Bio sam u nedoumici gde ovo da postavim,pa resih ovde.Radi se o pozdravnom govoru jednog lovackog drustva iz 1902.godine,na osnivanju Saveza lovackih udruzenja Kraljevine Srbije.Tekst je sledeci Ziveli lovci,koji tuku,koji plase,koji pricaju i oni koji sa pijetetom jedu divljac
Da nešto napišem jer me Jank podseti o u pričaonici.
Počeli smo sa gradnjom kuće ,u to vreme bukvalno na njivi. Sin me pita može li da proba voziti kultivator sa prikolicom, ja ne znajući šta smera zakačim prikolicu i on ode. Nakon desetak minuta se vraća, u prikolici sedi devojka pognute glave rumena ko jabuka ,od stida , a on se dere iz sveg glasa " Neko vozi motor , neko vozi traktor , ja i moja mala - motokultivator. Otišao je po devojku na autobusnu stanicu , a ona jadnica da propadne u zemlju od stida zbog njegovog pevanja i načina na koji ju je doveo da je upoznamo.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Stari lovački pas jurio je zečeve po šumi dok nije zabasao duboko u nju i shvatio da se izgubio...
Našao se pored gomile nekih kostiju kada je začuo korake divlje životinje...
Bio je to leopard koji mu se polako približavao...
- šta ću sad, - mislio je u sebi... i onda je brzo dohvatio one kosti koje su stajale kraj njega posljedni trenutak prije nego što ga je leopard opazio, i reće naglas:
- Baš je ukusan ovaj leopard, da mi je da nađem još jednog.
Čuvši to leopard je ustuknuo i povukao se preplašen u šumu.
Međutim, sve je to gledao jedan majmun sa grane, koji odmah krene cinkati starog psa leopardu...
Skoči sa drveta i požuri do leopardu da mu kaže za prevaru... Vidjevši kako majmun žuri nekamo stari pas posumnja u njegove namjere i počne ga pratiti...
Vidio je kako majmun objašnjava leopardu o čemu je riječ, dok je leopard ljuto režao zbog načina na koji je nasamaren... I naravno, krene u osvetu...
Stari pas, vidjevši da leopard opet kreće u njegovom pravcu, samo se okrene i mirno sjedne osluškujući svaki leopardov korak...
Kada mu se već dovoljno primakao da ga može čuti, stari pas, leđima okrenut leopardu, više za sebe, reće:
- Ma gdje li je taj majmun već jednom, poslao sam ga još prije sat vremena da mi dovede leoparda i još ga nema...
Pouka I:
Ne kvači se sa starim psima, znanje i mudrost se stiču godinama......
Pouka II:
Što god napravili, uvijek će se naći neki majmun u okolini koji cinkari...
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
..što neki lovci vele...ja pucam, ono pada, ali negine!!
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Covek je ovu pricu pricao kao istinitu!!!
Dolazio lovac iz inostranstva vise puta u pokusaju da odstreli medveda... Sedeo na ceki po nekoliko dana i bez uspeha odlazio kuci...
Kako se ljudi ne bi vise brukali, kupe medveda iz curkusa! Cuvali ga neko vreme i naucili ga da kada ga puste iz kaveza dodje do hranilista koje se vidi sa ceke...
Dovedu lovca na ceku, puste medveda iz kaveza, medved krene da trci ka hranilistu, ali kako je morao da predje preko seoskog puta do hranilista, na putu sretne postara na bicikli! Postar od straha padne sa bicikle i pocne da bezi! Medved uzjase biciklu i nastavi dalje! Zabezeknuti lovac, samo sto nije pao sa ceke!!!
E sad, nakon smeha posto smo culi pricu, covek mrtav ladan pita, "sta, ne verujete"?! sto je izazvalo jos veci smeh!
Nikola Vojinovic kaže:
Covek je ovu pricu pricao kao istinitu!!!
Dolazio lovac iz inostranstva vise puta u pokusaju da odstreli medveda... Sedeo na ceki po nekoliko dana i bez uspeha odlazio kuci...
Kako se ljudi ne bi vise brukali, kupe medveda iz curkusa! Cuvali ga neko vreme i naucili ga da kada ga puste iz kaveza dodje do hranilista koje se vidi sa ceke...
Dovedu lovca na ceku, puste medveda iz kaveza, medved krene da trci ka hranilistu, ali kako je morao da predje preko seoskog puta do hranilista, na putu sretne postara na bicikli! Postar od straha padne sa bicikle i pocne da bezi! Medved uzjase biciklu i nastavi dalje! Zabezeknuti lovac, samo sto nije pao sa ceke!!!
E sad, nakon smeha posto smo culi pricu, covek mrtav ladan pita, "sta, ne verujete"?! sto je izazvalo jos veci smeh!
