Evo da i ja kazem koju o danasnjem prelepom druzenju i lovu.Domacini su nam bili vec provereni Bune i Sheytan iz Bataje a od forumasa bio je bata Sniper,AcaNik,Mb i moja malenkost. Lov je bio uspesan a kerovi su odlicno odradili svoj deo posla,posle lova pucali smo glinne golubove..a za kraj jedan prelep gulas od prepelica. Nadamo se da cemo druzenje ponoviti nebitno ko bude domacin
B)Opsta situacija je dobra.Neprijatelj se povlaci na svim linijama.Vojvoda Zivojin Misic
Au jedva dodjoh sebi pa da ukratko opisem(ako je to uopste moguce)nasu malu ekipicu.
Jos jedan vikend(srecom ne ceo)koji je potvrdio moje ranije tvrdnje da malo koja institucija koja se bavi izucavanjem ljudske psihe moze dati adekvatan odgovor iliti dijagnozu ekipe koja je gostovala na severu Backe.Bilo je tu svega:kleptomanija,nekontrolisani napadi smeha,hrkanja,krkanja(svega i svacega bez ikakvog reda),PTSP-ja,podvale raznih vrsta bezprekidno,a o upotrebi alkohola,duvana i kafe da ne pricam.
Elem okupismo se u mom skromnom domu,petak vece i cim smo se sastali komsijama je bilo jasno da ih ceka besana noc.Da je neko slusao sa strane verovatno bi ocekivao da u svakom momentu moze da se zacuje rafalna paljba izmedju ucesnika rasprave koja potraja do duboko u noc sto neki nisu uspeli da isprate pa je bilo malo kunjanja za stolom sto se vidi na slikama koje postavi zemo Podunavac.Kad sam ih konacno ispratio na spavanje(spavali kod moje babe dve ulice dalje) i komsiluk pomisli da ce konacno odspavati,Lalin Kastor je opleo ariju u trajanju 2h 45min.Dve ulice dalje,neki zbog Rancerovog hrkanja,a neki drugi zbog prica sa prve linije fronta(avgust 91-ve)nema spavanja.Posto su mi odmah bili sumnjivi(neki skloni mesecarenju,neki drugi piromaniji)morao sam ih zkljucati,ali sam kljuc ostavio sa spoljne strane za slucaj da ekipa dobrovoljnog vatrogasnog drustva mora da intervenise
Naravno ni ja nisam oka sklopio i kad sam dosao po njih u dogovoreno vreme imam sta da vidim.Svetla upaljena,galama,u gomili glasova prepoznajem i glas moje babe(probudili zlikovci zenu od 85 god. a kad ih je videla,kuku majci,jos nije dosla sebi)tovarim ih u auto i gas na kafu pa u atar.
Lovili smo dve prelepe strnjike uz samu granicu sa Madjarskom,a dan je bio idealan za ovu vrstu lova(mozda je falilo malcice vetra da psi mogu bolje da se iskazu ali i ovako je bilo vise nego dobro.Prepelica vise nego dovoljno za drugi vikend sezone,a i pored neprospavane noci svi su bili na vrhuncu zadatka osim moje malenkosti(nisam mogo vola da ubodem).Ipak moramo izdvojiti ucinak neseg vremesnog admina Lale i njegovog Kastora(posle je pricao kako su nas odrali,a zlobnici bi rekli kako su nas pokrali).Beybe iz drzenja u druzenje popravlja formu,a njegova Granda kao i uvek na vrhuncu zadatka.Ovaj moj mamlaz,videvsi da ja ne mogu nista da pogodim,poceo da divlja pa je iz predostroznosti zadnjih pola kruga zavrsio na povodcu.
