Lovni turizam – putevi i stranputice, kako dalje? Žagubička priča

Već deceniju i više se priča i konstatuje u lovačkim organizacijama a i u nekim državnim organima da je lovni turizam Srbije posrnuo i da ne ostvaruje ni delić onoga što bi realno mogao i što je ostvarivano u nekim drugim vremenima, i da po pravilu inertno i indiferentno ponašanje većine ljudi ne daje nadu da će se nešto uskoro promeniti.

Da svako pravilo ima izuzetaka, pokazuje poučan primer lovaca, uprave i stručne službe LU 'Jovan Šerbanović' iz Žagubice, predvodjeni predsednikom dr Branislavom-Banetom Živkovićem, koji su svojim poslednjim u nizu pravih poteza održali javni čas u promociji lovstva i lovnog turizma. O čemu se radi?

Naime, juče, 23.02.2017. godine u Beogradu je otvoren Sajam turizma, kao najveća manifestacija ove vrste u jugoistočnoj Evropi. U okviru Sajma prezentaciju turističkih potencijala je imala i opština Žagubica, a centralni, najzanimljiviji i najperspektivniji deo njihove prezentacije je bio posvećen upravo lovnom turizmu u toj opštini, još odranije medjunarodno poznatoj destinaciji po ekskluzivnoj ponudi turističkog lova na krupnu divljač, pre svega vuka, ali ništa manje i divljih svinja i srneće divljači. Deo te lovno turističke ponude je uvršćen i u katalog CIC (medjunarodne lovačke organizacije). Toliko o pohvalama na račun žagubičkih lovaca, uz napomenu da lovci ovog dela Homolja veliku pomoć i u stručnom i u organizacionom smislu imaju od lovkinje specijaliste lovstva Sanje Momčilović-Bognič i Damskog lovačkog kluba Bečej, čija je Sanja  predsednica, a koji su donirali jednu od pet zatvorenih toplih lovačkih čeka za lovište u Žagubici.

Dakle, Sajam turizma u Beogradu je bio izvrsna prilika da posustali lovni turizam Srbije napravi iskorak ka poboljšanju, ali izgleda da su lovačke organizacije i funkcioneri pravi stručnjaci da svaku izglednu priliku za boljitak propuste! Tako se desilo da je na celom Sajmu turizma JEDINA prava i celovita prezentacija lovnog turizma nekog dela Srbije bila upravo ova žagubička. Vodeći se čistom logikom: zar nije Sajam turizma pravo mesto da se pored banjskog, zimskog, planinskog, seoskog i ostalih vrsta turizma radi i na promociji lovnog turizma? Zar je to velika mudrost shvatiti i krenuti sa radom na tom putu, ili se držati ustaljene prakse čekanja da nešto padne sa neba, koja se u stvarnosti pokazala kao stranputica? Žagubičani su, na sreću, to razumeli i sproveli u delo, a šta je sa ostalima? Šta je sa, recimo, lovačkim savezima u Srbiji? Šta je sa 'krovnim' Lovačkim savezom Srbije, koji je pre par meseci dobio iz Fonda za razvoj lovstva Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede (nadležno za lovstvo) ukupno 13 miliona dinara – velike pare za lovačke pojmove - za projekat 'Promocija lovstva u Srbiji'? Pa kako ga to promovišu i gde? Predsednik LSS Dragan Šormaz se čak nije ni pojavio na Sajmu turizma, a kamoli da je recimo nekom pala na pamet ideja da Sajam turizma iskoristi kako bi prezentovao jedinstvenu ponudu lovnog turizma članica LSS – ako uopšte postoje objedinjeni podaci o tome, u šta sumnjamo. Da je to uradjeno, objedinjeni ili samostalni nastup, LSS bi zasigurno uradio dobar posao za svoje članice i opravdao svoje postojanje, ali ko će o tome da razmišlja i da radi? Lakše je juriti članarinu i sredstva Fonda koji opet lovci pune, nego nekom svežom idejom i osmišljenim nastupom pokrenuti učmalo lovstvo, osnažiti lovni turizam i pomoći da lovačka udruženja ostvare preko potreban prihod sredstava. Podsetimo takodje da je i LSCS pre godinu-dve takodje dobio jedan iznos sredstava iz Fonda za projekat 'Promocija lovnog turizma', ali nam nije poznati kakvi su bili dometi i rezultati tog projekta u praksi. Kako god bilo, Žagubica je ovog februara održala javni čas iz marketinga pokazujući kako treba raditi i kako promovisati lovstvo i lovni turizam – rezultati neće izostati! Jedna mala i nerazvijena opština sa 12-13 hiljada stanovnika, ali sa 450 lovaca (procenat stanovnika-lovaca koji neka mnogo veća mesta mogu samo da sanjaju!) je pokazala kako je u nekim momentima upravo ta nerazvijenost jači motiv da se radi bolje i više i da se uspe u tome, a zahvaljujući dobroj ekipi u upravi i u stručnoj službi, predvodjeni zaista sposobnim, upornim i beskompromisnim predsednikom. Da ovaj sajamski dogadjaj nije samo pojedinačni iskorak, govori činjenica da se u Žagubici već duži niz godina održava i medjunarodni sipmozijum o lovstvu sa eminentnim učesnicima, a zbornik radova sa prethodnih simpozijuma je deljen i na samom sajamskom štandu zainteresovanim lovno-turističkim radnicima.

