|
Održavanje (čišćenje) karabina
|
| hercegovac |
Objavljen 16.11.2013. 19:44
|
Stari član
Upisa: 394
Pristupio: 16.05.2011. 20:37
|
Nakon koliko ispaljenih metaka iz karabina 223 bi trebalo (čitaj preporučuje se) očistiti cijev nekim od otapala za mesing i bakar(npr. robla solo mil) |
| |
|
|
| 270 |
Objavljen 16.11.2013. 19:52
|
Veteran
Upisa: 974
Pristupio: 06.07.2010. 23:37
|
Evo piše ovde!
http://www.srbija...ost_137060
If the hunter does his part, the 270 will not let him down!
|
| |
|
|
| davidovic6 |
Objavljen 27.11.2013. 21:55
|
Član
Upisa: 111
Pristupio: 27.11.2013. 20:38
|
Pozrav svima. Novi sam član pa se nadam da ćete imati razumevanja za početnika. Sticajem okolnosti veliki sam poštovalac i zaljubljenik u oružje pa otuda i moje interesovanje da prikupljam informacije različitog sadžaja. Da ne dužim!
U vojnim krugovima postoji stara metoda čišćenja cevi pomoću "VIM-a"(na vatu koja se obmota na čistilicu nanese se vim, cev se pre toga naulji). Sam sam probao i bio sam oduševljen rezultatom. Pa me zanima dali je neko čuo za ovu metodu i dali bi da podeli iskustvo po ovom pitanju.
Pozdrav!!!
Kolega red je da se prvo predstavi !
Srbijalov Admin Tim |
| |
|
|
| ssekir75 |
Objavljen 28.11.2013. 01:07
|
Lovčina
Upisa: 2436
Pristupio: 27.01.2013. 15:06
|
ta metoda je možda bila dobra u vojsci gde oružje nije tvoje a bitno da se sija kad nadredjeni pogleda cev. vim je abrazivno sredstvo i postoji mogućnost oštećenja cevi. puno ti je bolje to isto da uradiš ali sa ferijem ili nekim sličnim tečnim sapunom, a zatim dobro opereš cev vrelom vodom. naravno, treba to i dobro osušiti i naravno podmazati.
ловци су организована наоружана група људи која преко поља, шума и ливада иде у кафану 
калибар је "производ" два броја означених милиметрима 
не пучај шинко док им не видиш беоњаче  |
| |
|
|
| davidovic6 |
Objavljen 28.11.2013. 06:28
|
Član
Upisa: 111
Pristupio: 27.11.2013. 20:38
|
E ovo već nisam znao sa ferijem. 
Naravno nisam pominjao već poznato da prilikom čišćenja sa vim-om treba voditi računa da se što više puta kroz cev provuče nauljenih krpica (ja koristim filcane čepove) kako bi se odstranio sav VIM (koji je abrazivno - nagrizajuće sredstvo).
Uzgred filcane čepove sam pravim, pomoću zumbe i table filca do kojih je skoro nemoguće danas doći jer se više ne proizvode.
P.S. Jel ima neko ideju gde mogu doći do table filca debljine 5-10 mm. Obzirom da je neisplativo kupovati po lovačkim radnjama (kutija 250 din/kom). pozz
Obaveštavaju se svi članovi portala SRBIJALOV da je uvedeno obavezno predstavljanje u PROFILU.
Svi koji nemaju podatak imaće upozorenje.
Oni koji su već uradili predstavljanje u forum temi PREDSTAVITE SE mogu isti tekst da prekopiraju u PROFIL ili da ukucaju novi.
Podaci koji ne liče na predstavljanje biće brisani bez upozorenja, a članovi koji ne poštuju ovu obavezu biće banovani.
