Evo jedne i od mene... Bilo je to pre tacno 2 godine... Ja sam u lov iso samo kao pratnja caletu, kao i svaki klinac...
U mom selu je bio organizovan izlazak u lov na divlji svinju... U tom lovu je ucestvovalo oko 60 lovaca, a i bilo je 5 lovocuvara... Krenemo mi sa zbornog mesta, neki dzipovima, neki traktorima, i pravac planina... Taj dan je bio odprilike kao i svaki drugi! Da predjem na stvar! Lovocuvari su sisli sa planine i cekaju na zbornom mestu da popisu lovce koji su se sisli.... krenemo mi iz planine medju zadnjima negde oko 15 do 1, i veoma blizu sela (u povratku) jedan lovac iz grupe, iz dzipa uoci sveze tragove divljih svinja... Brzo padne dogovor da odemo da se javimo na zborno mesto lovocuvarima i da se vratimo da potrazimo te svinje! Nismo hteli odmah da ih trazimo jer bi se verovatno zadrzali, lovocuvari bi videli da nas nema da se javimo i verovatno bi posli da nas traze.... Tako smo i uradili... Videli smo da svinje nisu daleko, a u blizini je bio jedan mali borijak...predpostavili smo da su tu! Posto je moj cale jedini u toj grupio nosio karabin, on i ja smo se postavili oko 200m ispod tog borjaka, u slucaju da se svinje podignu odatle, da ima dobru preglednost za pucanje! Tako je i bilo, 3 svinje su i lezale u tom borijaku... jedan lovac je pucao 2 puta, ali bezuspesno...on je poceo da vice ''pazii doleee'', to je bio znak da su krenule bas ka nama... posto je pucano na njih, svinje su se razdvojile...jedan vepar je izbio mom caletu na nekih 80m a posto na karabinu nije imao optiku, vec mehanicki nisan, nije ga pogodio...u tom razocarenju, zaboravio je da repertira...nije ubacio novi metak u cev... obojica smo posle pucnja gledali vepra koji je bezao...nije proslo ni 3 sekunde, na nekih 20ak metara izbijaju nam jos 2 komada... cale mahinalno dize karabin (a novi metak jos uvek nije ubacio u cev), nisani i vuce obarac, kad ono nista... kad je shvatio da je zaboravio da repertira, oni su vec bili daleko...
Platio je skolu za drugi put, i od tog dana, pa sve do danas, nije nosio karabin u lov na svinje pogonom!
Naravucenije za lovce koji cesto nose karabine u lov na svinje pogonom: Pucaj, ubaci metak u cev, pa sve ostalo....
Lovac nije ko vino ne pije i ko ide planinom samo da ubije!
[xhide]Avgust, prosle godine, lov na srndaca. Tog srndaca smo ranije vidjali, skart, znamo da je tu negde, krije se, treba ga nadmudriti. Ja, moj cale i jos jedan covek, inace njih dvojca imaju polozeno za strucnog pratioca. Rano jutro, mrak, rosa, nigde nicega. Polako izadjem iz kola i zaputim se duboko u atar, gazeci jutarnju mokru prasinu, koja mi se poput blata lepi za cizme. Svice, rozikasta svetlost se polako izdize iznad horizonta. Jutarnja haladnoca na mom licu pocinje da mi silazi niz kicmu, stvarajuci mi laganu drhtavicu, podstaknutu hladnim jutarnjim povetarcem. Dvogle u ruke, zivot svuda oko mene, sve zivo, trckara, veselo i razigrano na jutarnjem suncu. Hodam, disem i osmatram. Srce mi kuca ujednaceno sa pokretima prirode. Hodajuci, zastanem