Lovački portal SRBIJALOV - Forumske diskusije: STRUKTURA I BROJNOST POPULACIJA DIVLJIH SVINJA U OTVORENIM LOVIŠTIMA I FLUKTIRAJUĆI FAKTORI


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
36% [20 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
18% [10 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
34% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
13% [7 Glasa]

Glasova: 56
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


INTERMAKER
Vreme

Pregled teme
Lovački portal SRBIJALOV » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA
 Štampaj teme
STRUKTURA I BROJNOST POPULACIJA DIVLJIH SVINJA U OTVORENIM LOVIŠTIMA I FLUKTIRAJUĆI FAKTORI
nenadx
 Napomena- Lovci često pokazuju tendenciju da pri lošoj lovnoj uspešnosti u sezoni, za glavnog krivica optuže lovokrađu.Naravno taj element je veoma važan I zaslužuje posebnu pažnju,ali mnogo drugih faktora bitno utiču na brojnost populacije divljači.pa bih ovde pomenuo neke od njih, a radi šireg upoznavanja problematike ovde bih izneo skraćenu verziju teksta.možda I zbog želje da se uključe I drugi u razmenu stavova.N.R.
STRUKTURA I BROJNOST POPULACIJA DIVLJIH SVINJA U OTVORENIM LOVIŠTIMA I FLUKTIRAJUĆI FAKTORI - SMERNICE
Razumevanje dinamike prirodnih populacija je jedan od centralnih problema populacionih ekologa,koje odavno muče faktori regulisanja populacione dinamike, a kolebanja kojima su izloženi prirodne populacije,dovode do velikiha rasprava između različitih škola populacionih ekologa,što otežava postizanje koncenzusa o uzrocima tih brojčanih fluktuacija. Danas, se većina popu lacionih ekologa slaže da endogeni (zavisni faktori gustine) i egzogeni (nezavisni faktori gustine) deluju istovremeno u prirodnim populacijama ( Murdoch 1994, Turchin 1995, Huffaker sar, 1999. ) i da populacioni proces treba shvatiti unutar konteksta slučajnih uticaja ( Royama 1977 , 1992 , 1995 Turchin,). Iako osnovni mehanizmi interakcije varijacija sredine i regulacione strukture nisu u potpunosti istraženi u populacionoj ekologiji, nedavna otkrića o promenama brojnosti populacija su prihvatili ekolozi, statističari i matematičari te integrisali ulogu (determinističkih ili stohastičkih) procesa u dinamici prirodnih populacija,a izazov za populacione ekologe je razumeti kako te dve različite sile deluju u prirodi. Verovatno treba naglasiti da će jedan od najperspektivnijih pristupa u populacionoj ekologiji biti analiza i interpretacija serije vremenskih podataka vrsta na određenom istom mestu, integracijom demografskih analiza i matematičkim modelovanjem
Divlja svinja (Sus scrofa) je vrlo popularna lovna vrsta u mnogim zemljama te važna sa ekonomske tačke gledišta, ali i potencijalna (Ili sadašnja) štetočina (Oliver i Fruzinski 1991) za poljoprivredu (Boisaubert 1994),kao i za zdravlje životinja (Coustel 1994). Takođe verovatno ometa očuvanje ugroženih vrsta zbog konkurencije, kao u slučaju mrkog medveda (Nores i Palomero 2000) ili predatorstva, kao u slučaju šumskih koka - tetreb (Klaus i Bergmann 1994).Ovo navodi da kada populacija gazdinski važnih vrsta opada ili doživi ekspanziju, uzrok se mora hitno istražiti, a taj problem dvojne prirode u primenjenoj ekologiji zahteva kontrolu gazdinkim sistemom.Da bi se ovo sprovelo, mora biti poboljšano poznavanje populacione dinamike,u ovom slučaju divlje svinje. Za to se javlja potreba utvrđivanja trendova: stacionarni, pozitivni ili negativni, tj. određena priroda i razlozi za promenjivu gustinu.
Fluktuirajući denziteti su vrlo česte pojave kod organizama koji imaju zakasnelu reakciju na više zavisnih kontrolnih mehanizama, iako uslovi sredine ostaju stabilni (Pielou 1974).. Saether (1997) je utvrdio da mehanizmi omogućuju nestabilnu ravnotežu populacije u nedostatku grabljivaca, ali je naglasio potrebu dosta dugog vremena za seriju podataka te testiranje statističke povratne tendencije. Pritom je koristio samo cervid i bovid papkare koji imaju dug životni vek,ali niži reproduktivni potencijal, te je potrebno testirati neke njegove zaključke sa vrstom kao što je divlja svinja, koja pokazuje demografsku plastičnost.
Za prisutnost divljih svinja su bitni parametri-geografski raspon,srednja zimska temperature,padavine,vegetacija,predatorstvo.
U nekim istraživanjima analizirana je populaciona dinamika divlje svinje pomoću serije vremenskih podataka. Kvantifikovane su demografske promene i vremenske oscilacije sa ciljem utvrđivanja povratnih informacija koje regulišu populaciju,kao i endogene vrednosti i zadatih ograničenja (vremenski uslovi) koji dovode do promena u populaciji. Takođe su simulacijom testirani modeli koristeći sadašnje promene u populacijama i uticaj unutrašnjih i spoljnjih sila na fluktuaciju brojnosti.
