Jel dugacki ili kratki PUCH po meni je kraci bolji za teren zbog medju-osovinskog rastojanja?! U njih je isao MB 300d to sada nije skupo naci sa papirima dobar motor i ubaciti samo treba videti na tehnickom zbog peripetija oko promene masina jer ces ga po novome morati terati na atest!A na gas neces bas mnogo dobiti vecu ustedu jer ipak su to mrcine od dzipova teske i jaki motori pa i potrosnja ide spram svega toga!
Imam auto prikolicu (mala 0,75t) uredno registrovanu kojoj je pocetkom meseca istekla registracija.pokusao sam da produzim registraciju ali su mi na tehnickom pregledu odgovorili da ne mogu-ne smeju da registruju , odnosno izdaju izvestaj o tehnickom pregledu prikolice napravljene u samogradnji!Cak su mi i pokazali pravilnik ministarstva saobracaja po kome se mogu registrovati prikolice sa spiska koji su prilozili uz pravilni.Uredno sam prilikom prve registracije obavio atest ove prikolici prilikom njene prve registracije i u svemu prema vazecoj uredbi za prikolici u samogradnji, ali mi sad to ne vredi!Zna li neko o cemu se radi?Da li je moguce da ovu prikolicu mogu da bacim i da vise ne mogu da prevozim svoje lovacke pse????Pa dokle ovakva ZAJE....ija????
BIJELJINA "TROPHY“ ( VOZIO SAM DEFENDERA!!!!) ADVENTURE
Veliku zahvalnost za ovo naše jučerašnje putešestvije dugujem mome kumu Jovici Babiću i njegovom bratu Slavenu, a naklon do zemlje ljudima iz Tehničkog remonta Bratunac ( TRB ) koji su obavili sjajan, da ne kažem vrhunski posao jer su iz mrtvih podigli jednu urbanu legendu među 4x4 vozilima, Land Rover Defendera.
Od njega su napravili ultimativnu mašinu stvorenu za uživanje. Ali ne za uživanje ispred lokalnih kafića gde današnja dokona mladež provodi većinu svoga vremena, već za pravo uživanje. U prirodi. Blatu. U šumi toliko gustoj da ne vidiš put ispred sebe. Na tren, ali samo na tren juče sam se osetio kao član neke ekspedicije, kao učesnik velikog Camel Trophy relija, ili kao G4 Challenge relija.
I jednom i drugom zajedničko je jedno. Land Rover koji učesnici voze.
Da ne zaboravim da pozdravim i kumovog prijatelja Mitra, sjajnog čoveka koga sam imao priliku da upoznam i koji je takođe dobrim delom zaslužan za izgled ovog, slobodno mogu da kažem, borbenog vozila. Ako su ljudi iz Tehničkog remonta u Bratuncu srce tima koje je pripremilo ovu mašinu, onda je Mitar sigurno njegov mozak, „master mind“ operacije Defender.
Naravno, veliki pozdrav za Dačija i njegovog matorog što su nam se juče pridružili i bili deo ekipe.
Velika pohvala za dva najmlađa učesnika ove avanture. Kumovog sina Marka i moga sina Aleksu koji su stojički izdržali sva iskušenja na koja sam ih, vozeći ovo čudo bacio, i koja su stisnula zube u bila hrabra i kada su kao ping pong loptice skakala po gepeku, i kada smo se zaglavili u šumi, jer su pokazali da su dostojni jednog ovakvog putešestvija.
I da se razumemo nešto.
Vozio sam ja i juče i prekjuče i BMW 520d „ganjc nov“.
Šta da kažem.
„Booooringgggg“.
Jedno dosadno i neinventivno vozilo u kojem se čovek oseća toliko ušuškano, kao da sedi u dnevnoj sobi u omiljenoj fotelji i gleda TV. Sam se pali, sam se gasi na semaforu ( start-stop sistem ), nema ključa da ga „uturiš“ u neku kontakt bravu, pali se i gasi na neka dugmeta, menjač neki patrljak, motor se ne čuje kada radi na leru jer mu zvučna izolacija prigušuje i najmanji zvuk motora...ma lepo kažem – ne „prima“ se to na mene. Svaka čast Nemcima, jeste to premijum, ali za mene nije to to. Nema on ono nešto, neku „magiju“ koja mene pokreće.
