Tokom druženja podržana je demokrtska tekovina, pomirenje četnika i partizana, pa je u to ime Sremac sa novim kolegom otpevao 'Druže Tito...', pod Dražinom slikom, u prisustvu jednog pravog vojvode!
Ja dodajem: ne delimo se ni po kom osnovu! Lovci smo - 'gens una sumus' JEDAN SMO ROD ili ISTI SMO LJUDI i samo to je bitno u ovakvim prilikama!!!
Zajedničke slike sa većinom prisutnih - tu je i jedina žrtva današnjeg druženja, prase mangulice!
A poslednja slika u nizu prikazuje mog druga Sremca i blaženi izraz lica kada mu je dodat tanjir sa gulašom!
Bili smo i tehnički opremljeni, spremni za svaku nevolju: zbog jake kiše prethodnog dana i zbog opasnosti od zaglavljivanja bio je spreman guseničar za izvlačenje!
Pošto se šuška da je medju delom lovaca raspoloženje vrlo loše zbog opšte situacije u lovstvu, i pošto se ponegde čak pominje i mogućnost 'kuke i motike' u prenosnom smislu, ja sam za ne daj Bože odabrao vile, mrzelo me da tražim metlu. A tu je i već pomenuti guseničar da me izvuče iz blata u koje mogu da upadnem ako ne pazim... Samo izvlačenje može puno da košta jer ovo čudo guta gorivo!
Druženje kod Rančera tradicionalno dobro (kao i kod svih ostalih domaćina kada se skupi Srbijalov ekipa). Ni loše vreme nije moglo da utiče na dobro raspoloženje učesnika. Mada su pojedinci morali da konzumiraju poveću količinu rakije da bi izdržali neobično nisku temperaturu za ovo doba godine.
Umalo da dođe i do jednog neželjenog incidenta, ali se na svu sreću sve dobro završilo (bez ljudskih žrtava i bez materijalne štete).
A Sremac je više puta u toku druženja menjao stranu. Malo crveni, malo crni.
Ali je zato što se jela tiče neopredeljen. Sve voli.
A ni mapetovci nisu bili imuni na hranu. Lala je ovako odgovorio na poziv za slikanje za vreme jela.
Evo još nekoliko slika da dočaraju atmosferu.
A Lala je imao i neku sexualnu aferu, ali nismo uspeli da saznamo sa kim. Samo smo videli da je taj neko imao veoma prljave ruke. Ovde pokušava da sakrije dokaze od javnosti.
Odlicno druzenje,kao i svaki put kad se okupimo,nije mogla da pokvari ni dosadna kisa koja je padala skoro ceo dan.Atmosfera na nivou,klopa,pice,muzika zayebancija i ode dan dok si reko keks.Bilo je i padova sa konja,na srecu bez vecih posledica.Mnogi su zeleli da imitiraju naseg Beybeta misleci da je to lako ali se ispostavilo da je gravitacija cudna neka stvar.Doduse kod naseg Bebare ona obrnuto funkcionise,on ne moze da se popne,dok ovi drugi ne mogu da ostanu u sedlu.
Pohvale za domacina i celu ekipu,uz naravno zelju da se uskoro ponovo okupimo
I okupismo se ponovo,ovaj put u tem Somboru,Lala kao kapiten ekipe,Tomash,Rancer,Podunavac i moja malenkost,a povod je bio takmicenje u trapu odrzano u Bilicu(gde bude i cuvena hajka na lisice).
Kao i svaki put skup na Knez petrol pumpi na ulasku u Sombor,kafica,vinjacic,zayebancija i pravac streliste.Selektor(citaj Lala,alias glavni,alias br 1)prijavljuje nas pod imenom Kriva cevka,a posto ekipa broji 4 clana Podunavac puca pojedinacno.Vidimo da ce biti dosta strelaca i sa ranijih pucanja vidim da ce biti ozbiljnih igraca.Na kraju se ispostavilo da je naziv ekipe bio pun pogodak,a cast ovog nasg foruma donekle smo odbranili rancer i moja malenkost,dok su ostali pucali ko na svadbi.
Domacini kao i svaki put kad gostujemo u Bilicu,malo je reci na visini zadatka,a logistika je bila na nivou pa smo iako na sred livade u svakom momentu imali hladno pice.Posle pucanja koje je proteklo u fer i korektnoj atmosferi,posluzeni smo izvrsnom pecenom prasetinom,ali nas je vrucina naterala da ubrzo promenimo lokaciju jer selektor je bio malo rovit pa mu nije bilo do suncanja.U histericnoj poteri za soljicom kafe i klima uredjajem,put nas opet nekako dovodi do Knez petrol pumpe gde nastavljamo druzenje(kad je selektor otisao kuci Boca,Srbo i ja odlazimo u pravu kafanu).
