darkolovac kaže:
Pozdrav kolege, imali neko da moze da ponudi komercijalni lov fazana u centralnoj Srbiji, cene itd...
Ima kod na u LU Vladan Milošević Knić. Cena je standardna 11 e fazan 33 e zec i imamo dosta fazana iz prirodne reprodukcije i imamo jos odredjeni broj u volijerama za komercijalu. Imali smo već par domaćih gostiju koji su bili zadovoljni a od sutra počinju da nam dolaze kiprani. Inače imamo 4 zasebne komercijale.
Danas sam vozeci auto video nekoliko fazana,reponja bas velikih.Ali sam video sigurno petnestak pasa lutalica,ima ih na sve strane.Mislim da su opasni za divljac isto kao i sakal i lisica.Idu u coporu i mislim da su veliki problem za fazane.
I pored loseg vremena i jaknaog vetra,danasnji lov je bio uspesan.Nas četvorica podigli smo tridesetak jedinki i jedva odstrelismo dva petla i dve koke.Toliko promašaja u svojoj karijeri još nisam imao.Pošto je duvao nepovoljan vetar diljač se dizala na kritičnim distancama za pucanje.Najžalije mi je što nismo odstrelili Šakala a ispratili smo ga ka Vojvodu.
Gledala mi Ciganka u dlan i kaže:
- Do 35. godine nećeš imati para i mučit ćeš se.
Ja je pitam:
- A poslije 35.?
A ona će:
- Će se navikneš na to.
Danas jedino sto je bilo kako treba to je kerusa koja je radila perfektno, puca se kao na svadbi, fazani lete i sve se smeju koliko masimo sramota, ne zna covek da li da place ili da se smeje
Fazana ove godine jako slabo ima. ko ili sta je krivo za to neznamo, ali imamo vrlo osnovane sumnje na ovu dvojicu dole i njihovu sortu.
Mi necemo reci gde praznina zveci
Kao klepka suplja,
Mi hocemo dela velikih bez reci-
Zuljeva i znoja, stradanja i vere,
Pelina iz cije zuci pcela bere
i med slatki skuplja.
A. Santic http://www.youtube.com/watch?v=pDIl8R...re=related
Ooo bata Kelt, lepo si ti to 'sašio' ova dva skota uništitelja!
Zaista je izgleda na mnogo mesta problem sa fazanima, i ja takodje mislim da su lisice (a i šakali) glavni krivci.
Danas posle lova, u 'drugom poluvremenu' je prepričavan dogadjaj iz Ristovače, kada su, dok je jamarenje bilo aktuelno, u jednoj lisičjoj jazbini našli 8 fazana, 3 zeca i jednu patku!!
Lija to pridavi, i uvuče u rupu, smesti u priručni 'špajz', i onda klopa natenane, zajedno sa svojim leglom, recimo.
kelt kaže:
Fazana ove godine jako slabo ima. ko ili sta je krivo za to neznamo, ali imamo vrlo osnovane sumnje na ovu dvojicu dole i njihovu sortu.
e bato i neka si ih nasliko,a ne ko neki ovde sa foruma,te odneo zrno od 8x57 od 12grama,al crćiće,te ranjen pa dodje ambulantnim kolima sav u zavojima i slično.eto neka vide ljudi kako se puca
Ne bih se složio da su glavni krivci predatori.
Jednim delom da, ali ne u potpunosti.
I suviše jaka zima, a kasnije i ova nezapamćena suša, gde su čak i jutra(mnogobrojna)bila bez rose, sve je to uzelo danak, i ako treba tražiti krivca, mislim da je to to. SUŠA posebno.
Kod mene fazanske divljači ima, ali sačekaću par nedelja lova, pa da dam sud, da li je bolje od prošle, ili ne, ali fazana ima.
A i današnji lov je bio prelep.
Zima je načela, posebno koke, a suša dokusurila.
