Lov - Lovački portal SRBIJALOV - www.srbijalov.com - Novosti


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Video
 UPRAVA ZA ŠUME
 Lovačke pesme
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 Traži
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Da li mislite da će izbor Dragana Šormaza za predsednika LSS popraviti stanje u lovstvu Srbije, u LSS i u odnosima izmedju lovačkih saveza?

Stanje će se popraviti
Stanje će se popraviti
7% [13 Glasa]

Biće još lošije stanje
Biće još lošije stanje
37% [73 Glasa]

Neće se ništa promeniti
Neće se ništa promeniti
44% [87 Glasa]

Ne zanima me
Ne zanima me
12% [23 Glasa]

Glasova: 196
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 27.01.2014. 00:09

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


Magazin PREDATOR

INTERMAKER
Galerija
pejzaž 3
pejzaž 3
Lovačka koliba, čeka, priroda.......
Vreme
Intervju direktora CIC Tamaša Margeskua
Intervju direktora CIC Tamaša Margeskua

E  K  S  K  L  U  Z  I  V  N  O!

Intervju direktora CIC Tamaša Margeskua!

Pre samog intervjua, želimo da izrazimo veliku zahvalnost koju zaslužuje g. Tamaš Margesku (Tamas Marghescu), direktor svetske lovačke organizacije CIC, koji je na molbu lovačkog portala Srbijalov i lovačkog magazina ’Predator’ prihvatio da u ovom vrlo kvalitetnom pisanom intervjuu odgovori na neka veoma bitna pitanja za lovstvo Srbije, ali i šire, koja su mu postavljena. Smatramo da je ovaj intervju jedan od najznačajnijih po izboru tema i po kvalitetu odgovora koji je objavljen u medijima u poslednje vreme, a verujemo i da neke stvari u lovstvu Srbije posle ovog intervjua neće biti iste.

Po našim saznanjima, brojnost populacija krupnih vrsta lovne divljači u Srbiji, kao i njihove trofejne, polne i starosne strukture već godinama pokazuju negativan trend, osim možda kod populacija divljih svinja. Kakve su preporuke CIC za upravljanje lovnim vrstama radi unapredjenja trofejne strukture, kao i ostalih parametara?

-U ovom trenutku, važno je da se složimo o stepenu dozvoljene etičke intervencije. Veštačka manipulacija divljim životinjma kroz npr. hormonski tretman, oplemenjivanje i puštanje u divljinu su intervencije, koje nisu sve ili samo u ograničenom stepenu prihvatljive. Moramo se koncentrisati na prirodne alate za poboljšanje stanja divljači, što uključuje i trofeje. Veoma važna mera je poboljšanje staništa za potrebe divljači. Potrebno je postići zdravu populaciju, što u nekim slučajevima znači drastično smanjenje broja jedinki kako bi se izbegla suvišna konkurencija unutar populacije neke vrste i između populacija različitih vrsta, što takođe može negativno uticati na kvalitet trofeja. Širenje broja divljih svinja i teritorije koju zauzimaju podrazumeva smanjenje populacija sitne divljači. Zbog toga se jasno preporučuje da površine sa tradicionalnom sitnom divljači bude slobodna od divlje svinje! Pojava divlje svinje u staništima sitne divljači nije bogatstvo, već kraj za sitnu divljač. Populacija sitne divljači, pa čak i srne i jelena posebno su ugrožene širenjem šakala. Potrebno je nemilosrdno smanjenje brojnosti šakala. Takodje, ako su populacije divljači jasno izolovane bez mogućnosti osvežavanja krvi jedinkama koje slobodno ulaze na teritoriju te populacije, možda ćemo biti prisiljeni da unosimo jedinke kako bi izbegli efekte uzgajanja.

Posle redovne primene programa oralne vakcinacije lisica desila se prava eksplozija brojnosti populacije ove divljači, ali i populacije šakala, koji nema svog prirodnog neprijatelja, osim čoveka i eventualno vuka kao kompetitora. Da li je ovo trend i u ostalim evropskim zemljama, i koje su Vaše preporuke za regulisanje njihove brojnosti, s obzirom na štete koje čine kako na ostalim divljim vrstama, tako i na imovini ljudi?