Sve u svemu jos jedno odlicno druzenje i iako nisam mnogo fotkao ova fotografija govori vise od hiljadu reci.Evo kako je nas selektor podneo silne promasaje nase malene druzine
Jeste, ponovo se nas nekoliko okupilo, doduše u manjem broju nego inače, godišnji odmori su u punom jeku, a ima i obaveza oko poslova... Elem, odemo mi u mesto Bilić odmah kraj Sombora gde smo ranije bili gosti na hajkama na lisicu. Ognjena Marija im je seoska slava, a u okviru slave domaćini organizuju i takmičenje u pucanju na glinene. Naša mala ali odabrana ekipa reši da ode na to takmičenje iako naš glavni domaćin IvicaL nije bio prisutan (sunča se frajer na Jadranu dok mi ovde krvarimo!).
Skupimo se na toj benzinskoj pumpi na ulazu u Sombor, brzinska jutarnja kafa poznata kao 'potrkuša' ili 'proteruša' (jer se posle nje trči u WC), malo zezanja 'na licinom mestu' i krećemo. Odemo mi na strelište, kad tamo baš gužva, ja mislim da je najmanje 30-40 kola bilo parkirano, a niko nije došao sam u kolima. Ovi skotovi odmah naravno mene proglase za 'druga Glavnog' i 'selektora', a ja tom prilikom iznesem da našu ekipu prijavljujem pod imenom 'Kriva cevka', i da očekujem da svaki član ekipe pruži svoj pun doprinos našem ambicioznom planu da po svaku cenu osvojimo poslednje mesto kako u pojedinačnoj konkurenciji tako i u ekipnoj na takmičenju! Zli jezici iz naše ekipe, neodgovorni pojedinci, su komentarisali da se naziv ekipe ne odnosi na karakteristike našeg oružja nego na anatomske osobine medjunožnih delova tela članova naše ekipe! Organizatori i prisutni se valjali od smeha na naše komentare, ali nisu odmah shvatili šta je u stvari naš cilj! Doduše, vodja strelišta me je prilikom prijave pitao odakle smo mi, ja kažem iz raznih mesta, a on vrlo pravilno u duhu našeg nastupa konstatuje da smo skupljeni 'sa koca i konopca'! Rukovalac strelišta i pritiskač dugmeta signalne sirene, stariji gospodin koga su zvali Krle, pita me jesmo li to mi 'ONI FORUMAŠI' što IvicaL piše sa njima, ja ponosno kažem da smo upravo mi mali deo ekipe ludaka čija slava se već pročula i da neki istaknuti članovi te ekipe nisu tu, opravdano odsutni! Kaže čovek 'Odmah sam ukapirao'! Eto šta ti je teret slave....
Podunavac je pucao u pojedinačnoj konurenciji, a Rančer, Mrwa, Tomash i ja smo bili u ekipnoj. Mi smo bili jedina ekipa sa 4 poluautomata, što ozbiljni strelci na glinene smatraju za jeres u tom sportu! Ali pošto mi nismo ozbiljni osim u nameri da se dobro zezamo... Tomash je jedini bio po tom pitanju izuzetak, dozvolio sam mu da puca svojom položarom, jer se kleo da jedino tako doprinosi ekipnom cilju – tvrdio je da samo sa svojom položarom sigurno promašuje, ako uzme neku drugu pušku, može mu se desiti i da pogodi, pa će kvariti prosek.