Analiza populacija divlje svinje
Ovde bih preneo I ograničio se na neka analize strukture populacije divlje svinje unutar dobro očuvanih ekosistema, vršene korišćenjem rezultata iz ulova, u različitim područjima koja predstavljaju važne ekološke razlike. Naime gazdinska praksa iz jednog područja ne može se lako primeniti na druga zbog različitih ekoloških karakteristika, te je neophodno istražiti biologiju divlje svinje u određenim područjima, a korišćenjem podataka ulovljenih divljih svinja mogu se izvući korisni zaključci u vezi njihove biologije i gazdovanja, jer ulov predstavlja više od 30% populacije (Saez - Royuela & Teller 1988)
Nakon lova se beleži, svaka ulovljena divlja svinja - pol, mere (od njuške do repa) i uzrast prema uzorku rasta i zuba .. Pritom treba proučiti I ukazati na moguće razlike, koje mogu biti korišćene pri lovu I posmatranju što se tiče starosti i pola jedinki pri lovu. Ovo je važno zbog mogućih polnih I starosnih varijacija..
Polna struktura
Polna struktura divlje svinje je slična u Evropi (Briedermann 1971, Baettig 1982, Baigar 1990, Fernndez - L Lario 1996), sa većim udelom ženki.. Međutim analiza populacije odstrelom može dati različite podatke,koji su zavisni od više faktora.Recimo u severno Iberijskom poluostrvu, udeo mužijaka i ženki je sličan (Saez - Royuela 1987, Herrero 1996, Rosell 1998). Pritom veća prisutnost ženki može biti zbog zabrane lova sprasnih i krmača koje slede prasići.
Najistaknutija nesrazmera postoji u odnosu mladih mužijaka i ženki, sa dominacijom mladih ženki,što bi se moglo tumačiti kao posledica biologije divlje svinje (Spitz 1989), Mladi mužijaci mogu imati veću smrtnost kada napuste porodično krdo, a veća smrtnost najmlađih mužijaka može biti povezana sa njihovom brzom stopom rasta (Gaillard sar., 1992).
Starosna struktura
Starosna struktura odraslih krmača u Sloveniji pokazuje blago smanjenje starijih životinja (44%, 28%, 24%, i 4% za 2-3, 3-4, 4-7, i 8 + godina stare životinje), dok su mužijaci mnogo mlađi (2-3 godina: 66%, 3-4 godina: 23%), a zreli mužijaci su vrlo retki (10% i 1% za 4-7 i 8 + godina). Rezltat takve demografske strukture je visok reproduktivni potencijal vrste, dok je njegova trofejna vrednos prilično niska..
Ipak ukupna prosečna starost dobijena analizom ulova u mnogim evropskim populacijama, gde se love u otvorenim lovištima se bitno ne razlikuje. (Jezierski 1977, Kratochvl sar. 1986) ili od divljih populacije svinja naseljenih i u drugim delovima sveta (D & Czieciolowski larke 1989). Na primer, u NP Doñana, prosečna starost divljih svinja je 1,80 godina (Fernndez - L Lario 1996). Ovaj nizak prosečan uzrast je bitan zbog dovoljne pristupačnosti mlađih jedinki (1,5 godina), što je situacija i u drugim evropskim prirodnim zonama (Dardaillon 1988). Međutim, čak I u zemljama gde je intezivan tradicionalni - lokalni način lova d.svinja, ovaj prosečan uzrast može biti veći u hrastovoj šumi od populacija u šumi crnike (Monfrage). . Tako bi više beleženje mladih I srednje dobnih u hrastovoj šumi mogli biti rezultat razlika efikasnosti pri lovu, a ne populacione razlike. Recimo u Monfrage(Španija) je šuma crnike, veličine gustog grma,te pruža više mesta za skrivanje divlje svinje od lovačkih pasa (Caley & Ottley 1995) I otežanog pucanja na njih. U hrastovim šumama je manja gustina grma, što čini divlju svinju pristupačnijom lovcima,a posebno mlađih,koji su nedovoljni spretni I iskusni. Takođe treba napomenuti da je najstarije veprove teže loviti, zbog njihovog iskustva, što bi moglo objasniti zašto ove jedinke čine veoma mali procenat ulova čak i na mestima gde se love efikasnim tehnikama (Saez - Royuela 1987, Rosell 1998). Takođe taj nizak prosek može biti posledica velikog udela ulova srednjodobnih,tj. nižeg procenta preživljavanja istih I prelaska u grupu starih.
Ipak, bez obzira na tehnike lova, prosečni uzrast divlje svinje se ne razlikuje bitno od jedne do druge populacije, ..
Divlja svinja ima vrlo visoku smrtnost mladih u prvoj godini života (prim. blizu 69% u Kantabrija, koji je viši nego kod jelena (Lowe, 1969), što sugeriše da regulacija može uticati više na mlađe životinje, nego na populaciju kao celinu. Smrtnost mladih životinja može uticati na rast populacije sa relativno dugim vremenskim periodom kašnjenja (dostizanja polne zrelost), ili sa manjim kašnjenjem, odgađajući prag telesne težine za početak polnog sazrevanja, koji se često pokazuje kod divljih svinja (Aumaitre sar. 1.982, Saez-Royuela 1989, Rosell 1998).Primer :1989 je pronađena južno od Cantabrian venca značajna korelacija između gustine divljih svinja i broja prasadi, sa odmakom od jedne godine..

