Lovački portal SRBIJALOV - Forumske diskusije: Kuna zlatica


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
36% [20 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
18% [10 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
34% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
13% [7 Glasa]

Glasova: 56
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


INTERMAKER
Vreme

Pregled teme
Lovački portal SRBIJALOV » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA
 Štampaj teme
Kuna zlatica
Lala
 Naš kolega Nenadx, Nenad Radaković, je poslao ovaj rad.

KUNA ZLATICA /Martes martes Linnaeus 1758./

EVOLUCIJA
Evolucija porodice Mustelidae,počinje tokom ranog Oligocena,a rod kuna se pojavio pre 7 miliona godina. Najstariji pronadjeni ostaci kod nas su iz poslednjeg ledenog perioda.
Lobanje sadasnje i pretka kune.

I.....KLASIFIKACIJA................................
Porodica-Mustelidae, Potporodica-Mustelinae, Rod-Martes

Porodica kuna-Mustelidae se deli na šest potporodica. To su Prave kune, Smrdljivci, Vidre i tri potporodica jazavaca. Sve one su podeljene u 25 roda sa 66 vrsta,medju kojima je rod Martes zastupljen sa 8 vrsta ,a to su

1. 2.
1. Samur /Martes zibellina/, Nastanjuje azisku Rusiju.Ova vrsta se u prirodi ukrsta sa zlaticom,a hibridi se u Rusiji nazivaju Kidas.
2. Istočna Kuna /Martes gwatkinsii,Horsfield,1851./ Nalazi se na jugu Indije.
3. 4
3. Harza-Žutogrla Kuna /Martes flavigula/, 4. Američka Kuna /Martes americana, Turton 1806./
5 6 5. Japanska Kuna / Martes melampus / Nastanjuje Japan,Koreju Vrsta sa vise varijacija.6. Kuna Ribolovac / Martes pennanti / Nastanjuje Severnu Ameriku.7. Kuna Belica /Martes foina/ i 8. Kuna Zlatica /Martes martes/

Kuna zlatica zavisno od vise cinilaca na raznim prostorima,stvara odredjene specificnosti,karakteristicne za podvrstu.Tako su poznate podvrste

1.- M. m.borealis, 2.- M. m. latinorum, 3.- M. m. lorenzi, 4.- M. m. martes, 5.- M. m. minoricensis, 6 - M. m. notialis, 7- M. m. ruthena, 8- M. m. uralensis

Podvrsta kune zlatice iz Irske - borova kuna
II.RASPROSTRANJENOST
Pripadnici porodice kuna nastanjuju sve kontinente osim Australije i Antartika.
Vrsta Kuna Zlatica nastanjuje najveći deo kontinentalne Evroazije. Od zapadne Evrope do zapadnog Sibira na istoku, od severnog kraja četinarskih šuma na severu do Male Aziji na jugu,kao i mnoga mediteranska ostrva, uključujući Baleare, Korziku, Sardiniju, Elbu i Siciliju. Nekada rasprostranjena u Velikoj Britaniji, sada ograničena na Irsku i severne delove Velike Britanije (Corbet,1977,Nowak 1999).

. IIIOPIS.

Za ceo rod su karakteristični- vitko telo, kratke noge i spljošteni I zasiljen oblik glave.Usi trouglaste,srazmerno vece. Na prstima imaju vrlo oštre kandže.


Jastučići na nogama su potpuno prekriveni krznom u zimskim mesecima Oci male. Rep je dugačak,zbunast. Trbušna mirisna žlezda je prisutna, kao i analna. Na korenu repa imaju smrdljive žlezde kojima označavaju svoju teritoriju.Na cretezu je prikazana srazmerna duzina repa kune zlatice I belice,sto moze posluziti za razlikovanje ove dve vrste. Dugi rep im pomaze u balansiranju pri trku isl.

MERE
Mužjak kune zlatice izraste u dužinu do 80 cm od čega bez repa oko 58 cm Mada su primecene znatne geografske varijacije u velicini, kod nas su prosecno duge, 42- 52 cm, plus rep 16- 28 cma u visinu do 20 cm. Polni dimorfizam je vidiljiv u veličini, muzijaci su veci od ženki od 12 do 30%.

TEŽINA
Dostiže težinu od 480 gr do 1,8 kg.Prosek 1,2 kg. Ženke su manje i lakše.