Srbijalov Admin Tim |
| |
|
|
| Podunavac |
Objavljen 30.11.2013. 02:23
|
Lovčina
Upisa: 7755
Pristupio: 17.12.2010. 23:54
|
Na ovaj način sam nekada davno čistio cevi od pištolja TT. Ali umesto vima sam koristio pesak. Krpicu prvo pokvasim vodom, pa je umočim u pesak. Očistim cev iznutra, a posle krpicu skinem sa šipke i sa njom ispoliram deo cevi koji nije pokriven navlakom (kod otvora za izbacivanje čaura). Posle cev operem deterdžentom, osušim fenom i dobro nauljim. Posle skinem ulje suvom krpom i bude kao nova. Ali ovu metodu nebih nikako preporučio za čišćenje puške.
|
| |
|
|
| velja |
Objavljen 30.11.2013. 23:56
|
Stari član
Upisa: 279
Pristupio: 08.02.2013. 12:30
|
pozdrav kolege,ja cevku prvo naprskam Brunoxom,pustim da odstoji pola sata,i zatim mesinganom cetkicom ocistim cev,posle toga ponovo naprskam cev sprejem,i zatim pamucna krpica...krpice menjam sve dok ne izadje bela cista krpica,zatim mekom cetkicom nauljim cev,i posle toga filcanim cepom osusim cev.....i cevka sija kao ogledalo
8x57js
|
| |
|
|
| bojant |
Objavljen 03.12.2013. 23:11
|
Član
Upisa: 101
Pristupio: 28.12.2011. 00:10
|
Zna li neko u cemu je razlika izmedju bronzanih i mesinganih cetkica?
Koji od ova dva materijala je tvrdji.
Od jednog prodavca dobih oggovor da je to isti materijal ali mislim da nije .
Jer u prirucniku za moj karabin pise ,ne upotrebljavati mesingane cetkise vec samo bronzane ili plasticne. |
| |
|
|
| tomkaj |
Objavljen 03.12.2013. 23:50
|
Mlađi član
Upisa: 10
Pristupio: 01.03.2011. 16:19
|
Poštovani kolega , prodavac je bio delimično u pravu , bronza je naziv za veći broj legura bakra. Kada se legura bakara mesa sa kalajem u odrećenom procentu dobija se bronza . A kada se legura bakra mesa sa cinkom dobija se mesing . U pravu si da u uputstvu piše da se ne koristi mesingana četkica , to zato što je legura sa cinkom to jest mesing tvrđi od legure sa kalajom . Predpostavljam da je to u pitanju . A sad šta prodavci prodaju koju vrstu četkice da li je mesingana ili bronzana , mslim da ni oni ne znaju .
"Svet je opasno mesto, ne zbog onih koji čine zlo, već zbog onih koji to gledaju i ništa ne preduzimaju! Albert Ajnštajn"
|
| |
|
|
| ssekir75 |
Objavljen 04.12.2013. 02:40
|
Lovčina
Upisa: 2436
Pristupio: 27.01.2013. 15:06
|
ne znam koj će vam đavo mesingana četkica. ona služi samo za skidanje rđe ili naslaga gareži prilikom vojne upotrebe. u "lovačke" svrhe se eventualno može upotrebiti prilikom skidanja naslaga bakra, mada ni za tim nema potrebe jer se koriste razni rastvarači.
inače čisto sumnjam da mesing može oštetiti čeličnu cev. mnogo veća opasnost je šipka, koja je najlešće gvozdena/čelična.
ловци су организована наоружана група људи која преко поља, шума и ливада иде у кафану
калибар је "производ" два броја означених милиметрима
не пучај шинко док им не видиш беоњаче |
| |
|
|
| Podunavac |
Objavljen 04.12.2013. 19:47
|
Lovčina
Upisa: 7755
Pristupio: 17.12.2010. 23:54
|
Nema šanse da četkica bilo ona od mesinga ili bakra ošteti cev. Ali je pravilo da se četkica provlači kroz cev isključivo od ležišta prema ustima cevi. Nije loše povremeno očistiti cev sa metalnim četkicama, jer bolje skidaju naslage olova, bakra i ostale nečistoće od obične krpice.
|
| |
|
|
| bojant |
Objavljen 15.01.2014. 23:46
|
Član
Upisa: 101
Pristupio: 28.12.2011. 00:10
|
Savjet od jednog puskara svedjanina ,mada isti savjet sam dobio i od jednog prodavca oruzja koji se i takmicio u sporskom pucanju.
