Skupština LSV – red je red, a jed je jed!

U Novom Sadu je 22. aprila održana redovna godišnja Skupština LSV, koja je bila i delimično izborna, jer su popunjavana upražnjena mesta u organima i telima Saveza, nastala izlaskom pojedinih LU iz članstva, ali i izbor novih predstavnika vojvodjana u Upravnom odboru LSS. Kao gosti Skupštine LSV prisustvovali su predsednik LSS Dragan Šormaz i predsednik LS KiM Ilija Elezović. Zasedanju koje je vodio predsednik Skupštine LSV Dragan Gutić prisustvovalo je 54 delegata od 92 registrovana, što je najmanji odziv na Skupštini LSV u zadnjih desetak godina.

Sam radni tok sednice koju je otvorio predsednik LSV Aleksandar Milovančev je počeo uobičajeno, podnošenjem izveštaja o radu. Redjani su problemi sa kojima se susreću lovci i lovačke organizacije vezano za nove propise (Zakon o oružju i pravilnici posebno), zatim pitanje imovine lovačkih organizacija (Zakon o udruženjima gradjana), dotaknuto je i pitanje distribucije lovnih karata (što će se kasnije pokazati kao veoma vruća tema), zatim pitanje rada ćerke firme Saveza 'Vojvodjanski lovac' doo, pitanje poboljšanja lovočuvarske službe u kontekstu objedinjavanja lovo-ribo-poljočuvarskih poslova, i dalje nerešeno pitanje šteta na divljači i od divljači, i naravno, kao krunski problem je sada već hronična nestašica para u lovačkim organizacijama. U diskusiji u kojoj je učestvovalo nekoliko delegata moglo se naslutiti da će ova sednica Skupštine biti vrlo dinamična, i da puno toga škripi u okviru LSV, ali i u odnosu LSV sa nekim drugim subjektima, kako na lokalu, tako i na republičkom nivou. Kao svetla tačka je navedena saradnja LSV sa pokrajinskom administracijom. Nekoliko diskutanata je zahtevalo objašnjenje zbog čega nije donet novi Statut LSV; neki diskutanti (Aradjanski Branislav npr.) su izveštaj o radu nazvali spiskom potreba rukovodstva, a ne izveštajem o uradjenom. Predstavnik i predsednik lovaca iz Zrenjanina (najvećeg u Vojvodini) i prethodni predsednik LSV Milan Pažin je pokrenuo pitanje predstavljanja LU u Savezu i neadekvatno učešće u odlučivanju navodeći primer da neko mikro LU od pedesetak članova ima jedan glas u Savezu, dok velika LU sa blizu 1000 članova imaju svega dva glasa. Pažin je pokrenuo i problem konstantnog smanjivanja broja članova lovačkih organizacija, iznoseći bojazan da ako ovako nastavi može doći i do gašenja Saveza! Takodje je postavio pitanje razoružavanja lovaca i enormnih troškova koji se svaljuju na lovce po pitanju novih propisa o oružju, pa je tako povukao zaista zanimljivu paralelu: nova zdravstvena knjižica košta gradjane 400 dinara, nova lična karta košta 1000 dinara, a novi oružni list košta 5000 dinara iako su sva tri dokumenta radjena istom tehnologijom, plastika sa čipom! Pominjući osipanje članova i nedostatak sredstava, Pažin je upozorio da se mora vrlo oprezno ulaziti u povećanje davanja, jer će se povećanjem davanja osipanje članstva nastaviti pa čak i ubrzati. Imajući u vidu celu situaciju u i oko Saveza, Pažin se založio za hitno nalaženje rešenja, rekavši jednu vrlo mudru rečenicu: 'Nismo mi ti koji su stvorili LSV i nemamo nikakvo pravo ni da ga gasimo!', što je izazvalo odobravanje i aplauz delegata.

