Bosanska gustina je 0,4 i taj podatak je dobijen na osnovu ankete. Gustina od 0,7 do 1,3 je prolećna gustina na planini Vitorog, koja je dobijena višegodišnjim brojanjem tetrebova prilikom pevanja. Ja verujem da je stanje tetrebske populacije u Crnoj Gori bolje nego u Bosni. Po nekoj računici trebalo bi da ih je između 2000 i 3000 jedinki, što je mnogo više od one procene iz 2003 godine. Što se tiče onog pitanja zašto se prezentuje manja brojnost, ja mislim da je posredi neznanje, mislim da za tetreba nema love jer on nije globalno ugrožen. Ovi iz EU će pre dati za neke njima važnije vrste koje gostuju kod nas, pa će shodno tome i istraživati sve ono što interesuje EU. Podatke koje dostavljaju lovci smatraju se precenjenim, jer je lovcima u ineresu da prikažu što bolje stanje u svojim lovištima. Krivicu snose i jedni i drugi: lovci jer u mnogim slučajevima stvarno preteruju, a naučnici jer retko proveravaju lovačku statistiku. Naravno nisu svi lovci isti kao ni naučnici.
Milane,nemoj sve naj.....svaki podatak o ovim pticama je bitan...gde,u kakvim sumama,koja nv.....Evo ja verujem da je i ona prilagodljiva donekle.Recimo kanterberiska(ako se nevaram) podvrsta se nehrani zimzelenim iglicama,jer ih i nema,Nadmorska visina nije toliko bitna.Nemci imaju neki sistem kalemljenja...(to bolje zna tetrao)Stanista se mogu poboljsati sadnjom odgovarajucih zbunastih vrsta......A tetrao,vidi ovo.Bar kod nas stanista tetreba su uglavnom na terenima kojima gazduju SG,NP...pa su oni i odgovorni i za stanista,gazdovanje...ali i procenu brojnosti.Tu je i struka i podaci sa terena na jednom mestu.Neso,ako te interesuje imam procene i moguca stanista za muflona u CG,sa osvrtom na Orjen,naravno tada da se prebacimo na temu muflon.
Što se tiče kante... podvrste zato i jeste podvrsta. Na Staroj planini je nalažen u čisto bukovoj Šumi, ali na te šume se nadovezuju šume u kojima rastu prirodni četinari. Ma visina i jeste i nije važna, ako može polarni medved da "živi" u Beogradu teoretski može i tetreb. Pored samog Zaječara postoji brdo na kome su pre 40- 50 godina sađeni četinari, ali teško je očekivati da tamo raste hrana neophodna za tetrebove. Uslov za život tetreba su šume borealnog tipa bilo koje nadmorske visine, ali kako kod nas tih šuma nema na malim visinama zbog geografske širine, tako nemožemo imati staništa ispod neke visine.
Naše četinarske šume su uglavnom u državnom vlasništvu, pa koće tamo da broji i štiti neku "ptičurinu" kad se više parica zaradi od fensi skijaša.Neznam da li ste u toku, pripremljene su izmene zakona o zaštiti prirode koje između ostalog predviđaju da se u II i III stepenu zaštite može svašta nešto raditi i graditi (hoteli, staze, akumulacije, pa i proizvodni pogoni).Strašno.
Napokon sam došao do nekih podataka, naime radi se ocifri od 2780 komada. Naime ja u to nevjerujem ( moje lično ubeđenje ). Sigurno da lovočuvari zaduženi za svoje reone najbolje i poznaju floru i faunu jer su tu svakodnevno na poslu. Međutim ovo je za mene ogromna cifra, doduše i teritorija je ogromna koja se proteže od istočnih do zapadnih granica sjevjerne Crne Gore.
Ispada po toj cifri da ga Crna Gora ima vise nego Rusija.
Svi vi znate da je to jako zahtevna vrsta i sta joj sve treba za opstanak, realnije ce biti da ga u CG ima samo 278 kom!