Jedan od najvecih neprijatelja cijevi je pjesak.
Prilikom ciscenja karabina prije svega provuci plasticnu cetku nekoliko puta ka ustima cijevi.
Dok smo u lovu u puscanu cijev dosta puta upadne zemlja i pijesak itd.
Kada npr koristimo JAG odnosno cistilicu na ciji vrh je nabodena krpica pa ponekad upremo cijelom tezinom da bi JAG - cistilica izasla na usta cijevi .
Ako se u tom trenutku nadje sitan pjesak u cijevi pa ga krpica i cistilica svaljaju ispod sebe a mi uprli iz sve snage,eto ogrebotina po zidovima cijevi.
Mislim da su ljudi u pravu za to sto kazu. Znam da ovde imaju neke kamerice koje provlace kroz cijev da bi utvrdili u kakvom je stanju cijev a moze se utvrditi i koliko ima ostataka bakarne kosuljice u cijevi. |
| |
|
|
| Podunavac |
Objavljen 16.01.2014. 17:48
|
Lovčina
Upisa: 7755
Pristupio: 17.12.2010. 23:54
|
Prvo pitanje kolika je količina peska potrebna da ošteti cev? Drugo, kako u cev dospe tolika količina peska? Treće, dali je čelik neotporan na pesak?
Ja sam pištoljske cevi od TT-a koje su bile prilično zapuštene čistio upravo sa peskom. Mokru krpicu umočim u pesak i sa njom izribam cev. Nisam primetio oštećenja na cevi ali je odlično skidao koroziju, rđu i sve ostale navlake sa cevi. Ipak su čelici za cevi velike čvrstoće i otpornosti da bi se tako lako oštetili.
|
| |
|
|
| bojant |
Objavljen 17.01.2014. 22:02
|
Član
Upisa: 101
Pristupio: 28.12.2011. 00:10
|
Vjerovatno da se cijev moze malo izgrebati od pjeska. Vjeruj mi da ovi svedi malo sta pricaju napamet tek onako da bi nesto rekli i pravili se pametni. I meni se to cini donekle logicno. Znam ljude koji nikada nisu ocistili karabin ni sacmaricu pa nebi bilo cudo da se u njihovim cjevima po nekad ne nadje i neka virsla a ne pjesak.
A mozda su ljudi i testirali na neki nacin. Uzmu npr cijev koja je neostecenu pa kroz nju prospu malo pjeska pa onda sipka sa krpicom
Posle toga prodju kroz cijev kamericom i lijepo sve vide da li ima ogrebotina i slicno. |
| |
|
|
| Podunavac |
Objavljen 18.01.2014. 09:55
|
Lovčina
Upisa: 7755
Pristupio: 17.12.2010. 23:54
|
Kolega koja je realna količina peska koja može ući u cev za vreme lova? Kod mene lično je to 0,0% ili kako već hoćeš izraženo. Pa ne verujem da se neko poštapa sa puškom ustima cevi prema dole, da bi mu u cev dospela neka značajna količina peska. Ovo bi moglo da predstavlja problem za lovce u sahari ili nekoj drugoj peščanoj pustinji sa mnogo vetra koji pesak diže u vazduh, ali za evropske lovce ovo je beznačajno. Druga stvar, posle lova se oružje obavezno čisti, pa ako je nešta i dospelo u cev izađe zajedno sa ostacima sagorelog baruta. Mislim da je ova priča preterana za lovačke uslove. Možda kod pušaka za Long Range streljaštvo koje imaju minimalne tolerancije, koštaju 10-ak hiljada evra i pucaju na 1000 metara daljine treba da se obrati pažnja na ovo, ali ne bih znao pošto nemam takvu pušku. I opet kažem, cev koju može da (ozbiljno) ošteti par zrnaca peska ja još nisam video. Možda može da napravi neki mikro ris vidljiv jedino mikroskopom, ali takvi tragovi apsolutno ne utiču na preciznost puške na lovačkim daljinama.
