Parametri kao što su dužina i širina svakako su bitni, ali tu je jedan najvažniji parametar, a to je tehnika. Znate onu "mali ali tehničar", blago ruževcu kad je mali tetreb.
Boli Lalu, on nemora mjeriti koliki je korak PREPELICI.
Dužina, mjerena od vrha kljuna, do kraja repa iznosi i do 1 metar, a raspon krila do 140 cm. Mužjak dostiže težinu do 5kg, a postoje podaci da može težiti i do 7kg.
Ovom mom prijatelju Mladenu izgleda treba vremena, ali bio je čovjek na putu ali i ima dosta posla.
Suplji,suplji,mada ima i bitnih podataka....Problem je sto mi sve lici na prepisivacku skolu sa malo pravog istrazivanja.Uprosceno,mere sa odredjenih lokaliteta svakako daju sliku ili deo mozaika o odredjenoj populaciji.Ali se zatim daje zakljucak ili objasnjenje sta su ta merenja pokazala......Ovako dobijamo logicni zakljucak da im je veci,kada jure zenku.....ili da tehnicari neuspevaju kod nas,a moze i Lala(nudim se kao ispomoc) da napise naucnu tezu o Aktuelnom stanju populacije prepelica na tabli br 5,sa osvrtom na morfoloske karakteristike....Ili zna li neko,iako znamo znacaj mravinjaka za ove ptice,sta nam kaze istrazivanje....Na pevalistu...zabelezena su 3 mravinjaka,na pevalistu....nije zabelezen ni jedan.......Da mravinjaci nisu bitni za pevalista?Blago nama i tetrebima Ovo kazem zbog toga sto je to ptica koja spada u veoma ugrozene kod nas,a baviti se elementarnim stvarima,nevidim kako moze doprineti njihovom oporavku.Doza cinizma u nekim natpisima su usmereni u tom pravcu,da ne bi bilo zabune.Neso ti si ucinio sto je do tebe,g.Mladen,ce se nadamo se javiti,kada ugrabi vremena,do tada ga pozdravljamo.
Autori rada se prilikom pisanja istog nisu baš potrudili, pa su mnoge stvari zbunjujuće, ali ono što je još zanimljivije prilikom terenskih istraživanja primenili su jednu metodu "transekta"(znate onaj vic o Husu i Hasu i logici ), istraživači su tu ali su zaboravili kerove pa neznam šta su izbrojali jer tetrebovi se ne otkrivaju baš lako.
Ako smo svi saglasni ono što najviše ugrožava tetreba u Srbiji, a i šire jesu šumarski radovi u vreme parenja, gnežđenja i odgoja mladih. Dakle te radove treba obavljati van perioda reprodukcije, a kako mi neznamo kada su ti periodi zadatak budućih istraživanja je utvrđivanje istih.
Za one koji nisu čuli vic: Haso kopa kanal, a Huso ga zatrpava.Nailazi prolaznik i pita ih šta to rade, a oni će u glas " vodimo telefon". Prolaznik im kaže " to nema logike pa niste postavili kabl", a Huso će na to "ćuj ba ima logike, no nema Muje".
Pa jeste,koristili su metodu izlaskom na pevaliste,za one koji neznaju,tako se utvrdi br muzijaka i zenki,vizuelno i auditivno pa se na to doda 20%,kao procena mladih koji neucestvuju u parenju.Pa ako se zna da zenke vole da svrljaju od pevalista do pevalista,mozemo da nagadjamo koja je preciznost u pitanju...Dalje,visegodisnjim pracenjem odredjenih pevalista se moze videti da je brojnost skoro uvek ista(varira u proseku za dva primerka)A ovo se uzima kao procena brojnosti?Svakako je neki pokazatelj,ali cega.....Dalje brojnost,na prostorima bivse yu,varira od 0,3 do 1,9 na km.kvadratni,a neznamo koji je maksimum na odredjenom stanistu.Tada bi znali,da li i pored relativno male brojnosti,treba vrsiti odstrel,jer visak nebi doveo do spontanog raseljavanja zbog nedostatka stanista,kako se navodi,bar kod nas........Ovo sa periodom reprodukcije izgleda nisam dobro razumeo???A po ispitivanjima,slazemo se da je taj period bitan i da im treba obetbediti mir,sa dodatkom smanjenja brojnosti predatora koji su najopasniji u vreme lezenja i izvodjenja mladih.Pa ce tu pored sova,jastreba,kuna....morati da se regulisu i ris,medved,d.svinja.Ko to uklopi,svaka mu cast...Tesko.