Povratak kuci pa opet po starom,red klope ,red pica pa red smeha i tako u krug.Na kraju smo se konacno obracunali sa jednim jaretom obecanim pre vise godina od strane jednog clana ekipe kojeg ovom prilikom necemo imenovati,a kad smo poceli da se razilazimo komsinica u prolazu tiho upita:Jel se to oni spremaju kuci?Na moje potvrdno klimanje glavom zena se sa olaksanjem osmehnu i veselo nastavi da dobru vest saopsti ostatku komsija
I za kraj za ekipu,uz onu cuvenu;KO JE VAS POZNAVAO,NI PAKAO MU NECE TESKO PASTI
Kolega Seytan je okacio slike koje vrjede vise od ijedne rjeci ali red je da napisem i ja koju... Prvo da se zahvalim domacinima na izuzetnom gostoprimstvu koje sad vec drugi put mogu da osjetim kad dodjem u Batajnicu. Lov je bio odlican, vrjeme je posluzilo, divljaci sasvim dovoljno i kerovi su fino radili. Ovog puta sam imao priliku da upoznam kolege Snipera i Acu sa kojima je bilo zadovoljsvo loviti i druziti se. Poslje lova smo pucali na glinene golubove i tu je bila mrtva trka. Ako Vas nekad Sniper pita da li ste prijatelji na fb, dobro obratite paznju, ne pita bez razloga... Mene je tako smlatio pa nisam otkocio pusku na presudnom golubu
Jos jednom da se zahvalim kolegama Bunetu i Seytanu na svemu a kolegu Klaju cu samo podsjetiti da sledeci put on vozi, necemo se vise tako igrati, spava u dolasku, spava u odlasku....
Svaka budala ima svoju srecu u zivotu, a ja imam lov...
Aauuu uzivanja...
A ja sto sam ovde došao mečki na rupu, i sto se ovako patim u dubini neprijateljske teritorije, to vas ne interesuje?
Jedino me je brat Srba pomenuo..
Znam ja da je nekima laknulo sto me nema pa su mogli da se bore za naj strelca, a ima i onih što su se obradóvali mom izostanku sa trpeze..,
Inace to jare, koje ima jedno 3 godine, je garant bilo suvo i žilavo...
Udri me, ubi me, kožu mi deri, odavno ja sam spreman da mrem, opsuj mi oca, mater, i sve po spisku, samo mi nemoj dirati SREM.
"Ko se iskreno bori za pravdu i istinu, mora biti spreman da se žrtvuje!"
"Dođu, tako, vremena, kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!'' - Ivo Andrić
"Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da ga damo...? Ako je njihovo, zašto ga otimaju...? A ako već mogu da ga otmu ne znam sta se vec toliko ustručavaju... ?"
Zaista je ovaj vikend bio za pamćenje, kad smo nas nekoliko bili u gostima kod Mrwe u mestu Ridjica, u blizini Sombora, na samoj granici sa Madjarskom. Toliko je bilo puno dogadjaja, non-stop zezanja, priče, adrenalinskih šokova, da sam ja u subotu uveče jedva čekao da se strmeknem u krevet - previše sam bio onako 'zdravo umoran' da bih bilo šta pisao.
O gostoprimstvu Mrwe i njegove supruge Mare (koja je junački izdržala pet opitchenih lovaca forumaša koji joj urlaju po dvorištu i kući), neću da puno pišem, samo se neki put zapitam čime zaslužimo takav jedan iskren i srdačan pristup? Kasnije sam čuo od Mrwe da se i njegova supruga slatko smejala slušajući naše lupetanje, dok nam je spremala klopu, kolače, kafu... E baš mi drago!
Ajd malo o lovu: Mrwa nas je u petak predveče provezao po lovištu, e ono je stvarno milina! Odavno nisam video lovište sa toliko remiza, i sa lovno-turističkim potencijalom (na žalost izgleda nedovoljno korišćenim) na kojem bi im mnoga druga lovišta pozavidela. Pogledali smo i teren na kojem ćemo loviti - fenomenalan teren blago valovit, strnjika pošteno prorasla sirkom i ostalim travuljinama, idealnije ne može da bude! Već prilikom tog večernjeg obilaska na sve strane se čuje puć-purućkanje prepelica, što nam obećava uspešan sutrašnji lov.