i zapazim ga. Srndac, to je on, taj o kome smo pricali i kojeg smo ranije videli. Pase na strnjistu. Cucnem, udahnem vazduh, jednom duboko, pa onda par puta plice, zatvorim oci, nekoliko trenutaka, osetim da je to to, to je trenutak za koji zivimo. Podizem se, postavljam karabin na stativ za pucanje, nisanim plecku. Srce tuce 300 na sat, dlanovi mi se znoje, noge drhte. Nanisanim, pucam. Srndac pada u vatri. Uh, uspelo je. Polako mu prilazim, u jednom grmu lezi, malo daljeo d mesta pogotoka, nekako se odvukao. Dosavsi do grma, vidim da je ziv, grm se pomera. Polako obidje mgrm sa druge strane i gledam u njega. Sa te strane lezi on, na stomaku sa ispruzenim prednjim nogama, uspravnog vrata, na 3m, lezi i gleda u mene, gledamo se oci u oci. Nekoliko sekundi, meni se cinilo da prolaze sati. Kad najednom on skoci, potrca u jedan kanal i u leze unutra, ja brzo za njim, na jedno 30m od malopre gde je lezao. On i dalje lezi, vidim mnogo krvi, ranjen je, a ziv. Odlucim se za samilosni hitac. Pucam i pogadjam ga u plecku, on se trze, poce da grebe nogama, hoce da ustane, crpi poslednje atome snage, dize se na noge iako je pogodjen sa 30m u direktno u plecku, posle dva koraka, vrisne kao pas kojeg tuku i leze na to mesto, ja mu prilazim, cujem ga kako dise, duboko i glasno, posle par sekundi i ogromne borbe i zelje za zivotom, izdahnuo je. Prilazim mu, skinem kacket, ljubim ga u rog, prekrstim se za njegov put i sednem pored njega. Oci su mu jos otvorene. Duboko sam se zagledao u te oci. Govore mi nesto, nesto kazu. Tada me je obuzela ogromna tuga, najvise zbog toga sto sam video kako se bori za zivot, cuo sam ga kako vristi, kako ustaje i daje sve od sebe da nastavi dalje. Jako me je udarila njegova borba za zivotom, njegova zelja da prezivi, strasno mi se u tom trenutku vrzmale scene od malopre, to je tolika zelja za zivotom da ne mogu da je opisem. Sedeo sam pored njega, pricao sa njim, gledao ga u oci i plakao. kako malo dete, bilo mi ga je neizmerno zao, zeleo sam da opet ustane, da ode, da ga nisam odstrelio, ali on je sada lezao pored mene, a njegova dusa je odlazila na nebo iznad nas. Cale je bio kod mene, shvatio me je o cemu se radi i samo rekao da je to ok i da je normalno, da lovac place i da zali svoj plen.
I danas, kad se stim ovog lova, krenu mi suze na oci, i dan danas se kajem sto sam ga odstrelio. Najvise zbog toga sto sam video kako se bori, zato mi je bilo krivo, da je odmah pao i da je odtreljen ne bi to tako ispalo, nego sam se sazalio nad njegovom snagom i odlucnoscu da prezivi po bilo koju cenu. Iako smo imali jos nekoliko izlazaka na srndaca od tada, ja nisam isao, nisam hteo da jos jedno ovako divno stvorenje padne od moje ruke. I sad ga ponekad sanjam, kao i onda, sanjam kako ga love, kako bezi i kako dolazi kod mene, nesto mi prica, a ja ga ne razumem, ili jednostavno ne zelim da ga razumem i samo podizem karabin i nisanim ga u plecku, u tom trenutku se trgnem iz ovog ruznog sna, sav preznojan, i tako iznova...