KRZNO
Gornji deo krzna i po nogama je tamnomrke boje,malo tamnija na nogama i repu, dok je po trbuhu svetlija Pod vratom i prema prednjim nogama je zlatnožuta, po čemu je i dobila ime,mada moze biti i belicasta. Podlaka, koja
je zimi vunasta, je svetlosmeđe boje na vrhovima crvenkastoridja nijansa.Krzno je zimi svilenkasto I gusto,leti krace i ostrije. Oči i vrh nosa su crno- smeđi. Tabani su obrasli dlakom.Mladi sticu krzno odraslih u prvoj zimi.Potpuno linjanje se dogadja samo jednom godisnje,u prolece,a zimsko krzno raste u septembru.


Neki od znakova razlikovavanja zlatice od belice je I oblik svetle povrsine na grudima i odlakanost tabana.

ZUBI


Izraženi ostri ocnjaci.
Zubna formula je I- 3/3, C- 1/1, P- 4/4, M- 1/2. Ukupno 38 zuba.
Lobanja zlatice je izduženija i uza od Belicine.Razlike su i kod sava(mesta srastanja nosnih kostiju, obliku nosnog otvora, zaocnih izrastaja na celu,oblika zuba,rastojanja supljina na donjoj vilici.Treba reci da su kod mladjih primeraka ove razlike teže uocljive.

CULA
MIRIS
Njuh im je dobro razvijen.
SLUH
Odlicano razvijen.
VID
Moglo bi se reci los.

OGLASAVANJE
Cvrci. Kad je uzbudjena, frkce, rezi i krici. U vreme parenja oglasava se slicno macki.

IV..ŽIVOT

STANISTE
Nadmorska visina se kreće od nivoa mora do granice suma u planinama (2300 m Pirineji). Konfiguracija od ravnice do strmih planina. Sumska staništa- listopadne, mešovite, i zimzelene šume. Pritom starija šuma je često u prednosti nad mladom (Overskaug i sar. 1994). Smatra se da je važno stanište bor(pinus) isl.,zbog skrivanja mada se nalaze i izvan šume, primer ostrva Menorca, (Clevenger 1994)sto je protumaceno nedostatkom predatora. Slicno je u Skotskoj.Sto navodi na potrebu sigurnosti i zadovoljavanja prehrambenih potreba.

TERITORIJA
Raspon u veličini procene teritorije variraju između studija.Teritorija mužijaka je veca od ženkine I preklapa se sa teritorijom jedne ili više ženki.Neki izvori daju prosek od 23 kilometara kvadratna za muzijake i 6,5 kvadratnih kilometara za ženke (Nowak, 1999), drugi procenjuju samo 2,2 za mužijake i 1,5 kvadratnih kilometara za ženke (Zalewski i sar. 1995). Na ostrvu Menorca, to je 0,5 za ženke,a 6,9 kvadratnih kilometara za mužijake (Clevenger 1993) Medjutim treba imati na umu da je teritorija I sezonski promenljiva. U sezoni jesen-zima raspon može biti 8- 54% manji nego u proleće-leto (Zalewski et al 1995).Ta razlika se ogleda u pređenoj udaljenosti muzijaka noću,u odnosu leto-zima (Schroepfer i sar. 1997).Takodje se navodi da se teritorija kretanja uvecava u vreme parenja na 5,pa cak I 10 km.kvadratnih.Tako bi se moglo reci da teritorija kretanja varira i zavisi od uslova ishrane,ali i odnosa polova.Gustina Zlatice je oko 0,3-0,8 kvadratnih kilometara,a odnos polova 1 prema 1,u optimalnim uslovima. Abdomenalne i analne mirisne žlezde se koriste za obelezavanje područja na celoj teritoriji, ali se nemoze tvrditi sa sigurnoscu, da brani svoju teritoriju.Teritoriju obelezava trljanjem zlezda o razne predmete u sumi.Neki smatraju da to radi zbog sebe,da bi se bolje snalalazila,jer slabo vidi.Zna prilicno da odluta od svoje teritorije u potrazi za plenom.

PONASANJE
Uglavnom su aktivne tokom noći i u sumrak,mada se cesto vidja ujutru..Suplja stabla su najcesci dom zlatice,u kom pravi gnezdo, a pojedinac ima nekoliko gnezda na svojoj teritoriji.Gnezdo veverice, napuštena gnezda ptica i pukotine u steni takođe koristi.Pri manjim temperaturama u zimskim mesecima, kune se češće odlučuju za odmor u rupama. Žive usamljeno, osim kada su mladi u gnijezdu, a muško-ženske zajedenice su prolazne.