Prvi je na vatrenu liniju izašao Podunavac i iznenadio sve prisutne svojim lukavim pristupom ostvarenju našeg cilja – osvajanja poslednjeg mesta! Tako je braša na prvom glinenom perfidno izbegao da ubaci metak u cev, glineni odeeee... Sirena svira promašaj! Na drugom glinenom brat Podunavac pokazuje svu lukavost svoje taktike, pa ipak ubaci metak u cev, ali ne otkoči pušku, i folira praćenje leta glinenog, vuče obarač kao mahnit ali nema pucnja, meni došlo da ja vičem BUUUUMMM, jedva sam se suzdržao! Vidim već po reakcijama ostalih prisutnih da će naši komentari i veština gadjanja izazvati opšte oduševljenje i uveseliti prisutan narod, jedino me je brinulo da li će akumulator od sirene imati dovoljno snage da odsvira sve one znake za promašaje! Pitam šefa strelišta jel dobar akumulator, on me umiri pričom da ga je celu prethodnu noć punio, reko' dobro je, sad sam miran! Šta nas briga, mi smo imali svoj cilj i koristili smo sva sredstva da cilj i ostvarimo – 'fenjeraška' pozicija na takmičenju je naša i ne damo je nikom, makar morali u raspucavanje, pa ko prvi pogodi izgubio je! Posle odličnog i obećavajućeg poslednjeg mesta u pojedinačnoj konkurenciji došlo je na red ekipno takmičenje. Prvi pucamo Mrwa i ja, ja nesrećno pogodim 3 glinena, Mrwa takodje. Neće nas, pa to ti je! Vidim ja da to neće na dobro izaći, korigujem se i krenem da promašujem kako već i treba, ali ovaj izrod Mrwa nastavi da obara. Meni od nervoze popusti koncentracija pa pogodim još dva glinena, ostvarenje cilja nam je sve dalje, Mrwa pogadja, ja mu na vatrenoj liniji uputim upozorenje da pazi šta radi (citiram: 'Koji ti je curac?' ) inače će biti banovan iz ekipe ! Jedva sam ga nagovorio da promaši pet glinenih! Ja sam se lavovski borio za interes i cilj ekipe i promašio sam celih 10 komada, ali džaba moj trud; ne mogu ja toliko promašiti koliko on može pogoditi!
Posle nas dvojice pucali su za našu ekipu 'Kriva cevka' pucali su Rančer i Tomash, ozbiljni i odgovorni ljudi koji su demonstrirali kako se treba boriti za ekipu. Rančer je jedva uspeo da promaši 9 glinenih, dok je Tomash nadljudskim naporima uspeo da promaši celih 11! U našim redovima oduševljenje, izgleda da smo uspeli!!!
Na proglašenju pobednika organizator me je ubedjivao da ipak nismo poslednji, ali ja mu nisam verovao, rekao sam čoveku da teško da ima gorih od nas, a frajer mi odgovara da nije hteo ni da nas pominje u svom obraćanju jer nismo bili dovoljno loši! Zamisli drskosti, da neko pokuša da nam ospori poslednje mesto iako smo se krvavo naradili da to postignemo! Čak sam pokušao da dodjem do zapisnika sa gadjanja, ali mi nisu dali – rekli su da će to sačuvati za arhivu njihovog strelišta jer se ne dešava često da neka ekipa postigne takav uspeh kao mi! Pobednik takmičenja mi je sa oduševljenjem okačio svoju medalju oko vrata u znak priznanja za trud u promašivanju i dozvolio mi da se slikam sa medaljom!
Sve u svemu, složna ekipa, pravi momci i strelci sigurni u promašaj, osim onog izroda Mrwe, taj je svojeglav i tera inat, pa ćemo razmotriti njegovo dalje učešće u ekipi – ne žrtvuje se dovoljno! Možda je razlog njegovom ponašanju što je on u neku ruku bio na domaćem terenu pa je morao da pravi kompromise, da ga njegovi iz LU ne bi posle zayebavali da je promašivao sve... Ako je to razlog, imaćemo razumevanje, ali će Mrwa morati da se na nekom sledećem gadjanju iskupi sa što kvalitetnijim promašajima!
Organizator je izgleda ipak shvatio kakvu nam je nepravdu naneo pa je pokušao (i uspeo) da nas podmiti i potkupi sa nekoliko ovala odlične prasetine! Šta da radimo kad smo podmitljivi!
Za fotografiju iz prethodnog Mrwinog teksta dovoljno je reći o kakvim se skotovima radi; ne sme čovek-selektor-kapiten-drug Glavni ni na trenutak da zažmuri, odmah se pakuje neka zvrčka! Naime, poznato je onima koji su sa mnom lovili da posle svakog lova ili pucanja imam izrazitu sklonost da dremnem jedno 10-ak minuta, i da u tu svrhu neretko koristim bilo kakvu ravnu površinu (klupa, daska, sto...). Čak sam jedno vreme imao svoju fosnu na salašu kod Rančera koju sam redovno posećivao i koristio naročito posle letnjih lovova, i nigde nisam tako slatko hrkao kao na toj fosni, sve dok mi neko (čuj NEKO... Rančer!) nije uklonio tu fosnu na moju veliku žalost! Tako sam i na strelištu posle pucanja i velikih napora da promašim glinene malo zalegao na klupicu, a ovi me odmah slikali sa sve krstom iznad čela; čudi me da nisu horski počeli da poje... Šta me briga, ja sam slatko odspavao sve dok me tu neki bezobraznici nisu probudili sa pucanjem na desetak metara udaljenoj vatrenoj liniji – protestvovao samo na takvo ponašanje, otkud nekom ideja da puca na strelištu dok ljudi tu spavaju?!? A i onaj što komanduje strelištem navalio da pritiska dugme za sirenu za promašaj kao nezdrav, to samo tuli, 'ebala ga sirena!