Ovo je istinita prica, koja mi se dogodila pre nekoliko meseci. Sad ce maj, i sada ce nova sezona, a ja se vracam u igru i idem da se nadmecem sa prirodom, idem da disem uz nju i da se prepustim njenim lepotama, jer ja zivim da bih lovio! ;)[/xhide]
Kolega Petre po ovome se raspoznaju lovci od mesara..život je svetinja i kada se oduzima bilo kom biću to mora imati svrhu i ta smrt zaslužuje poštovanje..to je uzvišen čin koji samo onaj ko tu divljač voli i kad ona pase i kad se ona leže i kad ona umire, takav lovac uvek ima u oku sjaj ljubavi i sjedinjenja koji je nesvakidašnji i nerazumljiv za ljude koji to nemogu spoznati bilo da su u redovima zelenih ili u lovačkim ili u nekim trećim organizacijama...nedavno sam gledao na televiziji jednog starog kerovođu u Francuskoj, čovek je sedamdesetih godina i vođa je ekipaža od nekih sedamdesetak pasa, normalno love Jelensku divljač na tradicionalan način sa konjima i pogonom sa čoporom pasa...izjava koja me je zadivila je sledeća...citat .. " ..i nakon svih ovih godina svi misle da je biće kojem se ja najviše divim pas, ali greše ja se najviše divim i poštujem Jelena, jer je to uzvišeno i predivno stvorenje"....ovo sam sa mnogim lovcima podelio, ali malo je onih koji su razumeli poentu ..nažalost ..zato Petre drago mi je da ti srce kuca za ono najvrednije u lovstvu, a to je DIVLJAČ !!! B)
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
petre šta da ti kažem kad sve znaš.
gledao sam srnu koja je bila ranjena u jednom lovu (davno je to bilo neznam tačno koliko godina ali 7-8 sigurno možda i više)ne sećam se tačno ni ostalih detalja iz toglova ali srna kad je ranjenaplakala suze lila kao da su krokodilske plač kao malo dete... tad sam se zarekao da ja pušku na srnu nikad neću dići, i nisam do sad ineću sigurno još dugo .
Petre, svaka cast na prici!!!
Verovali ili ne, meni se desila slicna prica kao Petru, samo sto se u mom slucaju radi o fazanu! Mozda vam je malo cudno sto je fazan u pitanju, ali tako je bilo!
Gazimo cale i jednu veliku suvu travu u razmaku od 20ak metara, skace fazan ispred mog caleta i krece da leti iza nasih ledja, moj cale ga gadja jednom i dobija ga, ali fazan ne pada odma vec naglo skrece prema meni (leti odprilike u polukrug) i pada ispred mene na nekih 3 metara! Krenem ja prema njemu da ga uzmem, kad vidim, ziv je (ranjen, smrtno) ... Gde je pao, lezi na stomaku i klati i trese... Petar je bar nasao prave reci da objasni koliko mu je bilo zao, ja ne mogu... Gledam ga, verujte mi, dusa me je zabolela! Onaj osecaj je neopisiv! Zovem caleta i kazem mu da dodje da ga uzmem posto ja nemam snage to da uradim... Cale prilazi, pomalo zbunjen mojom reakcijom, hvata ga za rep, a on on skuplja poslednje atom snage, krece da bezi a rep ostaje u ruci mom caletu...krece da ga juri po travi, a meni se srce cepa! Ljudi, onaj osecaj je neopisiv... Cale je me je posle ''zezao'', a pomalo ljutito me pita: Zasto ih onda lovis kad ti je zao? Nisam imao odgovor na njegovo pitanje... To mi se deslilo prvi put u ovoj mojoj jednogodisnjoj karijeri, a iskreno, voleo bi da se ne ponovi posto je stvarno neprihatan osecaj...
Iako sam ja to doziveo sa fazanom, mogu samo da zamislim kako je bilo Petru...
Lovac nije ko vino ne pije i ko ide planinom samo da ubije!
lepa prica..
i ja sam primetio petre da imas neki problem..
nudim ti stap,rekao sam ti pusti adresu da ga posaljem,"neznas,videces"
onaj sokolar te pita odakle si da ti preporuci nekog blizu,"neznas,videces"..sad krijes pricu o srndacu..jel ti druze imas nekih problema u svom LU?
charuga kaže:
lepa prica..
i ja sam primetio petre da imas neki problem..
nudim ti stap,rekao sam ti pusti adresu da ga posaljem,"neznas,videces"
onaj sokolar te pita odakle si da ti preporuci nekog blizu,"neznas,videces"..sad krijes pricu o srndacu..jel ti druze imas nekih problema u svom LU?
