Lovački portal SRBIJALOV - Forumske diskusije: SRNA /Capreolus capreolus/


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
36% [20 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
18% [10 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
34% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
13% [7 Glasa]

Glasova: 56
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


INTERMAKER
Vreme

Pregled teme
Lovački portal SRBIJALOV » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA
 Štampaj teme
SRNA /Capreolus capreolus/
nenadx
 N.R.
SRNA /Capreolus capreolus,Linnaeus1755/
Engl.- Roe Deer, Nem.- Reh, Rus.- Kosulja, Ita.- Il capriolo, Fra.- Le chevreuil, Špa.- El corzo, Bug.- Srnata, Mađ.- eurpai z, Šip.- Kaprolli

EVOLUCIJA
Veruje se da su najraniji fosili srna, smešteni u matičnom rodu Procapreolus. Ovi fosili, koje su pronađene u Ukrajini, su iz perioda srednjeg miocena (pre oko 10 miliona godina). Procapreolus je evroazijski rod sa 10 vrsta u rasponu od kraja miocena do ranog pleistocena. Migracija ovog i drugih rodova ka srednjoj Evropi obeležava novi korak u evoluciji ka Capreolus srnama, za koju se smatra da je potomak bivšeg Procapreolus cusanus. Evropska i Sibirska srna u Aziji ne potiču iz ovih krajeva, gde su migrirale iz zapadne hemisfere preko Beringov prolaza između Aljaske i Sibira. Na Severnoamečkom kontinentu su postojale sve do pre 10.000 godina Preko DNK analize je poznato da su evropske i sibirske linije odvojene pre oko 2 - 3 miliona godina, a Evropska srna je malo evoluirala u poslednjih milion godina. Ona (Capreolus capreolus) je tipična vrsta faune holocena, prisutna u Evropi najmanje 600 000 godina. Sa gotovo 3000 fosilnih i subfosilnih nalaza, navodi da je to jedan od najčešćih sisara u kasnom kvartaru. U posljednjem ledenom periodu su uglavnom ograničene na Mediteranu , jugozapadu Francuske i oko Karpata.
I....KLASIFIKACIJA...........................................
Do skoro se polemisalo o broju i nazivu vrsta, navodi su uglavnom od jedne (Capreolus capreolus) do 4 :
1. Capreolus capreolus (Linnaeus, 1758.) - Evropska srna,
2. Capreolus pygargus (Pallas,1771) - Sibirska srna,
3. Capreolus bedfordi (Thomas,1908) Kineska (Mandžuriska) srna,
4. Capreolus melanotis (Miller,1911) - Severno kineska srna.
Istavovi još nisu usaglašeni,ali ipak izgleda da definitivno u Evropi i svetu postoje dve vrste srna :1. Sibirska srna / Capreolus pygargus/, sa podvrstama : C.p.ferghanicus (Turkestan),C.p.tianschanicus (Kina-Tien Shan), C.p.caucasica.(evropski deo Rusije,delovi Belorusije, Kazahstana i Ukrajine),C.p.bedfordi
2. Srna obična / Capreolus capreolus / je ovde nama važna. Na osnovu morfoloških i genetskih podataka, kao vrstu su je nedavno potvrdili Lorenzini i saradnici 2002., Randi i sar. 2004., Lorenzini i Lovari 2006. sa tri za sada priznate podvrste: C. c. italicus (Festa, 1925), C. c. garganta (Muenier, 1983) i C. c. capreolus (Linnaeus, 1758). Pritom dodaju da je C. c. caucasicus privremen naziv za velike srne severno od Kavkaza, a srne na Bliskom istoku su nazvane C. c. coxi (Harrison and Bates 1991).
Iako je ovo izgleda definitivno, biće još dosta istraživanja, da bi se došlo do svih saznanja oko podvrsta, a ovde bih naveo neke od ranijih predloga. Po Harrisonu (1968) postoje 3 podvrste: C. c. capreolus, u Evropi, C. c. coxi ,Kurdistan,Irak i C. c. armenius, Turska. Lehmann (1960) navodi : C.c, transsylvanicus, C.c, canus i C.c, whittali, ali nisu dovoljno obrađene. Pojedini predlažu za zasebnu podvrstu i britansku srnu (Capreolus capreolus thotti) koja se uglavnom, šire ne priznaje, a tamnije je obojena.Takođe u literaturi se mogu naći još i , C.c. leucotis , C.c. major,C.c. manchuricus,C .c. miyakoensis, C.c. suessenbornensis,C. c. ochracea .
II.....RASPROSTRANJENOST............................
SVET

Sve vrste srna su rasprostranjene na području - Evrope, Male Azije do severne Sirije, severnog Iraka, Irana, Sibira do 65 , severna Mongolije, Kine, Koreje.