Nikola Vojinovic kaže:
Covek je ovu pricu pricao kao istinitu!!!
Dolazio lovac iz inostranstva vise puta u pokusaju da odstreli medveda... Sedeo na ceki po nekoliko dana i bez uspeha odlazio kuci...
Kako se ljudi ne bi vise brukali, kupe medveda iz curkusa! Cuvali ga neko vreme i naucili ga da kada ga puste iz kaveza dodje do hranilista koje se vidi sa ceke...
Dovedu lovca na ceku, puste medveda iz kaveza, medved krene da trci ka hranilistu, ali kako je morao da predje preko seoskog puta do hranilista, na putu sretne postara na bicikli! Postar od straha padne sa bicikle i pocne da bezi! Medved uzjase biciklu i nastavi dalje! Zabezeknuti lovac, samo sto nije pao sa ceke!!!
E sad, nakon smeha posto smo culi pricu, covek mrtav ladan pita, "sta, ne verujete"?! sto je izazvalo jos veci smeh!
DakiNS kaže:
Da nešto napišem jer me Jank podseti o u pričaonici.
Počeli smo sa gradnjom kuće ,u to vreme bukvalno na njivi. Sin me pita može li da proba voziti kultivator sa prikolicom, ja ne znajući šta smera zakačim prikolicu i on ode. Nakon desetak minuta se vraća, u prikolici sedi devojka pognute glave rumena ko jabuka ,od stida , a on se dere iz sveg glasa "Neko vozi motor , neko vozi traktor , ja i moja mala - motokultivator!" Otišao je po devojku na autobusnu stanicu , a ona jadnica da propadne u zemlju od stida zbog njegovog pevanja i načina na koji ju je doveo da je upoznamo.
Ma, ja se pitam, di sam i kad čuo taj kit, a danas mi dobri ljoodi pošalju SLIMAK:
Bio jedan nas kolega iz udruzenja sa grupom nocu da ceka vepra. Odvojio se od grupe i sedeo na nekoj drvenoj gajbici pored Tamisa i cekao kada mu je naisla krmaca sa prasicima. Kada je video poceo je da skace po onoj gajbici da bi je uplasio jer je mislio da ce da ga napadne i pobegao... Ostali su videli to pa su ga sutra pitali sta je bilo. A on veli: `` Cekam ja i vepar mi izadje. Pustim ga da mi pridje ali ga slabo vidim pa se popnem na gajbicu. Gajbica puce, ja padnem a vepar mi ode!``
E sad da ostali nisu videli pa i da mu poveruju! Ali kolega ima jedno 130 kg, tesko da bi ga gajbica izdrzala!
Ali uglavnom vise ne ide sam da ceka vepra....
Ovo sam cuo juce od caleta i jos se smejem, uglavnom povela se prica o hajci u Cortanovcima i kako nije stigao da se prijavi na vreme itd. Uglavnom seti se jedne hajke na sakala u Slankamenackim vinogradima i isprica mi kako su on i jos par prijatelja otisli na hajku i nakon uspesne hajke (niko od njih nije pucao) skupili se lovci i gledaju odstreljenog sakala, a jedan od onih koji su bili sa njim iz drustva gleda nekako cudno u sakala pa pita mog caleta,
- je li Neco, jel to taj sakal?
- jeste
- pa to proslo na 15 metara od mene, ja mislio neka dzukela nisam hteo da pucam.
Nema potrebe da pricam sta su mu posle radili na tu temu.
Podseti me kolega Bigman na jednu istinitu pricu, bilo bi smesno da nije... Naime meni je ispricao otac, bilo je to u vreme kada je on pocinjao da ide u lov. Pocetak osamdesetih.