Danas smo nas sedmorica lovili iako je sat vremena pre polaska bilo pasje vreme, što bi se reklo ali je u međuvremenu prestala kiša a ostao da duva neprijatan i hladan vetar. Dobro smo se organizovali i odstrelili 6 petlova do zatvaranja zamišljenog kruga oko 10 i 30 h. Nisam bio siguran da li sam imao odstrel dok nije stigao forenzički izveštaj nakon ređenja fazanajer sam pucao gotovo istovremeno sa kolegom i zaključak je da sam prve nedelje od početka ostao bez odstrela. Kakva je situacija, izgleda da neće biti poslednji put ove sezone. Uglavnom, ostajemo odani lovu i nastavljamo već sledeće nedelje.
Juce smo lovili petla i koku.Koku lovimo samo prvu nedelju,jako tezak teren,kisa i blato.Kerovi su radili dobro,malo petlova je bilo doduse bilo je promasaja.U odnosu na proslu godinu slabije znatno.Dosta njiva je uzorano i najveci problem po meni osim predatora su zapaljene parcele.Za celi dan smo videli dva zeca,kojeg ne lovimo ove godine.Posle lova dobra zabava,sledece nedelje se nadamo boljem vremenu.
Hladan dan i vetrina koja probija do kostiju. Rezultat od 5 članova grupe 4 podmirena , ja nisam imao priliku ni cev da ogaravim. Fazani svi divljaci mada uprava je izjavila na časnu reč da je u ovom lovnom reviru pušteno skoro 900 komada. Takođe smo ,,ulovili,, i dve sajle za hvatanje srneće divljači na bogazima koje smo skinuli i prijavili lovočuvaru.
U zadnje vreme se, verovatno zbog delimičnog nedostatka fazanske divljači po lovištima, medju lovcima (opet) povela polemika oko načina puštanja veštački uzgojenog fazana iz volijere, ili kako ga neki zovu, fazana 'gajbaša'.
Zahvaljujući našem članu Dušanu Knežiću, novinaru novosadskog 'Dnevnika' i uredniku lovačkog časopisa 'Balkanski lovac' (o ovom časopisu će se tek čuti, izašlo je 5 brojeva i sve su bolji!), u prilici sam da vam prenesem tekst koji je napisao dipl. ing. Milan Urošević, a tiče se baš ove aktuelne teme o puštanju fazana 'gajbaša'. Tekst prenosim u integralnom obliku:
DIVLJAČ, STRUKA, NAUKA
PRIMENJENA BIOLOGIJA I STATISTIČKI PODACI SU NEUMOLJIVI "Gajbaši" su lovina, a ne materijal za povećanje populacije
podnaslov:
Osnovi ispuštanja fazančića uzrast, objekti, vreme, lokacija, transport... su stvari koje su odavno poznate, a na tom polju odavno nije bilo revolucionarnih otkrića niti tehnološkog napretka. Ipak, posle svakog ispuštanja stižu izveštaji o nestajanju ogromnih količina ispuštenih fazančića i neobično podgojenim lisicama, pa se (opravdano?) postavlja pitanje o stručnosti stručnih službi, koje ispuštaju nepodivljale fazančiće pravo u lisičju jazbinu ili jastrebovo gnezdo i isplativnosti uzgoja ili nabavke fazanskih pilića koji mahom završavaju kao jesenja i zimska prihrana predatora.
Ovi roblemi ne muče samo lovce u Srbiji čak se može reći da imamo tu (ne)sreću da imamo mnogo staništa koja su, zbog niskog intenziteta poljoprivrede i mnogobrojnih zapuštenih parcela, veoma pogodna za opstanak fazana. Rasprave izmedju ekologa, lovaca i lovaca traju decenijama, a svode se na to kako očuvati i povećati populaciju divljih fazana, a da je to jeftino i da ne iziskuje zabranu lova, kao i koja je uloga ispuštanja gajenih fazana u lovište u očuvanju-povećanju populacije fazana.
Na brojnost populacije, kao što znamo, negativno utiču lov i predatori, a ispust fazana pozitivno. Pogrešno. Iako ova tri faktora imaju uticaja, daleko najveći uticaj na brojnost populacije ima stanište. Pogledajmo zašto.