EVROPA I KOD NAS
Evropska srna ( Capreolus capreolus ) nastanjuje Evropu, do zapadnog Sibira. Na krajnjem jugu nalazi se u Iranu. Nema ih u Irskoj, na Islandu, Korzici, Siciliji, Sardiniji i delu Grčke, Španije, Portugalije. Kod nas ih ima svuda gde ima i malo uslova za njihov opstanak, a to je oko 90% teritorije. Procenjena brojnost 2006.u celoj Evropi je 12-15.000.000, a najveća gustina je u srednjoj, dok je u jugoistočnoj i severnoj Evropi manja. U Srbiji je procenjena brojnost 110-120 000 (2010,bez podataka za KiM).
III........OPIS..........................................................
Mužijak se naziva srndać,ženka srna,a mlado lane.
Dužina od njuške do repa je prosečno 130 - 140 cm, a visina u grebenu oko 70 cm. Imaju kratak i jedva vidljiv rep, dug par santimetra. Noge su im vitke i duge, a papci crni i uzani, zbog čega se teško kreću na raskvašenom-zaledjenom terenu i dubokom snegu.
Prilagodjene su brzim i elegantnim skokovima, ali ne i dugom trčanju, te se pri dužem trčanju iscrpljuju. Odličan je plivač.
Razni su podaci o dužini života srna, pa se navodi od 8,10... godina, do 18. Kod nas je to od 13 do 15 godina. Smatra se da bi mogla i više da joj zubi nepropadnu toliko da se više nemože hraniti, te skapavaju od gladi.
TEŽINA
Težina zavisi od područja na kojem borave, hrane, godišnjih doba, fiziološkog stanja i pola (ženke su 5-10 % lakše od mužijaka). Težina obično iznosi oko 25 do 30 kg, ali dostiže 40 i više kilograma.
ZUBALO I LOBANJA
Potpuno zubalo sadrži 32 zuba, mada uglavnom ima 2 manje i to očnjake u gornjoj vilici (najčešće ih imaju mužijaci). Ali javlja se i višak pretkutnjaka, što je uglavnom nasledje davnih predaka (atavizam).Takodje javljaju se i drugi slučajevi,viška ili manjka zuba. Ove pojave mogu pomoći za saznanja o rodbinskim vezama jedinki i slično.
Mlečni zubi / formula / I - 0 / 3, C - 0 / 1, P - 3 / 3, M - 0 / 0
Stalni zubi izbijaju sa oko 8 15 meseci starosti, a tada je zubna formula : I - 0 / 3, C - 0 / 1, P - 3 / 3, M - 3 / 3.
U gornjoj vilici nema sekutiće, pa grančice koje odgrizaju, izgledaju kao otrgnute, sto je slučaj, uglavnom kod svih preživara.
Srednja dužina lobanje je 196 mm.
KRZNO
Letnja dlaka je kratka, bojno u rasponu rđasto / narandžasto / žuta , a zimska smedje / siva, duža i gušća. Lane ima na letnjoj osnovnoj boji bele pege na telu do prvog linjanja. Zanimljiva je letnja obojenost, po danu tako vidljiva (kako vidi ljudsko oko),a u sumrak neprimetna.
U nekim populacijama se javljaju ekstremne obojenosti krzna,od bele do crne.
Srna menja dlaku dva puta godišnje - u proleće i početkom jeseni, a vreme linjanja zavisi od temperature, nadmorske visine, zdravlja i starosti životinje.
Prolećno linjanje je od kraja marta do maja, a prvo se to dešava mladim grlima. Ovo linjanje je primetnije, jer zimska dlaka otpada u većim pramenovima, pa krzno izgleda šareno. Jesenje je krajem septembra i početkom oktobra, a takodje se prvo linjaju lanad i mlađa grla.
Na zadnjici je karakteristična bela dlaka, koja je leti manje uočljiva nego zimi. Ona se razlikuje među polovima, po obliku. Kod mužijaka je ovalnog, elipsastog, oblika kao bubreg, a kod ženke u obliku obrnutog srca.
ROGOVLJE - PAROGOVI
Karakteristične koštane izrasline kod mužijaka na vrhu glave-između ušiju, a veoma retko ih imaju i ženke, a i tada su obično dosta manji.
Medjutim desi se i da nose veoma lepe i velike rogove,kao na drugoj slici - trofej ulovljene srne kod Subotice.
Ove izrasline su koštanog porekla i menjaju se svake godine (vidi u uvodu), a nazivaju se rogovlje ili parogovi. Prosečna težina parogova je 500 g ( 250 900 gr ), koji sadrže oko 90g kalcijuma i 50g fosfora - elemenata bitnih za razvoj kvalitetnih rogova.
Karakteristično rogovlje srndaća je jednostavno i obično zreli primerci na glavnoj grani imaju tri paroška,a iz praktičnih razloga, javila se potreba za razlikovanjem delova roga :
A - Rožište, B - Ruža / venac, C - Ikre, D Grana, E - Prednji parožak, F - Zadnji parožak, G - Vršni parožak.
Rožište je naziv za koštanu izraslinu na lobanji (njen deo na kom raste rog) i sastavni je deo čeone kosti, obavijeno pokosnicom i kožom. Osnove rožišta neposredno nakon radjanja srastaju sa čeonom koskom.Rožište je fiziološka osnova rasta roga, a starenjem postaje deblje i niže (otpadanjem grana otkida se sloj rožišta) te menjaju i ugao nagiba. Taj deo rožišta se ne obnavlja nadoknađivanjem koštane mase nakon odbacivanja grane.
Ruža / venac, je prošireni deo na početku roga, koji izrasta iz rožišta, tj. bazni deo grane roga, koji naleže na vršni deo rožišta ili pečat / plohu. Sa godinama do maksimuma razvoja rogovlja bivaju sve veći,a nastaju gomilanjem minerala pri rastu rogovlja.
Ikre su nepravilne izrasline na grani roga, nastale gomilanjem materija na kraju izrastanja rogovlja (nestajanjem krvotoka-odozgo nadole). Ako je to gomilanje slabije, manja je i ikričavost. Između njih su uzdužni kanali-vertikalna udubljenja, nazvani brazde, koji su otisci spoljnog krvotoka iz perioda rasta rogovlja.
Grana roga je osnovni deo roga, nastavak ruže, na kom izrastaju parošci. Parošci su sve izrasline na grani duže od 1 cm. Prednji parožak, je izraslina roga na grani ka napred. Zadnji parožak je izraslina ka nazad (ka telu), a vršni parožak, je izraslina na vrhu grane.
Tipično rogovlje zrelog srndaća ima tri paroška i naziva se šesterac. Više od ovoga je retkost, mada može biti osmerac,deseterac itd.
Rogovlje se naziva pravilno,ako na oba roga ima isti broj parožaka. Takodje se stepenuje zavisno od broja parožaka, te po njima dobija odgovarajuće nazive.
CIKLUS RASTA ROGOVLJA
Rastući rog zbog vlastitog krvotoka i bogate inervacije živcima u potpunosti se smatra zasebnim organom.
Srndać obično odbacuje rogovlje tokom novembra ( oktobra - decembra) a novi počinju da rastu decembra-januara. Znači sa malom pauzom, za razliku od ostalih cervida, kojima rast počinje odmah nakon odbacivanja. Rast traje oko 90 dana, a mineralizacija još oko 15 dana. Zatim sledi odumiranje i čišćenje basta, tako da obično do početka maja rogovlje bude očišćeno. Uobičajno kod najmladjih, bast se očisti najkasnije - čak u julu kod naj perspektivnijih. Medjutim i kod onih koji kasne u razvoju, te im rožište izraste tek u proleće, očiste rogovlje tokom letaKako se pomera starost grla, tako se pomera i period čišćenja, a zreli srndaći ranije čiste rogovlje - ponekad još u martu.
Ciklus rasta se odvija po određenim pravilnostima, koji međutim nije uvek striktan, jer mnogo faktora utiče na njega. On je u neposrednoj vezi sa polnim ciklusom mužijaka i odvija se pod uticajem nervnog i endokrinog sistema ( Minkačevič, 1964.Sempere i sar.1998, Price, Allen,2004.).
Nadalje na rast rogovlja utiču : biomasa, zdravstveno stanje, gustina populacije, odnos polova, starost, genetika i mir u staništu ( Hromas, 1962,Vach,1993, Hromas, Nolens,2000 ), količine i nutritivne vrednosti hrane ( Bobek,1977 ), temperature, količine sunčanih sati, trajanje i visina snega ( Gačić,2005 ), socijalni status - hijararhisko mesto ( Zejda,Bauerova,1999 ) i brojni endogeni i egzogeni faktori.
Boja rogovlja zavisi od par elemenata. Sveže očišćeno rogovlje od basta sadrži ostatke krvi, koji pri dodiru, te reakcijom sa biljnim sokovima od drveća, žbunja...na kojima srndać čisti bast, oksidacijom dobija boju. Specifična boja zavisi od sastava tih sokova, pa je primećeno recimo, da od leske dobija ljubičastu nijansu, od joh(v)e ridju, bršljana i bora tamno-mrku, itd. Ako nema mogućnosti ili nemarno čisti rogovlje na biljkama, oni budu prljavo-beli. Takođe boja i njen intezitet zavise i od strukture roga, te će porozniji primiti i zadržati više boje, a suprotno će se desiti na gušćim, koji su srazmerno i teži.
RAZVOJ ROGOVLJA
Spolja vidljiv rast rogovlja počinje posle 3 meseca starosti laneta,a završava se sa 5.Na slici je lobanja laneta starog 4 meseca.
Nadalje rastu prvi roščići (kvrge), čiji se rast završava sa starošću laneta od 7 do 9 meseci, a retko su duži od 2 cm. Nakon dva meseca (februar-mart) ih odbacuju, te kreće rast sledećih.