Posle primanja mita u vidu prasetine i borbe da sve donete ovale očistimo od komada mesa (moramo paziti na domaćine da ne moraju da brinu šta će sa viškom mesa, takav je red!), na moje insistiranje krenuli smo u potragu za kafom i zaglavili na već pomenutoj pumpi, u restoranu. E tu smo sedeli brat bratu jedno 4 sata, sprdali se i zevzečili, zbližili se sa kelnerom antitalentom za ugostiteljstvo (mlad dečko početnik), koji je odmah potpuno opravdano dobio nadimak 'Brzi' – čovek je od šanka udaljenog 7 metara uspevao da za celih 20 minuta (bukvalno toliko!) donese narudžbinu, pa smo sa njim utanačili da sledeći put kad dolazimo čim krenemo od kuće telefonom naručimo kafu, taman da ima čovek vremena da uključi aparat za espreso, da nacedi u šoljice, da stavi na tacnu i da naručenu kafu i piće prenese od šanka do stola, u tom ćemo i mi stići da popijemo piće, pod uslovom da 'Brzi' ne zaboravi nešto od naručenog!
Rančer je bio malo deprimiran, oborio glavu, verovatno ga je grizla savest što je pogodio šest glinenih iako se trudio da što bolje promaši, a dokaz njegovog truda je da je onolikom čoveku (skoro 2 metra visine, 130 kila bruto vage) na ramenu ostala modrica kada ga je puškica koja u njegovim ručerdama izgleda kao igračka ritnula u rame! Opasna je ta trap patrona, čudo jedno! A Rančer je lovac više od 30 godina!!!
Bilo je tu još raznog zezanja, i na moj račun, i na Podunavčev, nije poštedjen ni Tomash ni Mrwa... Sačuvaj Bože šta nekoliko ludaka ume da smisli! Pominjali smo i Bejbija, nema tog novopečenog gastarbajtera da se javi starim drugarima iako smo mu preko Vibera slali slike i poruke. Opanjkavali smo Sremca i još neke forumaše, otrcavali i sprdali se sa ranijim dogodovštinama sa druženja, sa žaljenjem smo pominjali okolnost da Daki nije mogao da ide sa nama zbog posla, da je on išao poslednje mesto bi bilo sigurno naše, prisećali smo se odlične tehnike i stava tela kojim glinene gadja Golf71, ma imamo mi još puno talentovanih članova ekipe, ljudi o čijoj preciznosti se pričaju i pišu legende ... Džabe onim pucačima sa strelišta svi oni antifoni, prsluci streljački, kape, naočare za pucanje, rukavice i razne Berete, Perazzi i Zoli, nemaju oni šanse protiv nas!
Sve u svemu, odlično proveden opušten nedeljni dan sa dragim ljudima. Eeeee,daaaa.... Pala je i izjava ljubavi, Podunavac je izjavio da me voli!
Idemo dalje, počinje letnja lovna sezona, daće Bog i Sv. Evstatije da se ubrzo opet negde okupimo i lovimo, a ako i ne lovimo, bar ćemo nešto kuvati ili peći i napraviti žurku lovačku. Ako nam pucanje glinenih baš i ne ide, ide nam i to jako dobro pravljenje dobre atmosfere i opuštanja od svakodnevnih briga.
Ne bih se iznenadio da ovaj tekst osvane u nekim somborskim novinama, kao što je to već bilo ranije slučaj. Šta fali?
Slike: uzdanice streljačke Rančer i Tomash (prvi i drugi sa desna) na vatrenoj liniji; radni sastanak ekipe 'Kriva cevka' koji slušaju izlaganje selektora; Podunavac i Mrwa upucavaju nišane
Junačke rane: otisak ritanja puške na Rančerovom ramenu! ; Lala sa medaljom i grupna slika ekipe strelaca 'Kriva cevka' - sede mmci kao djačići dok im ja visim nad glavom!