Problem ispuštenih fazančića
Ko god je ikad bio na fazaneriji, primetio je da se fazani iz fazanerije ponašaju kao kokoške, a s obzirom da smo svi lovili "gajbaše", videli smo i njihove obrasce ponašanja: boravak većeg broja jedinki u grupi i odsustvo instinkta za beg i skrivanje. Mnogi lovci će reći da lov ovakvih ptica ne predstavlja užitak, jer kakav je to fazan na koga se skoro treba "izdrati ili ga šutnuti" da bi poleteo, toliko sporo i nespretno da će ga mnogi lovci naštimovani na refleksno pucanje na divlje fazane, glatko prepucati prvim metkom? Poenta je da gajeni fazani nemaju razvijene instinkte, i niti znaju da u otvorenom lovištu postoji neka opasnost, niti umeju da se sakriju od nje. Dodatno, ispuštenim fazanima je potrebno oko tri nedelje da nauče šta, kad i kako da jedu u divljini.
Gladan fazan koji ne ume da prepozna opasnost i da se sakrije ili pobegne nije, naravno, rešenje za povećanje brojnosti populacije. Praćenje brojnosti ispuštenih fazančića daje poražavajuću statistiku: od ispuštenih fazanskih pilića, 60% neće preživeti prvu nedelju, a mesec dana nakon ispuštanja u lovištu opstaje oko četvrtina od ukupno ispuštenih fazančića. U proseku, samo pet posto ispuštenih fazančića preživi zimu. Ukratko, došlo se do zaključka da ispuštanje fazana iz uzgoja u lovište ima gotovo zanemarljiv uticaj na porast divlje populacije, pri čemu se ističu i problemi koje preživela grla iz uzgoja unose u divlju populaciju: razredjenost krvi i pitomije ponašanje, kao i potencijalno unošenje bolesti u zdravu divlju populaciju. Na osnovu ovoga, može se reći da gajbaše ne treba posmatrati kao rešenje za oporavak populacije fazana u lovištu, nego kao lovinu.
Šta sa predatorima?
Procenjuje se da su predatori odgovorni za 90% od ukupnog broja gubitaka ispuštenih fazana.
Ovde se automatski pomišlja na idenje linijom manjeg otpora: kontrolu brojnosti predatora. Nažalost, smanjenje-regulisanje brojnosti predatora koje ide do te mere da gubici fazana postanu zanemarljivi je i neisplativo i nemoguće setimo se samo, u nekim našim lovištima se odstreli veliki broj šakala, ali brojnost im ozbiljnije ne opada. Ispada da se kontrolom brojnosti predatora može postići malo toga. Kao rešenje se predlaže smanjenje pritiska predatora na fazane, a ne ulaganje u nerealno smanjenje brojnosti predatora. Prvi korak u ovome je preporuka da se fazani iz uzgoja ispuštaju u lovište što bliže početku samog lovnog dana, a ne da se u 2-3 navrata istresu u lovište. Prvi razlog za ovo je što će se minimalizovati gubitak ne baš jeftinih ptica, a drugi je što predatori neće naučiti da su fazani lak plen i neće početi da selektivno love i divlje fazane. Drugi korak, koji je zapravo ključan za zdravu i brojnu populaciju fazana u svakom lovištu, je popravljanje uslova staništa.
Uticaj lova
Lov na fazane je izuzetno selektivan; u svim otvorenim lovištima (koja ne nameravaju da istrebe fazane) se lovi isključivo fazanski petao. Izvestan broj koka uvek strada, slučajno ili namerno, ali se uvek odstreli daleko više petlova nego koka. Ipak, posmatranja pokazuju da je jedan fazan dovoljan za 8-12 koka, dok se biolozi slažu da je odnos polova od 1:10 u korist koka sasvim zadovoljavajući za održavanje populacije. Procenjuje se da je, u zdravoj populaciji, moguće izloviti 93% petlova bez narušavanja prirasta. U praksi, odstrelom i ranjavanjem se iz populacije gubi 55-75% petlova, tako da ostaje dovoljan broj fazana za predstojeću sezonu parenja. Istraživanja uticaja lova na koke su retka (jer se koke iz slobodne populacije retko gde love) i daju protivrečne rezultate, tako da je prihvaćen stav da je bolje ne loviti koke nego tražiti granicu izdržljivosti populacije. Veruje se da prosečno 10% populacije koka strada od (krivo)lovaca tokom lovne sezone.