Neko kaze da voli gustu Cetinarsku sumu, po mom nekom saznanju voli da se naseli i razmnozava i u delovima gde je bila seca sume ili retka Cetinarska suma u kombinaciji sa Bukvom. Jer poznato je da u prolece bukove pupe cine veliki udeo u ishrani.
tetrao kaže:
Neznam da li ste u toku, pripremljene su izmene zakona o zaštiti prirode koje između ostalog predviđaju da se u II i III stepenu zaštite može svašta nešto raditi i graditi (hoteli, staze, akumulacije, pa i proizvodni pogoni).Strašno.
Da to nije onaj pametni ministar iz Subotice, ortoped, opet nešto pametno rešio da plasira? Ne mogu da verujem da je nekom takva budalaština pala na pamet?!?
Da li negde postoji pisani predlog izmena, voleo bih da pogledam baš?
"Nas i Rusa 200 miliona". Šalim se.278 komada? To je otprilike 10 Kamenih Gora (25000 ha). Kolike su površine četinarskih šuma u CG? Ruska populacija je milionska, a Rumunska čini mi se 10000 komada.Nebih se ja baš tako lako usudio da dajem bilo kakve procene, činimi se da su i jedne i druge brojke zasnovane na nagađanju i da je tu malo činjenica. Veliki tetreb je u svakom pogledu zahtevan kako u pogledu opstanka, tako i u zadatku koji je dao istraživačima. Istraživanje svake vrste životinja je zahtevno, a tetreba posebno: zamislite hodanje od više 10-tina km planinskog terena, po mraku u zimskim uslovima da biste uopšte došli do pevališta i ...Malo je ljudi spremno da se bavi time. Moje je mišljenje da prilikom procene brojnosti u Srbiji i CG trba koristiti gustinu tetreba sa Vitoroga.
Lalo ortoped ili stomatolog pametni ili nepametni on nam je ministar, a sa njim i "Mlađan lovac". Adresa gde se može pogledati predlog je: http://www.ekopla...1-list.htm
Rok za primedbe i predloge je istekao.
P.S. Od prirode svi imamo koristi, pa makar nam ona služila da u njoj samo skijamo.
Ja ću reći '' Rusa i nas 200 miliona '' jer su sve pokupovali na primorje.
Tetrijeb u Crnoj Gori :
1. L.D. Žabljak ( bez nacinalnog parka ) 850 do 900 kom. Terijeb ruževac nije prijavljen jer su staništa u N.P.Durmitor.
2. L.D. Plužine, 13 enklava ili staništa, 3 staništa: Trnovačko jezero, Vučevo i Borje 520 do 600 kom. Ovo su velika staništa, 10 malih staništa broj se kreće od 80 do 120 kom.
4. L.D. Plav, 200 do 250 kom. Tetrijeb ruževac 30 do 50kom.
Moram napomenuti L.D. Pljevlja - ogromna staništa čak i veće od Plužinskog ali tamo ima dosta sječe i vjerovatno ih uznemiravaju, Kolašin, Mojkovac, Berane i Rožaje, nemam sada tačne podatke ali pokušaću da dođem do njih kao što sam došao i do ovih.
Podatak koji sam dobio od N.P. Durmitor kreće se između 600 i 800 kom.
Ja lično nemam razlog da bilo što uveličavam, bio bih srećan kada bi ovi podaci bili tačni. Sreća je što mi ništa neradimo odnosno negradimo po ovim planinanama pa su im staništa mirna.
Ja kao lovac i kao čovjek sa imenom i prezimenom na visoku divljač mogu da se zakunem da sam ih na sva pobrojana mjesta lično vidio, da sam ih vidio i u planini Somina koja pripada Nikšiću a koju nijesam napomenuo kao i u planinini Bijela gora na jugu a koja se graniči sa Orjenom ali tamo ih jako malo.
Gospodin Mladen ing. sekretar LSCG je raspoložen razgovarati na ovu temu pa ako ste zainteresovani mogu ga obavjestiti.
Opet kažem nek bude 60% ovog što su dostavili L.D. čini me zadovoljnim iako ne što umiru prirodnom smrću a ne odobre bar mali procenat za ostrijel.