Posle ovih diskusija za reč se javio zamenik predsedika LSV Miloš Beuković, što je bio, kasije će se videti, uvod u žestok duel sa Šormazom. Beuković je svoje izlaganje započeo rečima iz Balaševićeve pesme koje smo iskoristili za naslov ovog teksta 'Red je red, a jed je jed', koje je zatim obrazložio navodeći da u Srbiji jedino vojvodjani u potpunosti poštuju i rade po Zakonu o divljači i lovstvu, dok se u drugim regionima nije pristupilo sprovodjenju tog Zakona, nego se i dalje radi po starom, gde je korisnik lovišta LSS, a ne lovačka udruženja! Zatim je Beuković u svom fajterskom stilu krenuo sa redjanjem niza primedbi pre svega na rad krovne lovačke organizacije LSS i njegovog predsednika Šormaza, naročito zbog direktnog i suprotno Statutu prijema pojedinih LU iz Vojvodine u LSS, mimo LSV, čime se minira vojvodjanski Savez. Dalje je Beuković naveo da smatra da su LSS i Šormaz uzurpirali Upravu za šume Ministarstva poljoprivrede, i da preko Uprave za šume nezakonito izvlače novac iz budžetskih fondova koje koriste za funkcionisanje LSS. U svom izlaganju Beuković je, mora se priznati pošteno, javno prihvatio odgovornost što se došlo u takvu situaciju, jer je učestvovao ali i grešio u mnogim ranijim dešavanjima, rekavši doslovce 'Ja sam kriv, i prihvatam odgovornost što je LSV u ovoj situaciji', pa je čak ponudio i svoju ostavku, prozvavši istovremeno Šormaza da je kao narodni poslanik učestvovao u donošenju Zakona o divljači i lovstvu, a sada kao predsednik LSS ne poštuje taj isti Zakon, navodeći brojne primere vezano pre svega za republički Fond za razvoj lovstva i pravdanje utroška sredstava. Za svoj istup na govornici Beuković je dobio veliki aplauz prisutnih.

Naravno, takvo izlaganje je odmah izazvalo odgovor Dragana Šormaza, koji je prvo izrazio čudjenje čemu takav aplauz delegata (?), a zatim je već u sledećoj rečenici Beukovića vrlo nediplomatski i nekulturno nazvao lažovom jer, kako je rekao Šormaz, on lično nije glasao za ZODL u Skupštini! Takodje je Šormaz ustvrdio da je dogovor izmedju saveza potpuno ispoštovan (iako je reč o Statutu, a ne o dogovorima), da bi već u sledećoj rečenici demantovao sam sebe rekavši da je svega jedno ili dva LU (pomenuo je Novi Sad i Pančevo) postali direktni članovi LSS tako što su platili 100 dinara za osiguranje, pravdajući se da on to nije znao nego da je to propust službe LSS!? Dakle, ispada da predsednik LSS ne zna ko mu se i na koji način učlanjuje? Obećao je Šormaz da tog načina ulaska vojvodjanskih LU neće više biti, ne rekavši šta će se desiti sa onima koji su na taj način već postali direktni članovi LSS. Nije Šormaz odgovorio niti negirao Beukovićeve prozivke u vezi nezakonitog korišćenja dobijenih sredstava, ali je izgleda Šormaz ušao u potencijalno još veći problem izjavivši da je LSS dao 3 miliona dinara za nabavku markica za divljač, zato što je Uprava za šume, po Šormazovim rečima, kasnila sa sprovodjenjem javne nabavke markica, pa su se dosetili da zaobidju proceduru tako što bi LSS nabavio markice; takodje je naveo da je dat milion dinara za softver za centralnu bazu podataka o lovištima, koji će koristiti LSS a kasnije će ga dati Upravi za šume!? Nezakonitost je ostala da 'visi u vazduhu', kao i retoričko pitanje da li se Zakon mora poštovati! U vezi povlačenja sredstava uz blagoslov Uprave za šume Šormaz je odgovorio pitanjem (parafraziramo) 'Šta vas zanima kako ja povlačim sredstva, imate vi svoj pokrajinski Fond za razvoj lovstva i Sekretarijat za poljoprivredu', što je izazvalo žamor u sali.

Šormazu je odmah replicirao Beuković, rekavši da on nije ni tvrdio da je Šormaz glasao za zakon, nego da je bio na glasanju za zakon, što je svojevrsna igra reči. Zatim je Beuković svoje izlaganje nastavio optuživši LSS, ali i LSCS, za populističku članarinu koju ti savezi nadomešćuju povlačenjem sredstava iz fondova Uprave za šume, što LSV nikad nije radio. Povlačenje i trošenje para na takve načine je Beuković ponovo nazvao nezakonitim (plaćena distribucija lovnih karata preko saveza, npr., ali i još neki 'projekti' oba saveza). Takodje Beuković prozvao Šormaza za nameru da ugasi regionalne saveze, navodeći čak i neki javni istup predsednika LSS u Šapcu. Zbog svega što se dešava na relaciji LSS-LSV Beuković se založio za redefinisanje odnosa izmedju saveza.