Treba odrediti vreme pevanja i gnežđenja (oni variraju od staništa do staništa), ukoliko nema mira ženka će često napuštati gnezdo pa je velika verovatnoća da će ono propasti i u tom periodu u tetrebovim staništima treba obezbediti mir. Što se tiče predatora to treba pre svega prepustiti prirodi (ris, medved, sove, orlovi su takođe retki i ugroženi). Takođe divlje svinje mogu da budu veliki problem i to treba kontrolisati lovom. Što se tiče maksimuma on teško može dostići Ruski maksimum jer su nam tetrebova staništa nepovezana. Ta metoda brojanja na pevalištu je ok, ali da bi dobili preciznije podatke o broju treba koristiti još neku od poznatih i priznatih metoda. Transekt se koristi pre svega za utvrđivanje frekvencije nalaženja (vrlo čest, čest, običn, redak, vrlo redak), a ne za utvrđivanje apsolutnog broja. Autori tog rada nisu dali opis istraživanog prostora, pa na primer neznamo kolika je površina tih staništa (data je površina pevališta).
E tu je jos jedan problem.Predatori....Treba prepustiti prirodi?Misljenja sam da malo toga zavisi od prirode.Kada bi smo prepustili da se desavanja u prirodi odvijaju sama od sebe,brzo bismo uocili promene koje nam nebi bile po volji,cak i da zanemarimo nas ukus i interes.....Kako god,tesko da bi bilo koja zemlja evrope dopustila sebi tako nesto...Ali i to je svakako za raspravu. Da bi bilo jasnije ostalim clanovima,koji ovo citaju,transekt je isto ili slicno,onome sto rade pri prebrojavanju fazana,zeca....pa dobiju br,stanje te divljaci.U slucaju o kom se govori su pored podignute divljaci,evidentirana i zapazanja tragova stopala,izmeta.......pa sta se dobija,meni nije jasno, makar rezultati davali ocenu cest,redak....Ove kategorije su isuvise uopstene da bi se na osnovu njih nesto konkretnije radilo.Ili blaze receno,dovoljno za pocetak....Problem je sto se barata ciframa,a svesni smo da nisu objektivne,ma u kom pravcu da su.Mene licno nebrine toliko brojnost.ona je odraz stanisnih uslova i niz desavanja oko i unutar njih.E ti stanisni uslovi su za raspravu,pa ako nije problem da ipak to malo protresemo.Tipicno staniste su prirodne borealne sume,stare sume 100tinak godina...Ali neki autori navode i vestacke sume,tj,sadjene pa....sustina je u hrani koja takva suma pruza.... Tipicna tetrebska,zrela suma
Kada kažem prepustiti prirodi mislim na vrste predatora koje su kao i tetreb ugrožene, pa je nezamislivo loviti ih zarad povećanja broja neke druge vrste pa makar ona bila i tetreb. Brojnost predatora na tetrebskim staništima u Srbiji nije faktor koji negativno utiče na brojnost, šta više prisustvo istih može samo pozitivno da utiče na stanje velikog tetreba. Veliki problem mogu da naprave divlje svinje: na Kamenoj gori su 80-tih i 90-tih one bile prisutne u velikom broju, pa su pojedini veliki delovi tetrebskih staništa bili bukvalno preorani (najčešće su to površine gde se koke gnezde i gde su viđane sa mladima). Zadnjih godina divlje svinje kao da su isparile, neznam razloge za tako naglo smanjenje njihove brojnosti, ali je to za tetreba dobro.