U slučaju nepovoljnih uslova, kao što su jaka zima, mrazevi, loša i nedovoljna ishrana, gubitak majke...ovaj proces se dosta odloži (do godine starosti). To su slabe jedinke, a česta pojava istih, naročito iz godine u godinu, ukazuje na lošu populaciju i životne uslove.
Kod izuzetno jakih se desi da izrastu 3 do 9 cm i čiste ih kad i odrasli.Oni mogu biti i ikričavi, ali prvi roščići nikad nemaju ružu, po čemu se razlikuju od ostalih šilaša.
Srndać godišnjak (1+), nosi druge rogove i to su najčešće šilaši,ali mogu biti i vilaši pa čak i šesterci, sa rogovima dužim od ušiju, kod izuzetno perspektivnih, a tada je prednji parožak uvek duži od zadnjeg.
Šilaš ima izrasle samo grane.Vilaš je uvek sa prednjim paroškom na grani.
U drugoj godini je najčešće vilaš, a tada je isto prednji parožak duži od zadnjeg.
U trećoj godini pa nadalje moraju biti šesterci, a sve češće su zadnji parošci duži od prednjih.
Lovna privreda je došla do gazdinske starosti, na osnovu dostizanja maksimuma rasta rogovlja, od 6 - 7 godina, mada ponekad u uslovima intezivnog prehranjivanja i odgovarajućim dodacima u ishrani, vrhunac razvoja rogovlja se može desiti i ranije,već sa 3- 4 godine. Nakon toga težina, masa...opada. Kod nas u Bačkoj i Banatu rogovlje dostiže svoj maksimum rasta u šestoj godini, u sedmoj su već primećeni znaci opadanja i prestarelosti, što je slučaj u većem delu zemlje,ili sa razlikom od godinu dana.
Oblik rogovlja se prenosi genetski, a jačina (masa,dužina...)zavisi od više faktora, ali nikako samo jednog od njih.
Nepravilnosti rogovlja
Nepravilnosti su svi atipični rogovi. Nasledne nepravilnosti su veoma retke, pa i nemaju neki veliki značaj za selekciju, ali srndaći koji nose takvo rogovlje lovci odstreljuju.Nepravilnosti su najčešće uzrokovane smetnjama u rastu, ozledama čeone kosti i rožišta, ozlede tela, rogova u bastu, upalni procesi, hormonalni poremećaj itd. Neki od ovih poremećaja dovode do stalnih nepravilnosti, a neki do privremenih. Neki su nasledni, a neki ne.
Razne nepravilnosti kao što su srašćeno rožište, srašćeni rogovi, 3 ili više grana isl. su posledice smetnji u rastu preloma lobanje ili rožista, teške ozlede tela ili kostiju.Ove promene su trajne, ali ne i nasledne.
Smetnje u izmeni materija (najverovatnije kalcijuma) dovode do takozvanih ovnovskih i svrdlastih rogova.Ove promene nisu trajne i nasledne.
Tupi - obično tamni na vrhovima zaobljeni rogovi, su posledica smrzavanja, a promene nisu trajne i nasledne.
Polomljeni - kalemljeni rog, sa više parožaka i grana (ali iznad ruža) su posledica oštećenja rogova u bastu. Promene nisu trajne i nasledne. Višak rožišta i rogova su posledica ozleda čeone kosti.Nepravilnosti su trajne,ali ne i nasledne.Povrede nožne kosti dovodi do nepravilnog izrastanja roga na suprotnoj strani tela....
Perika-su rogovi koji su uvek u bastu i stalno rastu u nepravilnu masu, posledica su hormonalnih poremećaja-ozlede testisa,žile penisa....Tada ne dolazi do okoštavanja... Najčešće srndać ugine nakon 2 do 3 godine.
ČULA
MIRIS : Ovo im je najrazvijenije čulo, posebno izraženo pri čistom i vlažnom vazduhu. Pritom iskustveno reaguje na sumnjive - nepoznate i prepoznatljive mirise. Srna ima nekoliko puta veći epitel od čoveka, tako da uz pomoć strujanja vazduha i pogodnog terena, može da razlikuje mirise na više stotina metara.
SLUH : Odlično razvijen. Frekvenciju ultrazvuka koju čuje iznosi preko 50.000Hz (čovek do 20.000Hz). Primer - neoprezan hod, u povoljnim uslovima čuje na 200 do 300 metara. Izvrsno razlikuje poznate zvuke, te na njih reaguje iskustveno.
VID : Moglo bi se reći najslabije razvijeno čulo.Vid je slabo razvijen jer je njeno oko astigmatično pa vidi samo veće i pokretne predmete i to nejasno.Sam položaj očiju na glavi, kazuje da vidi šire (veći ugao vidnog polja),medjutim gradja oka je prostija od čovekovog, pa nevidi plastično sliku (bez dubine i oštrine).Teško razlikuje mirnu-statičnu sliku, ali zato najbolje, čak izvanredno opaža pokrete.
OGLAŠAVANJE : Oglašavanje srna je uvek jednotaktno, modulirano duže ili kraće.Ljudskom uvu prepoznatljiva skala, se sastoji od nežnih i mekih do tvrdih i grubih, jakih, dubokih glasova. Preko takve skale srna potpuno izražava osećanja, strah, bol, znatiželju, uznemirenost.,te preko nje i komuniciraju. Tip glasanja je uslovljen polom, starošću, fiziološkim stanjem i stepenom uznemirenosti.
Baukanje je najpoznatije oglašavanje ove vrste, koje se može lako zameniti sa lavežom psa. Orijentaciono poredjenje onomatopeje srna - pas, bi bila Bau - Vau. Ovako se oglašavaju kada su uznemireni i iznenadjeni nepoznatim zvukom, mirisom, često i pri samoj sumnji da je nešto sumnjivo blizu, a nevidi ga. Baukanje označava i da je teritorija zaposednuta. Medjutim, često mladi srndać, pri prolećnoj ispaši dugo i glasno bauče više iz ponosa i prkosa, nego izričite opasnosti. Zreli srndać (4- 6 godina) baukne kratko 3 do 5 puta, a najstariji - iskusni obično jednom kratko, duboko, ne mnogo glasno. Srna koja vodi mlade je prilično oprezna i ćutljiva. Stare srne imaju običaj da pre ispaše, naoko bez razloga bauču. Samice to rade i na livadi, te znaju da se dovikuju sa drugim do kasno u noć.Ovo je izraženo pri gušćim koncetracijama srna na odredjenim terenima. Šumske srne češće bauču od onih sa otvorenih terena. Ako pri jutarnjem dočeku srndać baukne, osetivši ili primetivši čoveka, teško se može očekivati da se pojavi, tada ce najčešće šumskim stazama otići na mesto dnevnog boravka u gustiše. Suprotno pri sličnoj popodnevnoj situaciji ima šansi čekati ga.
Piskanje - Srna i lane se javljaju sa PIIAA,PIIII,PIIIIP.Često se lane pri bolu oglašava sa FIIIPH i to u više nijansi. Lane može razlikovati glas njegove majke od drugih , dok majka srna teško razlikuje krik svog, od drugih mladih. Ženka se u vreme parenja oglašava sa FIIIP, zvukom koje lovci koriste pri dozivanju srndaća kada ga love. Razne varijacije ovog zvuka imaju i različita značenja, koja se upoznaju osmatranjem i iskustvom.
ŽLEZDE
Mnoge vrste iz reda papkara imaju dobro razvijene kožne žlezde, koje se zavisno od vrste, morfološki razlikuju. Veličina lojnih žlezda zavisi od raširenosti i gustoći dlačnog pokrivača, kao i regionu u kom se nalaze na telu i hormonalnoj regulaciji ( Montagna 1962, Prasad i Sinha 1979, Bullough i Laurence 1960). Za obeležavanje teritorije i druge oblike mirisne komunikacije služe se kožnim žlezdama. Ima tri karakteristične žlezde.
A- Čeone žlezde nalaze se između i ispred rožišta (procesus cornualis) čeonih kostiju, samo kod srndaća, koje kao i tarzalne pokazuju dva različita tipa žlezdanog tkiva predstavljene lojnim i mukoznim žlezdama. Samo područje žlezda je ovalnog oblika, promera oko 1,5 cm. Sa njom mužijak obeležava teritoriju mirisom, trljanjem o šipražje isl.. One u vreme parenja pokazuju aktivnost i punjenost žlezdanim sadržajem. Takodje tarzalne i čeone žlezde su nešto drugačije građe. Njihova aktivnost tj. punjenost sekretom je u vreme parenja srndaca očigledna, što ukazuje na njihovu mirisnu aktivnost.
B- Druga žlezda je Tarzalna žlezda (gll. tarsalles) takođe, na zadnjim nogama sa spoljne strane, neposredno ispod članka. I ova žlezda ostavlja mirisni trag, a uočljiva je po karakterističnom čuperku duže dlake. U tarzalnoj žlezdi su dva tipa žlezdanog tkiva. Ove žlezde obuhvataju ovalno područje zadebljale kože prečnika do 3 cm. Pigmentacija ovih dlačica može biti različita i kreće se od tamne do svetlo smeđe. Područje žlezde je omeđano prstenom tamno pigmentisane kože dok je središte svetlo.
C- Jedna je između prstiju zadnjih nogu. Kod nekih vrsta ove žlezde se javljaju u vidu malog kožnog nabora ( Pocock 1910) sa cikličnom sekretornom aktivnošću koje imaju izrazitu ulogu ostavljanja mirisnog traga ( Atoiji i sar. 1988), a po kojoj se jedinke traže. U međupapčanom prostoru (regio interdigitalis) zadnjih nogu, žlezdano tkivo formira vrećicu veličine osrednjeg lešnika, unutar koje je gust sekret. To su specijalizovane kožne žlezde, vrlo aktivne u vreme parenja što se može zaključiti po dobroj punjenosti sadržajem.Takođe prilikom bega, papci se više šire i ispušta se više tečnosti, te je miris intenzivniji i ostaje prepoznatljiv po nekoliko dana, ostalima kao upozorenje.
IV.......ŽIVOT............................................
STANIŠTE