Defender je nešto sasvim drugo. Ovaj je rođen 1994. godine, toliko rustičan, zastareo, demode, sa motorom od 2.500cm3 koji kada radi možeš da mu prebrojiš taktove. Ručica menjača k‘o skinuta sa Dajca, kad radi u leru brunda poput nekog mede. U njemu mesta za 9 ljudi, pa mož‘ celu familiju da potrpaš u njega sa sve starcem i taštom i upustiš se u ultimativnu avanturu daleko od normalnih puteva i civilizacije.
E, da. Ima i kontakt bravu. I to sa leve strane. Kao Porše i jedna njegova „drugarica“ poreklom iz Rusije. Lada Niva.
I dok ona ima tri ručice – menjač, reduktor i blokadu diferencijala, Defender ima samo dve. Menjač i jednu manju na kojoj se nalaze reduktor i blokada diferencijala.
Ali su sve to ljudi iz TRB iliti Tehničkog remonta Bratunac tako dobro uklopili, restaurirali, vratili mu onaj originalni šmek i šarm da bih bez razmišljanja uvek odabrao ovo i ovakvo vozilo ispred bilo kog napucanog iz „premijum trojke“ iliti „svetog nemačkog trojstva“ ( osim možda Mercedesa G klase ).
I što je najbolje, kada ovakav jedan auto parkirate pored bilo kog iz „trojstva“, opet će vaš LR biti upadljiviji, pogledi će ići više ka njemu, jer ovakav auto jednostavno nema šanse da ne upadne u oči.
Dvadeset prvi vek je sigurno vek progresa, novih tehnologija u svim sferama života. Pa i u automobilskoj industriji. Veliki broj ljudi danas prihvata taj progres kao nešto normalno i svakodnevno, uobičajeno. I dok su Merdeces sa svojom G klasom, Toyota sa svojin Land Cruser verzijama, i delimično Nissan Patrol, prihvatili progres kao nešto neminovno, pa su u skladu sa tim postali luksuzni automobili za koje vam je greota da ih akate po gudurama, Defender je taj progres tek malo „očešao“ u smislu klima uređaja ili kožnih sediša za one koji to preferiraju, dok je suština ostala ista.
„Idem gde hoću i prolazim kako hoću."
Nekome je automobil samo komad lima, prevozno sredstvo od tačke A do tačke B, nekome opet statusni simbol koji sebi može da priušti, a koji oslikava njegov položaj u društvu, a nekom jednostavno potreba.
Međutim postoji i poseban soj ljudi, avanturista u duši i srcu kojima nije bitno da li automobil ima 100 vazdušnih jastuka, da li troši kao upaljač, da li će za njime da se osvrću mlade curice, a klinci na ulici zagledaju „koliko je graviran“...itd.
Za te i takve ljude jedan od najprepoznatljivijih „brendova“ na svetu je pogađate, Land Rover Defender. Pored Mercedesa G klase ( stare ), Toyote Land Cruser, Nissana Patrola, I zašto ne Lade Nive, jedan od relikata davno zaboravljenih vremena, ali isto tako i jedan od još retkih automobila sa „zrncem duše“ koji omogućuje onom ko ga vozi da uživa u svakom momentu kada se u njemu nalazi.
Da se odmah razumemo, ima Land Rover da ponudi nešto i za razmaženu klijentelu koja hoće „svilu i kadifu“, ali je za to zaduženo drugo odeljenje kome će obratio i Džems Bond. Defender je bio i ostao ( do kraja, u ovom slučaju 2015. godine ) jedna od poslednjih oaza u pustinji, izvor dečijeg ushićenja, avanturizma i želje da se sami, ili sa porodicom otisnete gde god poželite, kako u ovoj našoj maloj Srbiji, tako i šire, kud god vas put navede.
Istinski hard core fanovi razočarani su odlukom da se Defender prestane proizvoditi, ali masovna produkcija i težnja za što većim i bržom zaradom, i sa druge strane potreba da auto bude što bezbedniji doveli su do skorog gašenja proizvodnje ove legende.
Danas na svetu kotrljaju se sigurno bolji i bezbedniji automobili, sa manjom kubikažom, više KS, potrošnjom od 1l/100km, ali će duh ovoga automobila živeti dokle god na kugli zemaljskoj postoje ljudi koji vole avanturu, kojima ne smeta malo blata i vode, koji ne žele da svoje zadnjice postave u kožu, svilu i kadifu ( iako postoje I Defenderi koji imaju sve nabrojano ), nego žele „krv, znoj i suze“ u terenskom svetu, da se figurativno izrazim.
Kuda je sve ovaj naš junak juče prošao ostaće samo za priču.