Posle skoro celonoćne sprdnje i posle 'spavanja' od oko dva sata (samo optimisti mogu da zamisle da spavaju pored onog skota Rančera koji hrče kao ferguson bez auspuha), oko pola 5 krećemo na tablu na kojoj ćemo loviti. Rose koliko hoćeš, puštamo pse i postavljamo se u liniju da krenemo, ja još nisam kamašne stavio, a moj Kastor već na 10 metara dalje zabada marku... Ista slika se kasnije ponavljala na svakih 5-10 minuta, uvek je neki od pasa nalazio divljač, markirao, vukao kule, sekundirao... pucalo se, neki su pogadjali (npr. JA), a neki su i promašivali momački (npr. domaćin Mrwa, sa respektabilnim rezultatom 12 patrona - dve ptičice, ali daleko je to od onog rekorda za pamćenje koji će po svemu sudeći još dugo držati Zoki, sa rezultatom 25:1 )! Kako god, prepelica je bilo u iznenadjujuće velikom broju za ovo doba godine, jer preleti ('cugovi' ) još nisu počeli.
Ono što je bilo vidljivo od početka jeste da su se prepelice dosta izvlačile 'peške', a da su poletanja bila iznenadna i brza, obično u paru i ponekad na samoj granici udaljenosti za pucanje. Moram da priznam da je Bejbi imao nekoliko lepih pogodaka upravo na tim graničnim udaljenostima, što jes', jes'! Ptičice još nisu stigle da se ugoje, pa su lagane i brze kao munja.
Elem, ne sećam se da sam u ovo doba godine (početak avgusta) video da su table ovoliko zatravljene - posledica ovog kišnog leta. Razmišljao sam dok smo gazili šta će biti do kraja septembra, ima trava da bude kao džungla, i skoro je izvesno da će poljoprivrednici morati te table pod strnjikom uskoro ili da tretiraju hemijom, ili da tanjiraju ili zaoravaju. To automatski smanjuje površine za lov prepelice, tako da treba iskoristiti ovo vreme dok još ima terena za lov.
Ko nije lovio sa nama forumašima, ne zna šta je medjusobna sprdnja i zezanje čak i tokom lova! Par puta mi se juče desilo da istovremeno nišanim i cerekam se kao blesav dok ekipa oko mene samo unapred dobacuje, tovari i trpa, pa je jedini lek da ih ućutkaš odstrelom divljači! Ne dao Bog da omašiš, bolje preklopi pušku, pojedoše čoveka! Ta sprdnja naravno ni jednog momenta ne utiče na odvijanje lova, svi smo dovoljno iskusni i disciplinovani da ni jedno pravilo u lovu ne kršimo, psi su nam dovoljno dobri da ne moramo da urlamo po ataru, ali zato se tri puta više radujemo kad neko promaši, nego kad pogodi - promašivanjem dobijamo novi materijal za zezanje, koje je takvo da i onaj koji je meta zezanja mora da se smeje zajedno sa ostalima!
Nemoguće je ovde ispisati i opisati tako pozitivnu atmosferu koja vlada kad se okupi prava ekipa forumaša-zayebanata! Moram da dodam još da smo u par navrata pominjali još neke kolege koji su juče bili (ne)opravdano odsutni, a naročito jednog koji je trenutno zauzet osmatranjem poprsja bikini turistkinja po plažama Turske!
Otišao čovek, a jaretinu nije probao?!? Nisam izdržao, pa sam mu preko MMS poslao sliku jaretine, nek se osladi malo...
Vraćaju mi se slike od juče, i detalji iz lova i sa druženja, i evo se opet smejem u ekran... Zarazno je to, kad se jednom oseti druženje i lov sa pravim momcima, onda samo merkamo priliku da napravimo ponovni susret što pre! Na žalost, situacija je takva kakva je, ali naći ćemo već način da ovu tradiciju lovačko-drugarsku sačuvamo.
Evo još jedne lepe sličice iz lova: moj Kastor sekundira dok Mrwin kerić (mlad pas godišnjak, tek mu je drugi lov) markira prepelicu. Ono što Mrwa piše da u par momenata nije bio baš najzadovoljniji radom svog psa juče je čista njegova fikcija - kerić ima da bude utegnut kao lutkica do kraja sezone prepelica, potpisujem! To što Mrwa hoće da u drugom lovu ima 100% 'uradjenog' mladog kera, smatram čistim njegovim (Mrwinim) nestrpljenjem! A mali će da bude pravi, to se iz aviona vidi! Čak bih rekao da se ne zna ko je nestrpljiviji: da li kerić da lovi (opasno jaka volja za lov), ili Mrwa da ga 'doradi' i udari mu glazuru u obuci!