Geo-meteorološki uticaj
U jednom istraživanju se pokazalo da u geografskom rasponu od 37 do 60 N, gustina populacije divljih svinja pada za tri reda veličine, 10 - 0,01 jedinki po km 2 (Poprečni pad za populacije divljih svinja je bio jako značajan (R 2 ¼ 0,56, P <0,0001, a moguće je otkriti i uzdužni pad gustine naseljenosti (R 2 ¼ 0,41, P <0,0001). Međutim,to nije širina ili dužine kao takva, jer promena abiotičkih i biotičkih uslova u gradaciji sever-jug i istok-zapad u samim osnovama doprinose padu brojnosti divlje svinje. Geografska širina i dužina su obrnuto povezane sa januarskom temperaturom (Latitude: rP ¼ 0,86, P <0,0001; dužina: r P ¼ 0,76, P <0,0001). .Testiranje odnosa između vremenskih uslova i promena u populacijama divljih svinja, utvrđuje se pomoću višestruke regresije od meseca na mesec kako bi se uklonila zavisnost od datuma. Za dobijanje potpunih podataka,počevši sa 10 osnovnih meteoroloških varijabla vezanih za temperaturu ili padavine u kritičnim mesecima (zima, uzgojna sezona, rast prasadi, i tako dalje), može se sastaviti do 23 varijabla izvedenih iz osnovnih, kao što su suše, period zamrzavanja snega, koje bi mogle biti povezane sa dinamikom populacije.
Od 1950-ih i 1960-ih godina neki autori smatraju dubinu snega bitnim (Nasimovich, 1955;. Geptner sar, 1961; Markov, 1997). Isto tako, na lokalnom nivou, su sezonska godišnja temperatura, snežni pokrivač i dostupnost žira (Quercus sp.) osnovni faktori koji oblikuju varijaciju u gustini populacije divlje svinje od godine do godine (Jedrzejewska & Jedrzejewski, 1998; Kanzaki sarl, 1998;. Volokh, 2002). Ovde nebih zalazio u detalje,jer je dosta o tome pisano, mada je u principu, objavljeno malo informacija o tome kako životinje reaguju na sezonske promene (ali vidi Labudzki & Wlazeåko 1991) i kako preovladavajući vremenski uslovi utiču na njihovu aktivnost (Cresswell & Hareris 1988, Bright, Morris & Wiles 1996, Bronikowski & Altmann 1996). Većina objavljenih radova se tiču uticaja brojno nezavisnih činioca na populacionom nivou (Lewellen & Vessey 1998, Loison & Langvatn 1998, Pontier, Festa-Bianchet, Gaillard, Jorgenson & Yoccoz 1998).
U Sloveniji se 2007 i 2008, većina krmaća oprasilo u periodu između februara i maja (80,9%), sa vrhom u martu (29,4%) i aprilu (24,6%). Međutim, posebno u sub-mediteranskim regionima, legla su česta u kasno leto i jesen..
Uticaj ishrane na populaciju
Obično se dostupnost hraniva biljojedim vrstama biljke smatraju samoregulacionim faktorom u populacijama. Međutim,često divljim svinjama dostupnost hrane zavisi od drugih spoljnih činioca. Ta varijabilnost je uslov varijacije godišnje reprodukcione stope izazvane neobaveznim prisustvom izvora hrane u nizu godina i jakoj konkurenciji unutar I sa drugim vrstama, kombinovajući jednu ili dve godine odgođenog demografskog učinka. Choquenot (1998) je pronašao da svinjske populacije u Australiji pokazuju snažnu zavisnost o dostupnosti hraniva prouzrokovanih činiocima sredine, a ne po potrošnji od svinja. Primer : u području Somiedo, 25% teritorije je pokriveno listopadnom šumom u kojima se obilnost uroda znatno razlikuje između godina te stoga pokazuje koeficijent varijacije uroda hrasta i bukve Rasponi 114-138% (2002). Jesenja hrana je vrlo važna za zimski opstanak i uspešnost reprodukcije prvorotkinja, ali i odraslih ženki divlje svinje (Vassant sar. 1994, 1995, Massei sar. 1996). Hrana i njena dostupnost, kao posledica značajne koleracije d.svinja I broja prasadi, nije konstanta u svim područjima, što čini mehanizam povratne informacije populacije složenijim.