Ranije predstave o tipičnom staništu su umnogome promenjene.Iako se o ovome mogu razvijati razne teze, činjenica je da normalno živi u stepskim, šumskim, primorskim i svim prelaznim uslovima. Pritom menja neka ponašanja, ali osnovne fiziološke osobine i ponašanje ostaju isti, što uglavnom govori o prilagodljivosti ove vrste. Ovo nameće mišljenje da su srnama na određenom prostoru osnovni uslovi hrana, voda i mir. Ipak, ako bi se moralo definisati, tipično stanište srne su šume prošarane livadama i mozaik livada, poljoprivrednih površina i šumaraka - manjih šuma.
TERITORIJA
Srna je izrazito teritorijalna, čak i u različitim životnim sredinama i pri različitim gustinama populacija ( Hewison i sar.1998 ). Životni prostor im je relativno mali i vezane su za njega celoga života. Uobičajna teritorija je veličine u rasponu 10 - 200 hektara, a moglo bi se reći da obično najveći deo života provede na 80 do 100 hektara. Neka ispitivanja kažu da skoro 50 % srna, provede život na prostoru od 100 ha (1 km2). Pritom je teritorija mužijaka obično nešto veća od ženkinih. Veličina teritorije i dužina trajanja dominacije jedinke na odredjenom terenu, zavise od kvaliteta staništa, brojnosti populacije, starosne strukture, spoljašnih činioca itd.
Samo nedostatak hrane, vode, elementarne nepogode, uznemiravanja....ih nateraju da napuste svoju teritoriju. Zabeležena su, mada retka udaljavanja od čak 60 km.Sem toga u zavisnosti od stepena boniteta staništa, radijus kretanja srne iznosi od 1 do 10 km.
Tako su prisutne i periodične migracije. Zimi u potrazi za hranom i zbog dubine snega, ili leti pri suši u potrazi za vodom itd.
Nadalje, kod srne kao zoološke porodice je izražen selidbeni nagon, ali je različitog intenziteta kod vrsta. Recimo kod sibirske srne je najizraženiji i iznosi nekoliko stotina kilometara,a kod naše evropske srne taj nagon je znatno slabiji. Ovaj nagon je opravdan zbog potrebe genetske raznolikosti u populaciji, mada se kratkoročno ne predviđaju negativni uticaji, dok dugoročno smanjena genetska varijacija i mala razmena jedinki može dovesti do lošeg delovanja na populaciju. Zato treba uzeti u obzir mere za poboljšanje migracija između populacija. izbegavanjem fragmentacija istih. Ovome pozitivno doprinosi i navika ove divljači kada su mladi i prestareli naterani proganjanjem od jačih da potraže svoju teritoriju...
Za zdravu populaciju veoma je bitan odnos brojnosti i kvaliteta staništa.
Na jednoj površini se mogu naći i preklapati teritorije jednog odraslog - dominantnog mužijaka, jedne ili par ženki, a u određenim uslovima tu se ubaci neki mlad srndać, koga dominantni uglavnom proganja.
Ženka obeležava svoju teritoriju urinom, što je izraženije pred lanjenje.Tada na tom prostoru netrpi drugu srnu, a i mužijak ga izbegava. Pri većoj brojnosti dolazi do sukoba medju ženkama, a neke su prinudjene da zauzmu lošiju poziciju, koja opet može dovesti do gubitka mladih. Ženka održava teritoriju u rasponu od godine do godine i često se preklapa sa drugima oba pola, ali je ne brani uvek dovoljno, a najizraženija im je teritorijalnost oko lanjenja, kada im je teritorija i najmanja. Mlade ženke (do druge i treće godine) mogu podeliti teritoriju sa majkom ili otići u potrazi za svojom.
Dominantni srndać pokazuje veliku prostornu stabilnost, za razliku od ostalih. U šumovitom planinskom staništu razni faktori mogu uticati na mužijakovo teritorijalno kretanje i njegovu teritoriju tokom cele godine.To su uzrast, brojnost, odnos polova, kvalitet staništa, godišnje doba
Teritorijalnost mu je najviše izražena od aprila do avgusta, kada ( i do XI meseca) svake noći obeležava uvek isto drvce ili žbun, na rubovima svoje teritorije. Zimska veličina teritorije mužijaka može biti ista kao i letnja. Neteritorijalni mužijaci imaju veći raspon kretanja koji se preklapa sa nekoliko teritorijalnih muškaraca. Često se godišnjaci okupljaju na prostoru koji starijima iz više razloga neodgovara. Mladi su tu najkasnije do početka parenja kada ih snažniji agresivno proganjaju. Ovo može pri prenaseljenosti da dovede do povećane pojave dugmetaša, pa je učestalije proganjanje koje značajno utiče na razvoj mlade životinje, te i razvoj rogovlja.
Uopšteno teritorija se može održavati do tri godine, retko duže. Često se tolerišu izvan osnovne teritorije, naročito pri hranjenju.
Zimi veličina teritorije može biti zavisna od uslova okoline, a socijalni činioci mogu odrediti visok stepen individualne varijabilnosti tokom teritorijalnog i reproduktivnog perioda.
NAČIN ŽIVOTA - PONAŠANJE
U osnovi nije društvena životinja, mada postoje određena socijalna udruživanja, pa žive usamljeno ili u grupama, zavisno od pola, godišnjeg doba itd.
Mužijaci - srndaći netrpe društvo drugih pripadnika svoje vrste, a posebno istog pola. Ovo je najizraženije u proleće, kada već u aprilu zbog izraženog teritorijalnog ponašanja, svako grlo zauzima svoju teritoriju.
Ženke - srne se u proleće izdvajaju iz matičnog krda, rađaju mlade, a jesen i zimu provodi sa njima ( porodica ) do sledećeg proleća.
Samo u kasnu jesen i zimi, do proleća u određenim uslovima se formiraju krda sastavljena od 2, 3.. i više porodica, kojima se mogu priključiti i mužijaci.
Tada se mogu videti grupa od 4 do 20, pa čak i 60 primeraka, obično na otvorenim poljoprivrednim područjima ( preko 25 jedinki po kvadratnom kilometru gde se iznosi dosta hrane ). Treba ipak reći da srna izbegava život u većim socijalnim formacijama. To udruživanje je nagonsko i opravdano, zbog uticaja negativnih spoljašnjih faktora i pruža im osećaj sigurnosti,kada nemaju veliki izbor skrivanja itd. Krdo vodi po pravilu iskusna srna koja ima lanad i u njemu vlada unutrašnja organizacija, koja ga održava na okupu. Najtrajnije je porodično krdo koje već ima razvijene odnose između jedinki, a to je srna sa svojim podmladtkom, sve ostalo je privremenog karaktera i može se rasturiti u svako doba. Srna tek pred lanjenje prekida vezu sa prošlogodišnjom lanadi.
Iako se mogu naći razne informacije - generalno srna je i dnevna i noćna životinja. Celodnevno posmatrajući srna tokom dana uzima hranu u 8 do 11 intervala, pa često u mirnim staništima uzima hranu i po danu na otvorenom.
Ritam kretanja i ishrane je dosta povezan sa izlaskom i zalaskom sunca pa postoje Izraženi periodi, rano ujutru, popodne i u večernje sate. Nadalje zavisi od količine i kvaliteta hrane, zatim godišnjeg doba, temperature, padavina, broja i sastava populacije, stepena uznemiravanja Tako u mirnim područjima, ali u nedostatku kvalitetne ispaše, više puta dnevno izlazi na otvoreno - mada su kombinacije razne, pa na ritam ponekad odlučuju više faktora, ali i iskustveno reagovanje same jedinke. Recimo stariji srndać ima uvek manju teritoriju, strogo omeđanu oguljenim stabljikama i najviše vremena provodi u gustišima brsteći, a retko izlazi i tada na manjim livadama prošaranim grmljem i slabo preglednim terenima.
Leti se na ispaši može videti ženka sa srndaćem, ali su to po pravilu mladi i srednjodobni. Kada se očekuje promena vremena, slabije se kreću, te ne izlaze na livade, a nakon prolećnih i letnjih kiša, izlaze na otvorene prostore.
Može se reći da je srna proganjana brojnim neprijateljima, izgradila instinkt za samoodržanjem kojem neki pored morfoloških osobina pripisuju i lukavstvo, naročito kod starijih srndaća.
U Evropi se uzgajaju I farmski, radi proizvodnje mesa.