- Postoje šumarski menadžeri, koji promovišu da se ne love lisice i šakali, jer ti mesožderi "prirodno" smanjuju negativan uticaj velikih biljojeda na razvoj šume. Pa ipak, ja mislim da treba da koristimo sve moguće načine da smanjimo brojnost posebno šakala, koristeći čak i metode klopkama. Postoje dostupna iskustva, koja ukazuju na to da populacija lisica uvek prati situaciju razvoja njihovih plodnih životinjskih populacija, kao npr. miševa. Korišćenje lisica i šakala treba da ide ruku pod ruku sa organizovanjem marketinga krzna. Samo ispravna upotreba krzna vodi ka stvarnoj održivosti lova. Samo ostavljanje mrtvih lisica i šakala u prirodi se ne smatra održivim. Savezno lovačko udruženje Nemačke otvorilo je i razvija centralno postrojenje za preradu i na osnovu dogovora sa predstavnicima krznara ako zemlja sada pruža uslugu lovcima da plasiraju krzna koja im se šalju širom zemlje, očigledno pomažu kroz sistem sakupljanja i transporta. Cene krzna su u posljednjoj deceniji naglo opale i nadaju se da će centralni marketing poboljšati cene i vrednost krzna

U poslednje vreme se lovci i lovačke organizacije u Srbiji sve češće susreću sa problemom prekomerne ili nestručne upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi, što nanosi i kratkoročne i dugoročne štete na divljači i njihovim staništima. Kakve su preporuke CIC u vezi sa uspostavljanjem sistema kontrole upotrebe hemijskih sredstava, i kakva uloga lovaca treba da bude u vezi tog problema?

- U zapadnoj Evropi i drugim industrijalizovanim delovima sveta, intenzivna, visoko mehanizovana poljoprivreda stvorila je ogromna područja "zelenih pustinja", prekomernim korišćenjem hemijskih i organskih đubriva i pesticida. Ove oblasti su iscrpljene skoro svim prirodnim biološkim raznovrsnostima, što uključuje, naravno, i divljač, a posebno sitnu divljač. Srbija je u srećnoj situaciji da ovi trendovi nisu u potpunosti stigli i uticali na Vašu prirodu. Umesto da se ovo posmatra kao prepreka u razvoju, to bi trebalo videti kao priliku za razvoj. Svesno identifikovanje područja koja su bez efekata od prevelikog korišćenja pesticida i upotrebe đubriva, bez upotrebe GMO, mogu biti početak organskog upravljanja prirodnim zemljištem, u kojem postoji sve veći interes za takve proizvode. Vrlo često se takve oblasti nalaze u područjima sa niskom produktivnošću zemljišta, gde se upotreba pesticida i đubriva ne isplati. U Južnoj Africi je došlo do revolucije kada su farmeri počeli da preusmeravaju svoje farme za stočarstvo u rančeve divljine, jer prihod kroz upravljanje divljinom (foto turizam, lov, proizvodnja mesa iz lova) stvara više prihoda od familije. Na ovaj način, velike obasti zemljišta u Južnoj Africi, osiromašene od divljih životinja, ponovo su naseljene divljim životom i zato je Južna Afrika toliko uspešna da je vratila brojnost divljih životinja.

Problem nestajanja i devastacije staništa kroz različite vidove ljudskog delovanja (intenzivna poljoprivredna proizvodnja kojom su uništeni „zaštitni zeleni pojasevi“ za očuvanje biodiverziteta) ili nedelovanja (zapuštanje površina koje su bile bogati izvori hrane), takodje se pojavljuje kao prvorazredan. Kako uspostaviti mehanizam da vlasnici zemljišta budu motivisani da jedan deo ne obradjuju, nego da odredjeni procenat površine ostane za staništa divljači?