Treba napomenuti da je štand na kojem je LU iz Žagubice imalo svoju prezentaciju posetilo veoma mnogo ljudi, pa su tako izmedju ostalih zabeležene posete novinara iz Rusije, predstavnika tur operatora iz Italije, lovnih radnika iz Bugarske i Madjarske, više novinarskih i TV ekipa koji su radili intervjue i uzimali izjave, a kao posebno pozitivnu stvar treba istaći da su predstavnici Uprave za šume došli na Sajam i posetili štand LU 'Jovan Šerbanović' i na taj način demonstrirali da prepoznaju i cene trud i napor žagubičkih lovaca da lovni turizam svog kraja podignu na još višlji nivo.

Da li vredi uopšte više podsećati i pominjati propuštene prilike, bačene pare kroz fingirane 'projekte', obesmišljen sistem lovstva gde se više ne zna ni da li se Zakon primenjuje ili se ne primenjuje u celosti na teritoriji Republike, gde se pojedini funkcioneri šepure svojim javnim izjavama od kojih se pola lovačke javnosti smeje a druga polovina plače, gde se donose akti koji derogiraju i statute i zakone, gde se pod plaštom dnevne politike švercuju lovački diletanti kojima itekako odgovara status quo, i gde se sposobni guraju u stranu jer onda nesposobni, u nedostatku konkurencije, ispadaju 'sposobni' stvarajući privid da boljih nema. Kako dalje, kada nama lovcima samozvani zaštitari skoro svakodnevno preko medija lepe najcrnje etikete stavljajući ogromnu većinu poštenih lovaca u isti koš sa krivolovačkim ološem, secikesama na raznim lovačkim funkcijama i funkcijicama, kako dalje kada nam propise oko oružja indirektno kroje oni koji bi nas najradje videli goloruke, kako dalje kada razne NVO svih boja izdašno finansirane od interesnih grupa spolja obesmišljavaju svaki napor ka stvaranju ambijenta za održivo lovstvo i pokretanje ruralnog razvoja baš kroz razvoj lovstva, kako dalje kada neke od tih NVO ulažu milione evra ne bi li se broj lovaca i vlasnika oružja na ovim prostorima smanjio što više? I niko ne reaguje na to, ni jedan lovački funkcioner (čast izuzecima ako ih ima) nije javno istupio, lupio šakom o sto i rekao da to ne može više tako! Kako dalje kada je sudbina lovstva na lokalu neretko podredjena ličnim ili uskogrupnim interesima lokalnih šerifa, kauboja i indijanaca, koji nemilice arče prirodno bogatstvo ove naše države koje su DOBILI na upravljanje, stavljajući ga ovako ili onako u funkciju nekih svojih privatnih interesa?

A gde su vam ideje, gospodo nesposobnjakovići, gde su rezultati? Parafrazirajmo onu narodnu 'Sa čim ćete pred Miloša?', preneseno, sa čime ćete pred lovce jednog dana i sa kojim rezultatima!? Šta ste, nesposobnjakovići, zatekli od prethodnika kad ste došli, i šta ćete ostaviti onima koji će doći posle vas? Po čemu će vas lovstvo i lovci pamtiti? Po izjavama?

Pitajte, nesposobnjakovići, ekipu sposobnih iz Žagubice, možda vam otkriju tajnu kako treba raditi u lovstvu! Ili da predložimo dr Banetu Živkoviću i njegovom timu saradnika  da izdaju neke skripte sa temom 'Kako uspeti u lovstvu'?