Divokoza zivi u mirnim,dalekim I tesko pristupacnim planinama cele evrope osim skandinavije,a u crnoj gori na durmitoru,komu,vojniku I drugim visokim vrletima, u srbiji iznad kanjona tare I u planinama kosmeta,kao I u zlotskoj klisuri na velikom strpcu.
Divojarac u povoljnim uslovima ishrane naraste oko 1,30m u duzinu I do 0,80m u visinu. Rep mu je dugacak oko 8cm. prema kvalitetu pase tezina divojarca iznosi 25-45kg,a divokoza,koja je manja I neznije gradjena,ima najvise do 30kg. divokoza ima jake noge,zdepasto I misicavo telo,kratak I otanji vrat,osetljiv njuh,daleko vidi I dobro cuje. Zivi oko 25 godina.
Dlaka divokoze je leti svetlo smedje,a zimi zagasitosmedje boje. Prednji deo glave je sivkasto beo,sa crnim pojasom od usiju do gubice. Uzduz kicmenog stuba ima oko 20cm dugu dlaku sa svetlijim krajevima,koju lovci smatraju trofejem. Glava divokoze ima plahi izgled I prema nosu je ostro izvucena. Na ceonom rozistu divojarca I divokoze izrastu suplji crni,uspravni I unazad naglo zavrnuti rogovi,sa sjajnim siljcima na kraju I porpecnim manjim I vecim ukrasnim prsljenovima godisnjacima,po kojima se odredjuje starost.
Prvi rogovi pocnu rasti jaricima u drugom mesecu starosti I u prvoj godini mogu biti do 5cm visoki,a nisu jos ni malo zavrnuti. Do kraja druge godine rogovi porastu do 10cm visoko,pa rastu dalje I svake godine su sve visi,jace zavinuti I opasani odebljanom rozinom. Rogovi divojarca su jace razvijeni,vise unazad povijeni I ostriji nego rogovi divokoze,a mogu biti I preko 30cm visoki. Rogovi divokoza ne otpadaju kao kod jelena I srndaca,vec rastu celog zivota od korena na gore.
Hrane se planinskom travom,pupovima,liscem I mladicama grmlja,a narocito vole lisce maline,kupine,ive I topole. Zimi,kad padne sneg,divokoze se spustaju u nize sumovite pojaseve,gde po kamenitim stenama koje nisu pokrivene snegom traze lisajeve I mahovinu. Ovu mrsavu I oskudnu hranu nadoknadjuju odgajivaci divljaci uredjenjem hranilista,na koje se iznosi seno,zob I so. Gde nema uredjenih hranilista cesto se dogodi da divokoze u velikom snegu uginu od gladi.
Divokoze zive u velikim stadima. Divokoze I jarad zajedno,a divojarci odvojeno. Stado divokoza predvodi uvek stara jalovica. Stari divojarci izbegavaju stado I obicno zive sami daleko od ostalog stada. Divokoze se pare od polovine novembra do kraja decembra. Tom prilikom I divojarci se bore,I nekada se ta borba zavrsava padom u duboku provaliju. Jedan jarac moze da oplodi 4-5 divokoza. Bremenitost traje 21-22 nedelje. Krajem maja ili pocetkom juna pocinje jarenje. Divokoza ojari obicno jedno,cesto I dva,a po nekad I tri jareta. Mladi jarici sisaju oko 6 meseci.
Divokoze mogu da obole,kao I srne,od crnog prista ili bedrernice,slinavke I sapa,vrtoglavice,pantljicare I metilja. Cesta,opasna I vrlo prenosna bolest od koje oboljevaju divokoze jeste suga - sarcoptes scabei var. rupicaprae. to je kozna bolest koju prouzrukuju male zivotinjice zvane sarcoptes. zenka sarcoptes-a ima cetiri para nogu a muzjak samo tri para nogu. Od oplednje zenke sarcoptes-a pa do razvica nove generacije treba da prodje 10 dana. Svaka generacija rasplodjeva se barem 15 puta,pa od jedne zenke za 90 dana moze da bude million ipo potomaka. Suga se siri direktnim prelazom sarcoptes-a na zdravlje divokoze. Dovoljno je da zdrava divokoza legne na mesto gde je lezala sugava. Sugava divljac se mnogo cese,usled cega se pojavljuju gnojne kraste,zatim nastupi opadanje dlake I konacno smrt. Obolelu divljac trebalo bi odstreliti,ali onda postoji opasnost da se sugave divokoze razbeze I zarazu prenesu u nezarazene revire. Kao posledica zapaljenja ociju divokoze oboljevaju cesto I od slepila.
Divokoze izlaze nocu na pasu,pa se mogu opreznim sunjanjem I pazljivim posmatranjem primetiti kako jos ujutru pasu na zelenim pojasevima medju liticama. Ujutru ostaju na pasi dok se sunce visoko ne popne,a onda idu na lezaj na najizrazitije tacke terena. Dok copor na odabranom mestu mirno preziva,stara divokoza,nedaleko od stada,cuva strazu. Primeti li strazar da se stadu priblizava kakva opasnost,ostrim zvizdukom daje signal za pokret. Na dobijeni znak,cello stado se kao strela dize sa lezaja I u brzom begu trazi skloniste.