Šta sve prolaze službena oružja koja se koriste u terenskim uslovima, pa godinama ostaju u službi i odrađuju posao za koji su namenjena, pa čak i snajperske puške. A ovo govorim iz ličnog iskustva.
|
| |
|
|
| canis aureus |
Objavljen 18.01.2014. 11:03
|
Admin
Upisa: 4112
Pristupio: 22.01.2010. 15:41
|
Podunavac kaže:
Prvo pitanje kolika je količina peska potrebna da ošteti cev? Drugo, kako u cev dospe tolika količina peska? Treće, dali je čelik neotporan na pesak?
Ja sam pištoljske cevi od TT-a koje su bile prilično zapuštene čistio upravo sa peskom. Mokru krpicu umočim u pesak i sa njom izribam cev. Nisam primetio oštećenja na cevi ali je odlično skidao koroziju, rđu i sve ostale navlake sa cevi. Ipak su čelici za cevi velike čvrstoće i otpornosti da bi se tako lako oštetili.
Da je neko drugi ovako nešto napisao pa .... ali sad sam baš zatečen end iznenađen!! 
Čistiti cev oružja "mokrom krpicom umočenom u pesak" ?!?!? To NIKAKO nije dobro za tu cev!!!
Ako je cev toliko zapuštena i korodirala ova "metoda" će je još više uništiti a ako bi se dobra cev ovako "izribala" rok trajanja bi joj višestruko bio smanjen!
Baš ta mikrooštećenja dovode do abrazije i erozije metala što je štetnije za cevi oružja od korozije mada se i korozija posle tih oštećenja brže pojavljuje! Od tih površinskih oštećenja vrlo brzo upotrebom progresivnih baruta, raznih supstanci i kiselina koje sadrže tečnosti za čišćenje, vremenskih i temperaturnih promena(vlaga), ... dolazi do dubinskih oštećenja i vek te cevi je bitno smanjen!
U tu "priču" ne bih uplitao preciznost i grupisanje pogodaka iz tako "očišćene" cevi jer kad stradaju žl ovi cevi ta cev gubi preciznost a žlovi će sigurno stradati od peska!
Možda se to ne primećuje odmah po "ribanju" i "golim okom" ali oštećenja jesu velika pa iako su cevi velike čvrstoće.
ABRAZIJA
To je najučestalije trošenje u industriji. Nastaje kao posljedica prodiranja vrhova tvrđeg materijala u površinske slojeve mekšeg uz brazdanje pri uzajamnom gibanju tijela.
Abrazijsko trošenje
Slika 2: Abrazijsko trošenje
Abrazivno sredstvo može biti proizvod tipa: ugljen, cement, kamen, staklo, keramika i sl. Trošenje se stoga javlja prilikom kopanja rudače, drobljenja, izvlačenja i otpremanja. Strojni dijelovi su tada izloženi visokim naprezanjima i tzv. abraziji između dva tijela (Two-Body Abrasion). Borba protiv ove vrste trošenja zahtijeva vrlo tvrde, guste i otporne materijale za površinsku zaštitu.
Abrazija između dva tijela
Slika 3: Abrazija između dva tijela
Abrazija između tri tijela (Three- Body Abrasion) javlja se kod uređaja kao što su pumpe ili ventili kada se abrazivno sredstvo zaglavi između površina u trenju (pr. ležajevi). I ovdje se zbog visokih naprezanja moraju koristiti čvrsti i otporni materijali.
Abrazija između tri tijela
Slika 4: Abrazija između tri tijela
Osnovna razlika između ove dvije vrste abrazijskog trošenja je u tome što abrazija između dva tijela nastaje isključivo zbog tvrdih izbočina na površinama u dodiru, dok se kod abrazije između tri tijela radi o dvije površine između kojih se tvrde abrazivne čestice slobodno kreću i uzrokuju oštećenja.
Neki od načini smanjenja abrazijskog trošenja su:
- Izbor parova materijala otpornih na abrazijsko trošenje
- Odgovarajuća obrada površinskih slojeva
- Razdvajanje površina slojem fluida- maziva.