Ostvario mi se jedan od klinačkih snova, da vozim jedno ovakvo čudo, i da se na trenutak osetim kao neki avanturista, da budem dete kome su roditelji poklonili omiljenu igračku da se sa njome igra. A i kum Jova je zaista bio oduševljen posle jedne ovakve avanture, pa je dogovor da je možda ponovimo u neko dogledno vreme. Jer vožnja jednog ovakvog vozila je kao vožnja na regati od Janje do Pavlovića mosta ( ko je bio, a znam da nas je dosta bilo, znaće o čemu pričam ). Gde god smo se zaustavili sa Defenderom bili smo predmet pažnje lokalnog stanovništva.
A ekipa pored restorana na Drini sa ultra-mega-giga besnim kolima i „opasnim pogledima“ je verovatno mislila da smo policija koja je došla da ih hapsi. Jedan meštan u Amajlijama je bio još bolji kada me je pitao: „Jaooooj pa ovo je đavo auto. Pa gde pođoste sa njim?“
Samo da dodam, Land Rover Defender je daleko od savršenstva. U modernom dobu koje više ceni tablet performanse od muževnosti, mesta za njega nema, što je očigledno velika šteta, jer i ovakav kakav je ipak izaziva ono dečačko uzbuđenje kod ljudi koji vole avanturu, ima onu neku patinu, zrači i podseća na vreme kada smo mi malo stariji bili klinci i čitali o Camel Trophy-ju, maštali da i mi jednoga dana budemo deo neke ekspedicije. Malo je danas takvih automobila koji mogu u meni da stvore "ono nešto, savršeno" efekat.
Ovo je bila jedna beskompromisna avantura posle koje se čovek vraća kući blatnjav i štrokav, čekajući da žena krene da ga psuje zbog količine blata koje uneseš u kuću ( svoju ili kumovu ), ali posle koje ti je puno srce i duša, a baterije za životne probleme toliko napunjene, da možeš da im se nasmeješ u lice i kažeš im:
„Izađite mi na crtu ako smete“
Još jednom, hvala ti kume, hvala ti Slavene, hvala ti Mitre, i duboki naklon za ljude iz Tehničkog remonta u Bratuncu.
ficha007 priložio/e:
ČVRSTINA VERE, ČISTOTA DUŠE, ČESTITOST ŽIVOTA
"Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred" ( Vojvoda Živojin Mišić )
Bilo bi interesantno cuti koliko je placen kao "mrtvac" sta je sve odradjeno i koliko je sta kostalo. Gde su nadjeni delovi, originalni ili ima i tu kakve zamene iz Turske ili sta znam odakle. Neke slicice prilikom rada ako su pale.
Vidim da je lepo ofarban ali vidim i gume za asfalt na njemu (sto je dosta za ovu susu) valjda ce da padnu neke agresivnije all terain.
Da li su radjene neke izmene u cilju poboljsanja prohodnosti ili je radjen na originalno stanje?
Difender ima taj smek i stil a kako ga je odrzavati u nasim uslovima ne znam. Kao i svakom dzipu te tezine treba mu vitlo od cirka 1000 jevrica.
Nazalost od savremenih dzipova u Evropi ostadose samo dabl kabovi sa tragovima vozila za terensku voznju ako ne racunamo po neku Mahindru Gou, UAZ Patriota koje niko vise ne kupuje, preskupog malisu Jimny-a i stare modele od cirka 20 leta.
Sto se tice uzivanja, eh, lomatasmo se ja i drugar po ritu, kroz blato dzipom, pa onda kukuriz na ledja pa pjehe, pa nas probi sto znojeva pa jopet nazad istim putem a kad dodjosmo na asfalt dve snajke u minicima pa jos sa dekolteima (iako stilisti kazu da je to pleonazam mi nismo imali primedbe ) pa se pogledasmo onako prljavi i znojavi i uglas zakukasmo:
"dal smo mi normalni???"
Eh, nazalost ova tema je skoro pa izumrla kao Klub ljubitelja lade nive.
Valjda nema para za neke zancije za off road tjuning nego popravljaj da to ide i u lov.
Planinko, koliko sam razumeo, džip je 1994. godište i nađen je u Sarajevu i plaćen 5000KM. Bio je u voznom stanju, a onda su ga totalno rasklopili, prefarbali, zaštitili...itd.
U pogledu slika, pitao sam kuma i baš sam mu i ja rekao da ne bi bilo loše da su slikali komplet restauraciju, ali kaže kum da nisu, što je baš šteta.