V........ISHRANA..................................................
Zbog buraga sa siromašnom faunom, traži lako svarljivu, biljnu hranu bogatu belančevinama . Zato je u ishrani izbirljiva. Najdraža joj je paša na dobrim livadama, deteliništima, šumskim čistinama i proplancima. Lako svarljiva i energetski bogata hrana, bez velikog sadržaja celuloze, dovodi do bolje telesne kondicije i većeg stepena rasta rogovlja (Fruzinski i sar.1982., Duncan i sar.1998.,Petoilis,Beazaitis, 2003).Takođe srna je veoma osetljiva na nagle promene u ishrani - kako u vrstama hraniva, tako i količinama.
Takođe brsti lišće, pupoljke i mlade izbojke drveća, list i grančice jasena, javora, hrasta, bresta, vrba, bagrema, leske..,od četinara jele, borazatim gloga, zove, bršljena, kupine, koprive Posebna su joj poslastica mlada bukvica, žir, kesten, divlja jabuka, kruška.. i gljive.
Od poljoprivrednih kultura joj odgovara bela detelina, zob, bob, sirak, stočni kelj, repa
Zimi sa stvorenim zalihama sala i uspavanim buragom se zadovoljava relativno malom količinom hrane.Tada može izdržati i po nekoliko dana bez hrane, a zadovoljava se kupinom, odgrizanjem izbojaka i grančica lisćara i četinara, pase suvu hranu, uzima lišaje, mahovinui žir koje nađe raskopavajući sneg.
PRIHRANA/PREHRANA
Potrebe za dodatnom ishranom srna se javlja iz vise razloga. Povećana brojnost srna, ali i konkurentnih vrsta u ishrani dovodi do nedostatka, pa čak i nestanka potrebnih biljnih vrsta za ishranu. To i želja ljudi - tačnije lovaca, da ih imaju što više i na relativno nepodobnim staništima, neminovno dovodi do intezivnog prehranjivanja. Nadalje potrebe za hranivima su različite tokom godine kod divljih preživara, a odredjena staništa im to nemogu pružiti.
Jesenji period je odlučujući za stvaranje zaliha sala za zimu, pa sa prehranom treba početi odmah nakon perioda parenja..Ona je intezivnija tamo gde nema dovoljno potrebnih i kvalitetnih prirodnih hraniva.
Zimi zavisno od vremenskih i prehrambenih uslova, naročito pri dugotrajnim ledenim danima treba pomoći divljači. To pomoći znači ne preterivati, jer bitnija je kvalitetna od kvantitetne prihrane, a ako se počne, nesme se prekidati. Naime srne su se evolucijom prilagodile stanišnim i klimatskim uslovima sredine u kojoj žive, a zimi se prirodno smanji aktivnost buraga, pa aktiviran remeti prirodni ciklus te traži količinski više hrane od potrebne u tom periodu. Zimi, naročito u drugoj polovini su bitni biljni proteini, za razvoj ploda te vitalnost laneta, a srndaću za rogovlje.
Neka hraniva imaju odredjene prednosti nad drugim, ali i mane. Cilj je doći do ekonomične, ali prilagodjene nameni, potrebi, skladištenjua u praksi se koriste uglavnom kukuruz, ovas, zob, ječam,raž,soja,čičokai u novije vreme koncetrovana hrana.
Kukuruz ili žito su visoko hranljivi, ali ih srna nemože svariti ako ne pojede izvesnu količinu grube balastne-vlaknaste hrane (izbojci grančica). Poznati su slučajevi uginuća srna koje su se najele samo kukuruzom, a zimi prihranjivane samo kukuruzom, naprave više štete šumi od onih koje se neprehranjuju. Seno i lisnik su klasična - dobra hraniva, ali ako nisu kvalitetni, divljač ih i neuzima. Ako samo njih jede, srni su potrebne enormne količine ovog hraniva. Seno, lisnik i žitarice sadrže 10 do 20 % vode pa se nemogu dovoljno svariti bez obezbedjivanja velikih količina vode (može se izložiti na snegu, ali ako se brzo nepojedu, propadaju). Glavice suncokreta ako se izlože na snegu, srne rado jedu, ali se teže naviknu na njih, a po hranljivosti jedna glavica zamenjuje naramak lisnika. Za srne najprikladnije su sočne krtolaste i korenaste biljke i silaža (sadrže 70 do 90 % vode). Silažu divljač rado jede, fiziološki je veoma prikladna, ali se brzo smrzava i opterećuje skladištenje Vremenom se došlo do određenih saznanja i o različitim mešavinama hraniva potrebnih za optimalnu prihranu srna, mada često baziranim na potrebama domaćih ovaca i koza (iako određene razlike u metabolizmu postoje).
Jedna od korišćenih mešavina.
F.Vogt je još tridesetih godina prošlog veka, enormno uvećavao telesnu i trofejnu masu u ograđenom prostoru hraneći ih visoko belančevinskom hranom, koja se sastojala od 50 % kukuruza, 30 % sezamovih pogača i 20 % kokosovog brašna. Neki su tome kasnije dodavali minerale itd.
Zavisno od namera ipak bi najracionalnije bilo stalno poboljšavanje prirodnih prehrambenih mogućnosti, a prihranu prilagoditi uslovima u lovištu. Poboljšanjem istih sadnjom odgovarajućih biljnih vrsta isl., se najmanje utiče na prirodni instikt, potrebe,...divljači. Međutim i pored određenih nedoumica o potrebi prehrane, ona je postala ustaljena na najvećem broju staništa srna. Ovo ima opravdanje, jer kao što je spomenuto, pravilnom prehranom, na lošim populacijama se postiže izenađujuće dobar porast opšteg kvaliteta - kako fizičke kondicije, tako I trofeja. Tako se pored raznih primera je na jednoj posmatranoj populaciji, telesna težina grla povećala do 47 %, a trofeja do 100 %.
Hranilišta treba postavljati na osunčanim mestima, zaklonjenim od vetra i uznemiravanja.
MINERALI
Prihrana mora da zadovoljava potrebne minerale i vitamine za normalno funkcionisanje organizma, te rast i masu rogovlja.
Svi minerali su esencijalni, a nedostatak nekih dovode do većih poremećaja, ali i utiču jedni na druge. Pritom se kalcijum i fosfor navode kao bitni elementi. Magnezijum, kalijum i sumpor su takođe važni , ali ih ima dovoljno u uobičajnoj ishrani, kao i drugi mikroelemenati : gvožđe, bakar, cink, mangan, kobalt, jod, selen, aluminijum.Kalcijum I fosfor su od ukupne količine u organizmu najviše zastupljeni u kostima (Ca- 99%, P- 80%). Unos količine minerala zavisi od godišnjeg doba, starosti, pola a prosečne dnevne potrebe su 5g - Ca i 4g - P. U periodu rasta rogova, visokog graviditeta, razvoja mladihpotrebe za njima se povećavaju do 50 %, a ženkama koje doje i do 100 %. Iskoristivost fosfora i kalcijuma iz hrane je oko 40 %, a zanimljivo je da se uglavnom fosfor nalazi više u buragu tokom cele godine na nekim prostorima, što se pripisuje intenzivnijom ishranom sa pšenicom i kukuruzom, pa se treba povećati prihrana senom-lucerkom. Kalcijum se uglavnom dodaje i u obliku stočne krede, a fosfor je većinom u zrnastoj hrani i mekinjama. Potrebe kod srneće divljači za Ca i P nisu tako izražene kao kod jelena.
VITAMINI
Ispitivanjem je utvrđen značaj vitamina, pa su recimo u vreme rasta rogova kod srndaća potrebni vitamini D i A, a zajedno sa vitaminom C oni su preduslov za dobro korišćenje mineralnih materija od kojih se grade rogovi. Vitamin D je bitan za formiranje kostiju kod mladih i održavanje strukture kod starih. On reguliše kalcijum I fosfor u krvi, a netaloži se u organizmu, pa je bitno stalno unošenje i sunčevo zračenje. Ima ga u senu sušenom na suncu. Vitamin K je potreban za normalno zgrušavanje krvi, a srna ga unosi preko zelene hrane. Vitamin A je potreban za vid, nedostatak dovodi do težeg prilagođavanja na tamu, upale pluća, kamena u bubregu, neplodnosti, pobačaja Za srne vitamina A ima najviše u toku vegetacije u zelenim hranivima, a zimi u osušenom senu sa zelenom bojom, lucerkinom brašnu i senažnom senu. Vitamin E smanjuje oksidativna dejstva, razlaganjem nekih materija u tankim crevima, a dobija ih preko žitarica, zelene i sušene lisnate mase.
SO I VODA
So i voda su potrebni za pravilnu razmenu materija, a njihov poremećen odnos se negativno odražava na rast, razvoj i opšte funkcionisanje.