- Bilo je potrebno puno vremena za lobiranje kod Evropske komisije i njenih zemalja članica da se postigne da Zajednička poljoprivredna politika (CAP) više ne daje isplate, subvencije za proizvedene proizvode, kao što je jedan litar mleka npr. Ali stavlja zajedničko obezbeđivanje podsticaja za javnu i privatnu robu, što je u srži politike. Poljoprivrednici sada dobijaju plaćanja za usluge koje pružaju svim građanima, kao što su pejzaži, biodiverzitet na poljoprivrednim zemljištima, klimatska stabilnost iako nemaju tržišnu vrednost. Ova osnovna promena politike omogućava da poljoprivrednici mogu ostaviti delove svog zemljišta u svom prirodnom stanju, ali i dalje primaju isplate za sporedne usluge koje je učinilo to zemljište. Ostavljanje zemljišta "padajućim“ može čak povećati produktivnost farmera, kao što je oprašivanje obrađenih biljaka, polenom koji potiče iz prašnika sa susednog komada zemljišta. Rezultat takvih promena politike, kao što je u EU, omogućavaju poboljšanje uslova staništa za našu divljač. CIC je ponosan što je jedan od članova Evropske udruženja vlasnika zemljišta (ELO), koja je izuzetno uticajna u političkom lobiranju. Lovci u Srbiji bi mogli biti savetovani da zatraže pomoć  ELO da utiče na buduća dešavanja zemljišne politike u Srbiji. Interesantno je napomenuti da su zemljoradničke porodice u Evropi tokom mnogo vekova održavale visok nivo biodiverziteta na svom zemljištu, a zatim postale preko noći deo mreže zaštićenih područja EU ("Natura 2000"), bez kompenzacije, a zatim se suočavaju sa menadžmentom ograničenja i padom vrednosti njihove zemlje. U ovim slučajevima, pitate se, da li je pošteno biti kažnjen zbog toga što ste uradili pravu stvar.

Štete od divljači na poljoprivrednim kulturama je problem koji je veoma prisutan i znatno opterećuje poslovanje lovačkih organizacija u Srbiji. Kakva su evropska rešenja koja su dala dobre rezltate po ovom pitanju?

- Pre svega, nikada ne bi trebalo da govorimo o "štetama od divljači", jer divljač samo čini ono što prirodno radi: jede da postoji! Štete su do čoveka! S jedne strane, to je lovac koji drži preveliku populaciju neke divljači. Sa druge strane, greška je kod farmera, koji je zasadio npr. kukuruzna polja ogromnih dimenzija, sadeći čak i poslednji kvadratni centimetar tla do same granice šume. Šta bi trebalo da jedu divlje svinje, ako ne kukuruz i kako bi lovac trebalo da smanji populaciju divlje svinje, ako može da čuje kakokrckaju zubi u džungli kukuruza, ali ne mogu da ih stvarno vide. Mađarska je npr. u svom novom zakonu o lovu utvrdila da je određeni procenat poljoprivredne štete prirodan i da ga poljoprivrednici moraju tolerisati. Takođe je propisano da poljoprivrednici moraju ostaviti trake bez useva na granici svog polja pored šuma i trebaju podeliti ogromna polja useva trakama koje su dovoljno široke da bi lovcima omogućili lov na divlje svinje i drugu divljač. U nekim zemljama postoji mogućnost regulisanja pitanja odgovornosti za štete poljoprivrednih useva u pregovorima i na kraju u tekstu ugovora o zakupu između vlasnika zemljišta, - poljoprivrednog proizvođača i lovaca.

Da li CIC može da pomogne i posreduje izmedju lovačkih organizacija iz Srbije na investicijama iz IPARD fondova vezano za razvoj lovnog turizma u funkciji ruralnog razvoja?

-U principu postoji ekspertiza u okviru sekretarijata CIC, odeljenja i članstva uopšte za pružanje saveta o tome kako pristupiti finansiranju za razvoj lovnog turizma. Međutim, potrebno je biti svestan da sa jedne strane ova ekspertiza mora biti nadoknadjena izvan određene faze učešća u projektu, a sa druge strane, CIC ne može ući potpuno u razvoj lovnog turizma, jer bi to bilo u konkurenciji privatnog sektora i sopstvenih članova. Ali, DA, u principu postoje načini i sredstva za pružanje pomoći i u saradnji sa našom sestrinskom organizacijom FACE.

Da li CIC ima mehanizme kojima može direktno uticati na razvoj lovnog turizma, i na koji način se lovačke organizacije mogu obratiti i kome?

- Kao što sam već rekao, CIC se ne može smatrati uključenim u direktan razvoj lovnog turizma, jer pomoć na određenoj lokaciji može biti u direktnoj konkurenciji sa razvojem lovnog turizma na drugoj lokaciji.