Svakako da bi reci gospodina Mladena bile znacajne za ove nase razmene misljenja i podataka,pa ga obavesti druze....Procene brojnosti u nekim zemljama Evrope su date na prethodnoj strani,pa verujem da po stanistima u CG bi tetreba trebalo biti dosta,Isto vazi i za RS...Ali pre toga par reci,o nekim prethodno recenim razmisljanjima....Tetreb se kod nas nalazi na velikim visinama,najpre jer su mu stanista unistena na nizim.Na tim vecim visinama je nasao i mir,kako od coveka,tako i od predatora....Na zapadnim Karpatima stanista su na850 do 1270mnv,a povremeno i ispod 700m.Na masivu Jura u Francuskoj je to od 600mnv.Rusija je prica za sebe pa zive i u prostranim ravnicama tajgi....Potrebni sastavi i sklopovi suma su od mesovitih ovih i onih do prasumskih tipova cistih cetinara,ali i pretezno bukvi itd.Ovo se najpre povezuje sa ishranom,pa bi o tome mogli razviti neku tezuIstrazivanja sa Vitoroga nam daju sliku o zivotu tetreba,ali to je deo mozaika i svakako vredan rad...Spominjali smo istocnu Srbiju,pa i tamo su ziveli tetrebi dok nisu popaljene i iskrcene,tek sada se sticu uslovi,pa se i vracaju mnoge vrste koje su bile isrebljene.Tetrao nateraces me da pokrenemo...za njihov povratak i na te prostore,do sada sto sam cuo i procitao(nije malo),nisam bas ubedjen da je to nemoguce.Nemoj samo da mi kazes nemoze,vec i zasto....Nasi strucnjaci su u osnovi sumari i logicno je da bacaju akcenat na tu stranu,ali osnova za zivot divljaci je najpre vezana sa ishranom,staniste im to pruza,naravno zastitu itd...Kao teritorijalna zivotinja,tetreb se moze lako kontrolisati,pa samim tim i ocuvati ako se zeli,pa makar i na relativno malim povrsinama.Nemora se loviti,neka ih,bar cemo ih gledati dok lovimo drugu divljac.Ovo moje pisanje shvatite vise kao podsticaj za razmenu misljenja saznanja...mozda bude od koristi,sirem krugu lovaca
Nenade nije problem visina kao visina, znamo za pojam zonalnosti vegetacije, koja je uslovljena kako sa promenom nadmorske visine tako i sa promenom geografske širine. Na Aljasci na nivou mora rasti čisti četinari, takođe i u Norveškoj i Švedskoj gde se veliki tetreb šepuri u nekoj "laguni", ali neverujem da ima crni ten od subpolarnog sunca. Najniži lokalitet u Srbiji gde raste prirodna jela su Ravne iznad Prijepolja (oko 700 mnv), i tu su verovatno nekada, kada tu nije bilo naselja, živeli tetrebovi. Ja sam tetreba na Kamenoj gori našao na 1150 mnv (ženka sa mladuncima), inače koke sa mladima najviše vremena provode po lišćarsko-četinarskim šumama u kojima je podrast od žbunja bukve, kao što reče Lovac Stari. Pupovi su važan deo u ishrani kao i larve iz mravinjaka koji su vrlo zastupljeni u ovom pojasu. Hrana nije jedina prednost ovih šuma već i temperatura vazduha koja je viša nego u četinarskim šumama, a to je i te kako važno za opstanak mladih. Međutim i pored tih činjenica tetreb se nespušta u dolinu Lima.
Stanište tetreba ima različite strukture vegetacija:bukovi pupovi, guste četinarske-česte za skrivanje mužjaka kada mitari, pašnjake sa žbunovima borja na kojima u pozno leto i jesen nalazi insekte, svetle otvorenog sklopa šume (beli bor) u kojima tetreb može da raširi svoja ne baš mala krila da bi utekao od predatora, pa čak su i šumski putevi dobri jer nalaze odgovarajuće kamenčiće koji su neophodni za varenje.