Potrebni mikroelementi su natrijum (Na) i hlor (Cl), koje dobijaju preko soli, ali nedovoljno ishranom, pa se daje srnama u obliku krupica, pomešana sa hranom isl. So poboljšava metabolizam tj. doprinosi boljem iskorišćavanju hrane. Održava potrebnu ravnotežu kiseline i baze u organizmu, osmotski pritisak i protok vode. Hlor je sastavni deo želudačne kiseline te neophodan za varenje. Stočna so sadrži i jod, koji je na našim prostorima deficitaran. Smatra se da je dnevno dovoljno 1- 1,5 g po jedinki, a orijentaciono se preporučuje iznošenje 1 kg po grlu godišnje - kamene / briketirane / stočne soli u pripremljenim solištima, koja se rasporede na svakih 50 ha. So je potrebna srnama tokom cele godine, a naročito zimi.
Voda je veoma bitna svim živim bićima, a posebno preživarima. Kod njih je želudac složen, pa za normalno odvijanje procesa varenja u buragu mora da ima 80 % vode i leti i zimi, a najbolje je da su to prirodni izvori. Delove staništa koji izgube vodu, srne napuštaju. Za vreme sušnog leta nedostatak izvorske vode u planinama nadoknađuju rosom, a u slučaju jače suše migrira ka vodotocima.
VI.......RAZMNOŽAVANJE..................................
Mlada ženka - srna je sposobna za parenje sa 14- 16 meseci, mada obično polnu zrelost stiče posle godinu i po dana, a mužijaci efektivno učestvuju u parenju posle navršenih dve ili tri godine života. Ženka srna je monoestrus, što znači da ima jedan seksualni ciklus godišnje. Sve ostale vrste cervida su polioestrus i imaju ponovljeni seksualni ciklus,kod srna kojima se etrus nije javio na vreme ( mlade- prošlogodišnje itd.), javlja se najčešće u novembru - decembru, a zbog embriotenije se istovremeno lane srne koje su parene u julu i novembru. Ženke imaju vime sa četri sisa. PARENJE
Parenje je kod nas najčešće druga polovina jula i traje uglavnom mesec dana. Znači ne sve u isto vreme,a obično se mlade kasnije pare. Period parenja se dešava u isto vreme i u ravnici i u planini, a lanjenje je nešto kasnije u planini. Ako je vreme hladno i kišovito parenje kasni. U periodu parenja aktivnost im je povećana, pa su aktivni tokom celog dana i noći, a netrpeljivost im je veoma izražena,te su česti sukobi za teritoriju i ženke. Najčešće se bore srndaći slišni po snazi, a retko se završavaju tragično. Pri dobrom odnosu polova i starosne strukture, mladi retko uspeju da opare ženku.
Mužijak je poligamni - pari se sa više srna, ali ne formira harem kao jelen, te je pogrešno mišljenje da je srndać monogamna vrsta, jer pari jednu pa zatim, na svojoj teritoriji traži drugu. Tada srndać često ostavlja miris žlezda mlateći rogovima po grmlju, ali i travi, čak i zemlji, kao način privlačenja partnera. Kada pronađe srnu, obično se teraju 2 do 5 dana do sparivanja .Teranje je ustvari uslovno rečeno udvaranje, kada mužijak pokušava da opari ženku, koja mu to dozvoli u najpogodnijem trenutku za oplodnju.
Tokom udvaranja, kada mužijaci prilično agresivno jure ženke, često ugaze travu ostavljajući karakteristicne utabane staze, obično oko žbunova u obliku osmice pod nazivom srneća kola ( prstenovi). Polni žar srne traje 3 do 7 dana, a sam čin sparivanja 3 do 10 sekunde, ali se ponavlja više puta.
Čim ženki opadne polni žar, srndać je napušta i traži drugu. Pri dobrom odnosu polova mužijak oplodi 2 - 3 ženke, ako je više ženki, više ih i oplodi, pa se može ponekad videti srndac sa dve srne. Međutim pri velikom rasponu u odnosu polova, tj. Enormnom višku ženki dešava se i da se neke neoplode, a u parenju učestvuju mladi ili nekvalitetni mužijaci, što se negativno odražava na kvalitet populacije.
RAZVOJ EMBRIONA
Evropska srna je jedina vrsta artiodactyla ( kopitar - parnoprstaš ) sa fenomenom kašnjenja implantacije ( biološki poznata kao embrionalna diapauza ). Nakon što je jaje iz jajnika ženke oplođeno spermom mužijaka, ono putuje u matericu i ostaje pet meseci 'plutajući' unutar materice. Za to vreme ćelije embriona se podele i množe vrlo sporo. Za razliku od drugih vrsta ( uključujući i one s odloženom implantacijom ), embrion kontroliše svoj rast u materici. Na kraju decembra ili početkom januara, kada je embrion dug nešto više od 0.3 mm, genetski programiran se ponovno aktivira šalje poruku majci u obliku belančevina, te počinje dejstvo hormona (uglavnom estrogena), koji omogućavaju nakon kratkog perioda vrlo brz rast. Embrion prilazi unutrašnjem zidu materice, stvarajući vezu sa majkom kroz posteljicu.Tako normalni fetusni rast traje još 5 meseci.
Odložena implatacija je vrlo uspešna strategija razmnožavanja srna.Parenje se odvija jula, kada su na vrhu telesne kondicije, zbog bogatstva, kvaliteta, količine i raznovrsnosti hraniva, pa bi se moglo reći da su tada i najplodniji. Tokom jeseni dok je embrion (zametak) još plivajući, a obično nose dva mlada, srna dobija rezerve hrane, ali skoro da ništa neodlazi na plod. Ženka tada ima dovoljno rezervi da prodje kroz zimu, kada je siromašnija ishrana. Tako mladi dolaze na svet kada je klima povoljna, a majci na raspolaganju bogata ishrana. To omugućava i ženkama koje su se kasnije parile da donesu na svet mlade, kad i one ranije parene.Obično od broja rasplodnih ženki oko 90 % bude oplodjeno, ali u idealnim uslovima i dosta više.
LANJENJE I MLADI
Gravidnost srne traje od 260 do 280 dana (273 - 294 dana, uključujući i 150 dana odgođene implantacije blastociste) Kod većine drugih vrsta cervida (jelena), period gestacije traje oko 7 meseci, dok kod srna 10 meseci, a mladi se rađaju maja, ali dosta i početkom juna sledeće godine. Srna teritoriju zauzima krajem marta, a najkasnije 3 sedmice pre lanjenja. Bremenite su agresivne, naročito prema drugim ženkama i drže se dalje jedna od druge, dok srndać uglavnom poštuje njene granice teritorije. Zrela srna olani obično dva laneta suprotnog pola, a veoma retko do tri. Mlade koje se prvi put lane imaju najčešće jedno lane.
Težina lanadi je obično 1, 2 do 1, 7kg. Boja krzna im je crvenkasto - smeđa, sa dosta belih tačaka na obe strane tela.
Dobra srna majka, ostavlja skrivene mlade na dobro zakorovljenim i mikroklimatski pogodnim mestima, u početku često odvojene, koje obilazi nekoliko puta dnevno, nakratko i vrlo oprezno radi dojenja i nege mladih.Time štiti mlade neprenoseći miris na njih, koji bi predatori lako osetili. Udaljava se od mladunčadi na udaljenost sa koje može čuti pisak-zvuk laneta kada je ono u opasnosti. Upravo je to ključno za preživljavanje lanadi u prvim sedmicama života, a ljudi često greše kada nadju mlado, misleći da je napušteno. Srna često napusti svoje mlade ako poprime miris životinja ili ljudi na njima, čak i blizu njih. Zato se mladi nikada ne diraju, iako deluju da su napušteni, što u najvećem broju slučajeva nije tako.
Doje za oko sat vremena po rođenju, a mleko srne 2 puta jače od kravljeg, sadrži 7 % masnoće, 9 % belančevinai po sastavu je slično ovčijem. Iako po rodjenju ima 20 zuba, na ishranu vegetacijom prelaze postupno sa 2 do 4 meseca starosti, te sisaju obično do kraja avgusta
Po lanjenju su sposobni nakon sat - dva, da slede svoju majku. Nakon dve sedmice prete majku na kraćim distancama, treće - četvrte idu sa njom na pašu, a potpuno je slede sa oko 6 - 8 sedmice starosti. Potpuno se osamostaljuju posle 10 do 12 meseci, a razvijanje traje do treće godine.
Raspoznavanje polova kod lanadi je u prvim mesecima života gotovo nemoguće.