Iako smo po dolasku na zbornu pumpu čekali 20 minuta prvu jutarnju kafu.....ljudi moji, bila je to najlepša kafa onako kad je nema pa nema, pa ti nabije čežnju. Taman ono što nam je trebalo da namestimo živce i nišanske sprave za poduhvat koji nas je čekao
Ali na žalost krive cevke nisu u potpunosti ispunile očekivanja, a sve zbog onog zaj.ba Mrwe...
Kud ga ne odvedošmo prvo na neku svadbu da se ispraksa kako se puca u vazduh....da malo stekne veštinu....ali ne! Taj dripac utripovao da je u lovu, i kad je neko iz publike dobacio "Aport",zaboravio je gde smo, i počeo da puca po golubovima
Za sledeće takmičenje vodimo Dakija, a u kombinaciji sa ostatkom ekipe, to je dobitna kombinacija, Mrwa ostaje na klupi za rezervne igrače, pa dok ne uvežba ruku i oko, neka posmatra sa klupe i uči.
Ili da mu Lala napravi neke specijalne đozluke za pucanje.
Posle ovog zagrevanja, počeo je i glavni program takmičenja: Pečenje.
E tu smo se već bili nameračili da postignemo dijametralno suprotan rezultat, i bili smo na dobrom putu da budemo najbolja ekipa, jer smo bili među retkima kojima su obnavljani ovali.
Ali ni na zvaničnom delu takmičenja nismo uspeli da postignemo zactani rezultat, iako smo gabaritno bili solidni....u raspucavanju za titulu bili smo indisponirani izostankom najboljeg igrača...
Pogađate, nedostajući Sremac je verovatno imao jedno dva sata intezivnog štucanja juče kada smo stigli do pečenja
A i selektor nas je u tom delu malo pokopao, jer je očigledno pogrešno razumeo pravila...mislio je da se takmičimo u jedenju salate
I tako....posle lepog druženja naručišmo kafu kod Brzog, i taman za 15 minuta dok smo došli do zborne pumpe, kafica je bila tu. Tu zaginušmo ne znam ni sam koliko, a Podunavac se dobrano potrudio da nas sve zabole jagodice od smejanja, popilo se lepo, a neki od nas (papučari) napustišmo druženje posle lepih 12-13 sati provedenih saprijateljima, dok neki drugi zaginuše do kasno u noć...
Evo da se napokon i ja javim. Druženje kao i uvek vrhunsko. Zaj..ancija na visokom nivou. Poprilično se i popilo. Doduše kako ko. Rezultat na strelištu nam nije bio za pamćenje, ali naše ponašanje nije prošlo nezapaženo (kao i obično). Čim smo se pojavili kao ekipa sa četiri PA i jednom položarom, svima je bilo jasno koliko smo ozbiljni takmičari. Ali nas to nije nimalo tangiralo. Celo vreme smo se za...avali na svoj račun. A selektor (drug glavni) nam je dao i takvo ime ekipe. Kriva cevka. Iako se taj naziv nije odnosio na naše puške, nego na njegov alat. Mator čovek, šta ćeš. Sve se ukrivilo kod njega.
I u kafiću na Knez petrolu smo bili glavna atrakcija. I gostima i pumpadžijama i konobarima. A posle smo Mrwa, Rančer i ja i do centra grada otišli, malo da snimimo teren i nešta popijemo u pravom kafiću. Kao po običaju Rančer i ja smo stigli kući oko ponoći. On se umorio pa je malo odspavao u kafani za astalom, a ja sam posle malo dremuckao za volanom kad sam ga vozio kući.
"Ko se iskreno bori za pravdu i istinu, mora biti spreman da se žrtvuje!"
"Dođu, tako, vremena, kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!'' - Ivo Andrić
"Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da ga damo...? Ako je njihovo, zašto ga otimaju...? A ako već mogu da ga otmu ne znam sta se vec toliko ustručavaju... ?"
Прошле суботе смо се мало дружили у Бездану на фишијади (такмичењу у кувању рибљег паприкаша). У победничкој екипи која је имала шест чланова било је три форумаша, и још један је био у оркестру који је забављао госте. У екипи је требало да буде још форумаша, али су остали ескивирали. Неки су се вадили на здравствено стање, неки на рођендане, неки на посао....