Uticaj vremeskih prilika
Kišna proleća uništavaju fazanska legla a oštre zime mogu da desetkuju čitavu populaciju i to svi lovci znaju. Medjutim, manje pažnje se obraća na indirektne posledice nepovoljnih meteoroloških prilika. Sušna leta, kakva smo imali ove i prošle godine, mogu da loše utiču na brojnost insekata, koji su glavni izvor proteina, neophodnih za pravilan i uspešan razvoj pilića. Takodje, nedovoljno bujna vegetacija posle sušnog leta pruža vrlo slab zaklon od zime i zimskih oluja. U zavisnosti od oštrine zime i kvaliteta staništa, dat je sledeći prikaz prezimljavanja populacije:
Teška sudbina koka
Koke su poštedjene lova iz dobrog razloga. Jedan fazan je dovoljan za parenje sa 10 koka, ali jedna koka mora da tokom godine izvede bar četiri pileta do uzrasta od 10 nedelja da bi se očuvala brojnost populacije. Ovo na prvi pogled ne zvuči kao poduhvat, ali... Počnimo od toga da će zimski mortalitet koka iznositi 40-70%. Fizika kaže da, zbog nepovoljnog odnosa masa-površina sitnije životinje brže gube toplotu u odnosu na krupnije. Koke su zato osetljivije na zimu od fazana i veliki broj ih strada preko zime. Takodje, koke tempiraju izleganje tako da se svi fazančići ispile istog dana, odnosno, neće početi da leže na jajima dok ne snesu sva jaja (10-12 po leglu), tako da se može desiti da ranije snesena jaja stradaju tokom hladnih noći. Dok god ima žive fazančiće iz legla, koka neće praviti novo leglo. Prosečno, starost od 10 nedelja doživi 50% izleženih pilića. Ovo kazuje da će verovatno biti dva legla godišnje po koki, tokom kojih je koka posvećena očuvanju pilića, tako da kokama ostaje malo vremena da se pripreme za zimu. Treba napomenuti i da su šanse za preživljavanje pilića i opstanak koke posle prvog gneždjenja sve lošije. Takodje, u lošim staništima sa ograničenim izvorima hrane i skloništa, koke ne mogu da se nose sa fazanima, koji će ih oterati (još jedan razlog zašto je dobro ući u zimu s proredjenom populacijom petlova).
Šta uraditi?
Iz svega navedenog se vidi da od unošenja uzgojnih fazana u lovište nema mnogo koristi, pošto će većinu iskoristiti predatori, koje je, opet, nemoguće svesti na brojnost koja ima zanemarljiv uticaj na populaciju fazana. Ne treba zaboraviti da je naseljavanje fazana, kako u svetu, tako i kod nas, obavljano divljim fazanima, koji nisu izgubili instinkte divljine, da su prvi uzgojni fazani gajeni pod kokoškama koje umeju da nauče svoje usvojene piliće da se hrane i čuvaju od opasnosti i da u to vreme poljoprivreda nije bila ni približno tako intenzivna kao danas, pa su gubici od pesticida i poljoprivrednih mašina bili zanemarljivi, kao i gubitak kvalitetnih staništa i mesta za gneždjenje zbog kosidbe i jesenjeg zaoravanja. Pokazano je da je osnovni (jedini) način da se populacija fazana u lovištu zaista poveća poboljšanje kvaliteta staništa i posledični porast kapaciteta lovišta, koji će popuniti fazani iz divljih legala. Na prvom mestu se ističe značaj stvaranja ili očuvanja (velikih, širokih) zatravljenih površina i remiza, u kojima predatori teže nalaze gnezda (razredjenje pritiska predatora), koja pružaju dobar izvor hrane odraslima i pilićima, ali i zaklon od vremenskih nepogoda, čime se obezbedjuje veći prirast populacije i manja stradanja tokom zime. Specifičnosti povećanja i poboljšanja staništa šta, gde, koliko, kada - prevazilaze okvire ovog teksta i predstavljaju izazov za stručna lica, a mi se nadamo da smo lovcima dodatno pojasnili onih nekoliko rečenica iz lovačkog priručnika koje se tiču značaja staništa za fazane.
