Zemo laufer, vala priča za dušu svakog iskonskog lovca...kao da sam sjedio sa tobom na čeki i "slušao" tvoje misli...Bravo!!
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Ajde malo da ozivimo temu koliko vidim mrzi vas da pisete jer ne verujem da nema dozivljaja.
Zove mene juce ujutro drugar sa pitanjem hocemo li na cekanje lisica? To se ne pita vec se uzmu papiri i kaze idemo na teren odgovorih ja, on se na to nasmeja i rece pretpostavio sam sta ces da kazes pa sam uzeo papire posto se ceka od 15-17 h budi spreman oko 14:30 dolazim po tebe. Dogovor pade namunjim ja tozu 34 i pokupim par 6 made in krusik. Odosmo na teren presedasmo tih dva sata ali nista nema pa nema ni da lane ni da se vidi dogovor pada da se danas menja teren i to svega 1000m dalje uz brdo. Tako da danas odemo malo vise i opet na drvo. Sedim na drvetu nekih sat vremena i mislim se nece valjda opet corak da bude ni da se cuje, tek iza ledja kau kau op reko evo ide dasa ali mi je na kontra stranu opet kau kau kau opet laje nije proslo ni 30 sekundi GRUUUU jedan GRUUU drugi pu reko majku mu ja ovde duvam u vabilicu a neko drugi puca pihhh psujem sebe i ovo i ono, drugar nije on je sa moje leve strane znaci neko je jos na terenu i bas on puca na lisicu. Ali reko sta je tu je makar sam je cuo kad ono ne lezi vraze cujem ono dobro poznato koko koko kokoooo polece fazan to mi dade nadu da je onaj sa druge strane promasio lisicu i samo je oterao ka meni. Kako sam pomislio tako se i desilo okrenu sam se na drvetu i posle 5 minuta a to je bilo oko 16:30 h ide lisac sa moje desne strane na levu tj tacno ispred mene. Podizem tozu i imam ga na musici sad se nadmudrujemo ko ce koga da prevari ide lisac izmedju drveca ali sve blize i blize u glavi se vodi dilema pucati sad ili SAD drvece je tu i to sve neki zbunovi kad u jednom trenutku onaku u vozanju naidje on na razmak izmedju dva drveta nekih 50cm sad rekoh sebi. GRUUUUUU cu se toza u kombinaciji sa krusikom 6 specijal pade lisac kao sa kruske trznu dva tri puta nogom i to bi sve. Veceras je bio moj drugi izlazak na cekanje u poslednje dve godine i ispao odlican.
Nadam se da vam nije bilo dosadan moj dozivljaj.
Pre neki dan sam bio u dugokoj sumi, prava divljina. Setajuci tako naisao sam na deo sume koji je posumljen,
Jelova suma posadjena izuzetno custo, zasad star sigorno 20ak godina i vise...
Tako dok sam se jedva probijao, nekad i puzeci prolazio kroz takvu sumu naisao sam na pravo "naselje" divljih zivotinja... znaci utabani putevi, lavirint kanala i prolaza koji vode od mesta do mesta na kojima su lezale. Jasno se vide tragovi lezanja, utabana paprat i ostecenja od protrcavanja i slicno....
Par puta sam cuo da je nesto protrcalo pored mene, neku tutnjavinu i slicno...Nisam se uplasio, nastavio sam dalje dok na jednom delu nisam video ispresovane jele tj vrh jelke. Zamislite jelku, na kojoj je nesto lezao i ispresovao sve grane tj slepio ih na zemlju a one sto nisu mogle da se saviju su polomljene.
Evo slika... Voleo bi neko ko zna da kaze koje zivotinje to mogu da budu...
Ha ha ha
Ozbiljno pitam.
Da li je moguce na osnovu slika neko da vidi i da zna koja zivotinja ostavlja ovakve tregove.
A kad sam krenuo kuci, jedno kolimetar-dva od tog mesta zaustavio sam se i izasao iz auta da vidim kakva je suma, padala je kisica.
U jednom momentu iz sume jedno 100-200m od mene se zacuo takav lavez ili krik da ja nisam mogao da verujem, bukvalno kao lav kad rice. Nedugo zatim se ponivio slican zvuk ali ovaj put u kombinaciji sa lavezom koji je slican lavezu psa.