I na kraju posle svega, puno srce, pune baterije, i jedan fenomenalan dan koji pomogne da svakodnevna mrcvarenja lakše preguramo!
Pozdrav za mog kolegu i prijatelja Sremca, imaš druže poseban dar da u pravom momentu budeš na pogrešnom mestu!
Na Beybeovom krevetu je bilo spavanje na smenu. Rotacija svakih 20 minuta. Inače Rančer ne hrče kad spava po danu i na svežem vazduhu.
A Daki se drugačije snašao pa nije morao da deli spavaće mesto sa ostatkom ekipe.
Ali zato nije mogao da odloli a da ne prilegne malo sa svojim partnerom Lalom. A u sav taj blud je htela da se umeša i Dakijeva kuja, što bi se reklo trojac.
Beybe je u petak dobio pljosku sa graviranja koju mu je radio naš kolega PEZ sa foruma, a u subotu je odma izgubio. Umalo nije zaplakao od muke. Na svu sreću ja sam mom zemari našao i spremio pljosku pa smo mu je vratili nakon "malo" zaje.ancije, koja zamalo da izazove nervni slom!
Da ga uteši zbog gubitka pljoske Mrwa je morao da ga oraspoloži jednom lepom (dvojezičnom) tablom upozorenja na opasnog kera.
Iako smo mu vratili pljosku nije mogao da se smiri od silne sekiracije, pa mu je Mrwa dao jednu travku ubranu u ataru za smirenje. Posle je bio baš opušten.
Poznato je da Mrwa inače ne pije alkohol, ali evo otkako se druži sa nama forumašima i on se probećario. Premda mislim da je u subotu pio od muke.
Ja sam se zaista ozbiljno prepao da će čoveku pozliti kad je shvatio da mu nema pljoske u džepu! Dobio je neku nezgodnu boju u licu, graške znoja ga probile, ide Bejbi nazad u atar da pretražuje da nadje pljosku - ja sam mu drugarski ponudio da vodi Kastora da mu pomogne njuhom, hoće neki put Kastor i na rakiju da zategne marku... Ma cirkus jedan je bio!!!
Medjutim, stvar se otrgla kontroli kad je Bejbi zaista bio na ivici nervnog sloma zbog pljoske - brzo smo mu vratili nadjenu pljosku, jer ne smem da garantujem da taj ne bi ceo dan bazao po ataru u potrazi za izgubljenim blagom!
Netačna je informacija da drug vojvoda Rančer ne hrče kad spava na otvorenom prostoru! Može on da hrče i sa čačkalicom u zubima, čovek je madjioničar!
Morali smo da ga budimo često, jer smo se plašili da mu ne uleti... čačkalica!
Pitanje je samo zašto ovi momci obavezno spavaju sa rukom na 'porodičnom blagu'?
Da se zahvalim dobrim domaćinima ,kolegama Bunetu i Šejtanu sada već na tradicionalnom gostoprimstvu ,lepom druženju i lovu,lov je protekao uz obilje komaraca ( zaboravio sam autan )od sada više ne bilo mi je zadovoljstvo da upoznam mladog kolegu Mb (mada smo na fejsu već odavno ) ,sve je proteklo samo kako se može poželeti ,sa klajom sam isprobavao staru lovačku municiju cal 16 koja se je pokazala izvaredno
bila je granulacije 2,5mm tako da smo klaja i ja pucali glinene ravnopravno sa cal 12
Sremac75 kaže:
Aauuu uzivanja...
A ja sto sam ovde došao mečki na rupu, i sto se ovako patim u dubini neprijateljske teritorije, to vas ne interesuje?
Jedino me je brat Srba pomenuo..
Znam ja da je nekima laknulo sto me nema pa su mogli da se bore za naj strelca, a ima i onih što su se obradóvali mom izostanku sa trpeze..,
Inace to jare, koje ima jedno 3 godine, je garant bilo suvo i žilavo...