dipl. inž. Milan Urošević
-------------------------------------------------------------------------------
Moja jedina dilema u vezi ovog teksta je bila: gde da ga postavim? Da li na ovu temu 'Lov fazana', ili na temu 'Drugi pišu', ili na temu 'Naučni i stručni radovi iz oblasti lovstva'. Mesto mu je na sve tri teme!
Zbog najveće posećenosti, izbor je pao na ovu temu, jer smatram da je tekst odlično napisan, plasiran u pravo vreme, aktuelan, i zavredjuje da ga što više lovaca pročita. Edukacije nikad dosta, a ovo je toliko čitljiv tekst da ga svaki prosečno obrazovan lovac može lako razumeti, a kasnije neke stvari i primeniti u praksi.
Moram da napomenem, da je nekoliko tekstova o drugim temama sa naslovne strane našeg portala, objavljeno u nekim od brojeva 'Balkanskog lovca' ili lovačke strane lista 'Dnevnik', uz vrlo korektno navodjenje izvora odakle su preuzeti: www.srbijalov.com!!!
U ime Srbijalov Admin Tima zahvaljujem se i autoru teksta i uredniku 'Balkanskog lovca', na saradnji!
Lala kaže:
U zadnje vreme se, verovatno zbog delimičnog nedostatka fazanske divljači po lovištima, medju lovcima (opet) povela polemika oko načina puštanja veštački uzgojenog fazana iz volijere, ili kako ga neki zovu, fazana 'gajbaša'.
Zahvaljujući našem članu Dušanu Knežiću, novinaru novosadskog 'Dnevnika' i uredniku lovačkog časopisa 'Balkanski lovac' (o ovom časopisu će se tek čuti, izašlo je 5 brojeva i sve su bolji!), u prilici sam da vam prenesem tekst koji je napisao dipl. ing. Milan Urošević, a tiče se baš ove aktuelne teme o puštanju fazana 'gajbaša'. Tekst prenosim u integralnom obliku:
DIVLJAČ, STRUKA, NAUKA
PRIMENJENA BIOLOGIJA I STATISTIČKI PODACI SU NEUMOLJIVI "Gajbaši" su lovina, a ne materijal za povećanje populacije
podnaslov:
Osnovi ispuštanja fazančića uzrast, objekti, vreme, lokacija, transport... su stvari koje su odavno poznate, a na tom polju odavno nije bilo revolucionarnih otkrića niti tehnološkog napretka. Ipak, posle svakog ispuštanja stižu izveštaji o nestajanju ogromnih količina ispuštenih fazančića i neobično podgojenim lisicama, pa se (opravdano?) postavlja pitanje o stručnosti stručnih službi, koje ispuštaju nepodivljale fazančiće pravo u lisičju jazbinu ili jastrebovo gnezdo i isplativnosti uzgoja ili nabavke fazanskih pilića koji mahom završavaju kao jesenja i zimska prihrana predatora.
Ovi roblemi ne muče samo lovce u Srbiji čak se može reći da imamo tu (ne)sreću da imamo mnogo staništa koja su, zbog niskog intenziteta poljoprivrede i mnogobrojnih zapuštenih parcela, veoma pogodna za opstanak fazana. Rasprave izmedju ekologa, lovaca i lovaca traju decenijama, a svode se na to kako očuvati i povećati populaciju divljih fazana, a da je to jeftino i da ne iziskuje zabranu lova, kao i koja je uloga ispuštanja gajenih fazana u lovište u očuvanju-povećanju populacije fazana.