Krenuo sam ka tom mestu malo u sumu i vise se nista nije culo.
Nemam predstavu sta sam cuo. Mozda vuk mozda i medved a mozda samo divlje svinje.
Voleo bi da cujem od nekog iskusnog lovca misljenje, o kojim zivotinjama se radi?
I zvuk a i oni tragovi.
Hvala unapred.
Suvo je bilo, nije bilo tragova.
Slike sto sam izbacio i text sto sam napisao...na osnovu toga ako moze nesto da se kaze koja divljac je u pitanju.
E onda moraš da bacaš pasulj ili karte ili kod gatare. na slikama je očigledno loga ili mesto gde je neka životinja odmarala , po oguljenoj kori , možda je DS .Po urlicima , moguće šakal, a možda i neka uspaljenica. Premalo je to podataka i uglavnom nebitnih, nego kolega posle sledeće jače kiše vrati se tamo pa malo slikaj tragove potraži eventualno uzorke dlake na kori okolnog drveća , izmet , i slično i brzo ćeš dobiti odgovor.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Čudi me da nisi našao tragove... da su DS one imaju, da kažem oštrije ivice na papcima i useklo bi se to u zemlju... predatori imaju šape naravno, koje su mekše al neznam baš dali gule koru sa drveta...nego ona oborena jelka mi je strašna, koliko je nešto teško da je toliko sabije u zemlju ... ja se nebi vraćao tamo, pogotovo posle onog urlika.....
Nije bilo tragova od papaka divlje svinje, nije bilo toliko suvo, negde bi se pokazalo sigurno.
Dok sam isao tako kroz taj deo naisao sam na sveze polomljenu pecurku muharu.
A ovaj deo sa ispresovanim granama je malo nize od onih slika gore. Tu je bilo takvih tragova na sve strane, znaci slepljene grane sa zemljem, poprilicno je zastrasujice bilo sobzirom da sam kod sebi imao samo suzavac i noz.
Jos onaj ugriz na donjem delu stabla jelke je jos jedan pokazatelj da je nesto krupno u pitanju.
Kako god, ako je medved a ne bih voleo da jeste, to je poprilicno lepa vest zato sto ih na Gocu koliko ja znam nije bilo.
Činimise da je medo!
Ali,posto si rekao da je u pitanju planina Goč,recicu ti da je Golija,Čemerno i Troglav( gde ja i lovim)poseduje poprilicnu populaciju medveda,a definitivno na Goču ima medveda,samo neznam u kojoj meri,pošto tamo idem samo na skijanje.
Inače,nagledao sam se slicnih prizora,koje si ti uslikao,tako da...
I ja sumnjam da je bio medved, i bili smo veoma blizu. Sad premotavam film, ja sam se u toj sumi dosta zadrzao, brao sam pecurke, sedeo odmarao, klopao itd...
Cuo sam ga par puta, prvi put kada sam ulazio u taj deo cuo sam tup zvuk kao kad neko skoci na zemlju, cuo sam i kad sam seo da odmorim i da klopam neko protrcavanje i tutnjavinu u blizni...video sam i sveze polomljenu pecurku...
Iskreno mislio sam da su svinje i bio sam poprilicno opusten, dok nisam video ono granje ispresovano, zao mi sto nisam vise slikao, ono je samo deo... bilo je i kao da je zemlja kopana tj poravnata... E to kad sam video i kad sam shvatio da su tragovi i sve ostalo veoma svezi onda sam shvatio da nisu svinje u pitanju vec nesto vece.
A i posle kad sam stao onaj krik se cuo tacno iz pravca kako sam se ja kretao tj ako je medved bezao od mene na tu stranu je pobegao. Mozda je povezano a mozda i nije, ko zna.
Da li je moguce da ih je bilo vise na tom terenu?
I da li su opasni po ljude?
[xhide]Znam da će se mnogi žaliti zbog moje preopširnosti, ali ja nešto što mi je lijepo ne želim da kratim, jer onda gubi svaki svoj smisao i draž!