Veliki problem predstavlja sve starija populacija ljudi koji se bave lovom, što objektivno dovodi dugoročno u pitanje sistem održivog lovstva. Prosečna starost lovca u Srbiji je preko 50 godina, a verujemo da je to i globalni problem. Kakve mere CIC preduzima i preporučuje kako bi se što više mladih, naročito iz velikih gradova, uključilo u lovstvo?

-CIC kao organizacija ima svoju radnu grupu "Mlado mišljenje", koja okuplja mlade ljude do 35 godina. Do 30 godina mladi ne plaćaju članarinu. Naši "stariji" članovi često uživaju u podršci članovima "Mladog Mišljenja" pozivajući ih u lov u različite zemlje i sponzorišući druženja. Osnovna ideja ovde je vrlo tradicionalna. Svaki "stariji" lovac ima obavezu da ubedi svoju ćerku, sina, unuku ili unuka da postanu lovci i time se rukovodi. Ako nema sopstvene dece, ili nijedan nije zainteresovan za lov, može se usvojiti i učenik. Posebno u urbanom okruženju doživljavamo renesansu lova među mladima. Pobeći od buke i stresa, digitalnog sveta, u želji da jedu zdrave hrane (meso), gledanjem popularne serije o prirodi na televiziji, sve dovodi do povećanog broja mladih lovaca u mnogim delovima Zapadne Evrope. Ovde beležimo pojavu eksponencijalnog porasta učešća mladih žena koje dobijaju  svoje lične lovne licence.

Lovačko oružje – sistem preregistracije i kontrole oružja je jedna od tema kojom se bavio evropski parlament, i postoje preporuke da se liberalizuje nabavka i držanje lovačkog oružja. U Srbiji je na žalost nova regulativa još komplikovanija i rigidnija nego što je bila. Da li CIC može nekim svojim preporukama i savetima pomoći da se u Srbiji ovaj problem reši?

- Pa, ne možemo obećati kakav će biti ishod, ali prvo ćemo imati studiju situacije. Siguran sam da će eksperti u okviru FACE biti podjednako spremni da to zajedno sa CIC-om razmotre.

Poslednjih godina je u Srbiji pojačano delovanje NVO koje sebe nazivaju zaštitnicima prirode,  životinja i posebno ptica. U svom delovanju mnoge od tih NVO idu u krajnost i radikalizuju svoje istupe, dotle da traže čak i potpunu zabranu lova svih vrsta. Poznato nam je da CIC ima potpisan protokol sa sličnim nevladinim organizacijama, pa pitamo da li postoji mehanizam koji bi mogao da neutemeljene tvrdnje, zahteve i istupe svede u okvire normalnog dijaloga, za koji su se lovci uvek zalagali?

- Moramo napraviti distancu između organizacija, sa kojima je beskorisno trošiti bilo kakav napor, jer su oni sastavljeni od ljudi koji ne žele da slušaju i govore, već se samo trude da realizuju svoje radikalne ideologije. Međutim, postoje organizacije koje dele mnoge interese sa nama lovcima i umesto da se koncentrišemo na kontradikcije, treba postaviti prioritet zajedničkoj osnovi u interesu divljači, prirode i ljudi. Sa tim organizacijama treba razviti protokol saradnje, jer inače se izgubi ogromna količina energije za borbu protiv svakog drugog. Ova energija treba da se pretvori u pozitivnu energiju i konstruktivnu saradnju. Osnova toga su pregovora koji vode ka saradnji i međusobnom poštovanju. Imamo bezbroj primjera u kojima je to funkcionisalo i gde smo se uvrstili na istoj liniji sa našim bivšim protivnicima. Ja mogu samo da vas potaknem da to isprobamo i počnemo sa poštovanim NVO sa međunarodnim poreklom kao što su WWF* i IUCN**, koji obe službeno podržavaju održivi lov kao sredstvo za očuvanje prirode.

*Svetska fondacija za prirodu (engl. World Wide Fund for Nature (WWF) međunarodna je nevladina organizacija osnovana 1961. godine sa ciljem zaštite prirode.

**International Union for Conservation of Nature (IUCN)) је medjunarodna organizacija која deluje u polju zaštite prirode i održivog upravljanja prirodnim resursima

Izbor pitanja i prevod sa engleskog je uradio Lala i Admin Tim Srbijalov.

