Pa evo, da dopunim moje razmišljanje: obzirom da su tetreba skrkali-istrebili, na većini ranijih staništa, ako želimo da ga ponovo imamo, nema druge, nego ga veštački uzgajati i unositi. Pa makar to bilo i 'pred pušku', uvek pretekne nekoliko komada, pa se vremenom odredjeno lovište ipak polako popuni.
Postoji tu i verovatnoća sukoba interesa izmedju postojećih korisnika prirodnih staništa i potencijalnih uzgajivača: kladim se da bi cena odstrela drastično pala, ako bi krenuo veštački uzgoj, a tu bi na gubitku bili dosadašnji 'monopolisti' na odstrel tetreba. Po meni, cena od 1000 evra za odstrel je toliko visoka isključivo iz razloga male brojnosti. Kako je Nenad napisao, to je sasvim solidna brzina odrastanja i dostizanja zrelosti: godinu dana za mužjaka, nije previše, ako se uzme u obzir cena uzgoja, to bi bio vrlo isplativ posao!
Pada mi na pamet, da fazanerije po Srbiji imaju problem sa plasmanom fazanskih pilića i fazana za odstrel, ponuda je veća od potražnje. Pa onda ne koriste sve postojeće kapacitete za proizvodnju. Što onda neko ne proba sa tetrebom, kad mu već ljudi, inkubatori i ostala oprema zvrji nedovoljno uposlena? Inercija, nezainteresovanost, rizik uzgoja, šta je u pitanju?
Pošto su Tetrao i Nenadx pretresli sve karakteristike, staništa, brojnost i lov na tetreba, ja pokrenuh svrhu postojanja tetreba u lovištu - a to je, ipak, kad se sve sabere i oduzme, ipak je u pitanju odstrel retkog trofeja, i debela naplata istog. Možda će se mnogi zgroziti na ovaj moj stav, ali sve se vrti oko love. Tetrebi, kako stvari stoje, zanimaju isključivo i samo lovce, da ga ima, i da imaju mogućnost odstrela, a veštački uzgoj i unos obezbedjuje i jedno i drugo; samo fali para!
Lalo teza ti je zaista zanimljiva,a ko se zgrazava na receno o monopolu isl samo dokazuje svoje idealisticke zablude.Vraticu se nakratko na zivotne prohteve tetreba.Osnov ocuvanja svih vrsta je staniste..ali nemogu da verujem da tetreb nije malo elasticniji tj.prilagodljiviji,kao i sve druge vrste.Sta pruzaju stare sume borealnog tipa?Ishranu...Koja je to hrana koju nemoze imati,malo nize i u malo drugacijem sklopu sume?Sve sto sam do sada pronasao u ispitivanjima izmeta i zeludca,navodi na pronalazenje istih i na sire prostore.....Ispitivanja temperature isl...Pa mladi u prvim danima najvise uginjavaju od hladnoce...a ponovio bih podatke da ga je bilo i u ist,Srbiji,gde znamo o kojim se visinama radi....Globalno otopljavanje..Moguce,ali sa tim tetraonidi dokazuju da su savremeni dinosaurusi,pa im svi nasi napori nece pomoci.Sve navedene uslove nece im niko pruziti,sem lovaca u saradnji sa,,,,Recimo JP srbijasume...koliko im je u interesu da na vecim povrsinama sade retke zasade,odustanu od sumskih puteva,sade zbunaste vrste,neseku sumu kad i gde im odgovara...zbog par desetina tetreba.Evo ideje ameri su da bi sacuvali svoj simbol,beloglavog orla sproveli akciju,otkupa zemlje koja je idealna za njega.Sakupili novac,kupili i taj prostor je samo njihov...Ako ste zainteresovani mogu napisati i kako su prikupljali novac.Do tada reprocentri i svi zadovoljni........ Taj strucnjak koga spominjes tetrao,je verovatno ing,sum.Ljubisa Marinovic iz Negotina,izmedju ostalog ima radove i o tetrebima,reintrodukciji zubra...i dosta toga.Obisao je i upoznat je sa tim reprocentrima u Ceskoj,,,,
I da niko u Srbiji nije ni probao da uzgaja tetreba? Po ovome što napisa Nenad, nema razloga da ne uspe uzgoj i unos tetreba i na nižim NV. A o finansijskom efektu i 'injekciji' ovom posustalom lovstvu da ne govorim! Zamislite samo ovako (ako je tačna cena odstrela od 1000 evra): za te pare se može pucati nekoliko srndaća, ili neki lošiji jelen! Dakle, ekvivalent srndaću i jelenu je jedan tetreb! I niko tu činjenicu ne koristi...