Ma setili smo se mi tebe druze,pogotovo ja,jer sam bio ubedjen da ce komsiluk da mi sasije prijavu za ometanje reda i mira,a posto uz tu prijavu ide i oduzimanje cevki advokat bi mi bio preko potreban.Upravo sam se vratio iz ture po komsiluku i uspeo na jedvite jade da ih ubedim da odustanu od prijave
Sto se jareta tice potpuno si u pravu.Bilo je staro(jedno tri meseca),a ovi moji u pekari i nisu ga nesto ispekli,sve se onako samo sa kostiju skidalo,mogao i covek bez zuba da ga pojede,ma bezveze skroz
Da si nedostajao jesi,a ubedjen sam da si jos i ti bio da bi nekome sigurno pozlilo od smeha.Jedan tvoj sugradjanin(necemo reci koji),mozda je malo kumovao tvom nedolasku na druzenje koje je trebalo biti prosli vikend,ali je rekao da je jare malo i da ce se za nedelju dana "bitno" popraviti.
Jos da napomenem da oni u stvari i nisu tolike izjelice koliko se prica,tako da je mojoj familiji ostalo klope za jedan obilan porodicni nedeljni rucak
Zahvalio bih se gostima, kolegama sa foruma na lepim recima. Ovim ljudinama i nije tesko biti dobar domacin, nit jedu nit piju, mlogo su fini. Lov na prepe lep, bio bi uspesniji da se Snajper nije stiso za municiju, valjda proizvodjac zatajio. Na glinenim, kum Sheki i ja, odradismo domacinski, pusti goste nek pobede, bice zadoviljniji. Snajper i Aca Pik podelise pobedu, zanimljivo, sta sve strelci nece da pripitaju samo da pobede, nesto oko flasbuka. Nadam se skorom novom druzenju, pozdrav.
Sagradicu salas na bregu, da gledam jarebice dok se legu!
Šta reći posle toliko opisa ovog druženja. Prvo nemam ni jedne slike , šta se desilo nemam pojma ali u aparatu ih nema (istina nešto je Lala stručno po njemu čeprkao) . Sam polazak išao je trasom kao kad za Berlin putuješ preko Soluna. Stigosmo u Ruandu, pardon Riđicu, (po Mrwinoj konstituciji mislio sam da je u Ruandi, pa rekoh da pokušamo da ga malo ugojimo) , rezultat je baš bio suprotan , nije čovek zbog Lalinog Kastera mogao da spava kao ni ostatak Riđice, tome je dosta doprineo tih glas našeg druga Beybea i sanjivo gomoglasno Rančerovo hrkanje a o salvama smeha da ne pričam. Bojim se samo trajne zabrane čak i prolaska pored Riđice. Naš kolega PEZ posla mi onaj umetnički rad koji neki zovu pljoska da ga uz obaveznu zayebanciju predam Beybeu. Pre toga napunio sam je sa "Ljutom Forumašicom" rakijom koju proizvodi naš poznati drugar. Kad sedosmo u Riđici kod našeg Mrwe i njegove lepše polovine Mare (kojoj se ovim putem još jednom izvinjavam i izrazim divljenje što nas je onako lepo , kulturno i domaćinski dočekala, trpela i ispratila) izvadio sam pljosku i sve redom ponudio , čak je i Beybe , bez mnogo zagledanja prihvatio zdravicu. Svi za stolom osim naravno Beybea znali su za pljosku. U jednom momentu reče on: Dodaj da nešto pogledam tu pljosku.Pokažem mu je iz daljine , toliko da zagolicam crva sumnje u njemu. Pokušavao je nekoliko puta da je uzme u ruke , ali su ostali mudro vraćali pljosku meni. Nisam više imao srca da ga mučim iako se čudio kako to da je na mojoj pljoski izgravirana šljuka. Konačno mi je privremeno dadoh. Za večeru kraljevski gulaš koji onako udarnički smlatismo. Na žalost zbog prepunog stomaka posle nisam mogao ni ona dva sata da odspavam, jedva sastavih dvadeset minuta. Zbog razloga opšte sigurnosti Mrwa nas je zaključao, pa ni do bunara nisam mogao doći. Konačno negde posle 3 sata ujutro zazvoni onaj što mu jaja ostadoše kod mene u gepeku, da nas probudi za jutarnje pražnjenje. Klajo svečano smo ti obećali idućih nedelju dana a posle po potrebi povratnu brigu normalno oko 3 - 4 