Prije nego što vam budem pokušao opisati jedan lov iz prethodne sezone, želim da vam opišem teren na kojem najviše volim loviti lisicu. Nisam siguran kako je tačno dobila ime, ali mislim da je nekada davno nekom prevarom ovaj dio zemlje uz rijeku Drinu kupljen od nekoga za svega 100 para i od tada nosi naziv Stoparkinja. To je ne mnogo velik prostor koji se nalazi nedaleko od ušća Drine u Savu i koji se jedan dobar dio godine više ili manje nalazi pod vodom. Vodostaji Drine i Save su najviše zaslužni za njen sadašnji izgled, jer i jedna i druga rijeka imaju na „reljef“ Stoparkinje podjednak uticaj.
Kao što se sa fotografije vidi, voda ulazi u Stoparkinju sa dvije strane, postepeno puneći kanal koji je fizički odvaja od ostatka atara. Kako nivo vode u kanalu raste, tako se i područje unutar Stoparkinje postepeno ispunjava vodom. Ugrubo rečeno, skoro cijela njena površina nalazi se pod manjim ili većim drvećem, šibljem, lozom i ostalim čudima koja doprinose tome da je normalno kretanje kroz nju, van nekog od rijetkih puteljaka, skoro nemoguće. Tome još doprinose razlike u visini terena, pa se (pogotovo zimi) često može desiti da voda ostane na putu na nekom nižem dijelu terena, što onog ko je krenuo pravo vraća nazad da sreću okuša na nekom drugom puteljku. Mislim da će vam iz narednih nekoliko fotografija biti jasno o kakvom se terenu radi.
Koliko god nezgodan bio, ovaj teren je pravi mali raj za lisicu i pružio mi je jedne od najboljih gonova od kada puštam goniče u Mačvi. Nije se jednom desilo da gon lisice na ovom malom prostoru traje skoro dva sata dok lisici to ne dosadi, pa spas potraži u rupi ili se izvuče iz Stoparkinje i bježi dalje u mozaik njiva i šumaraka. Zbog svih tih karakteristika terena, psu je otežano da prati trag, ali je otežano i kretanje divljači, tako da pas često diktira tempo kojim divljač bježi. Ono što je dobro, divljač ne može da pravi veće skokove, pa tako miris ostaje kako na tlu, tako i na granju i mladicama kud se divljač provlači. Dobitna kombinacija je uporan pas i smiren lovac dobrih refleksa. Sve ovo ništa ne vredi kad poraste vodostaj.
Elem, da počnem i ono glavno. Bila je jedna sreda u januaru, sunčan i nestvarno topao dan za to doba godine. U toku noći i prethodnih dana, temperature su bile u minusu ili nešto malo više od nule. Izašli smo u lov poprilično kasno. Nas trojica i šestoro pasa. Mojih četvoro. Cidra i Brnjo imaju još malo vremena da opravdaju moje povjerenje. Dosad nisu pokazali dovoljno. Odlučismo loviti jednu veliku topolovu šumu nedaleko od sela, pa se poslije prebaciti u Stoparkinju. Prvih pola sata ništa. Poslije posavka podiže fazana, a malo kasnije Azra javi zeca. Ostali prihvatiše i otjeraše dugouška prema terenu gdje zimi imamo hajku na lisicu. U međuvremenu, kolegin brak nailazi na trag lisice i kreće da goni. Poslije nepunih pet minuta gona, lisica udara na kolegu i on je ruši.