Sve sto sam do sada saznao o ovim pticama i dalje mi ostavja odredjene nejasnoce,pa ce verovatno tako i ostati.Sustinski ja vidim kao najveci problem,mir.Izgleda da je osetljivost tetreba prevelika,te ga nalazi povlacenjem u stare,nepristupacne sume.Ostalo ima na mnogo vecim prostorima.....
U velikom delu klisure Lima vlada veći mir nego na Kamenoj gori (zbog nepristupačnosti), ali tetreb tamo neće da zalazi. Mir jeste jedan od najvažnijih faktora, ali i prisutnost ZRELIH četinarskih šuma, koje se kod nas nalaze na većim visinama (obično iznad 1000 mnv). Na Lisi planini koja je visoka 1500 mnv i vezana je šumama za Kamenu goru, odsustvuju četinari i tu nema tetreba, kao ni na Kopaoniku gde ima više hiljada hektara zrelih četinarskih šuma(1300-2000 mnv). Na Kopaoniku ga nema zbog uznemiravanja, a na Lisi zbog neodgovarajućeg sastava vegetacije.
Vrtimo se u krug,druze moj,ili je ova ptica(mada i ostale sumske koke)toliko posebna,osetljiva,izbirljiva da je pitanje njenog opstanka pod velikim znakom pitanja.Upoznat sam prilicno sa njenim potrebama.Kontradiktornosti su ipak velike,da bi se moglo pricati o eksplicitnim prohtevima koje nemogu ispuniti stanista koja su veca od sadasnjih na nasim prostorima.Ili je u pitanju nesto sasvim drugo,nezavisno od nv,sastava sume,ishrane.....Imas li neka saznanja o volijerskim uslovima cuvanja...sasvim uspesno se odgajaju.
Ooo, pa ovo postaje interesantno! Neand pominje vrlo uspešno volijersko uzgajanje, a na nekoliko prethodnih strana se pominju vrlo zahtevni uslovi za opstanak tetreba. U čemu je fora?
Nema logike, da u prirodi čas ga ima, pa ga nema, na nekim terenima vidjan jedno vreme, pa nestao, pa ovakve ili onakve šume, pa nadmorska visina, pa ovakvi ili onakvi uslovi, kad odjednom- TAP - uspešno volijersko uzgajanje, bez obzira na sve pomenute uslove
Veliki tetreb je vrsta borealnih predela i pravi je gorštak. Glavni i čini mi se jedini razlog za smanjenje njegove brojnosti u Srbiji je uništavanje njegovih staništa. Njegova staništa su, da ponovim, ZRELE ČETINARSKE ŠUME. Tamo gde ima zrelih četinarskih šuma i minimum neophodnog mira tetreb će nastanjivati ta staništa. Dokaz za to je: sve zrele četinarske šume u Srbiji imaju velikog tetreba, izuzetak je Kopaonik koji nema neophodni minimum mira.
Veliki tetreb u Srbiji živi:
1. Tara
2. Zvjezda
3. Kamena gora
4. Crni vrh
5. Zlatar
6. Ćetanica
7. Golija
8. Arbinje
9. Mojstirske šume
Mi u Srbiji i nemamo više staništa gde on može da živi, možda Goč, Željin i Kopaonik.
Ja se nisam bavio pitanjem veštačkog uzgoja, znam da se tetreb u veštačkim uslovima uspešno razmnožava, ali je procenat uspešno introdukovanih ptica koje su veštački odgojene nizak.
Što se tiče uspešnosti veštačkog razmnožavanja ja na to gledam ovako: zatvore te u prostoriju sa zgodnom ženskom, imaš da jedeš i piješ šta hoćeš, soba prijatne temperature, niko te ne uznemirava i nisi stidljiv kao što ni veliki tetreb nije. Šta vam prvo padne na pamet kada imate ovakve uslove? ŽURKAAA... Lalo pa nećeš valjda da se najedeš i da zaspiš?
Pa Tetrao, znaš kako opisuju nas vojvodjane: kad se probudi, samo je gladan, a kad se najede, samo bi spav'o!