U pogledu guma, to smo svi konstatovali da su za asfalt i makadam, jer da smo imali neke MT gume ne bi se mi zaglavili, tako da su verovatno u planu i neke terenske gume.
Mislim da su ugrađene i jače opruge i da je podignut i više od fabričkih normi.
Takođe, džip je završen nekih 70%, a preostalo je da mu se ugradi kvalitetnije vitlo, da se sredi unutrašnjost, oplate na vratima i gepeku...itd.
Po onome što sam video ugrađeni su originalni delovi jer je vozilo vlasništvo TRB i tu nema zahebavanja sa ugrađivanjem nekih falš delova. I maska i led svetla su sa novijih modela odnosno tako uklopljeni da mu daju izgled novijeg modela.
Ne sekiram se da će da ga srede "top of the top" jer hoće kako sam razumeo kuma koji je direktor tamo, da ga brendiraju, a da se koristi s vremena na vreme za avanture kakve smo imali ali i u normalnom prometu.
A što se tiče snajki i minjaka, veruj mi da bih ovo čudo da ga parkiraš pored nekog BMW, Audija ili Mečke pokupilo više snajki i blajhanih plavuša i silikoniranih crnki nego gomila "premijum" kola.
Auto pleni pažnju gde god da ga parkiraš. A zamisli ga sa nekim besnim terenskim gumama, vinčem od 1000 evrića...joooj ne mogu više, sline mi cure, zabalio sam tastaturu
ficha007 priložio/e:
ČVRSTINA VERE, ČISTOTA DUŠE, ČESTITOST ŽIVOTA
"Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred" ( Vojvoda Živojin Mišić )
Defender i ostali džipovi su legende,
a pored raznih Džipova i PickUp terenaca, ima jedan autsajder koji me je da kažem imresionirao, i već duže vreme kujem planove da ga pazarim i sredim sebi za dušu, ali nikako da se sve potrefi, mislim na novce i druge obaveze, ali isto tako i na ponudu dotičnih vozila.
U pitanju je kombi VW T3 Synchro
Znate onaj što se najčešće viđa na pijacama, kod seljaka i samostalnih prevoznika.
Pre nekoliko meseci mi bila tazbina u poseti, i ženin deda (inače lovac i pčelar) ih je dovezao u NS sa T3 kombijem. Standardnim, nije taj Synchro (4x4),
to vozilo je čak i u osnovnoj varijanti savršeno za lov, ama za bilo šta!
Jako je visok (standardno), i ima kratak međuosovinski razmak(vozačko mesto je ispred prednje osovine), kao neki auto niske srednje klase (recimo da mu je razmak između osovina kao na golf 2). Toliko je visok, ja sam ga probao, da on ide svuda a samo je jedna vuča. 4x4 verzija je tek vrh!
Skoro sam ostrelio nazime/prase od jedno 30-tak kg, i pozajmljivao sam (od čoveka čije sam kukuruze branio) traktor da mi bude čeka...
Da imam taj kombi, tuda bih prošao, jer sam odmah čim je ženin deda došao u posetu probao kombi gde nam je lovište. Lepo ga parkiram gde hoću i stolicu na krov=mobilna čeka.
Druga stvar je što cela grupa sa sve kerovima stane u kombi, i kada zaguze snegovi i blato, mi svi, umesto da idemo peške, možemo lepo da sednemo u kombi i ćao zdravo! Tri reda sedišta, a iza ima prostora za kerove. Ako se zaglavi dvojica/trojica ga mogu izgurati jer je lak.
Održavanje je smešno, jer sve sa golfa/jete paše na njega.
Ovo je kombi:
Jedino što zeza u svemu je ponuda tih 4x4 verzija (Synchro). Na domaćim oglasima sam našao samo jednog i on je preko 4000 eur, na stranim se kreće između 10-15 hiljada eura....I najveći problem od svih....Gospođa....(Gde to da kupuješ, poludeo si isto kao moj deda, ne znam jeste li vi normalni, šta vas spopalo), a ja sa druge strane razmišljam o lovu, lovačkom doručku, kampovanju na Drini u zavičaju, regati......
I standardni može da bude upotrebljiv, samo umesto 13-ki točkova staviti 15-ke i dosta više vozilo (kao da već nije dovoljno visok)
Mobilna Čeka + Grupno off road vozilo za redovni lov, plus kerove spakuješ
saita. 
i stare modele od cirka 20 leta.
) pa se pogledasmo onako prljavi i znojavi i uglas zakukasmo: 
ncije za off road tjuning nego popravljaj da to ide i u lov.