Bliži se podne, sve je toplije i dogovaramo se da li da nastavimo lov u Stoparkinji ili da idemo kući. Ne znamo ima li vode unutra. Dok kolege ostaju napolju i čekaju pse, ja se sa troje pasa spuštam rampom u Stoparkinju. Cidra ostaje da se vrti oko njih. Niske noćne temperature stvorile su na glavnom putu led debljine 2-3 centimetra, a hladovina drveća mu nije dozvolila da se otopi. Vidim da se voda povukla, pa napredujem polako gazeći led koji puca pod mojom težinom. Ubrzo, sa moje desne strane čujem Azru kako javlja neki trag, a malo kasnije joj se priključuju posavka i Brnjo i počinje gon. Po ponašanju pasa zaključujem da je trag poprilično svjež. Očekujem da čujem i Cidru da se priključi, ali to se ne dešava. Pada mi na pamet da se psi možda ne čuju tamo na ulazu u Stoparkinju, jer se ne priključuju ni kolegini psi. Trag pse vodi sve dublje kroz najveći krš pravo prema ušću. Sve dalje od mene. Čudi me što Cidra nema. Uglavnom se ne odvaja od mene. Intenzitet gona osciluje i ubrzo uviđam da više ne čujem Azrin glas. Ništa čudno za nju. Dizanje i kratak gon su njene glavne osobine. Iako pse još povremeno čujem u daljini kako poštektavaju uz samu vodu, više pažnje posvećujem iščekivanju Cidre i Azrinom povratku. Pošto su svi putevi i puteljci kroz Stoparkinju krivudavi, imam pregled na putu na kom stojim 10-ak metara lijevo i desno. Sa one strane odakle sam došao, kroz grane vidim da promače nešto. To Cidra dolazi mojim tragom. Okrećem glavu na drugu stranu jer mi se čini da čujem kako se Azra provlači kroz granje u povratku. Ponovo okret na lijevu stranu i zaprepašćenje. Na ćošku odakle je trebala da dođe Cidra stoji lisica. Oko dvije sekunde kasnije, puška je u ramenu, ali oko uzaludno traži metu. Lisica je nestala. Psujem u sebi i odlučujem da ne mrdam. Nadam se da će neko od pasa u povratku nabasati na lisicu i možda prisiliti da ponovo udari na mene. Azra stvarno dolazi nekoliko minuta kasnije i poluspuštene glave prelazi preko traga bez ikakve reakcije! Posavki se ovo nikad ne bi desilo.
Azra ponovo kreće da traži, Cidre nema, a posavka i Brnjo se više ne čuju. Zovem kolegu da čujem šta je sa njima. Oni su već krenuli kući. Uhvatili su svoje pse i odlučili da je dosta lova za danas. Dan je baš bio izuzetno topao, pogotovo kad se uzme u obzir da je januar u pitanju. I meni je vrućina, ali treba sačekati pse. Ubrzo počinjem da ih vabim. Pola sata i ništa. Odlučujem da se vratim na rampu kojom sam ušao i odatke da vabim. Odatle bi pištaljku trebalo da čuje i posavka i Cidra. Tu sam čekao još oko sat vremena i uspio da dovabim Cidru. Od posavke i Brnje ni traga ni glasa. Dan je skoro već na izmaku i ja odlučujem da krenem sa balkankama kući. Posavka ovaj teren poznaje kao svoj džep, vratiće se kući sama, ne bi joj bilo prvi put. A Brnjo je prati u stopu. I vratim se ja kući. Ali pasa nema ni uveče, ni ujutro. Nije mi svejedno. Svašta mi pada na pamet, pogotovo što je jednom kolegi mjesec dana prije ubijen posavac. Ako ne dođu do podne, ići ću predveče da ih tražim. Tako i uradim. Krenem oko tri sata i povedem Cidru. Dođem do rampe na kojoj sam ušao u Stoparkinju i počnem vabiti. Ništa. Odlučim da krenem glavnim putem kraj kanala prema ušću pa ću dalje do vikendica na ušću da se raspitam jeli ih neko vidio. Idem putem i vabim. U mislim se već pripremam za najgore, ali se ipak nadam da ću ih naći žive. Cidra se vrti oko mene. Nedugo potom srećem jednog „kolebara“ koji većinu svog vremena provodi čuvajući svinje kod svoje „kolebe“ duboko u ataru sela. Kaže da ih nije vidio. I dok pričam sa njim učini mi se da čujem posavku duboko u Stoparkinji. I nisam se prevario. Ona ima tu osobinu da se javlja na zvuk pištaljke ako ne može da me nađe. Okrećem se nazad i vraćam se istim putem prema rampi i dalje pričajući sa Miodragom. Pade mi na pamet da probam naći mjesto gdje je kanal uži