Lovac treba da je jako oprezan akozeli da se na puskomet priblizi ovoj opreznoj I plahoj divljaci. Na divokoze je uobicajen lov zasedom u busiji,privlacenjem. Svi lovci treba da paze na smer vetra koji,po pravilu,treba lovcu da duva u lice.
Lov privlacenjem retko uspeva. Cist I proredjen gorski vazduh daleko nosi svaki sum,koji odjeke prenosi do uvale,pa divokoze pobegnu pre nego sto im se lovac primakne na puskomet. Zaseda u blizini prolaznih staza uspesnija je I laksa od privlacenja.
Na divokoze se pucasamo kuglom. Pravi lovac nece nikada da puca na predvodnika,ni u mlade ne dorasle divokoze. Najbolje je gadjati u trenutku kada divokoze zastanu da njusenjem,osluskivanjem I okom ocene sa koje im strane preti opasnost.
Najveci neprijatelji divokoza su vukovi,a za jarad orlovi,lisice I kune. U reonima gde se zadrzavaju divokoze turisticke staze treba pazljivo postaviti da se divokoze ne uznemiravaju I ne razgone,a na planinske vidike treba izlaziti tiho I bez larme.
Sobzirom na specificne zivotne zahteve divokoza,ona zahteva apsolutni mir u lovistu,zona njihovog obitavanja ne moze se znatnije prosiriti iz okvira nepristupacnih vrleti u kojima danas borave,ali se njihov broj mogao povecati uzgojnim merama. Zato odgajivaci divljaci treba preko leta da urede zimska hranilista za divokoze I da za vreme visokog snega iznose za njih hranu I so u grumenu.
Divokoza je divljac na koju zaista treba obratiti paznju.U ranijem periodu se govorilo da je to divljac visokih planinskih vrleti isl.sto je dosta pogresno.Ona trazi kamen da bi kratila naslage papaka,koje veoma brzo rastu.Naravno pri trazenju mira od ljudi i grabljivica trazi strme stene itd. gde se izvanredno snalazi.Od bolesti na bivsim prostorima bivse juge,bilo je obolenja od suge i zaraznog slepila u Sloveniji,ali tamo je i druga podvrsta,alpska.Ove nase su balkanske(Rupicapra r.balcanica)koje se razlikuju po boji,navikama i genetski.Kazu,daj joj so,malo mira i bice ih(Podrazumeva se bez lovokradje i smanjenje predatora)Na trofej covek skoro i da nemoze da utice(sto mi se svidja)On je odraz genetike i ekoloskog momenta.Realne procene su ovakve od pocetnih ... do 450(koliko ih je bilo po nekim procenama u Crnoj Gori.Vidimo sada po nesi da ih je vise,sto je odlicno)da ih za 5 godina moze biti 5000,sto je i neki optimum za ta lovista.Pri toj brojnosti odstrel bi bez problema bio 500 grla godisnje.Ovo govori o izvanrednoj vitalnosti i isplativosti ove vrste.U Srbiji je procena da ih ima oko 500 do 600(bez KIM,gde ih je bilo 800 do 900)a planira se da ih bude 1060.Ovaj veliki plan,nepodrazumeva jos potencijalnih stanista,Kopaonik,Goc,Medvednik,Beli Rzav,Stol'V.i M.Krs,Vardenik,Suva i Stara Planina....
Dok neso resi problem sa postavljanjem slika,da kazemo.Trofej divokoze pored rogova su i oni koji se ne ocenjuju.Tu je svakako ustavljena koza,koja moze biti lep detalj u kolekciji trofeja,ali i dlaka sa grive d.koze,koja se stavlja u takozvane tuljce.Tuljci mogu biti od zuba,roga,drveta,metala...Ovaj trofej neki pogresno nazivaju d.kozja brada.Stavljaju se sa korenom dlake nadole,za razliku od slicnih trofeja drugih divljaci,koji se postavljaju obrnuto.Jos jedan zanimljiv detalj.Neki lovci,koji znaju,ali su i (opet) sujeverni,izvade i cuvaju takozvani bezoar kamen.On se moze naci u zeludcu,a imaju ga jos neke vrste divljaci.To je laka materija,prijatnog mirisa,nastala od nesvarene hrane pomesane sa dlakom od lizanja.Pripisuje mu se magiska moc.
Bezoar kamen samo sam jednom našao ( dok sam bio mlad lovac ) i tada sam se uplašio da je zaražena i bacio ga. Danas to nemogu prežaliti ali je tako bilo.
Sa puno lovaca na divokozu sa kojim sam ja pričao nikada to nijesu pronašli a većina ni čuli. Moram reći da je bila jako stara koza i da se bezor kamen cijeni kao veliki trofej.
Zasto da ne,sve na jednom mestu,tj.forumu po temama.Kad se ima vremena,polako,Lalinski.Sto se tice divokoze,svako iskustvo ne samo u lovu.vec uopsteno,dobro dodje,jer ovo je divljac koja je u Srbiji doskora bila lokalizovana na par mesta.Situacija se dosta izmenila i sada je u velikoj ekspanziji,Siri se na mnoge prostore za koje se ranije nije ni pomisljalo da ce ih biti.Samo je treba sacuvati od lovokradica.
Krivolov se odvija u Zapadnoj Srbiji, Opština Požega, okolna sela ! Ubijaju se srne !!!
tomo vrbas Offline
· 20.04.2025. 08:48
Христос Васкресе.
Planinko011 Offline
· 04.11.2024. 07:37
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
što to trpimo.