Divlja svinja se u ishrani oslanja na biljke,mada kao omnivora (svaštojed) mora zadovoljiti I potrebe za životinjskim proteinima isl. (Kozlo, 1975; Schley & Roper, 2003), te time I drugi činioci osim biomasa mogu uticati na njihovu brojnost.
Divlje svinje konzumiraju značajne količine žira, a rast brojnosti divljih svinja u Evropi može imati duboke učinke na regeneraciju hrasta,što uzročno može uticati na populacije.Mada ovo nije dovoljno istraženo,postoje par eksperimentalnih testiranja(L. Suselbeek, Sipke E. van Wieren)..
Uticaj vuka na populacije divljih svinja
Vuk može imati značajan uticaj na populacije d.svinja ( Litvnov, 1981; Mattioli i sar, 1995;. Jedrzejewska & Jedrzejewski, 1998)
Ali na biogeografskoj skali, predacija od vukova izgeda da ima slabiji učinak na brojnost div.svinja od klime i produktivnosti vegetacije. Ovaj rezultat analize je u skladu sa više studija. Okarma (1995), je pregledao dostupne podatke iz Evrope i utvrdio da je divlja svinja retko plen vuka.Tačnije od 10 lokaliteta,retko u šest, češće u tri lokaliteta i veoma čest plen u samo jednom regionu,tako da je statistički predacija vuka uvek ispod 30% u ukupnoj smrtnosti divljih svinja. Lokalna dugoročna studija (Biaowieza šuma, istočna Poljska) je otkrila sekundarnu ulogu vuka u oblikovanju gustine i stopi rasta populacije divljih svinja (Jedrzejewska & Jedrzejewski, 1998, 2005). Smrtnost divlje svinje je izvedena procenama gustine i lovne evidencije iz np Somiedo u Asturiji (Španija),a prehrana vuka je procenjivana prikupljanjem i analizom izmeta iz četri područja (N = 106, 329, 372 i 649). Divlja svinja predstavlja 3 - 31% od biomase hrane pronađene u vučijem Izmetu u studijskim područjima, a procenjeno je da su 75% pojedenih divljih svinja bili prasići.
Procenjuje se da vuk uzrokuje 12% smrtnosti divljih svinja te utiče na 4,5% populacije divljih svinja. Tako da lov ima veću važnost kao faktor mortaliteta od vuka (31% naspram 12%,).
Međutim, iako značajno (ne statistički), u nedostatku vukova povećanje naseljenosti divlje svinje, u južnim krajevima vukovi kao da više utiču u toplijim, više produktivnim ekosistemima. Ovo je u skladu sa Izveštajima iz južne Evrope, gde je divlja svinja glavni, pa čak i poželjni, plen vuka (npr. Azerbejdžan: Litvnov, 1981; Italija: Mattioli i sar, 1995). Daljnje studije mogu razjasniti da li uticaj grabljivaca na divlje svinje opada prema severu gde oštre zime na višim geografskim širinama pružaju kompenzaciju na broj smrtnost divljih svinja nastale predacijom.
Jedna od posledica porasta brojnosti divljih papkara je promena u prehrambenim navikama vukova (Meriggi sar.1996). On je sugerisao I da se povećanje brojnosti divljih svinja odnosi na smanjenja populacija vuka (Tellera & Saez-Royuela 1985, Gerard sar. 1991),.
Uticaj vuka na populaciju divlje svinje može varirati od jedne do druge pozicije. Kanzaki i sar. (1998) veruju da u Bieszczady planinama (Poljska), sa niskom gustinom divlje svinje i visokom gustinom vuka, uticaj može biti veći na dinamiku populacije divlje svinje od drugih činioca sredine (npr. zimske tempeperature, snežni pokrivač i urod žira bukve). Međutim, postoje dva činioca koje treba imati na umu kako bi se tumačili ovi rezultate: 1) Iako je gustina vukova u poljskim planinama bio sličan gustini u Somiedu, gustina divljih svinja u Bieszczady Planinama je manja od polovine u Somiedu; 2) Kanzaki sar. (1998) nisu uzeli u obzir vreme zaostaje u povezanosti gustine divljih svinja i drugih činioca sredine - pokazatelja, koji su osnovna u drugim istraživanjima (Neet 1995). Biaowieza je okruženje koje se veoma mnogo razlikuje od okruženja u južnoj Evropi. Melis i sar. (2006) su ustanovili da prisutnost vukova ima ograničeni uticaj na naseljenost svinja u Evropi kao celini, iako nisu razjasnili taj uticaj.