pa da tu probam preskočiti, da ne bi’ gubio vrijeme vraćajući se skroz do rampe. Zato se pozdravim sa Miodragom i spustim se niz strminu do kanala. I dok sam tako mjerkao da li tu odmah da probam prijeći, nepun minut otkako sam se rastao sa Miodragom, iza leđa čujem Cidrin vrisak. Šta joj bi? Ostala je sa Miodragom na putu. Da nije naišao auto pa je udario? Brzo se vratim gore na put i vidim Cidru kako brzo pretrčava preko neke njive blizu puta, čas napred, čas nazad. Vidim da je tuda skoro nešto prošlo. Lako moguće da je zec bio u travi između dvije njive. Ili se možda kuna mota oko Sinišinog ambara? Ili sam ja možda silazeći podigao nešto uz sami kanal, pa mise to „nešto“ izvuklo iza leđa i pobjeglo van Stoparinje dalje u teren? To mi djeluje kao najveća vjerovatnoća. Cidra napokon hvata miris i u punom trku sjuruje dolje u Stoparkinju, preskače preko kanala i kreće da se javlja sve intenzivnije. Cidra goni oko minut i tada nastaje vriska. To „nešto“ bježeći ispred Cidre udara pravo na posavku i Brnju. Troje pasa na jako svježem tragu. Stoparkinja gori. Nisam siguran, ali mislim da je lisica u pitanju. Nema prekida u gonjenju, a i zec jako rijetko ulazi u Stoparkinju tako da njega isključujem. Srne već dugo nije bilo, niti su viđani njeni tragovi, tako da mislim da nije ni ona. Lisica ili eventualno onaj „zlikovac“ šakal. Rukom bezuspješno prepipavam džepove jer sam foto-aparat ostavio kod kuće. Psi su otjerali prema sredini i krenuše da vraćaju prema kanalu. Ja i dalje stojim na putu i pratim ih kako gone. Kreću se prema meni. Gon je žestok pa očekujem da ugledam divljač u punom trku, ali se varam. Na kanal brzim kasom izbija lisica, ide uz sami kanal povremeno ulazeći u vodu. Lisica kaska jednom stranom kanala, ja hodam putem na 20 metara paralelno od nje sa druge strane kanala. I tako je gledam 10-ak sekundi, psujem u sebi propise i nelovne dane i kako ne ponesoh bar foto-aparat od koga se u prirodi rijetko odvajam. Pade mi na pamet da sam ponio telefon pa brzo zovem Dušana iz Ljiga da i on malo sluša. Znam da i on voli čuti dobar gon. Lisica je očigledno probala da zbuni pse, želeći da pomisle da je preskočila kanal, ali joj to nije uspjelo. Prošli su bez zastajkivanja uz kanal i otjeraše dalje prema ušću. Slična putanja kao juče. Razmišljam da je to vjerovatno ona ista lisica. Očekujem da Cidra uskoro odustane jer je prošlo preko 15 njenih famoznim minuta, ali je ostalo dvoje „vuku“ i gon uz kraće stanke i dalje traje. Od ušća prema sredini, pa opet u cik-cak prema kanalu. U jednom trenutku čujem pse kako su smotali prema rampi i kako izlaze van. Sumrak se već spušta, pa u daljini jedva razaznajem pse. Cidra grabi prva, a ostalo dvoje idu bar 50 metara iza nje. I dok slušam kako se šteket gubi u daljini negdje prema nasipu, pade mi na pamet da nazovem Miodraga i pitam ga šta je bilo kad smo se rastali. Ni on ništa nije vidio, samo je čuo Cidrino javljanje. Rekoh mu da sam vidio lisicu, ali ne znam otkuda se pojavila. I tada mi on reče da je viđa skoro svako veče kako prelazi put blizu Sinišinog ambara. „Nećeš je još dugo viđati“ – kažem mu ja, riješen da doakam ovoj lisici do kraja sezone. Imam 5 izlazaka do kraja godišnjeg odmora i još 3-4 do kraja sezone. Ma uloviću je već prekosutra, samo da nagovorim družinu da lovimo u Stoparkinji. Pa se sjetim da ne mogu u lov prekosutra. Imamo utakmicu goniča na zeca, a obećao sam da ću biti pomoćnik vođi baterije. Nema veze, onda je moja u nedjelju. U razmišljanju me prekinuše psi koji su prekinuli gon i počeli da dolaze. Ja prezadovoljan. Cidra ispratila lisicu koliko i posavka, Brnjo se standardno „šlepao“, ali nije odustajao, posavka na „visini zadatka“, ja se naslušao dobrog gona. Kud ćeš bolje. Pošto sam tad uvidio da se Cidra i posavka dobro nadopunjuju, odlučih da njih dvije povedem sljedeći put. Samo da osvane ta nedjelja.