EROZIJA
Ova vrsta trošenja nastaje uslijed djelovanja djelića fluida (sa ili bez krutih čestica nošenih fluidom) koji velikim brzinama udaraju o površinu tijela.
Erozijsko trošenje
Slika 5: Erozijsko trošenje
Jačina erozije najvećim dijelom ovisi o brzini i kutu udara čestica, te njihovoj tvrdoći. Postoje dva osnovna oblika erozije:
a) Erozija tupoga kuta- gdje se većina energije troši na deformaciju površine. Zaštita od ove vrste trošenja zahtijeva elastični zaštitni sloj, najčešće elastomer.
b) Erozija oštroga kuta- proces koji je sliči abraziji i rezanju. Kako bi se smanjila stopa trošenja, potrebna je velika tvrdoća same površine.
Neki od načini smanjenja erozijskog trošenja su:
- Eliminacija krutih čestica iz fluida
- Promjena kuta udara fluida o površinu
- Smanjenje relativne brzine fluida
- Izbor pogodnog materijala
- Dodatne izmjene površine materijala u cilju poboljšanja njegovih karakteristika.
KOROZIJA
Javlja se u slučajevima kada se pojavi adhezijsko ili abrazijsko trošenje u kombinaciji s korozivnim okružjem. Stopa gubitka materijala može biti veoma visoka. Uzrok tomu leži u činjenici da se premazi za zaštitu od korozije lako odstranjuju trošenjem ostavljajući tako nezaštićen metal koji brzo korodira. Stabilni sloj oksida koji bi priječio napredovanje korozije se gubi uslijed adhezijskog/abrazijskog trošenja.
Sama korozija je elektrolitički proces koji uključuje izmjenu elektrona i iona. Može se pojaviti između različitih metala ili između različitih dijelova istog metala ili slitine gdje postoji razlika elektrokemijskog potencijala. Razlika nastaje i zbog prisustva oksida, različitih nečistoća, faza slitine. Za koroziju je potreban i provodljivi elektrolit (vlaga, slana voda, i sl.) za uspostavljanje električnog kruga.
The best of the World all game caliber 8x57JS
|
| |
|
|
| Podunavac |
Objavljen 18.01.2014. 17:46
|
Lovčina
Upisa: 7755
Pristupio: 17.12.2010. 23:54
|
Dobra cev nema razloga da se čisti ovom metodom. Kao što sam i napisao to su bile zapuštene cevi (pištoljske) koje nisu mogle da se očiste standardnom metodom i sredstvima. Druga stvar ne može toliko značajno da ošteti cev, pošto krpa popušta pre čelika. Taman da skine ono što treba, a te su cevi već i tako bile nagrižene od neodržavanja.
|
| |
|
|
| bojant |
Objavljen 21.01.2014. 23:24
|
Član
Upisa: 101
Pristupio: 28.12.2011. 00:10
|
Da li neko zna moze li se raditi tvrdo hromiranje unutrasnjeg dijela baskule-glave sacmarice. Znaci komplet hromiranje unutrasnjosti glave puske i hromiranje dijela cijevi koje ulazi u glavu puske, ejektori i ostalo. |
| |
|
|
| PEZ |
Objavljen 22.01.2014. 14:16
|
Lovčina
Upisa: 2087
Pristupio: 09.02.2012. 16:41
|
Trebalo bi da može.
P.S.
"Da bi bio lovac moraš voljeti prirodu a onda moraš voljeti i vuka jer je on njen najdivljiji i najdivniji dio!"- Duško Sekulić
|
| |
|
|
| rk |
Objavljen 06.12.2014. 16:21
|
Stari član
Upisa: 436
Pristupio: 08.05.2010. 21:54
|
Sta mislite o kanapima za ciscenje oruzja, koji su se pojavili u prodavnicama
kao sto je ovaj https://www.youtube.com/watch?v=AwlFt...wlFtWTMcgU
RK
|
| |
|