Dodatak umesto zaključka
Dopunsko zimsko hranjenje divljih svinja i lokalne tradicije gazdovanja mogu dodatno pridoneti varijacijama brojnosti u geografskom rasponu vrsta.
Moglo bi se reći da je gustina populacije divlje svinje u zapadnoj Evroaziji prvenstveno pod uticajem jačine zime, a sekundarno vegetacionom produktivnosti, tj.nivoom resursa hrane. Konkurentnost u ishrani u manje produktivnim regionima može izazvati veću brojnu zavisnost u stopi prašenja i smrti divljih svinja.
Cela grupa podataka podgrupe za koje su informacije o prisutnosti vukova bile dostupne (vuk podgrupa), srednja januarska temperatura (T) i indeks produktivnosti vegetacije (FPAR) su najvažnije u objašnjavanju biogeografskih varijacija naseljenosti divlje svinje. Ovaj
model (celi set podataka: Y ¼ 0,097 + 0,033 + 0,006 T FPAR, n ¼ 54, R 2
¼ 0,77, P <0,0001) je objasnio velike razlike naseljenosti divljih svinja (77% od posmatranih) C. Melis sar..
Rezultat dva nezavisna varijabla je pokazao da je uticaj temperatura na divlje svinje bio jači od pojedinačno, srednje zimske temperature i produktivnosti vegetacije. Uopšteno, međutim, izbor modela je pokazao da je preko te široke biogeografske skale prisutnost vukova bio manje važan za gustinu populaciju divlje svinje od te dve varijable.
Većina autora je zaključilo da je vrlo malo verovatno da sportski lov može kontrolisati gustinu divljih svinja (Boitani et al. 1995, Csny1995), mada pritisak lova može promeniti populacionu strukturu (Gaillard et al. 1987). Pri korišćenju načina u kom su analizirane odstreljene jedinke, uvek je potrebno uzeti u obzir moguće specifičnosti modaliteta lova. U slučaju pogona,on se smatra ispravnom metodom za procenu različitih aspekata biologije divljih svinja (Fernndez - L Lario & Mateos - Puesada 1998), a među njima, strukture populacija.
Dobar pogodak
 