Gubitak lanadi nastaje usled biotičkih, abiotičkih faktora sredine i antropogenog faktora, pa samim tim varira. Najveći gubici lanadi su od predatora : vuka, risa, lisice, šakala, divlje mačke, kune, psa lutalice i sl. Smrtnost mladunčadi može uzrokovati i izrazito kišovito i hladno vreme, naročito kod lanadi male porodne težine i njihovih slabo razvijenih mladih majki, te prestarelih srna sa nedovoljnim količinama i kvalitetom mleka. Gubici takođe nastaju i u vreme košenja u poljoprivredi, naročito na staništima sa većim površinama monokulture.
Istraživanja u lovištu Barajevska reka (2007.) su pokazala gubitke lanadi od 24, 59 % od ukupnih gubitaka u populaciji. Prosečna plodnost je bila 1, 54 embriona po gravidnoj srni, a realni prirast po polno zreloj srni varirao je od 0, 65 - 1,11 lanadi. Inače prirast po polno zreloj srni se kreće od 70 do 120 %, a realno se može reči da je 1,1.
Hibridizacija
Tvrdi se da se srne mogu ukrštati sa nekim domaćim preživarima. Kao primer, bilo je izveštaja o ukrštanju srne i domaće ovce (Ovis roda).
VII..TRAGOVI...................................................... Prisustvo srne na određenom prostoru otkrivamo po tragovima koje ostavljaju za sobom.
Trag papaka ostaje vidljiv u mekoj podlozi. Trag je naspram dužine relativno uzan. Sa godinama se razmak između dva prsta postaje veći, a takođe je kod ženki prednji razmak otvoreniji, mada to netreba prihvatati kao sigurno, jer se i pri trku papci više otvaraju (na slici prikazan trag ženke pod A, a zrelog srndaca pod B). Razmak izmedju tragova papaka zavisi od veličine grla i načina kretanja.
U doba parenja, kada grebu po zemlji, ostaju uzdužni kanali, kao trag papaka.Tragovi papaka ostaju i pri kopanju i razgrtanju pri trženju hrane, obično su vidljivi u jesen i zimu, na snegu i opalom lišću u šumi.
U doba parenja su vidljivi i karakteristični tragovi, utabane i polegle staze u travi. To su takozvana srneća kola u obliku osmice ili krugova, obično oko žbunova, drveća... nastali jurenjem srndaća za srnom.
Izmet je po obliku nešto izduženih bobica (brabonjak) veoma sličan izmetu divokoze, muflona i domaće ovce, a oblik i boja variraju, zavisno od godišnjeg doba, tj. ishrane. Obično je brabonjak veličine 13 - 15 mm. Zimski izmet je obično svetliji,suv i tvrđi , rasipan - pojedinačno. Leti je mekši, tamniji i uglavnom u grupi. Naročito nakon zelene ispaše on je mek, crnomrko / zelenkast, deluje zgnječeno i u jednoj celini. Po izmetu se nemože sa sigurnošću utvrditi pol ove divljači, razlike su neznatne, a postoje tvrdnje da iskusni posmatrač to može.
Trag rogova srndaća je najčešći na niskom rastinju žbunju i mladicama drveća. Ostaju pri skidanju basta u proleće i obeležavanju teritorije- češće u periodu parenja.Tada zreli srndaći to rade i na zemlji.
Trag tela je uočljiv na mestima dužeg odmaranja. Ta mesta se nazivaju loge koje srna priprema pre odmaranja, na njima su vidljivi urezi u tlu od papaka. Naime srna očisti to mesto od lišća, trave isl. Na livadi i u snegu to ne čini, pa ostaje samo otisak tela u travi na mestu odmora.
VIII.....ODREIVANJE STAROSTI....................
Da bi se odredila starost određenog grla koriste se razne metode, na živoj i neživoj divljači.
Na živim srnama se nemože precizno utvrditi starost, već samo starosna grupa. Mladi su uzrasta 1do 2 godine. Dozrevajući su 3 do 4 godine. Zreli su 5 do 8 godina i stari od 8 godina naviše. Kombinacijom više metoda se mogu sa velikom sigurnošću utvrditi starosne grupe, a iskusni posmatrač i relativno tačno godine starosti osmatrane životinje.
Obris tj. izgled cele figure u kombinaciji sa ponašanjem je najčešće korišćena metoda, a po ovome se u najmanju ruku mogu odrediti grupe mladi, srednjodobni i zreli.
Mladi su vitki, glava uzana sa tankim vratom koji nose vertikalno. Po ponašanju su nestašni, poverljivi i neoprezni. Vole društvo vršnjaka. Na livade izlaze rano popodne, a ujutru ostaju duže na ispaši. Bezbrižno pasu, neobazirući se mnogo na okolinu. Mužijaci rogove čiste nemarno, vrlo često i na različito bilje, negubeći pri tom mnogo vremena. Često se oglašavaju, a stiče se utisak da to čine bez razloga.
Dozrevajući već imaju snažniju konstituciju tela, glave, vrata...ali još uvek drže vrat uspravno i dalje su živahni, pokretljivi, pasu nemirno...
Zreli su kompaktne- jake konstitucije, glavu i vrat nose spuštenije. Deluju oprezno, staloženo, nasilni su prema dugima, eventualno podnose godišnjake. Na popodnevnu ispašu izlaze kasno, dosta nakon mladih. Ujutru se povlace oko svitanja. Mužijaci čiste rogove temeljno i snažno, pa skoro da unište mladicu o koju češu rogove.
Stara grla su nepoverljiva, netrpe druge i nasrću uvek na njih. Na ispašu izlaze tek kada se smrkne, a ujutru odlaze dosta pre svitanja. Pasu polako, uvek sa spuštenom glavom i pritom deluju nezainteresovano. Međutim uvek su na oprezu, a na sumnjive zvuke i pokrete kao da nereaguju - ustvari svo vreme samo utvrđuju opasnost i naglo beže, bez vidljivih znaka pripreme za to. Čišćenju rogova ne pridaju mnogo pažnje, čiste ih površno, kratko i na prekide. Posebno su iskustveno oprezni na ivicama šume i livade.
Nadalje starost se na osmatranoj, uhvaćenoj, odstreljenoj...divljači može orijentaciono odrediti još po nekim elementima, ali su neprecizni ili se nemogu prihvatiti kao opšti obrazac. Po boji glave u letnjoj dlaci je primećeno da zavisno od starosti imaju drugačije nijanse. Međutim u dosta slučajeva im je obojenost ista. Zatim poznavanjem populacije na određenom prostoru starost se može naslutiti po terminu menjanja dlake. Kod srndaća i po obliku rogovlja. Recimo kod mladih je glavni deo mase u gornjoj polovini rogova (masivniji su u delu iznad prednjeg paroška). Dobar mladi srndać ima duge i jake paroške. Ikre i brazde su najizrazitije kod srednjodobnih. Kod starih grane su većinom glatke, parošci kraći i postepeno ih gube. Međutim sve ovo je orijentaciono a važno je poznavanje specifičnosti populacije.
Na osnovu pregleda zubala ima više načina. Najpre po osnovu zamene i rasta zuba, gde se određuje starost kod mladih grla do 14 meseci starosti... Metoda istrošenosti zuba je zastarela i neprecizna, pa se u starosti 2 do 8 godina pogrešno proceni 60 % pregledanih,a zasniva sa na osnovu stepena istrošenosti pretkutnjaka i kutnjaka u donjoj vilici. Tako i po čeonim šavovima ( sraslost, gustina i ispupčenost ). Recimo kod mladih je čeoni šav uzdignut u obliku hrbta, a vijuge na njemu jasno se ocrtavaju. Sa godinama hrbat se gubi, a šavovi su manje izraženi. Međutim,između ostalog lošim iskuvavanjem, može doći do rastavljanja šavova pa dolazi do nagađanja....Zatim stepen sraslosti klinaste kosti, okoštalost pregrade nosne kosti (hrskavice), završeci nosne kosti ( dugački, šiljasti, tupi i kratki ), te debljine kosti lobanje ( orbitalnog dela ). Visina, prečnik i ugao rožišta kod srndaća, takođe može poslužiti kao orijentir. Mladi imaju višlje i uže rožište a vremenom postaju širi i niži...Oblik ruža takodje odaje znake starosti. Kod mladih su venčasti, a kod starih kravasti ( nagnuti ka spolja ), međutim ovo može biti i nasledna osobina.
Najsigurnije je analizom slojeva cementa, (Mitchell,1963). Uzdužnim presekom prvog gornjeg kutnjaka (M1). Mlada grla u prvoj zimi dobijaju jednu tamnu naslagu, nadalje svake sledeće dobijaju još po jednu, te zbirom istih dobijamo godine starosti. Analiza se vrši mikroskopom sa uvećanjem 100x.