sata izjutra telefonskim pozivima. Prethodnog dana sam sa Mrwom obilazio njihove lovne terene pa u mraku nisam naprezao oči da bih se divio bogatstvu revira.Neverovatan doživljaj je ujutro pred sam cik zore stajati na rubu šume i gledati blago talasastu ravnicu i tablu korovom lepo obrasle strnjike , a još je lepše bilo slušati hor prepelica koje su se kao takmičile koja će lepše i glasnije pevati. Lov je bio prelep , obradovao sam sam sebe sa prva tri pucanja i pogotka. Pamela se opet dobro pokazala uz pomoć moje bretonke kojoj nije promakla ni jedna prepelica. Podunavac je lovio pored mene pa sam sa njim delio Akine pronalaske i lepe marke. Sve u svemu posle prelepog i uspešnog lova nikome od nas nije bio potreban naknadni odstrel glinenih golubova , iako se Lala potrudio da i njih ponese. U tom lovu bilo je svakojakih zgoda i nezgoda , ali ni na jednom druženju do sada nije bilo otimanja da ne kažem krađe lovine ( jeli tako Rođo). Žao mi je što Riđica nije barem malo bliža , mislim da bi imali barem jednog člana LD više. Posle lova i obilnog doručka čije slike nemam (Lala stručno syebo) sa sve banatskim specijalitetima , šunka-konbasica -sir, povukosmo se u ladovinu trešnje, neki su spavali a neki smo se i nažuljali. Lepo je pre mene opisana jaretina za ručak ali zaboraviše da pomenu one fenomenalne kolače koje smlatismo brže od tajfuna. Bilo je vremena i za priču i za šalu . Čak je i Mrwin sin Petar dobio novu praćku ( nadam se da je uvežbao gađanje jer je Mrwa rekao da mi šalje sve račune za stakla, crepove i eventualna bolnička lečenja kao posledice upotrebe iste). Mrwa Domaćine i Maro Domaćice hvala još jednom na prelepom gostoprimstvu i druženju.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
.
).Beybe iz drzenja u druzenje popravlja formu,a njegova Granda kao i uvek na vrhuncu zadatka.Ovaj moj mamlaz,videvsi da ja ne mogu nista da pogodim,poceo da divlja pa je iz predostroznosti zadnjih pola kruga zavrsio na povodcu.
za ekipu,uz onu cuvenu;KO JE VAS POZNAVAO,NI PAKAO MU NECE TESKO PASTI
dok pametni popustaju,budale zavladase
Mene je tako smlatio pa nisam otkocio pusku na presudnom golubu 
. Lov na prepe lep, bio bi uspesniji da se Snajper nije stiso za municiju
. Stigosmo u Ruandu, pardon Riđicu, (po Mrwinoj konstituciji mislio sam da je u Ruandi, pa rekoh da pokušamo da ga malo ugojimo) , rezultat je baš bio suprotan , nije čovek zbog Lalinog Kastera mogao da spava kao ni ostatak Riđice, tome je dosta doprineo tih glas našeg druga Beybea i sanjivo gomoglasno Rančerovo hrkanje a o salvama smeha da ne pričam. Bojim se samo trajne zabrane čak i prolaska pored Riđice. Naš kolega PEZ posla mi onaj umetnički rad koji neki zovu pljoska da ga uz obaveznu zayebanciju predam Beybeu. Pre toga napunio sam je sa "Ljutom Forumašicom" rakijom koju proizvodi naš poznati drugar. Kad sedosmo u Riđici kod našeg Mrwe i njegove lepše polovine Mare (kojoj se ovim putem još jednom izvinjavam i izrazim divljenje što nas je onako lepo , kulturno i domaćinski dočekala, trpela i ispratila) izvadio sam pljosku i sve redom ponudio , čak je i Beybe , bez mnogo zagledanja prihvatio zdravicu. Svi za stolom osim naravno Beybea znali su za pljosku. U jednom momentu reče on: Dodaj da nešto pogledam tu pljosku.Pokažem mu je iz daljine , toliko da zagolicam crva sumnje u njemu. Pokušavao je nekoliko puta da je uzme u ruke , ali su ostali mudro vraćali pljosku meni. Nisam više imao srca da ga mučim iako se čudio kako to da je na mojoj pljoski izgravirana šljuka. Konačno mi je privremeno dadoh
što to trpimo.