Na brojnost populacije, kao što znamo, negativno utiču lov i predatori, a ispust fazana pozitivno. Pogrešno. Iako ova tri faktora imaju uticaja, daleko najveći uticaj na brojnost populacije ima stanište. Pogledajmo zašto.
Problem ispuštenih fazančića
Ko god je ikad bio na fazaneriji, primetio je da se fazani iz fazanerije ponašaju kao kokoške, a s obzirom da smo svi lovili "gajbaše", videli smo i njihove obrasce ponašanja: boravak većeg broja jedinki u grupi i odsustvo instinkta za beg i skrivanje. Mnogi lovci će reći da lov ovakvih ptica ne predstavlja užitak, jer kakav je to fazan na koga se skoro treba "izdrati ili ga šutnuti" da bi poleteo, toliko sporo i nespretno da će ga mnogi lovci naštimovani na refleksno pucanje na divlje fazane, glatko prepucati prvim metkom? Poenta je da gajeni fazani nemaju razvijene instinkte, i niti znaju da u otvorenom lovištu postoji neka opasnost, niti umeju da se sakriju od nje. Dodatno, ispuštenim fazanima je potrebno oko tri nedelje da nauče šta, kad i kako da jedu u divljini.
Gladan fazan koji ne ume da prepozna opasnost i da se sakrije ili pobegne nije, naravno, rešenje za povećanje brojnosti populacije. Praćenje brojnosti ispuštenih fazančića daje poražavajuću statistiku: od ispuštenih fazanskih pilića, 60% neće preživeti prvu nedelju, a mesec dana nakon ispuštanja u lovištu opstaje oko četvrtina od ukupno ispuštenih fazančića. U proseku, samo pet posto ispuštenih fazančića preživi zimu. Ukratko, došlo se do zaključka da ispuštanje fazana iz uzgoja u lovište ima gotovo zanemarljiv uticaj na porast divlje populacije, pri čemu se ističu i problemi koje preživela grla iz uzgoja unose u divlju populaciju: razredjenost krvi i pitomije ponašanje, kao i potencijalno unošenje bolesti u zdravu divlju populaciju. Na osnovu ovoga, može se reći da gajbaše ne treba posmatrati kao rešenje za oporavak populacije fazana u lovištu, nego kao lovinu.
Šta sa predatorima?
Procenjuje se da su predatori odgovorni za 90% od ukupnog broja gubitaka ispuštenih fazana.
Ovde se automatski pomišlja na idenje linijom manjeg otpora: kontrolu brojnosti predatora. Nažalost, smanjenje-regulisanje brojnosti predatora koje ide do te mere da gubici fazana postanu zanemarljivi je i neisplativo i nemoguće setimo se samo, u nekim našim lovištima se odstreli veliki broj šakala, ali brojnost im ozbiljnije ne opada. Ispada da se kontrolom brojnosti predatora može postići malo toga. Kao rešenje se predlaže smanjenje pritiska predatora na fazane, a ne ulaganje u nerealno smanjenje brojnosti predatora. Prvi korak u ovome je preporuka da se fazani iz uzgoja ispuštaju u lovište što bliže početku samog lovnog dana, a ne da se u 2-3 navrata istresu u lovište. Prvi razlog za ovo je što će se minimalizovati gubitak ne baš jeftinih ptica, a drugi je što predatori neće naučiti da su fazani lak plen i neće početi da selektivno love i divlje fazane. Drugi korak, koji je zapravo ključan za zdravu i brojnu populaciju fazana u svakom lovištu, je popravljanje uslova staništa.