IX....STRADANJA I ZAŠTITA..........................

Odrasli i mladi stradaju od vuka, risa, šakala, divlje mačke, lisice, kune, medveda, orla i pasa lutalica. Mnogi smatraju da je njen najveći neprijatelj čovek, a pritom se najpre misli na lovce što je prilično površno i jednosmerno posmatranje ove aktivnosti. Naime oni su ma koliko to paradoksalno zvučilo (mada iz najpre vlastitih interesa) doveli do velikog proširenja i povećanja ove vrste. Mada ih ugrožavaju lovokrađa - krivolov i donekle nestručno gazdovanje, sa druge strane ostala delovanje čoveka ih zaista dosta ograničava i ugrožava. Recimo hemikalije koje čovek koristi u poljoprivredi, saobraćaju, infrastruktura.... Vremenske nepogode takođe.

Prenamnoženost može prouzrokovati gubitke degradacijom staništa, bržim i većim širenjem prenosnih bolesti isl. Neke od češćih oboljenja su :Kožni štrk. /Habronemoza/, nastaje kada od maja do kraja jula ženka obada (štrkljeva) izlegu jaja na koži srne (ređe jelena ili divokoze), iz kojih se razviju ličinke, a zatim probuše kožu i ulaze u potkožni deo organizma, gde migrira. Ovo traje oko 4 meseca. Larva je veličine oko 2,5cm, a marta-aprila kada sazri probija mišiće i kožu, a iz rane se cedi sukrvica i gnoj, te napušta domaćina i pada na tlo, gde se razvija u obada. Napadnuta divljač je manje otporna , što joj može smanjiti plodnost i prirast, a izaziva oštećenje kože, ali ne uginjavaju. Meso je lošeg kvaliteta, ali se može koristiti, ukoliko nije vodnjikasto.
Nosni štrk ređe napada ovu divljač a nastaje kada obad / pretežno Cephenemyia stimulator / tokom leta ispušta tečnost sa ličinkama pored nosnice srna. Ličinke migriraju u nos, ždrelo i dušnik, a u proleće narastu do 4 cm, debljine olovke i prave smetnje životinji, što dovodi do slabije otpornosti i produktivnosti (i u rastu rogovlja). Čak može doći do gušenja zaraženog grla, mada retko uginu od ove bolesti. Postoje podaci doduše za domaću stoku,da su upravo larve izazvale agresivnost i nervozu, verovatno zbog svraba u predelu disajnih puteva,a često se razvijaju unutar korena roga (ovo važi za šupljorožce (divokoza, muflon ).Obolela divljač kašlje, trese glavom, guši se i kija, a ličinke pritom ispadaju na tlo, gde se ponovo razvijaju ili posluže kao hrana divljim kokama, ježu, jazavacu i divljoj svinji. Meso obolele divljači se može konzumirati, kada se odstrane zaraženi delovi.
Proliv kod srneće divljači je uzrokovan uglavnom ishranom mladom travom početkom proleća ili travom koja se uplesnavila ili istrulila, zatim upotrebom herbicida i fungicida što dovedi do poremećaja u varenju i proliva, nedostatkom minerala i vitamina u ishrana te može vrlo lako dovesti i do gubitka divljači. "Prljavo ogledala"kako nazivaju ovu pojavu, se javlja najčešće od kasne jeseni do sredine proleća.
Želudačno - crevna crvljivost, su tanki crvi koji se najčešće nalaze u sirištu, ali i u predželudcu i crevima. Karakteristični znaci te bolesti su opšta slabost, blede sluznice, velik broj sitnih crva, životinje su stalno gladne i mršave, pa pasu i po danu. Meso se može koristiti za ishranu, kada se odstrane zaražena creva i želudac.
Crni prišt /Bedrenica/, je zarazna bolest koju izaziva bacil anthraxa. U jednom od svojih oblika bacil se može dugo zadržati na nekom terenu. Bolest se prenosi zaraženom hranom i vodom, a ređe preko kože. Glavni izvor zaraze su lešine životinja uginulih od ove bolesti. Bolest se prenosi i na čoveka. Sve sumnje na ovu bolest obavezno prijaviti veterinarima. Meso je opasno za ljudsko zdravlje. Besnilo je slično bolesti besnog psa.
Od organskih bolesti česte su : upala organa za varenje, upala pluća, bubrega, bruceloza, nekrobaciloza i sl. a treba pomenuti i slinavku i šap.
Za istraživanja. su pogodne neinvazivne metode,koje su velika mogućnost za poboljšanje genetičke studije populacija. U te svrhe se može koristi izmet kao izvor za DNA i pored velikog stepena grešaka genotipizacija.
Dobar pogodak
 
Skoči na forum:

Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 11
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,443
Najnoviji član: SSG

Poslednje vesti
14. Међународни сајам лова, риболова и ловног т...
Bogata ponuda za ljubitelje lova i ribolova na Sajmu u hali „Čair“
УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ за Сајам наутике, лова и ...
44. MEĐUNARODNI SAJAM NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


tomo vrbas
Offline
· 01.01.2024. 19:30

Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻





avatarPlaninko011
Offline
· 01.01.2024. 17:21

Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).


avatarslavaplana
Offline
· 15.12.2023. 13:46

Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo Cenzurisano što to trpimo.


avatarHunter_lovac
Offline
· 12.12.2023. 23:19

Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:13

Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:10

Pozdrav svima..


Anita Randjelovic
Offline
· 11.02.2023. 15:09

Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?


avatarLovac Stari
Offline
· 05.02.2023. 14:32

Neka ti je laka zemlja Lalo.


avataralex
Offline
· 30.01.2023. 23:30

Zbogom Lalo 💔


avatarslavaplana
Offline
· 30.01.2023. 12:36

Poslednji pozdrav Ivanu Matkovicu-Lali sa Srbijalova.

63,407,941 posete www.srbijalov.com