli u prvi kukuruz, nije prošlo ni par sekundi, njih nema. Jedan pas izlazi, ali dva majstora fale. Čudno... Da je divljač u pitanju ni ovaj ne bi izašao, jer ne promašuje divljač. Zovi ih, traži, tabanaj po onoj njivi po tragovima, i usred njive BUNAR, a oni se unutra propeli na zadnje noge i pokušavaju da se izbave, ali uzalud. Sreća pa nije bio dubok bunar, oko 2,5 metra, pa smo ih izvukli, ali ne baš tako lako, jer nismo imali neku opremu...
Taj slučaj je prošao tako, ali znam i one koji nisu, i gde su psi stradali.
A evo još jednog slučaja. Trening pasa sad u proleće, kratki turnusi, već pada mrak, a ja uhvatio malo vremena. Jedan pas završio turnus vraćam se ka kolima, i čujem neko cvilenje, ali nekako neodređeno, a sve oko mene sama čistina, nigde žbunja, šume... Stanem, osluškujem, ali ništa. Krećem ponovo polako, ma ponovo nešto cvili. Gledaj levo, desno, i setim se da tu otprilike postoji bunar, a on urastao u travu, poravnao se sa zemljištem na jednoj strani, zagvirim ja unutra, kad imam šta i da vidim. Bunar 5-6metara dubok, a dole omanji pas (skitnica).
Kad me video nigde kraja njegovoj sreći... Ali šta sad? Koliko se pomerim od bunara korak, kreće da cvili, skače, ali... Da siđem nema šanse, em duboko, mrak već pao, a bunar oronuo i to baš dobro, pa postoji opasnost i da se obruši gornji, ozidani deo. Rešim da ostavim to za ujutru, i kažem ocu da imamo rano ujutru akciju spašavanja.
Ujutru poranimo, ponesemo najdužu stubu, polako se spremimo i pažljivo krenem sa silaženjem u bunar, jer je baš u lošem stanju. Sve je proteklo kako treba, a ovaj mali "crnko" je izvučen iz sigurnog groba, dobio jelo i to obilno i otišao svojim putem, a ja svojim...
Nezgodna situacija, moža pas da strada, ili se ozbiljno povredi prilikom pada, a može da bude i ostavljen, ako se teren ne poznaje i lovac ne zna da postoji i ta mogućnost...
Bunar je zaraso u travu, mogo sam i ja da upadnem, prolazio sam tu vise puta al ga nisam vido. Izveo sam bio kuju u setnju i nije se vratila posle gona, znao sam da nesto nije u redu i dva dana sam obilazio sve bunare na tom delu terena i nista, posumnjao sam i da mi je neko ukrao. Pre 3-4 dana vlasnik bunara pokosi oko njega i ja pogledam unutra i ima sta da vidim.
Kad sam mu reko da mi je napravio stetu, i da nije zastitio bunar on mi ladno kaze da sam ja njemu napravio stetu, i da moze da me tuzi sto sam mu zagadio vodu, nego je on dobar covek pa nece. I jos kaze zasticen bunar imasle dve grancice pored. Sam sbe sam iznenadio kako nisam napravio neku glupost kad mi je to reko, nego sreca nije bio tu kad sam vido kuju unutra, vido sam ga drugi dan i daleko odatle.
E moj Bojk sreca te si sebe iznenadio jer možda bi napravio neko s.... pa onda zbogom lovu. Kaži hvala bogu što nije bio tu. Nažalost ovo je cesta pojava. Drugaru iz moje grupe upadne kuja u bunar a moj pas markira ma koja marka koji bakrači trči tamo i drži ga za noge da on nju dohvati srećom izvukli smo je živu i zdravu.
posle toga da me oraspolozi,kolega mi pokloni stene NKP,taman sam ga obucio i poceo da uzivam u lovu sa njim,pre 15 dana ugine,ni jedan veterinar nema pojma zasto.... Eto,kad nece oonda nece....
što to trpimo.