Uticaj lova
Lov na fazane je izuzetno selektivan; u svim otvorenim lovištima (koja ne nameravaju da istrebe fazane) se lovi isključivo fazanski petao. Izvestan broj koka uvek strada, slučajno ili namerno, ali se uvek odstreli daleko više petlova nego koka. Ipak, posmatranja pokazuju da je jedan fazan dovoljan za 8-12 koka, dok se biolozi slažu da je odnos polova od 1:10 u korist koka sasvim zadovoljavajući za održavanje populacije. Procenjuje se da je, u zdravoj populaciji, moguće izloviti 93% petlova bez narušavanja prirasta. U praksi, odstrelom i ranjavanjem se iz populacije gubi 55-75% petlova, tako da ostaje dovoljan broj fazana za predstojeću sezonu parenja. Istraživanja uticaja lova na koke su retka (jer se koke iz slobodne populacije retko gde love) i daju protivrečne rezultate, tako da je prihvaćen stav da je bolje ne loviti koke nego tražiti granicu izdržljivosti populacije. Veruje se da prosečno 10% populacije koka strada od (krivo)lovaca tokom lovne sezone.
Uticaj vremeskih prilika
Kišna proleća uništavaju fazanska legla a oštre zime mogu da desetkuju čitavu populaciju i to svi lovci znaju. Medjutim, manje pažnje se obraća na indirektne posledice nepovoljnih meteoroloških prilika. Sušna leta, kakva smo imali ove i prošle godine, mogu da loše utiču na brojnost insekata, koji su glavni izvor proteina, neophodnih za pravilan i uspešan razvoj pilića. Takodje, nedovoljno bujna vegetacija posle sušnog leta pruža vrlo slab zaklon od zime i zimskih oluja. U zavisnosti od oštrine zime i kvaliteta staništa, dat je sledeći prikaz prezimljavanja populacije:
Teška sudbina koka
Koke su poštedjene lova iz dobrog razloga. Jedan fazan je dovoljan za parenje sa 10 koka, ali jedna koka mora da tokom godine izvede bar četiri pileta do uzrasta od 10 nedelja da bi se očuvala brojnost populacije. Ovo na prvi pogled ne zvuči kao poduhvat, ali... Počnimo od toga da će zimski mortalitet koka iznositi 40-70%. Fizika kaže da, zbog nepovoljnog odnosa masa-površina sitnije životinje brže gube toplotu u odnosu na krupnije. Koke su zato osetljivije na zimu od fazana i veliki broj ih strada preko zime. Takodje, koke tempiraju izleganje tako da se svi fazančići ispile istog dana, odnosno, neće početi da leže na jajima dok ne snesu sva jaja (10-12 po leglu), tako da se može desiti da ranije snesena jaja stradaju tokom hladnih noći. Dok god ima žive fazančiće iz legla, koka neće praviti novo leglo. Prosečno, starost od 10 nedelja doživi 50% izleženih pilića. Ovo kazuje da će verovatno biti dva legla godišnje po koki, tokom kojih je koka posvećena očuvanju pilića, tako da kokama ostaje malo vremena da se pripreme za zimu. Treba napomenuti i da su šanse za preživljavanje pilića i opstanak koke posle prvog gneždjenja sve lošije. Takodje, u lošim staništima sa ograničenim izvorima hrane i skloništa, koke ne mogu da se nose sa fazanima, koji će ih oterati (još jedan razlog zašto je dobro ući u zimu s proredjenom populacijom petlova).
Šta uraditi?
Iz svega navedenog se vidi da od unošenja uzgojnih fazana u lovište nema mnogo koristi, pošto će većinu iskoristiti predatori, koje je, opet, nemoguće svesti na brojnost koja ima zanemarljiv uticaj na populaciju fazana. Ne treba zaboraviti da je naseljavanje fazana, kako u svetu, tako i kod nas, obavljano divljim fazanima, koji nisu izgubili instinkte divljine, da su prvi uzgojni fazani gajeni pod kokoškama koje umeju da nauče svoje usvojene piliće da se hrane i čuvaju od opasnosti i da u to vreme poljoprivreda nije bila ni približno tako intenzivna kao danas, pa su gubici od pesticida i poljoprivrednih mašina bili zanemarljivi, kao i gubitak kvalitetnih staništa i mesta za gneždjenje zbog kosidbe i jesenjeg zaoravanja. Pokazano je da je osnovni (jedini) način da se populacija fazana u lovištu zaista poveća poboljšanje kvaliteta staništa i posledični porast kapaciteta lovišta, koji će popuniti fazani iz divljih legala. Na prvom mestu se ističe značaj stvaranja ili očuvanja (velikih, širokih) zatravljenih površina i remiza, u kojima predatori teže nalaze gnezda (razredjenje pritiska predatora), koja pružaju dobar izvor hrane odraslima i pilićima, ali i zaklon od vremenskih nepogoda, čime se obezbedjuje veći prirast populacije i manja stradanja tokom zime. Specifičnosti povećanja i poboljšanja staništa šta, gde, koliko, kada - prevazilaze okvire ovog teksta i predstavljaju izazov za stručna lica, a mi se nadamo da smo lovcima dodatno pojasnili onih nekoliko rečenica iz lovačkog priručnika koje se tiču značaja staništa za fazane.