Predsednik LSV Milovančev je nakon žestokog duela prethodnika uzeo reč i pokušao da 'spusti loptu', ali je takodje pomenuo problematičnu distribuciju lovnih karata. U vezi uskladjivanja Statuta LSV sa Statutom LSS je rekao da je u postupku, i da će se on truditi da taj posao završi, ali ako vidi da ne ide, skloniće se! U kontekstu funkcionisanja LSV Milovančev je rekao da Savez mora napraviti što bolju saradnju sa državnim organima, ali je takodje napomenuo, imajući u vidu sve što je već rečeno i šta se radi, da LSV mora da se pobrine za sebe! Pomenuto je, po rečima Milovančeva, 'realno i vrlo blisko uvodjenje koncesija za lovišta'. Pokušao je u nastavku predsednik LSV Milovančev i da relaksira duel Beuković-Šormaz, nazvavši ranije izrečeno 'disonantnim tonovima' izmedju dvojice funkcionera.

Na tački dnevnog reda koja se ticala izbora predstavnika LSV u Upravnom odboru LSS, predloženi su bili Miloš Beuković i Milan Pažin. Medjutim, Milan Pažin se zahvalio na poverenju povukao kandidaturu, pa je posle toga umesto Pažina, Ferenc Irmenji predložio Sanju Momčilović-Bognič za predstavnika vojvodjana u UO LSS. Medjutim, tek tada je došlo do pravog šoka, jer je posle svega što se desilo, ali i posle nekih vrlo neumesnih primedbi i psovačkih komentara Šormaza u off-record razgovoru sa nekim ljudima u 'skupštinskim klupama', Miloš Beuković takodje povukao svoju kandidaturu za člana UO LSS! Skupština je tada bila pred mat pozicijom, jer nije bilo više novih predloga za člana UO u Beogradu, da bi onda član UO LSV Miroslav Stanisavljević, iako nije delegat Skupštine, uputio predlog da se izabere Petar Trifunović iz Čelareva, sa obrazloženjem da je 'dobar drug'!? Predsedavajući Gutić je i takav (nestatutaran? Mimo poslovnika?) predlog prihvatio i stavio na glasanje a Skupština usvojila!

Posle duela Beuković-Šormaz koji je obeležio zasedanje Skupštine LSV (a koji su neki lovci kasnije nazvali zemljotresom), prešlo se na utvrdjivanje visine članskog doprinosa za LSV. Posle dosta spetljanog vodjenja zasedanja od strane predsedavajućeg Gutića, nekako se došlo do toga da se članski doprinos za LSV poveća za 100 dinara, dakle na 900 dinara po lovcu, po strukturi 600 din. LSV + 200 din. LSS + 100 din. osiguranje lovaca. Rezultat glasanja je bio 29 'ZA', a 8 je bilo 'PROTIV', pa se postavlja pitanje da li je uopšte bilo kvoruma za odlučivanje, i da li je novi način glasanja (dvobojni karton) isključio opciju uzdržanosti od glasanja? Istovremeno, odlukom Skupštine je dat nalog Upravnom odboru LSV da do 31.07. pripremi predloge rešenja problema sa informisanjem lovaca, kao i da nadje predlog za rešavanje statusa firme 'Vojvodjanski lovac' doo (vraćanje u okvire članskog doprinosa?). Predsedavajući Dragan Gutić je najavio i vanrednu Skupštinu LSV, gde bi se odlučivalo o ovim problemima, ali verovatno i o još nekim stvarima, zavisno od razvoja dogadjaja na relaciji LSS-LSV.

Utisak koji se može posle svega steći jeste da je ovo zasedanje Skupštine LSV bio samo uvod u neke mnogo značajnije dogadjaje i 'zemljotrese', i da je prošla tek prva runda jednog meča u kojem brojni problemi (personalni, finansijski, normativni, organizacioni...) sada punom silinom izbijaju na površinu izazivajući veliko talasanje u nikad lošijoj situaciji po lovce i lovačke organizacije. Dnevna politika se debelo upetljala u lovstvo ne donoseći globalna rešenja velikih problema u lovstvu i relaksaciju, nego naprotiv! Koga će sve tako izazvani talasi odneti ostaje da se vidi; ono što mora da se desi bolje da se desi što pre, jer guranjem problema pod tepih i odlaganjem se ništa ne rešava, nego samo komplikuje, a pritisak u ekspres loncu zvanom 'Lovstvo Srbije' raste već pomalo nekontrolisano preteći da eksplodira i prospe zapršku na sve strane. Sledeća runda započetog meča će po svoj prilici biti već 13. maja, za kada je zakazana sednica Skupštine LSS. Čuće se, videće se!

Za kraj: posle rečenice 'Red je red, a jed je jed!' koju smo stavili u naslov ovog teksta, u Balaševićevoj pesmi 'Ne lomite mi bagrenje' sledi jedna vrlo slikovita reč, primenjiva i na situaciju u lovstvu: 'I PREKARDAŠILO...'!