I dođe i subota veče, dogovor telefonom oko sutrašnjeg lova. Ja navaljujem da idemo u Stoparkinju, a kolege me uvjeravaju da ćemo bolje proći ako lovimo u Parašnici, jer nisu sigurni koliko je porastao vodostaj. Na kraju se dogovaramo da oni ujutro pretresu Adicu, a ja poranim u Stoparkinju. Kad oni završe, kolima kreću prema Parašnici i ja ih čekam na rampi kod Stoparkinje. Adica i Stoparkinja nisu daleko i ako lisica izbije iz Adice, ide uglavnom uzvodno prema motelu ili nizvodno prema Stoparkinji.
Nedjelja jutro. Sat zvoni, a ja već odavno budan u krevetu. Palim svjetlo i oblačim se. Prozor mi gleda na dvorište i psi počinju cviliti jer znaju zašto ovako rano ustajem. Biće muke da smirim Azru i Brnju. Kad shvate da ostaju na lancu, probudiće lavežom čitav komšiluk. Žurno se obuvam, vežem kuje, uzimam pušku i izlazim iz dvorišta. Već počinje da sviće, a ja imam dobrih 25-30 minuta hoda do Stoparkinje. Usput razmišljam da li sam sve odradio kako treba. Nisam. Opet mi je foto-aparat ostao kod kuće. Nosio sam ga na utakmicu i zaboravio ga izvaditi iz ranca. Zastadoh u želji da se vratim, ali se odmah predomislih. Jedva sam ućutkao Brnju pa ako vidi da se vraćam, počeće ponovo da laje. Nastavljam dalje. Ni kanapa nemam. Onaj što uvijek nosim sa sobom iskoristio sam za hvatanje i vezanje psa koji je juče posljednji pušten i koji je otišao duboko u teren goneći lisicu. Nema veze, naći ću drugi usput. Znam i otprilike gdje sam vidio nekoliko veza koje se koriste za vezivanje granja. Važno je da smo juče dobro odradili svoj zadatak i da su svi psi pronađeni i pohvatani. Još samo da kuje ponove onaj gon od četvrtka ... I naravno, strelac da ne zakaže. Valjda će biti dobro.
Pronašao sam kanap, stigao do rampe, napunio pušku, pustio kuje i počeo da silazim u Stoparkinju. Učinio sam sve što je do mene, sad se samo uzdam u lovačku sreću. I u kuje. Samo neka bude dobrog gona, pa neka i promašim. Ali, nešto kao da mi govori da će lisica biti nadmudrena.
Silazimo niz rampu. Posavka se laganim kasom odvaja desno prema kanalu, a Cidra nastavlja glavnim putem pravo ispred mene. Razmišljam kako je lijepo ovo zimsko jutro. Kako je lijepo izaći u lov. Zaboraviti na posao. Bar nakratko pobjeći od realnosti. Slušati kako se priroda budi. Disati ...