"Bio je lov na zeca, dan je u pocetku bio oblacan, nimalo sunca, magla na planini, ali tu oko sela je vidljivost bila dovoljna da bi se lov mogao organizovati. Inace radnja se desila na jugu, u Leskovackom kraju. Tog jutra grupica od 7 lovaca je sa psima krenula u lov na zeca. Kerovi su pusteni, jedan zec ubrzo odstreljen, a onda je opet krenulo stektanje gonica, i lovci su morali da se rasporede jedan na jedno, drugi na drugo brdo i tako, da bi lov bio efikasan. Otac jos uvek nije imao pusku, i njega su odredili da stoji na prelazu sa poznatim lovcem deda Mikom, koji je bio vec u godinama, nekih 70 godina. Nosio je naocare kao piksle, ali jos uvek je dobro cuo, i isao u lov sa svojom petlarom ruskom, jednocevkom. Dok su se spustali prema poziciji za cekanje, stektanje je postajalo sve gusce, medjutim i magla je stizala sa planine, i obavijala lovce i gonice. Tako da su se svi vec polako oslanjali samo na sluh. Deda Mika i moj cale su vec bili na poziciji. I napokon, zec je bio podignut. "Cuo sam na brdu do nas prvi pa onda drugi pucanj, i povik odozgo, Mikooo, paziii pravo na vas. Rekao sam deda Miki, i on mi je nervozno rekao, "Cuti sinko, cuo sam, taj ce ovde da zavrsi karijeru". Ker se sve vise priblizavao i odjednom, eto zeca na 40-tak metara iz magle, putem pravo prema nama. Medjutim, gledam u deda Miku, a on i dalje drzi pusku na laktu. Nije ni da mu kazem, skrenuce zec, nije ni da mu ne kazem, precutao sam, misleci da ga pusta pored nas, pa da opali za njim. Ali tek kad je zec prosao pored nas, shvatio sam da ga ovaj nije ustvari ni video. Gurnuo sam ga rukom uz reci "deda Miko, Zeeec!", "Cuti bre sinko, vidim, koje se deres?" Posle tih reci podize pusku u pravcu dolaska zeca, ker je vec bio blizu, i pojavio se iz magle. Dok sam shvatio da ce da puca na kera, bilo je kasno. BAM! Srecom sitna sacma samo je zakacila kera, on je skiknuo i odskocio u stranu, i cvileci pobegao kao oparen. "Cu li ga sinko, kako vreknu, nece t'j daleko, ce ga nadjemo. Nego vis li moja petlarka koje raboti, a ne ovej njine dvocevke, ene kako ga promasi Stanko". Ja sam i dalje bio bez komentara, bilo mi je smesno i ali i cudno. Utom se sa brda cuo povik "Miko koje napravi? Utepa li ga?" "Pa kako ga necu utepam, nego cs samo da ga nadjem u ovuj magletinu,a ti petlarku da kupis, nema ni gol ku*ac od tuj tvoju pritku". Ja sam i dalje bez komentara stajao na poziciji i dalje ne pomerajuci se. A on ode da potrazi zeca. Tek posle par minuta me pozva i ja otrcah do njega, mislio sam da je ker bio mrtav. Medjutim on me pita da mu pomognem oko potrage. Tada sam mu reko "deda Miko, gadjao si kera, zajac pobeze". A on zbunjeno samo rece, "Au crni Milutine". Nije ni minut prosao, iz magle se pojavise "Stanko sa kerom koji je pomalo krivio, i ostali smejuci se" dok je jedan prokomentarisao "A Miko Miko, od tuj tvoju petlaru nema nista, ni jedno kuce ne moz' da utepa". Svi su se smejali, mada nikako nije bila bezazlena situacija. A ker je posle par dana opet bio zdrav i prav. A Mika je od svoje keruse poklonio dva stenca Stanku kasnije, koji su bili izvrsni zecari.
Ta anegdota mi je nekako ostala urezana u secanju.
''Kao ptica koja jebez krila, Srbija bibez goniča bila''
Ako želiš da izbegneš budale, ne radi ništa, ne pričaj ništa i budi ništa.
Podseti me Nidza na te stare lovce.Inace anegdotu koju cu vam prepricati sam cuo od dede.
U prvim posleratnim godinama kad se sve pocelo vracati u neke normalne tokove zivota u mom mestu je bilo toliko lovaca da su se mogli prebrojati na prstima jedne ruke.
Bili su to prosecni seljaci,sa malo zemlje, par volova,po koja ovca a ko je u ono vreme mogao sebi priustiti pusku bio je elita stobi se reklo danasnjim recnikom.
A puske su im bile posebna prica, uglavnom jednocevke, kapislare(sprednjace) pravljene kod lokalnih majstora kovaca sa cevi od ko zna kakvog materijala a najcesce od velikih burgija kojih je bilo u izobilju u obliznjem kamenolomu, jedino je neki Milten imao originalnu fabricki izradjenu dvocevnu kapislaru, koja je eto prezivela i drugi rat sakrivena u nekom budzaku.
U jednom lovu podignu kerovi, zagari, kako su ih inace zvali, zeca i on pravo na nekog Cvetka ovaj nanisani, opali,grunu puska, podize se oblak dima od crnog baruta, zec se prevrnu ali se podize i raspali uzbrdo. Naravno Cvetko je lovio sa jednocevkom puskom i sad je trebalo vremena da se opet puska napuni.
Pocne on polako puniti pusku, iz roga, naspe mericu baruta, postavi cep koji je bio nista drugo nego uvaljana kugla kudelje, pocne sipkom sabijati taj cep a zagari u medjuvremenu vracaju zeca opet pravo na Cvetka.