Nije sporan transekt kao metoda, samo im fale kerovi da bi mogli nešto i da izbroje, ovako oni su morali da traže bilo kakve naznake o prisutnosti tetreba (peruška- da li je od koke tetreba ili leštarke? Nebih baš mogao sa sigurnošću da tvrdim ko je vlasnik iste.)
Što se tiče staništa, veliki tetreb na Kamenoj gori odsustvuje iz nižih šuma i ako su one mešovito-četinarske i povezane su sa šumama na većoj visini. U tim nižim šumama čovek je prisutniji pa je to najverovatniji razlog za odsustvo tetreba u tim delovima. Prošle godine našao sam ženku sa mladima na 1200 mnv, to i nije tako nisko, ali je zanimljivo da su bili vrlo blizu seoskog domaćinstva, ne više od 100 metara i sasvim su se mirno hranili.
Sto se tice predatora teoretski se slazem sa tobom.U praksi,bio bih malo obazriviji..prepustiti sve prirodi,znaci da ce sve doci na svoje mesto,ali lako moguce sa drugacijom slikom zivog sveta..pa se namece pitanje sta hocemo.Eto ds se i sada cesto vidja i na 1500mnv,nekim lovcima ce i to odgovarati,nekima ne..tetrebu sigurno ne.Risa bi neki voleli,ali samo preko odredjene nadmorske visine,a bas tamo su sumske koke,divokoze...Pitanje je da li ce pri promenjenoj brojnosti imati mesta za sve,ako se covek neumesa.....Svedoci smo ekspanzije risa,pitanje je dana kada ce kod nas zauzeti prostor gde je sada tetreb.I konacno dobar podatak iz prve ruke,koji navodi da covek i neke njegove aktivnosti nesmetaju tetrebu.
Ris, medved, suri orao i razne vrste sova su prisutne na staništima velikog tetreba u Srbiji i oni odavno koegzistiraju. Brojnost medveda je se u okolini Prijepolja pavećava od 1980 godine, pa je on na Kamenoj gori od tih godina stalno prisutan (nađen brlog, viđena mečka sa mečićima). Ris je sve vreme bio prisutan na širem prostoru Kamene gore ( odstreljen na Lisi pl. 1974god. odstreljen na Durmitoru 1980 god. Viđen na Burenj pl. 1976god. prisutan u kanjonu Dubočice, konstatovan na Kamenoj gori 1980 god itd. Znači veliki tetreb na Kamenoj gori koegzistira sa svim tim retkim predatorima više od 40 godina. Treba još pomenuti da su vuk, lisica, kune takođe prisutni i redovni na KG. Što se tiče seoskih domaćinstava čini mi se jedini problem koji su ona izazvala jeste krčenje šuma davnih godina 19 veka zarad svoje egzistencije. Trenutno više 100 ha pašnjaka i livada na Kamenoj gori zarasta u šumu, razlog tome je što je stočarenje praktično zamrlo. Kako će se ovo u budućnosti odraziti na brojnost tetreba velika je nepoznanica. Ako znamo da je tetreb vrlo često viđan kako se hrani baš oko i na ovim livadama bojim se da će to uticati negativno, ali to treba proveriti sa onima koji imaju više iskustva.