Nisam daleko odmakao kad je posavka počela da poštektava na tragu. Rijetko i povremeno javljanje uvjeravalo me da je trag poprilično star, ali kad je nekoliko minuta kasnije Cidra otišla na tu stranu i počela da javlja, shvatio sam da sam se prevario. Malo ubrzavam korak da odmaknem što dalje, jer očekujem da će divljač ispasti prema središtu Stoparkinje. Javljanje postaje sve učestalije, ali još to nije gonjenje. Kako sam otprilike već došao na dio puta kuda mislim da će lisica presjeći, tražim pogodno mjesto gdje da stanem. To se pokazuje kao jako nezahvalno, jer na koji god ćošak da stanem vidim samo 10-ak metara sa lijeve ili desne strane. Uporedo sa traženjem pogodnog mjesta, osluškujem kuje. Cidru više ne čujem, a posavka se tek povremeno javlja. Teško mi je da se tačno orijentišem u onom kršu, ali po udaljenost gdje je čujem i smjeru kuda se uputila bio sam ubjeđen da je prešla kanal i da prati trag van Stoparkinje dalje prema Parašnici. Pošto se Cidra vratila meni, odlučujem da nastavim dalje putem u nadi da ćemo naići na trag neke druge lisice. I nisam dugo čekao. Cidra je otrčala putem ispred mene, ja polako za njom. Posavku i dalje čujem, ali mi djeluje kao da se zakucala na tragu i da se vrti u krug. Kad sam došao do mjesta gdje sam u sredu vidio lisicu, nakratko zastadoh i odlučim tu ostati jer je Cidra počela poštektavati na nekom tragu. Šteket postaje sve češći i ja uviđam da je ovo definitivno svježiji trag. Divljač se izvlači od Cidre ponovo prema kanalu i mjestu gdje se čuje posavka. I tada kreće vriska. Cidra sa jedne strane i posavka sa druge strane, sastaju se na istom tragu i počinje gonjenje. I to kakvo gonjenje. Gonjenje dvije kuje u solidnoj kondiciji, ali potpuno različitog stila gonjenja. Cidra brza kao vihor, punog šteketa i javljanja samo na sigurnom tragu. Za razliku od nje, posavka inače goni sporo, punog šteka, ponekad fanatično uporna, ali sa problemima u diferencijaciji mirisa. I dešava se sljedeća situacija. Cidra vuče posavku u sumanut tempo, posavka vuče Cidru u još gušći šteket i to zvuči nestvarno dobro. Zbog tempa, posavka djeluje kao da se guši, jedva joj prepoznajem glas. Nijedan drugi zvuk se ne čuje, cijela Stoparkinja ječi od dva puna glasa. Kuje gone uz kanal prema rampi, pa okreću nazad prema putu i meni. Adrenalin mi obuzima tijelo, počinjem da drhtim i sav sam se pretvorio u uvo. Ovo je suviše brzo gonjenje, koje ostavlja jako malo vremena za pucanje, pa sam pušku već stavio u rame. Gon ide paralelno sa putem nekoliko desetina metara od mene, a ja niti vidim šta niti čujem šta osim vriske pasa. I presjecaju put stotinak metara ispred mene, vrte prema sredini Stoparkinje, prave neki manji okret pa ponovo presjecaju put otprilike na istom mjestu i vraćaju nazad prema kanalu. I sve to bez sekunde pauze. A meni žao što ne ponesoh foto-aparat. Ovakav gon je stvarno rijetkost čuti, čak i kod mnogo nahvaljenih pasa. Otprilike ista staza, uz kanal prema rampi pa nazad prema meni paralelno sa putem, ali u jednom trenutku kuje naglo motaju, izbijaju na put i gone pravo putem prema ćošku sa moje lijeve strane. Čujem da brže savladavaju teren pa zaključujem da su izašle iz gustiša i da gone putem. Koliko god zvučalo čudno, gonjenje postaje još žešće, toliko žestoko da stičem utisak da čak možda vide lisicu. I idu pravo na ćošak. Puška je duže u ramenu, nego što je položena u rukama i sad nišanom tražim ćošak. Kuje su sve bliže, puška je sve teža i mušica mi sve više nervozno šeta po ćošku. Kad će? Ne mogu da vjerujem koliko su joj blizu, kuje samo što nisu izbile na ćošak. Već ih čujem kako lome na prethodnoj krivini. Gledam i ne vjerujem svojim očima. U punom gonu na ćošak izbijaju kuje, a od lisice ni traga ni glasa. Uviđam da smo prevareni. Lisica je skrenula sa puta prije ćoška. Svega 5-6 sekundi pauze i gon se nastavlja nesmanjenom žestinom. Lisica je skrenula ulijevo nepunih 5 metara prije ćoška, ali