dipl. inž. Milan Urošević
-------------------------------------------------------------------------------
Moja jedina dilema u vezi ovog teksta je bila: gde da ga postavim? Da li na ovu temu 'Lov fazana', ili na temu 'Drugi pišu', ili na temu 'Naučni i stručni radovi iz oblasti lovstva'. Mesto mu je na sve tri teme!
Zbog najveće posećenosti, izbor je pao na ovu temu, jer smatram da je tekst odlično napisan, plasiran u pravo vreme, aktuelan, i zavredjuje da ga što više lovaca pročita. Edukacije nikad dosta, a ovo je toliko čitljiv tekst da ga svaki prosečno obrazovan lovac može lako razumeti, a kasnije neke stvari i primeniti u praksi.
Moram da napomenem, da je nekoliko tekstova o drugim temama sa naslovne strane našeg portala, objavljeno u nekim od brojeva 'Balkanskog lovca' ili lovačke strane lista 'Dnevnik', uz vrlo korektno navodjenje izvora odakle su preuzeti: www.srbijalov.com!!!
U ime Srbijalov Admin Tima zahvaljujem se i autoru teksta i uredniku 'Balkanskog lovca', na saradnji!
Zanimljiv i poucan text...Dok sam bio aktivniji sto se tice lova....dok ne odoh u tudjinu...slicne sam izjave davao a ljudi ili ti kolege mi se smejali.Kada covek sve ovo procita -sabere-oduzme-opet neko resenje postoji-strucna lica koja bi trebala da se posvete tome,stetocine loviti organizovano cak uz obavezu ucesca svakog clana Lu loviti minimum tri-cetiri i izlaska...i rezultati ce sami doci.....Lalo
Bog da mu dusu oprosti. Pozdrav Daki, vidimo se u vecnim lovistima !
arnotije Offline
· 24.07.2025. 21:28
Бог да му душу прости, породици живот и здравље.
davorcalic Offline
· 24.07.2025. 19:00
Moje saučešće Darkovoj porodici i prijateljima, veoma sam ga poštovao... Nek mu je slava... Pozdravi Lalu i Mrvicu...
alex Offline
· 24.07.2025. 18:30
Sada primio poruku da je DakiNS.preminuo. Predivan čovek,prijatelj,lj udima,nemam reci kojim bih ga opisao! Darko lovi večnim lovištima sa svojim bretonima. 😞😞😞
AcaNik Offline
· 24.07.2025. 15:13
Наш колега и душа овог форума, DakiNS је умро данас. Нека му је лака земља и да има одличну екипу у вечним ловишти
Lela Offline
· 17.05.2025. 12:37
Krivolov se odvija u Zapadnoj Srbiji, Opština Požega, okolna sela ! Ubijaju se srne !!!
tomo vrbas Offline
· 20.04.2025. 08:48
Христос Васкресе.
Planinko011 Offline
· 04.11.2024. 07:37
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
sramota, ne zna covek da li da place ili da se smeje 
ĆIRKO PA JEL TI NEZNAŠ DA U INDJIJU IMA DJUNGLA?
]
koje smo skinuli i prijavili lovočuvaru.