Nisam ja imao pojma da se tetreb odgaja veštački! Da li je onda moguće, obzirom na da je visoko cenjena divljač, postupiti kao i sa fazanima iz volijere: puštati dan pre lova, kako kažu, 'na pušku', i organizovati komercijalne lovove? Koliko vremena treba da tetreb dostigne punu veličinu? Koliko pilića bude u leglu, prosečno? Počinje da me jako zanima ova tema, kad je posmatram sa aspekta prosečnog, običnog lovca, koji nema vremena da se vere po gudurama i šumetinama, a opet, volim da učestvujem u uzbudljivom lovu, kakav je pretpostavljam, lov na tetreba.
U razmisljanjima o nekoj divljaci uvek se pitam sta ustvari hocemo sa njom,zato sam i rekao ranije,evo ih zelenima...oni ce znati,kako i sta.I to je jedno od resenja,samo neznam sta bi bilo sa tetraonidima.Dobre namere su nedovoljne,cak i da se malo poradi na tome.U uslovima koji su u opticaju,sa problemima koji se namecu,pocekali bi jos 20,30...god a prebrojavali ih kao do sada. Uvek,a posebno u ovim vremenima,interes je ono sto se namece kao primarno,pa ova Lalina opazanja mogu biti slamka spasa od nekoliko decenija vakuma. Cena odstrela tetreba se krece oko 1000eu.Proizvodnjom,ispustanjem,pa brzim odstrelom jednog dela ispustenih bi verovatno bili pokriveni troskovi uzgoja.Ostatak cak uz gubitke bi dopopunjavali prirodnu brojnost....Proizvodnja je uhodana i razradjena u pojedinim zemljama...Nasi strucnjaci su upoznati sa tim...Evo odgovora na pitanje.Muzijak raste brze od zenke,ali i duze,pa punu biomasu dostize sa oko godine starosti,kada i polno sazri.Zenka je odrasla sa vise od 3 meseca starosti ili se osamostali u ranu jesen.Za prve letove,male kratke mladi su sposobni u drugoj nedelji zivota.Snesu 6 do 8 jaja sa visokim procentom izlezenosti i samo im hladnoca smeta(naravno predatori,ishrana) I kad je Lala ubrzao temu do lova,dodao bih....Kod nas je ukorenjen lov na pevalistima,sto je veoma lose(mozemo o tome pricati)U severnim zemljama se love i zimi,pa i sa kerovima(uz pomoc kerova cak i prebrojavanje vrse)...
Blago nama ako nam se zeleni budu starali o prirodi. Ja inače nisam lovac, ali cenim lovce iz više razloga (prva saznanja o prirodi sam stekao od ujaka koji je bio lovac i šumar, prvi zaštitari prirode su bili lovci...). Sve što sam do sada pisao odnosilo se na tetrebove koji su autohtoni, mene lično veštački uzgoj nije interesovao pa o tome neznam mnogo. Jovan Vendić je napisao knjigu "Tetreb" koja se bavi metodologijom gajenja i reprodukcije velikog tetreba u veštačkim uslovima, koliko znam postoji čovek iz Kladova ( ili iz Negotina) koji se takođe bavio tom problematikom.
Brojanje tetrebova uz pomoć kerova se obavlja u jesen i obavljaju ga lovci zajedno sa lovnim stručnjacima. Ovaj način brojanja pogodan je pre svega za planine. Polazi se iz najnižih delova planine i ide ka višim, pa je verovatnoća da neki ostane neprebrojan znatno manja jer se tetrebovi ispred brojača sklanjaju u više predele (obično su to pašnjaci). Pri utvrđivanju brojnosti na jednom staništu uvek se koriste barem dva različita načina brojanja. Što se tiče lova sa kerovima, on je lakši i manje atraktivan od lova na pevalištu i primenjuje se tamo gde je brojan (na severu).
Pa Tetrao, znaš kako opisuju nas vojvodjane: kad se probudi, samo je gladan, a kad se najede, samo bi spav'o! 
što to trpimo.