sasvim dovoljno da je uopšte ne vidim. Kuje gone dalje preko sredine prema Drini. Znam da tu negdje usput imaju i jame, pa očekujem da čujem prekid gonjenja. Ali prekida nema. Ponovo vraćaju prema meni, ali sad sa druge strane. I ja se tako nervozno okrećem na putu širine oko tri metra. Napred – nazad, lijevo – desno. A puška teška kao tuč. Čujem i lomljenje grana, ali više nisam siguran da li ga proizvodi lisica u bijegu ili njeni progonitelji. Lisica ponovo presjeca put i ide prema kanalu. Kakva igra nerava. Ovo nadmudrivanje traje već oko pola sata i stičem utisak da lisica zna tačno gdje se ja nalazim i da taj dio puta izbjegava presjecati. A ispred i iza mene presjekla je bar 5-6 puta. Već se polako plašim za ishod, samo je pitanje vremena kad će lisica zametnuti trag i kuje odustati. I to se i dešava. Cidra odustaje i kreće prema meni, ali u povratku nailazi na trag i gon se nastavlja. Ovo je njeno najbolje izdanje do sad. Samo da ga krunišemo odstrelom. Da shvati zašto se toliko lomatala po ovom kršu. Pošto je lisica najčešće presjecala put ispred ili iza mene, odlučujem se vratiti nazad desetak metara i stati na onaj ćošak što sam dugo nišanio. A kuje vezu li vezu. Čas prema kanalu, čas prema Drini. U jednom trenutku na put mi izlazi neki žuti pas lutalica i počinje da laje na mene. E samo mi je on još falio. Pokvariće sve ono što su kuje goneći zaslužile. Ali, na svu sreći, žućko se ne zadržava dugo nego ga glasovi kuja odvlače na drugu stranu. Slušam gonjenje i dalje. Zaključujem da čujem samo jedan glas. Tako je, Cidra je odustala i dolazi do mene sa jezikom do zemlje. Isteže se, valja po zemlji, vidim da se propisno izmorila. Ali zato, posavka je bez milosti. Tempo je malo sporiji, ali šteket i dalje gust. Sad se nalazim u nezgodnoj poziciji. Velika je vjerovatnoća da će mi Cidra smetati prilikom pucanja, jer će se naći na „vatrenoj liniji“ ili će je lisica osjetiti prije nego izbije na mene. U jednom od tih bliskih presjecanja puta, Cidra se ponovo vraća na trag i nastavlja se gon u dva glasa. I tako je to nadmudrivanje trajalo još oko 15 minuta. Prvo sam začuo šuštanje suvog lišća u onom smjeru odakle sam čuo kuje. Podigao sam pušku i čekao. Lisica se pojavila tačno na mjestu gdje sam ranije stajao i istrčala na put. Sekund kasnije shvatila je da je gledaju hladne cijevi moje Maše, ali joj je bilo kasno. Vuširova „dvojka“ je već krenula prema njoj. Vrisak ranjene lisice i griženje za zadnji kraj bilo mi je jasan dokaz da sam je pogodio. Isto kao što se pojavila, iz jednog skoka je nestala sa puta, skočivši nazad u gustiš. Da pucam ponovo nisam mogao. Znam da je pogođena, ali se pitam koliko je rana ozbiljna. Kad sam birao šta da stavim u cijevi, izabrao sam dvije Vuširove „dvojke“ (3,5 mm) jer sam smatrao da su na ovoj distanci one najbolje rješenje. Tako je i bilo. Nepunih pola minuta poslije pucanja, kuje su prekinule gonjenje. Čuo sam samo kako pod njima šušti lišće i pucketaju grančice. Zatim je usljedio jedan posavkin jauk, šištanje lisice i lajanje kuja u mjestu koje je potrajalo nekoliko minuta koliko mi je trebalo da se probijem kroz grmlje do njih. Sad je trebalo izabrati povoljan trenutak kad se kuje odmaknu dovoljno daleko da se uputi samilosni hitac. Za tu blizinu bio mi je dovoljan jedan Vuširov „trap“. Lisac je napokon dolijao. Sad je trebalo prići Cidri i odvojiti je od plijena što nije bio baš lak zadatak. Sve što je pred njom palo smatra svojim vlasništvom i posavka je to osjetila na svojoj koži najmanje dva puta. Uspio sam da je smirim i osrednji lisac se našao na kanapu. Ubrzo su me zvale kolege da me čekaju na dogovorenom mjestu. Oni nisu ništa pronašli, a kako je nama bilo zaključili su kad su vidjeli umorne kuje i moje ozareno lice.[/xhide]
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Hunter_lovac Offline
· 12.12.2023. 23:19
Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
što to trpimo.