Odlično se penje zahvaljujući oštrim kandžama pa cesto prelazi odredjene prostore,skacuci sa drveta na drvo. Potomke koji nisu odmah nasli svoj prostor, odrasli u pocetku tolerisu na svojoj teritoriji.
Komunikacija je najvecim delom preko mirisnih tragova. U gnezdu, mladi komuniciraju sa svojim majkom cvrcanjem. Socijalno ponašanje pojačava u kasnu zimu, povećanim mirisnim obeležavanjem okoline ,polnom tolerancijom i suprotno agresivnoscu iako se parenje ne dogodi do leta.Ovo jos nije dovoljno objasnjeno.
Kretanje joj je brzo i gipko,a spretnija je od belice.
Prirodni neprijatelji su joj lisica, orao, jastreb, sova, buljuna. Takodje ris, d.macka, ali i psi skitnice. Na besnilo je prilicno imuna, ali ga prenosi.Nosi unutrasnje parazite.

Očekivano trajanje života u zarobljeništvu je do šesnaest godina, ali u divljini, veoma mali broj bude stariji od deset. . U zarobljenistvu živi oko 15 godina, (Mead 1994, Helldin i Lindstrom 1995).
V..ISHRANA

Svastojed,mada joj je primarna animalna hrana i tada prvenstveno manji sisari, tokom veceg dela godine, mada sastav i kolicinu često mijenjaju prema sezoni i lokalnim uslovima. Hrani se zečevima, miševima, puhovima, zabama, pticama i njihovim jajima, insektima, vevericama, gmizavcima,puzevima, a zabelezeno je i rakovima. Uzima i hranu biljnog porekla: maline, kupine, borovnice, jagode,pecurke,žir i sl.U zeludcu zlatice nalazene su i iglice cetinara, koje verovatno imaju znacaja za varenje.Nije pravilo,ali zabeleženi su slucajevi uspesnih napada na srne.
Pri nepredvidljivim ciklusima populacije glodara,pri drastičnom povećanju njihove brojnosti,biti veca potrošnja ovog plena (Zalewski i sar 1995)cak one tada mogu biti skoro iskljuciva hrana zlatici.Ovo je povezano I sa reproduktivnim karakteristikama Zlatice.Kada se naglo poveca brojnost plena,sledece godine se uveca I brojnost kuna. Bogat urod voća i bobica u jesen, zadovolji do 30 % njihovih prehrambenih potreba (u ŠkotskojHranu u leto i jesen skladisti za zimski period,kao dopunsku ishranu (Helldin i Lindstrom 1995.).Vesto se krecu po drvecu,skacu sa grane na granu i sa drveta na drvo,nesilazeci na tlo u potrazi za vevericom I puhom.
VI.RAZMNOŽAVANJE..
POLNA ZRELOST
Polna zrelost nastupa u 2-3 godini života U divljini, mužijaci i ženke se mogu pariti u prvom letu,sa 14 meseci starosti (426 dana prosečno) Prvo parenje,se međutim može odloziti do druge ili treće godine.Posmatranja u zarobljeništvu pokazuju da se većina mužijaka nepari do 27 meseci starosti. To bi moglo biti zbog stresa, nastalog u zarobljenistvu ili netacnih podataka za one koje žive u divljini.
PARENJE
Odrasli mužijak pokazuju kompletan razvoj testisa mesec dana pre estrusa zenke.Prvi vidljivi znak estrusa kod žena je povećana stidnica. Mužijak se pari sa ženkama na njihovoj teritoriji,a tada se cuju specificni zvuci koje ispustaju oba pola.Ženka njime priziva mužijaka,koji joj se udvara,ritualom kružnog udaranja repom o zemlju. Većina parenja se desava u roku od 30 - do 45-dnevnog perioda, tokom kojeg ženke mogu pokazivati jedan do četiri perioda seksualne receptivnosti.Ovi periodi traju 1- 4 dana,a javljaju se u intervalima od 6-17 dana. Kopulacija je dugotrajna, traje 30-50 minuta, a moze se desiti na tlu ili na drveću. U zarobljenistvu je primeceno više kopulacija sa jednim ili više muzijaka, tokom svakog peroda (Helldin i Lindstrom 1995).Pari se u julu i avgustu ali se zametak ne razvija sve do januara ili februara (Embriotenija). Ženke koje nisu tokom leta oplođene pare se upravo u to vreme, ali se kod njih zametak počinje odmah razvijati, tako da i jedne i druge donose mlade u martu ili aprilu, pa i kasnije. Vreme implantacije je usko vezano sa fotoperiodom, posebno u proleće sa povecanjem trajanja dnevnog svetla, pa se vreme kocenja može dosta rastegnuti. Postimplantacioni razvoj traje 30-35, mada se navodi i 28 dana (prosečno).
Navode se ukrstanja belice i zlatice u prirodi.