Ловци и представници Ловачког савеза Републике Српске на дефилеу
Ловци и представници Ловачког савеза Републике Српске на дефилеу

Ловци Републике Српске у свечаном дефилеу

Ловци и представници Ловачког савеза Републике Српске учествовали су данас у свечаном дефилеу поводом 9. јануара Дана Републике Српске.

Дефиле сачињен од 22 члана савеза је предводио предсједник Ловачког савеза Саво Минић.

– Велика је част и задовољство представљати ловце и Ловачки савез Републике Српске на овом свечаном дефилеу поводом 9. јануара Дана Републике Српске – рекао је предсједник савеза Саво Минић.

Овом свечаном шетњом заједничким снагама и са достојанством показали да смо достигли демократску зрелост, те да поносно заузмемо своје мјесто и колективно увеличамо овогодишњу прославу Дана Републике, додао је Минић.

Извор: www.lovcirs.com

Zaštitarska ujdurma
Zaštitarska ujdurma

Zaštitarska ujdurma -(v)EPAR podivljao!

Srbijalov lovački portal je došao do informacija o prijavi koju je republičkoj veterinarskoj inspekciji (RVI) Ministarstva poljoprivrede podnela zaštitarska organizacija EPAR iz Subotice. Ostali smo šokirani navodima i zahtevima koje je EPAR uputio - u prijavi se, sa sve pozivanjem na članove nekoliko zakona, zahtevaju u 4 tačke do sada neverovatne i nevidjene stvari, uključujući zatvaranje fazanerija, oduzimanje fazana iz tih objekata, zabranu puštanja fazana u lovišta i zabranu lova! Zanimljivo je da se (za sada) prijava organizacije EPAR odnosi na lovačke organizacije u Južnobačkom okrugu, a zašto samo na taj okrug, nismo uspeli da dokučimo. Jedino što nam je palo na pamet kao mogući razlog jeste činjenica da se jedna od najvećih fazanerija u Evropi (Ristovača) i još neke fazanerije nalaze baš u Južnobačkom okrugu. Ostaje i dilema da li je EPAR ovakvu stvar pokrenuo u panici da opravda očekivanja svojih finansijera i mentora, posebno onih iz inostranstva? Ili očekuju da će medju lovcima nastati panika posle ovakve prijave?

Ali idemo redom, šta to EPAR traži, i da li lovci i lovačke organizacije mogu imati adekvatan odgovor:

  1. EPAR u svom dopisu/prijavi traži podnošenje krivičnih prijava i prijava za privredni prestup protiv svih korisnika lovišta i odgovornih lica koji nemaju objekte u lovištu obavezna po Zakonu: objekat za prihvat bolesne i povredjene divljači, i objekat za skladištenje divljači (hadnjaču), i da se odstreljena divljač iznosi iz lovišta bez veterinarskog pregleda – to bi značilo da se, recimo, odstreljena sitna divljač (prepelica, patka, fazan...) prvo mora smestiti u hladnjaču, pa čekati veterinara da izvrši pregled, i tek onda iznositi iz lovišta. U ovoj tački EPAR zahteva donošenje mere ZABRANE LOVA!
  2. U drugoj tački svoje prijave EPAR zahteva da se preduzmu mere protiv korisnika lovišta koji imaju objekte koje nazivaju  fazanerije, da su ti objekti 'pokriveni' nezakonitim rešenjima, i traže zatvaranje tih objekata, ali tu nije kraj: u istoj tački se ultimativno zahteva da se pokrenu postupci protiv onih koji unose fazana kao alohtonu divljač u lovišta, i zahteva se oduzimanje svih zatečenih jedinki i smeštaj u zoo vrt Palić, kao i da se donese mera ZABRANE PUŠTANJA FAZANA U LOVIŠTA!!!
  3. EPAR navodno poseduje saznanja o postojanju gatera za divljač u kojima se organizuju borbe i obuke pasa, i zahtevaju podnošenje krivičnih prijava protiv korisnika lovišta
  4. EPAR takodje navodi da imaju saznanja da u lovištima postoje poligoni za jamarenje (?) u kojima se organizuju borbe različitih vrsta životinja, i zahtevaju takodje pokretanje odgovarajućih postupaka.

U svim ovim zahtevima EPAR se poziva na Zakon o zaštiti prirode, Zakon o veterini, Zakon o dobrobiti životinja, Zakon o divljači i lovstvu i Zakon o inspekcijskom nadzoru.