Nismo se razumeli,mali broj predatora nece bitnije uticati na plen.Njihovo uvecanje ce svakako uticati na populacije koje su ionako ugrozene.....Sto se tice livada dodjosmo do ishrane....ili sta to ima na livadi,a potrebno je tetrebu.Iskusni nam negovore,pa da probamo mi...I pored zelje,sve sto sam pronasao u strucnim tekstovima mi se cini uopsteno...tacnije i dalje nevidim sta tetreba veze za vece visine....neki specificni svet flore,faune...Koji?Sve cime se hrani,ima i na manjim visinama,ili gresim....Ovo pisanje nije nista drugo do pitanja struci,koja konstatuje bez obrazlozenja i zalazenja u problem na adekvatan nacin.Bar mi se tako cini,mozda gresim,Daj ako znas neko dobro obrazlozenje da nelupam glavu vise
Kada se broj predatora poveća ja se nadam da će i broj tetrebova kao i ostalih vrsta biti takav da će i lov biti moguć.
Livade i pašnjaci ne moraju biti na većim visinama, na Kamenoj gori i Crnom vrhu ima ih i znatno niže, ali do skora nisu imali potrebni mir. Veliki tetreb je na Kamenoj gori nalažen na livadama koje su znatno niže 1000-1100mnv, to su livade prema Jabuci i čovek je slabo aktivan na njima. Zašto tetreb izlazi na livade i pašnjake? Zato što na njima nalazi obilje insekata koji sačinjavaju znatan udeo u njegovoj ishrani (izmet koji je nalažen u avgustu i septembru sadrži dosta ostataka od insekata: skakavci i mravi). Zašto na većim visinama? Pa zato što su ljudi većinu svojih aktivnosti obavljali na nižim visinama, a na veće izlaze da nahrane stoku i eventualno da pokose i skupe seno. Nekada je na obroncima Kamene gore ključalo od ljudi, a gore na planini mir i tišina. Kako je danas sasvim drugačije i u nižim delovima je mirnije,a postoje znatni predeli pod četinarsko-listopadnim šumama(oko 2500 ha) za očekivati je da se tetreb raširi i na te delove. Strpljivo ga čekamo. Inače proces zarastanja na KG zahvata sve livade na kojima nema kosidbe ili ispaše, pa se ona javlja i ispod 1000 mnv.
Zamolio bih Nešu da nam napiše kakvo je stanje što se tiče stanovništva i njihove aktivnosti, pre svega na prostoru Pive, Durmitora (severna Crna Gora). Interesuju me promene koje se dešavaju za poslednjih 20 godina.
Misljenja sam da Tetreb obozava i mesta gde je bila seca sume(deponije) i gde su krenuli divlji izdanci posecenih vrsta-mlade divlje plantaze.
Ovog petla sam slikao kod jednog kolege.
Po mom misljenju radim se o zrelom petlu koji nije mladji od 4 godine i tezine manje od 4kg.
Stavovi su nam se donekle priblizili.Problem obrastanja livada je prisutan na mnogim planinskim predelima,recimo ist,Srbija(gde ce tetreba uskoro ponovo biti),mada je pitanje koliki je to problem.Povecanje broja krupne divljaci,ce mozda zameniti ispasu domace stoke,ali kosenje...Same sece suma,ako nisu u pitanju one gole,na ogromnim povrsinama,su cak i dobre....sto rece Stari-Stvaraju se uslovi za novi zivot,naravno kada se urade adekvatno za taj prostor.Osnovna hrana tetreba su biljke,mada se sastav te hrane menja sa god.periodima.I tu se beleze razna odstupanja,zavisno od stanista,starosti,pola.Uopsteno cetine zimzelenih vrsta su glavna ishrana zimi.Od proleca do jeseni,skoro da ih i nejede,paprelazi na druge biljne vrste dostupne u odredjenom periodu.Pupoljci,cvetovi,plodovi,listovi....brusnica,kupina,malina,sipak,paprat,rastavic,.....Mladi do 3-4nedelje starosti se hrane uglavnom insektima,larvama,njihovim jajima...Odrasli jedu insekte,puzeve..cak i sitne glodare,ali su mali udeo u ishrani,doduse redovan.Verovatno su tvoji nalazi povezani sa potrebama nastalim dolaskom jeseni i zime.Ovo sam napisao da bi oni koji i ako citaju saznali i taj deo zivota tetreba,Tetrao verujem da ce ih biti vise u tvom kraju,to su prirodna stanista,a uslovi se popravljaju.Stari lep primerak,iako mu nedostaju par pera,da li mu starost procenjujes po repu i kljunu,
Ovaj petao ima sva pera u repu, nego malo ga preparator okrenuo na stranu.