Pa mi smo stvarno, mislim...@&#...kako da kažem, a da nikog ne uvredim?
Lalo,ajmo u biznis ionako se ubijam od dosade,Sad vecinu nije briga,gde love.Ograde na sve strane.Zamisli u ponudi na EU trzistu tetreb iz ravnice.....konkurentniji od Alpskog
Samo se ti zezaj, Nenade! A trebalo bi patentirati ideju, sam Bog zna ko sve čita ovo (gledam, imamo oko milion i sto hiljada poseta sajtu), pa kad nam neko mazne ideju... Infrastruktura postoji na mnogo mesta, bar u Vojvodini ima fazanerija ihaaaajjjj (Ristovača, Senta, Sombor, tvoja Kikinda, pominjem samo one velike), pa onda Svilajnac, pa ko zna koliko još manjih... I svi rade sa oko 40-50% kapaciteta... Nenade, kolega, pravi biznis plan, ti bolje poznaješ materiju, pa da idemo kod Nikice u Ristovaču, i da mu to ljuljnemo na sto! Pa u tom poslu se profit ne računa u procentima, nego se ulaganje množi sa nekoliko puta. A da ne pominjem korist za prirodu!
Nego, a gde bi se nabavili pilići? Čini mi se da rekoste da u Češkoj postoji uzgoj?
Vi ih nasadjujte i negujte a naci ce se neko ko ce ih preuzeti kada napune 2-3 godine i pravo iz gajbe na Cetinar, a i lovac ce bude tu.
More ljudi lepe su te ideje i taj entuzijazam sto izvire iz vas, ali sta ko uradi kod nas u poslednjih 20 godina???
Kako šta ko uradi, Stari? Pa naradili se ljudi, pomisli samo koliko je jagnjadi stradalo tokom njihovog 'rada' (mislim na 'mudra' rukovodstva u LSS i LSV). A veoma mnogo se bave terenskim radom, pravi primer izreke da su lovci 'naoružana grupa ljudi koja u kafanu ide preko atara'!
Stari, tvoj drug Lala jeste malo zanesenjak i naivčina po nekim stvarima, lovac romantičar - vrsta u izumiranju, ali, 'bem li ga, možda neko ovo sve pročita, pa stavi prst na čelo... Nikad se ne zna! Zato i tandrčem po forumu, i ne samo na forumu, voleo bih da kad odem u penziju, vidim drugačija lovišta nego do sada, i drugačije ponašanje lovaca u tim lovištima. Ili mnogo tražim?
Jok u Banku, uložili u uzgoj tetreba
Taj se film kanda ovde neće dugo prikazivati, ako ulože pare u divljač, kako onda da mlate dnevnice za svoje odlaske u obilazak LU u lovištima gde se lovi najbolja divljač? Kako da naplate, ako ulože u divljač, silne devizne dnevnice i troškove za 'studijska putovanja u inostranstvo' koja se završavaju lovom na krupnu divljač po kojekakvim Evropama?
Stari, nemoj da me vučeš za jezik, počeću da kevćem ovde i što treba i što ne treba! Vrći se na temu 'Tetreb'!!!
Lalo,mi imamo volju,Nikica zna za to,a izgleda da ga i interesuje tehnologija.Stari vec najavljuje klijentelu.Mladja da da finansisku podrsku,Neso(nema ga)export import...tetrebu je zagarantovana buducnost,Doduse red suma,red serpa,ali bolje i to...Samo jos tetrao da popusti malo sa ovim stanistima.Druze,tetrao,nemoj da se ljutis,moramo malo da se nasalimo,cim se druzis sas lovcima,na to moras da racunas.Naravno u granicama pristojnosti.
To sa ulaganjem novca u tetreba je nesigurna investicija.
Ako hoćete da povratite investirani novac uložite ga u alkohol. Provereno 100%.
Već neko vrijeme se ne uključujem u ovu temu jer očekujem preko mojeg KODA da profesionalac sekretar Mladen - LSCG uključi na temu i razjasni stanje tetrijeba u Crnoj Gori.
A što se tiče vještačkog uzgajanja tetrijeba mislim samo jedno uzgajalište u Njemačkoj je to uspjelo i to u sasvim prirodnim uslovima. Moje lično mišljenje je da kod nas nemože ispod 900mn/v da se nastani. U Crnoj Gori ga nema ispod 900mn/v pa do 1880mn/v.
Cekaj malo, da li su i uzgajalista na toj NV? Po pisanju kolega ovde, ne bi trebao biti prevelik problem uzgajati tetreba, cini mi se. Nisam ja strucnjak za uzgoj, samo pokusavam da razmisljam logicno.