Ostavljamo našim vrlim lovnim funkcionerima da sada vide šta će i kako će rešiti ovaj problem; inspekcijske službe su u zakonskoj obavezi da reaguju na prijave, a kako će se sve završiti, videćemo. Ne želimo da otkrivamo sve karte, ima načina da se neki od navoda EPRA pobiju, ali o tome neka razmišljaju oni kojima je to posao, a ako ne znaju, neka pitaju, reći ćemo im, samo što ne verujemo da će to uraditi, jer bi time pokazali nivo svoje sposobnosti.

Sa ovim u vezi, moramo dati jedan komentar: već koji put se dešava da lovcima i korisnicima lovišta ali i inspekcijskim službama  samozvani zaštitari zagorčavaju život pozivajući se na Zakon o zaštiti prirode, Zakon o dobrobiti životinja i ostale pomenute zakone. Sa obzirom da je u toku procedura izmena Zakona o divljači i lovstvu, pitamo se kako nikom od inicijatora izmena ZODL nije palo na pamet da pokrene izmenu celog seta zakona koji dotiču lovstvo na bilo koji način (Zakon o zaštiti prirode, Zakon o veterini, Zakon o dobrobiti životinja, Zakon o oružju), jer jedino popravljanjem celog seta zakona će oblast lovstva biti celovito regulisana. Parcijalne izmene ne donose boljitak, nego se samo ogoljava činjenica da neki funkcioneri vode računa samo kako da se domognu kontrole što većeg dela para iz lovstva, dok ih kompletna oblast lovstva, uključujući lovce, lovišta i divljač ne zanima suviše. Uloga saveza je po njihovim statutima da zastupaju lovce i štite njihove interese, a kako to rade i da li rade? Odgovor znate i sami.

Sada neka isti ti lovački funkcioneri koji bi da uporno grabe sredstva i koji bi da diriguju a ne znaju note, rešavaju problem. A problem je vrlo ozbiljan, sa mogućim dalekosežnim posledicama po kompletno lovstvo.

Da ne pišemo bez pokrića, objavljujemo faksimil prijave koju je EPAR podneo republičkoj veterinarskoj inspekciji polovinom oktobra. Izgled i sadržaj prijave možete videti ako kliknete na SAZNAJTE VIŠE

Срећан Божић!

Свим члановима и гостима Србијалов ловачког портала који славе Божић по старом календару честитамо овај велики хришћански празник!

МИР БОЖЈИ,
ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 Србијалов Админ Тим

Trovanje divljači sve brojnije
Trovanje divljači sve brojnije

Žitište, Sremska Mitrovica: trovači divljači i furadan, opet!?

Kako prenose mediji, posle decembarskog masovnog trovanja divljači u okolini Rume, nova 2018. godina je počela neslavno što se tiče namernog trovanja divljači. Već u prvima danima nove godine zabeležena su dva nova slučaja trovanja, jedan u Žitištu, a drugi u Sremskoj Mitrovici. Osnovano se sumnja da je u oba slučaja korišćen zloglasni zabranjeni otrov furadan, koji je nebrojeno puta do sada bio uzrok trovanja mnogih vrsta divljači, pa i onih strogo zaštićenih.

Prenosimo vest novosadskog radija 021 o trovanju u Žitištu, a posle toga ćete moći da pogledate i video prilog Sremske TV o trovanju u Sr. Mitrovici.

Žitište: Novo veliko trovanje životinja, među njima i zaštićene vrste

Novo masovno trovanje životinja zabeleženo je u četvrtak, 4. januara na periferiji Žitišta.
Članovi Ribolovačkog udruženja "Grgeč" su u novoizgrađenom ribnjaku pronašli dva mrtva mišara, jednu svraku, lisicu u kanalu, kao i deo pileta koji je bio obeležen vidljivom ružičastom bojom pesticida. 
 
U blizini je pronađen i jedan živi primerak mišara, inače zaštićene ptice u Srbiji, koji je spasen od davljena, te prebačen u Prihvatilište za divlje životinje Zoološkog vrta Palić.
 
"Prema nalazu Pokrajinske inspekcije zaštite životne sredine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, koji su na licu mesta bili 5. januara, reč je o najnovijem slučaju bezobzirnog trovanja, kome se, nažalost, ne zna motiv, ali se zna da posledice nisu prijatne. Sve se desilo na neposrednoj periferiji Žitišta, što može da dovede do daljih katastrofalnih posledica i po domaće i po divlje životinje", navode u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.
 
