Prognoza promena šumske vegetacije zbog različitih scenarija klimatskih promena u Sloveniji
Lado Katunar ; Andrej Kobler Slovenia
Sažetak
Rezultati istraživanja promene klime pokazuju da bi rizici nastali ekstremnim vremenskim pojavama mogli značajno porasti u budućnosti (IPCC 2001, 2007). Topliji i sušniji uslovi pridoneće češćim i dužim sušama, posebno u području Sredozemlja (IPCC 2007). Vrlo je verovatno da će na šumske ekosisteme značajno uticati klimatske i druge globalne promene (Shaver et al. 2000, Blennow i Sallns 2002, Askeev et al. 2005, Kellomki and Leinonen 2005, Maracchi et al. 2005, IPCC 2007).
U ovom su istraživanju analizirane moguće promene šumske vegetacije u Sloveniji zbog globalnih klimatskih promena.
Potencijalne promene vegetacije u prostoru simulirali smo pomoću empirijskog GIS modela, koji prognozira prostornu raspodelu šumske vegetacije u odnosu na klimatske i druge ekološke činioce. Ovaj prostorni model osim gore spomenutih ne uzima u obzir druge važne činioce, koji značajno doprinose distribuciji šumske vegetacije, kao što su: sukcesije i proširivanje šuma, antropogeni činioci te uticaj sekundarnih činioca (bolesti šumskog drveća, zoo-komponenta šuma, požari). Prognozirajući budući sastav šumske vegetacije, koristili smo postojeća očekivanja klimatskih promena za Sloveniju te predvideli tri različita scenarija: srednji scenario, pesimistički scenario i optimistički scenarijo (Bergant 2007, Kutnar et al. 2009).
Na osnovu tri različita klimatska scenarija (svi tri predviđaju zagrijavanje klime), simulacije pokazuju da će se prostorni raspored i udeo trinaest vrsta šumske vegetacije (grupa sličnih šumskih zajednica) menjati pod uticajima promene klime (tablica 1). Zbog toga možemo očekivati pomicanje vegetacijskih pojaseva prema gore (grafikon 4).
Postoji velika verovatnoća da će se u Sloveniji do kraja 21. veka bitno sniziti udeo šuma bukve (Fagus sylvatica) ponajprije na uštrb širenja različitih termofilnih šuma (vrsta) (tablica 1, slika 1 i 2); od današnjih 14.2 % površina acidofilnih šuma bukve (Fagus sylvatica) do površine između 0.0 % (pesimistički scenario) i 5.0 % (optimistički scenario); pretplaninske (Submontanske) šume bukve (Fagus sylvatica) (13,0 %) od 0.0 % do 4.0 %. Predviđa se postepeno smanjenje (Alti-)montanskih šuma bukve u (Pre-)dinarskoj regiji (11,2 %) među kojima dominiraju dinarske šume bukve i obične jele (Abieti-Fagetum dinaricum, sin.Omphalodo-Fagetum) (grafikon 1).
Prema pesimističkom scenariju i uz pretpostavku da se ekološka niša dinarskih šuma bukve i obične jele neće promeniti u bliskoj budućnosti, ovaj tip šuma mogao bi na području Slovenije u potpunosti nestati do kraja 21. veka. Dinarske šume bukve i obične jele spadaju među najvažnije šume za proizvodnju drveta, a značajna je i njihova ekološka uloga te uloga na području zaštite prirode. Na području ovih šuma nalazi se središnji deo staništa triju velikih zveri evropske važnosti smeđi medved (Ursus arctosL.), ris (Lynx lynxL.), i vuk (Canis lupusL.), te mnogo drugih organizama od posebne važnosti po Direktivi o staništima (1992). Veći deo tih šuma uključen je u ekološku mrežu Natura 2000 (Skoberne 2004). Zato je verovatno, da bi gubitak staništa dinarskih šuma bukve i obične jele istovremeno označio i izumiranje određenih ključnih vrsta.
Opisani model predviđa povećanje udela termofilnih šuma, gde delomično prevlacavauju bukva, uz mnoštvo vrsta drveća, koja su izrazito otporna na sušu, kao Ostrya carpinifolia,Fraxinus ornus,Sorbus aria, Quercus pubescens, Q.cerris, Q. Ilexi Q. petraea, te Pinus sylvestris i P.nigra, sa dosadašnjih 14 % od celokupne površine šuma u Sloveniji na nivou od 50 % (prema optimističkom scenariju) do čak 87 % (prema pesimističkom scenariju) (grafikon 2).
Do kraja dvadeset i prvog veka, dominantne polu-prirodne šume mezičnih staništa, koje uglavnom pripadaju redu Fagetalia sylvaticae, biće verovatno zamenjene retkim šumama i šumarcima reda Quercetalia pubescentis, Erico-Pinetalia ili čak sredozemnim zimzelenim šumama i makijama reda Quercetalia ilicis.
Prema prognozi modela, značajan deo crnogorice, u kojima dominiraju smreka (Picea abies) i jela (Abies alba), mogao bi se u postupnosti pretvoriti u listopadne šume (belogoricu) (grafikon 3). Čak štaviše, prirodne šume crnogorice, koje su obeležene vlažnim staništima te relativno nižim prosečnim temperaturama, mogle bi u potpunosti nestati, uzevši u obzir najpesimističniji scenario, koji predviđa brzi porast temperature te pad količina padavina.
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Hunter_lovac Offline
· 12.12.2023. 23:19
Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?