Све у свему ми који смо били одлично мо се провели и победили.
Odlična i raspoložena ekipa kako i dolikuje. A da je Rančer skuvao najbolji paprikaš jeste. Sve pohvale za njegov kotlić.
Bilo je nekih koji su i preteralli i piću ali ne bih o tome.
Tada sam se upoznao lično i sa forumašem lovac 74 i to poznanstvo je urodilo mojim gostovanjem kod njega u Srbobranu u petak i subotu.
U petak naveče izašli smo na patke, ali nismo imali sreće, samo jedna nas je preletela i to podaleko.
Nakon toga domaćin me je odveo u kafanu gde se okupljaju lovci. Upoznao sam se i sa gazdom lokala i shvatili kako je svet mali.
Nismo se preterano zadržavali jer smo morali poraniti da izađemo na prepelice.
Sve pod konac, ustajanje i odmah polazak. Lovili smo nas dva i Goranov otac - stari i iskusni lovac sa stažom preko 40 godina. Naravno tu je bio i Bingo mladi oštrodlaki švaba.
Ni to jutro nije nešto previše obećavalo. Slaba rosa a prepelice se ne čuju uopšte. Ipak krenuli smo polako i ubrzo su se pojavili i rezultati.
Obzirom da sam ja podosta neiskusan u ovoj vrsti lova sasvim sam bio zadovoljan učinkom od dve promašene i dve odstreljene prepelice.
Svaka čast domaćinu još jednom i hvala na lovačkom druženju
Ja i klinci iz podmladka dolazimo na sajam u nedelju.... biće nam jako drago da se upoznamo sa članovima foruma koje nismo imali prilike upoznati a isto tako biće nam drago videti stare prijatelje sa srbijalova... lako ćete nas prepoznati...ko ,,Branko Kockica sa tatatatircima,,....ahahahha
dok pametni popustaju,budale zavladase
,a cast ovog nasg foruma donekle smo odbranili rancer i moja malenkost,dok su ostali pucali ko na svadbi
.
Rukovalac strelišta i pritiskač dugmeta signalne sirene, stariji gospodin koga su zvali Krle, pita me jesmo li to mi 'ONI FORUMAŠI' što IvicaL piše sa njima, ja ponosno kažem da smo upravo mi mali deo ekipe ludaka čija slava se već pročula i da neki istaknuti članovi te ekipe nisu tu, opravdano odsutni! Kaže čovek 'Odmah sam ukapirao'! 
! Jedva sam ga nagovorio da promaši pet glinenih! Ja sam se lavovski borio za interes i cilj ekipe i promašio sam celih 10 komada, ali džaba moj trud; ne mogu ja toliko promašiti koliko on može pogoditi!
... Šta me briga, ja sam slatko odspavao sve dok me tu neki bezobraznici nisu probudili sa pucanjem na desetak metara udaljenoj vatrenoj liniji – protestvovao samo na takvo ponašanje, otkud nekom ideja da puca na strelištu dok ljudi tu spavaju?!? A i onaj što komanduje strelištem navalio da pritiska dugme za sirenu za promašaj kao nezdrav, to samo tuli, 'ebala ga sirena! 
i borbe da sve donete ovale očistimo od komada mesa (moramo paziti na domaćine da ne moraju da brinu šta će sa viškom mesa, takav je red!), na moje insistiranje krenuli smo u potragu za kafom i zaglavili na već pomenutoj pumpi, u restoranu. E tu smo sedeli brat bratu jedno 4 sata, sprdali se i zevzečili, zbližili se sa kelnerom antitalentom za ugostiteljstvo (mlad dečko početnik), koji je odmah potpuno opravdano dobio nadimak 'Brzi' – čovek je od šanka udaljenog 7 metara uspevao da za celih 20 minuta (bukvalno toliko!) donese narudžbinu, pa smo sa njim utanačili da sledeći put kad dolazimo čim krenemo od kuće telefonom naručimo kafu, taman da ima čovek vremena da uključi aparat za espreso, da nacedi u šoljice, da stavi na tacnu i da naručenu kafu i piće prenese od šanka do stola, u tom ćemo i mi stići da popijemo piće, pod uslovom da 'Brzi' ne zaboravi nešto od naručenog! 
... Džabe onim pucačima sa strelišta svi oni antifoni, prsluci streljački, kape, naočare za pucanje, rukavice i razne Berete, Perazzi i Zoli, nemaju oni šanse protiv nas! 
što to trpimo.