Po svemu sudeći u prirodi se truje šta se stigne, a i sve češće. Ovaj slučaj sledi samo nekoliko dana nakon što su otrovani psi i nakon što je postavljena velika količina pesticidnih mamaka u šumi Leget kod Sremske Mitrovice. 
 
I pored sve učestalijeg ponavljanja, ornitolog PZZP-a Marko Tucakov poručuje za 021.rs da su problemi i dalje isti - nedovoljna kontrolna distribucije pesticida, ilegalna prodaja zabranjenih supstanci, nedozvoljeni načini ubijanja lisica i šakala, ali upozorova i na neodgovarajuće reagovanje kada se ovakvi slučajevi dogode.
 
"Poriv za trovanje teško je sprečiti, ali je potrebno trovačima uputiti jasnu poruku da će biti kažnjeni. Svaki otrovani leš može da znači da će na njemu bit još žrtava, a takve štete je nemoguće sagledati. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zajedno rade sa partnerima iz Mađarske, Češke, Slovačke i Austrije na sprečavanju trovanja divljih životinja u okviru projekta PannonEagle. Sve ove zemlje imaju razvijene protokole delovanja u ovakvim situacijama i operativne organe koji ih sprovode te to daje bolje rezultate. Ipak, borba protiv namernog i nenamernog trovanja ptica i sisara, kako kažu u Zavodu, biće lakša ako se svi slučajevi registruju kod nadležnih", zaključuje Tucakov.
****************

Sr. Mitrovica: Uklonjeni otrovni mamci? (Video)

Video prilog možete pogledati klikom na link: https://youtu.be/6hqflfvbMt0

U okolini Sremske Mitrovice nadležni su uklonili paketiće, takozvane mamce, za koje se sumnja da su sadržali agresivan insekticid. Pronađen je leš psa u Legetskoj šumi, a uzorci su poslati na analizu u Beograd.

NP 'DJERDAP' - XVI SUSRET SA VUKOM

SREĆNA NOVA GODINA

SVIM POSETIOCIMA I ČLANOVIMA SAJTA SRBIJALOV
ŽELIMO SREĆNU NOVU 2018.GODINU!

SRBIJALOV ADMIN TIM


Reklame

Safari 7.3.2018.

REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV

PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.

Online korisnika
Online gostiju: 23
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,285
Najnoviji član: Lepri

Kalendar
<< Jul 2017 >>
Po Ut Sr Če Pe Su Ne
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31            
Rođendani Rođendan(i):

Poslednje vesti
Intervju direktora CIC Tamaša Margeskua
Ловци и представници Ловачког савеза Републи...
Zaštitarska ujdurma
Срећан Божић!
Trovanje divljači sve brojnije

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


Katarina Ivankovic
Offline
· 17.01.2018. 18:50



Katarina Ivankovic
Offline
· 17.01.2018. 18:48

Da li neko zna sta ovo moze biti? Rec je o divljoj patci, ovakva je kada sam je uredio https://photos.ap.
..B5VCqy2y93


avatarDakiNS
OfflineAdmin
· 15.01.2018. 19:09

Ima , ali postavljaš pitanja na pogrešnom mestu.


avatarVlkuVlada
Offline
· 14.01.2018. 18:46

Ima li koga ovde?


avatarVlkuVlada
Offline
· 13.01.2018. 14:32

Koja bi cena bila za karabin mini mauser 7.62×39? (Polovan) Lisica


avatarPodunavac
Offline
· 07.01.2018. 15:40

Ваистину се роди!


avatarsasaruma
Offline
· 07.01.2018. 09:02

Hristos se rodi


avatarAcaNik
Offline
· 06.01.2018. 12:45

Срећан Вам Бадњи дан!


avatararnotije
Offline
· 06.01.2018. 05:54

Svoj pravoslavnoj braći srećan Badnji dan!!! iveli Kalanjikov


krle99
Offline
· 02.01.2018. 19:52

Srecna nova godina svima. Puno zdravlja i dobar pogled i mirna ruka. Grin

59,572,151 posete www.srbijalov.com - www.srbijalov.rs - www.srbijalov.info - www.srbijalov.org - www.srbijalov.net