KOCENJE I MLADI
Ženka obicno donosi 3-4 mladih,i imaju samo četri funkcionalne sise Pri rođenju,mladunci teže oko 30 g,a dugi 10 cm. Oni su slepi, gluvi i bez zuba, a imaju kratku dlaku-slabo odlakani.Progledaju za 34 do 38 dana.Doje do 2 meseca starosti,nakon čega prelaze na hranu koju im donosi majka. Mladi prvi put napuštaju gnezdo sa 44 dana starosti,a u osmoj sedmici života se počnu penjati okolo i istraživati okolinu, kada pocinje i osamostaljivanje. Mladi počinju uzimati čvrstu hranu sa 36-45 dana, i odvikavanje od dojenja pocinje sa oko šest sedmica nakon rođenja.Sa 12 do 16 sedmica može doci do rasprsivanja legla, za vreme sezone parenja.Neki mladi mogu prezimeti u natalnoj teritoriji i sa majkom, a tek u proleće naredne godine, potražiti sopstvenu. Prema nekim proracunima prirastaj im je oko 60%.
VII.TRAGOVI.

Kuna sa dugim telom,a kratkim nogama,najcesce se krece umerenim galopom.Pritom se obe zadnje noge istovremeno dizu i spustaju tacno u otisak prednjih.Pri takvom hodu trag cine par zadnjih nogu.Trag stopala zlatice I belice se moze razlikovati,zbog odlakanosti tabana zlatice(vidi sliku)

Izmet je valjkast,4 cm dug i 1,5 sirok,narandzasto-crven ili ridj.Obicno u njemu ima ostataka perja,dlake,semenja.
VIII....ODREDJIVANJE STAROSTI..........
Kod muzijaka je moguce po obliku polne kosti (os penis) odrediti starost.

IXSTRADANJA I ZASTITA..
Ugrožena je unistavanjem stanista,saobracajem,od drugih predatora i ranije lova.Lovila se zbog krzna koje je oduvek bilo cenjeno i u potražnji. Sada samo radi regulisanja brojnosti i kvaliteta populacije,jer za coveka nema negativnih efekata,a posebno sto Zlatica izbegava ljudska naselja i nikada nije bila poznata kao štetna za ljudske delatnosti. Vrsta se uspešno razmnožava na farmama krzna (Grzimek 1990).
Status zaštite
IUCN Crvena lista-LR - LC Ugrozenost vrste je procenjena kao niže rizicna.
CITES: Nema poseban status.
Nacionalni zakoni je stite lovostajem.
Bogu 'fala, što sam Lala Smile
 
Vasojevic
 te nemani treba pobit sve do jedne!Presrean
Ne pucaj shinko dok im ne vidis beonjaceStari
 
duskov
 kunu Zlaticu, ili bilo koju kunu ne treba istrebljivati. Ako se izanalizira šta je hrana onda se može ustanoviti i korist ove životinje.
Kuna je bilo koja, strahovit predator ali uništava ogroman broj glodara posebno miševa i pacova. Uništava i zevca ali u dosta manjem obimu. Uništavanje pacova i miševa je izuzetno korisno, ponajprije jer su oni prenosnici mnogih teških bolesti a nakon toga i velike štetočine za ljude...
Prema tome, ništa ne treba istrebljivati, već pustiti da priroda uradi svoj dio posla. Čovječji uticaj svesti na najmanju mjeru...
 
Skoči na forum:

Slične teme
Tema Forum Odgovori Poslednji upis
Kuna Belica LOV PREDATORA 201 11.02.2016. 17:26
Kuna belica STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA 1 13.10.2011. 20:05
Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 14
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,443
Najnoviji član: SSG

Poslednje vesti
14. Међународни сајам лова, риболова и ловног т...
Bogata ponuda za ljubitelje lova i ribolova na Sajmu u hali „Čair“
УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ за Сајам наутике, лова и ...
44. MEĐUNARODNI SAJAM NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


tomo vrbas
Offline
· 01.01.2024. 19:30

Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻





avatarPlaninko011
Offline
· 01.01.2024. 17:21

Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).


avatarslavaplana
Offline
· 15.12.2023. 13:46

Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo Cenzurisano što to trpimo.


avatarHunter_lovac
Offline
· 12.12.2023. 23:19

Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:13

Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:10

Pozdrav svima..


Anita Randjelovic
Offline
· 11.02.2023. 15:09

Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?


avatarLovac Stari
Offline
· 05.02.2023. 14:32

Neka ti je laka zemlja Lalo.


avataralex
Offline
· 30.01.2023. 23:30

Zbogom Lalo 💔


avatarslavaplana
Offline
· 30.01.2023. 12:36

Poslednji pozdrav Ivanu Matkovicu-Lali sa Srbijalova.

63,409,625 posete www.srbijalov.com