Ja sam govorio o komercijalnom uzgoju za lov, a unos divljaci radi povecanja populacije je nesto drugo. Ali, ako imas oformljeno uzgajaliste, onda mozes da radis i jedno i drugo, onda komercijalni deo pokriva troskove unosa divljaci za povecanje populacije.
Uzgoj se obavlja u vise zemalja Nemacka,Ceska,Rusija,Skotska.Bugarska je imala,sada neznam.....U Nemackoj je od 1970 na ovamo ispusteno preko 5000 ptica....Sada u Bavarskoj ima uzgajaliste koje proizvodi 400 do 500 ptica.Volijere su obicno 5x6m za 3 do 4 ptice.Cesi na 10x12m godisnje dobiju 30 do 50 pileta.Postoji sistem povezivanja pa nakon parenja zenke odlaze u svoje kaveze i snose jaja(do 12 kom)...Mladi se hrane mravljim jajima,skakavcima....sa biljnim dodacima,planinske biljke,sargarepa........Ispustaju se sa oko 1 god starosti.Proizvodnju uglavnom finansira ministarstvo i razne fondacije za prirodu isl. Procenat prezivelih ispustenih je oko 30,a najvise stradaju od predatora.Sve ovo posle ispustanja je predpostavka,a moze se razvijati teorija u par pravaca.Lalina teza je dobra po meni sto se tice lova,a evo zbog cega.U srednjoj evropi i kod nas tradicija je da se love na pevalistu,sto je dokazano veoma stetno.U sev,evropi i Rusiji se upraznjava jesenji i zimski lov,sto je dosta bolja varijanta za ove ptice,pa bi se za lov iz vestackog uzgoja ovde naslo mesta.U tom slucaju se i ptice ispustaju ranije....a procenat prezivljavanja dominantnih,starijih pevaca iz prirode bi bio veci(opet dobro za populaciju).Ovo vise zbog toga sto ce se verujem uskoro i zabraniti ili bar ograniciti lov u doba parenja u svim zemljama. Inace i ruzevci se uzgajaju u volerijama.
Cena jednog para zivih tetreba u ino.je 1000 do 1500eu.A ruzevca oko 500,po nekim informacijama........Nema nam ga tetrao,ili je na terenu ili......a tek smo naceli sustinu problema,zvanog tetreb.Zamislite ovo..ispitivali na Bjelasnici duzinu tragova u snegu nogu i koraka gluvaca???
I, kolko mu je dugačak korak u snegu? A da li mu je kraći kada gazi po dubljem snegu? Ako je sneg predubok širi li svoja krila da bi mu korak bio duži? E a kolki mu je kad juri koke?
Sa nama si,dobro je.Jel vidis tetrao,sta su ti lovci,samo da se z.zaju,mora covek da pazi na svaku rec.Jos su ovde fini,uzdrzavaju se....... Mada si i ti usao u stos Mere su sa par lokaliteta Javornik,Kara Mustafa,Ravna vala pa vidi cuda i variraju...Srednja vrednost za duzinu koraka muzijaka je od 16 do 30,zenke13 do 25 cm Stopalo kod m.6 do 12cm,z.6 do9cm.Sirina na sneznom pokrivacu......Merena je i duzina i promer izmeta.......Licno bih vise voleo da ima podataka o telesnoj tezini,rasponu,duzini...posto je rad o stanju populacije,ali valjda bolje znaju,koji su parametri bitni .....
Lalo, Lalo ta baš si nevaljao ClAQue. Tja ja sam mislio da kad tetreb spazi tetrebicu on požuri, pa mu je i duži. Mislim korak(ma neumem da prikačim ove smajlije).
Nenade o tom merenju koraka mogli bismo da diskutujemo, ali neznam da li da trošimo reči. Ma ceo taj rad je šupalj, ali i takav je bolji nego nikakav.
Mere su sa par lokaliteta Javornik,Kara Mustafa,Ravna vala pa vidi cuda i variraju...Srednja vrednost za duzinu koraka muzijaka je od 16 do 30,zenke13 do 25 cm Stopalo kod m.6 do 12cm,z.6 do9cm.Sirina na sneznom pokrivacu......Merena je i duzina i promer izmeta.......Licno bih vise voleo da ima podataka o telesnoj tezini,rasponu,duzini...posto je rad o stanju populacije,ali valjda bolje znaju,koji su parametri bitni .....
. Mislim korak(ma neumem da prikačim ove smajlije)
što to trpimo.