Skoči na forum:

Slične teme
Tema Forum Odgovori Poslednji upis
Fabarm lovačke puške LOVAČKE PUŠKE GLATKIH CEVi 29 17.05.2024. 12:24
TRAŽIM-NUDIM POSAO U OBLASTI LOVSTVA, ŠUMARSTVA, VETERINE SVAŠTARA 45 01.03.2023. 14:51
Sabatti kombinovane lovačke puške KOMBINOVANO LOVAČKO ORUŽJE 16 07.03.2022. 23:10
Hajke, lovačke manifestacije, pozivi, obaveštenja, iskustva i utisci SVAŠTARA 1096 20.02.2020. 12:07
Cal. 20/76 iskustva i mišljenja! LOVAČKE PUŠKE GLATKIH CEVi 169 15.10.2019. 19:48
Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 12
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,443
Najnoviji član: SSG

Poslednje vesti
14. Међународни сајам лова, риболова и ловног т...
Bogata ponuda za ljubitelje lova i ribolova na Sajmu u hali „Čair“
УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ за Сајам наутике, лова и ...
44. MEĐUNARODNI SAJAM NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


tomo vrbas
Offline
· 01.01.2024. 19:30

Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻





avatarPlaninko011
Offline
· 01.01.2024. 17:21

Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).


avatarslavaplana
Offline
· 15.12.2023. 13:46

Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo Cenzurisano što to trpimo.


avatarHunter_lovac
Offline
· 12.12.2023. 23:19

Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:13

Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:10

Pozdrav svima..


Anita Randjelovic
Offline
· 11.02.2023. 15:09

Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?


avatarLovac Stari
Offline
· 05.02.2023. 14:32

Neka ti je laka zemlja Lalo.


avataralex
Offline
· 30.01.2023. 23:30

Zbogom Lalo 💔


avatarslavaplana
Offline
· 30.01.2023. 12:36

Poslednji pozdrav Ivanu Matkovicu-Lali sa Srbijalova.

63,409,585 posete www.srbijalov.com