Da vi kolega niste iz neke OZNE ili DB ili MOSAD....KOJA LI JE OBAVEŠTAJNA SLUŽBA....sve vidi sve čuje...nikom ništa ne veruje.....BALKANSKI ŠPIJUN...B)
"Ko se iskreno bori za pravdu i istinu, mora biti spreman da se žrtvuje!"
"Dođu, tako, vremena, kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!'' - Ivo Andrić
"Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da ga damo...? Ako je njihovo, zašto ga otimaju...? A ako već mogu da ga otmu ne znam sta se vec toliko ustručavaju... ?"
[xhide]Hvala kolege, drago mi je da vam se dopada. Zorane, drago mi je da se razumemo i da svi pravi lovci razumeju taj odnos divljac-lovac, to je neopisivo onome ko nije lovac ili ko to ne razume, ja stvarno ne znam da objasnim nekim ljudima koji nisu lovci, kad me pitaju "zasto ides u lov, zasto lovis?" ne znam kako da im objasnim, ali to je tako, pravi lovci to razumeju, mesare zanima samo korist tj. meso, a ostali ne znaju sta je pravi lov i sta je taj kako Zoran kaze uzviseni cin. Mnogi nelovci misle da lovci nisu neki ljubitelji zivotinja, a kad ima kazem da jesmo, onda oni pocnu sa tim kako oduzimas zivot zivotinji ako je volis, e onda ja znam sta mislim i zasto to radim, ali ne znam kako recima to njima da objasnim i jednostavno odustanem od toga i kazem im: "Vi to nikada necete razumeti" i zavrsim pricu o tome. Pravi lovac dise sa prirodom, postuje svaki njen deo, cuva je i stiti maksimalno, zivi za to da se nadmece sa njom, ali ne da se nadmece iz neprijateljstva, nego iz ljubavi, iz igre, iz sporta. Zato i ne volim one price lovaca "joj samo da mi ubijemo pa da begamo i da mi to deremo kuci i u zamrzivac", to mi se gadi, isao sam nekoliko puta sa takvim ljudima u lov, jednostavno nisam mogao da izdrzim to njihovo ponasanje i razdvojili smo se, ne lovimo zajedno, jer im je svaka druga recenica dok smo u lovu: "jaoj, samo da se ubije nesto sto pre", ja ne verujem da oni osecaju prema divljaci to sto smo Zoran, Neca i ja napisali, a ostali ovde na temi podrzali, ne samo prema divljaci, nego i prema celoj prirodi...B) [/xhide]
Otvorite ove postove da ih procitaju malo ovi ped... iz zelenih da vide kako se voli priroda i divljac,da cak i mi kako nas oni smatraju mesozderima i ubicama i koljacima i ko zna kakvim jos recima vide da mi umemo da zaplacemo za divljaci koju odstrelimo.... Petre svaka cast na prici originalno iz srca utisak je kao da sedim pored tebe i gledam tog srndaca... Svaka cast jos jednom!B)
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
Bilo je to pre tacno 2 godine... Ja sam u lov iso samo kao pratnja caletu, kao i svaki klinac...
]
kako malo dete, bilo mi ga je neizmerno zao, zeleo sam da opet ustane, da ode, da ga nisam odstrelio, ali on je sada lezao pored mene, a njegova dusa je odlazila na nebo iznad nas. Cale je bio kod mene, shvatio me je o cemu se radi i samo rekao da je to ok i da je normalno, da lovac place i da zali svoj plen. 
Joca i Luka 
Hvala! Potrudio sam se da vam maximalno docaram situaciju! 
"ja s'tem nem ništa"
[/xhide]
što to trpimo.