On vec bese napunio pusku kad se zec pojavi i on kleknu na jedno koleno i poce nisaniti.
Zec mu je sve blizi ali Cvetko ne puca, sve to posmatra njegov komsija i kolega lovac i vice "Udri Cvetko, udri, pobeze zajac!"
Cvetko povuce obarac i cuo se samo zvuk kad je oroz udario u ispaljenu kapislu od prvog hitca koju Cvetko bese zaboravio da promeni.
Ode zec a kad se lovci sakupise jedan od njih upita Cvetka " A bre Cvetko, sto ne utepa ovoga zajca?"
a ovaj mu da bi sakrio svoju nespretnost samo kratko odgovori
"Nije taj!"
P.S.
"Da bi bio lovac moraš voljeti prirodu a onda moraš voljeti i vuka jer je on njen najdivljiji i najdivniji dio!"- Duško Sekulić
pez kaže:
Podseti me Nidza na te stare lovce.Inace anegdotu koju cu vam prepricati sam cuo od dede.
U prvim posleratnim godinama kad se sve pocelo vracati u neke normalne tokove zivota u mom mestu je bilo toliko lovaca da su se mogli prebrojati na prstima jedne ruke.
Bili su to prosecni seljaci,sa malo zemlje, par volova,po koja ovca a ko je u ono vreme mogao sebi priustiti pusku bio je elita stobi se reklo danasnjim recnikom.
A puske su im bile posebna prica, uglavnom jednocevke, kapislare(sprednjace) pravljene kod lokalnih majstora kovaca sa cevi od ko zna kakvog materijala a najcesce od velikih burgija kojih je bilo u izobilju u obliznjem kamenolomu, jedino je neki Milten imao originalnu fabricki izradjenu dvocevnu kapislaru, koja je eto prezivela i drugi rat sakrivena u nekom budzaku.
U jednom lovu podignu kerovi, zagari, kako su ih inace zvali, zeca i on pravo na nekog Cvetka ovaj nanisani, opali,grunu puska, podize se oblak dima od crnog baruta, zec se prevrnu ali se podize i raspali uzbrdo. Naravno Cvetko je lovio sa jednocevkom puskom i sad je trebalo vremena da se opet puska napuni.
Pocne on polako puniti pusku, iz roga, naspe mericu baruta, postavi cep koji je bio nista drugo nego uvaljana kugla kudelje, pocne sipkom sabijati taj cep a zagari u medjuvremenu vracaju zeca opet pravo na Cvetka.
On vec bese napunio pusku kad se zec pojavi i on kleknu na jedno koleno i poce nisaniti.
Zec mu je sve blizi ali Cvetko ne puca, sve to posmatra njegov komsija i kolega lovac i vice "Udri Cvetko, udri, pobeze zajac!"
Cvetko povuce obarac i cuo se samo zvuk kad je oroz udario u ispaljenu kapislu od prvog hitca koju Cvetko bese zaboravio da promeni.
Ode zec a kad se lovci sakupise jedan od njih upita Cvetka " A bre Cvetko, sto ne utepa ovoga zajca?"
a ovaj mu da bi sakrio svoju nespretnost samo kratko odgovori
"Nije taj!"
Hahahahahahaha.
''Kao ptica koja jebez krila, Srbija bibez goniča bila''
Ako želiš da izbegneš budale, ne radi ništa, ne pričaj ništa i budi ništa.
Evo jos jedne.
Bio neki Ljubo, covek iz naseg kraja ali je u to vreme kao oficir JNA ziveo i radio u Rijeci. Znao je da u toku lovne sezone dodje par puta da sa mojim ocem i kumom izadje u lov na zeca. U jednom lovu za vreme dorucka dok su moj otac i kum potpaljivali vatru, tu blizu njih kumova kerusa podigne zeca i ubrzo ovaj izadje na puskomet.Naravno Ljubo je sve to posmatrao sa puskom "o desno rame" i kad je video zeca poce da vice mom ocu "Borice,Borice eno zeca!Vidi di je dos'o !"
A moj kum, pokoj mu dusi inace prznica od coveka vice Ljubi
"Pa pucaj majku ti .... iamas pusku!"
Naravno Ljubo nije ni skinuo pusku sa ramena samo pogledom otprati zeca i opet kratko rek'o "Umace majku mu njegovu!"
Ne pamtim lov da se ova anegdota nije prepricavala u vreme dorucka, pogotovo je kum voleo, nama mladjim lovcima, da kaze,
" Obratite paznju da ne bude opet, eno zeca vidi di je dos'o ."
P.S.
"Da bi bio lovac moraš voljeti prirodu a onda moraš voljeti i vuka jer je on njen najdivljiji i najdivniji dio!"- Duško Sekulić
na ovo:
]
što to trpimo.