Postoji neka teorija da Petao ima 16 pera tek nakon pune tri godine starosti.
Ovaj ima ih 18 u repu, dok one sa 20 pera vrlo retkim i pravim kapitalcima.
Ajde da iniciram daljni razgovor.Receno je ranije da se skupljaju i pera na terenu.Nejasno je u koje svrhe....Ona mogu posluziti samo za utvrdjivanje prisustva odredjene vrste,mada pojedini autori,tvrde i brojnost na pojedinim stanistima.Ova metoda je dobra,jer je neinvazivna,zasnovana na molekularnoj genetici,a da bi se ovo odradilo,potrebna je ranije utvrdjena baza podataka....Da li se na ovim prostorima to praktikuje neznam.Takodje verujem da se stanje tetraonida nece popraviti zbog zasicenosti genetskog materijala kod nas,pa bi osvezavanje,unosenjem sa strane morala pod hitno da se sprovede,ako hocemo i ocekujemo porast i vitalnost populacije kod nas.
Pera se skupljau kao dokaz prisutnosti tetreba u staništu. Ako su pronađena pera mužjaka u vreme mitarenja to mesto je vrlo značajno za njegov život i tu treba obezbediti mir. Deo staništa gde su pronađena pera mužjaka naseljena su najverovatnije samo jednim petlom, pa je moguće utvrditi broj mužjaka, ali ne i broj ženki u lovištu.
Što se tiče zasićenosti genetskog materijala ja sam uvek za mlade i nove "koke", pa još ako su Nemice ili Šveđanke.
Druze,kada imas vremena napisi nesto o mitarenju i znacaju mesta mitarenja.Taj deo gde ima pera muzijaka,mislim da moze imati i nekoliko mladih petlova,koje dominanti trpi na svojoj teritoriji....Sto se tice gen.materijala,ja se nebih ogranicio samo na ove.Sto vise svezeg gen.mat.to bolje
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
Na vecem delu areala bira prostrane stare sume......ali tamo gde je struktura vegetacije pogodna koristi i vestacki podignuta suma(Klaus et al.1989,Storch)
Mužjak i ženka velikog tetreba mitare na različite načine i u različita vremena. Ženka menja perje postepeno s jeseni kada su mladi dovoljno veliki i sposobni da se o sebi brinu. Mužjaci mitare posle izleganja mladih, krajem juna i u julu. Njegovo menjanje perja je brzo i on u to vreme nemože da leti, pa je lak plen grabljivicama. Zbog toga traži skrovita mesta-česte gde se skriva u kritičnom periodu.
Veštački podignute šume da, ali TAMO GDE JE STRUKTURA VEGETACIJE POGODNA.
Ili zna li neko,iako znamo znacaj mravinjaka za ove ptice,sta nam kaze istrazivanje....Na pevalistu...zabelezena su 3 mravinjaka,na pevalistu....nije zabelezen ni jedan.......Da mravinjaci nisu bitni za pevalista?Blago nama i tetrebima Ovo kazem zbog toga sto je to ptica koja spada u veoma ugrozene kod nas,a baviti se elementarnim stvarima,nevidim kako moze doprineti njihovom oporavku.Doza cinizma u nekim natpisima su usmereni u tom pravcu,da ne bi bilo zabune.Neso ti si ucinio sto je do tebe,g.Mladen,ce se nadamo se javiti,kada ugrabi vremena,do tada ga pozdravljamo.
što to trpimo.
