Ovaj rumunski je srebro,najpre sto nema masu.Nabacicemo slike jakih,bar meni su rumunski lepi,bas zbog mase i ..Evo jednog naseg losijeg.Pet godina,do 170 poena,tako da je po uzgojnim normama za izlucivanje.
Ali vidite ove Rumunske.Koja masa,stangle....Zaista svaki tipovi jelena imaju svoju specificnost.Nas Vojvodjanski je ustvari tip jelena koji zivi u oblasti panonije,neki ga zovu ritski,neko vreme Beljski,ali se radi o jelenu koji na vrhu ima racvanje koje zovu kruna.Populacija ispod Dunava je naseljena njima,ali iako sam rekao ranije da ponovim.Najverovatnije je doslo do mesanja sa Rumunskim,pa se mogu videti grla sa osobinama i jedne i druge populacije.To se uocava i u tezini primeraka,koja je povecana.
Nenade slika je zanimljiva,retko se moze ovako nesto uslikati u preskoku.
Stari ovaj mi se cini dobar na telesnoj masi,sa ovim jednim je bio pravi macevalac u sukobima.
Skolski primerak za odstrel. Ali sto rece Boban,macevalac! Pre bih njega na zid od srebrnog. Mada je mozda nekada bio,rekao bih u opadanju.A?
Da se mladi lovci upoznaju sa rastom rogova.Mlado tele miuzijak,sa rodjenjem ima roziste koje je vidljivo.Razvoj prvih rogcica pocinje sa orijentaciono 8 meseci starosti
Rogovi otpadaju krajem februara,pocetkom marta,a obicno zavisi od jacine zime.Prvo ih odbace starijiOdmah pocinje rast drugih a zavrsi se krajem juna pocetkom jula.Ali tek jula ili avgusta su potpuno okostali i tada ih ciste.
Jelen je najlepsi I najveci predstavnik visoke divljaci nizijskih I planinskih sumskih lovista. Zivi u sumama cele evrope do 65. stepena severne sirine, a u aziji do 55. stepena severne sirine,na kavkazu I u gorama mandzurije. Najpovoljnija zona njegovog prirodnog boravista su sume poljske,ceske, bivse jugoslavije,madjarske I rumunije.
U uredjenim lovistima I uz dobru ishranu jelen moze da izraste preko 2m u duzinu a u visinu do 1,5m. Noge su mu dugacke,vitke I misicave,grudi siroke,a dugi vrat sa strane spljosten. Glava mu je napred izduzena,usi izvucene I podugacke,a ispod tamnih ociju osrednje velicine uvuklo se suziste sa balzamnim zlezdama. Rep jelena je zakrzljao I samo oko 25cm dugacak,vid mu je slab,a sluh I njuh odlicno razvijeni.
Ima 34 zuba,od kojih u gornjoj celjusti 12 kutnjaka I sa svake strane po jedan tubasti ocnjak,koji lovci cene kao trofej. U donjoj celjusti ima 8 sekutica I 12 kutnjaka.
Dlaka jelena je leti zutocrvenkasta,sa otvorenosvetlom bojom na trbuhu I belozackastim poljem pri repu. Zimi je zagasitosmedjesiva. Dlaka na vratu muzjaka,a po nekad I starih kosuta izduzena je u tamnu grivu. Jaki i cvrsti papci su sjajnocrne boje. Moze da zivi oko 30 godina.
Vec u osmom mesecu muskog jelenceta primeti se dam u na ceonoj kosti rastu ispod koznih nabora dva kostana panjica. Na ovim panjicima visokih oko 6cm izraste kasnije rogovlje. Ovi kostani panjici nazivaju se u lovackoj terminologiji ,,rozista. Rozista mladih jelena su tanka I visoka,a starijih kraca I deblja. Roziste starijih jelena postaje krace zato sto je prilikom opadanja pogovlja otkine se uvek I deo rozista. Na donjem delu roga,na mestu gde je rog srastao sa rozistem,obrazuje se odebljali prsten koji se naziva venac ili ruza.
Prvo rogovlje pocne da raste pri kraju prve godine zivota. Ovo rogovlje je prekriveno koznom navlakom zvanom lika,tanko je I slabo,nema parozaka ni venca,a izraste oko 15cm visoko. Ovo prvo rogovlje od kozne navlake jelen cisti u jesen iste godine a odbacuje ga obicno pri kraju druge godine. U lovackoj terminologiji ovo prvo rogovlje naziva se letnjaci ili silasi,a jelen koji ih nosi silas ili siljkan. Nekoliko dana posle odbacivanja prvog rogovlja jelenu pocne rasti drugo rogovlje. I ovo rogovlje,kao i sve docnije,razvija se ispod kozne navlake,izraste do 50cm u visinu,izbrazdano je,na donjem kraju ima malu ruzu I obicno ima jedan parozak. Ovaj parozak izraste u blizini ruze,okrenut je napred I povinut na gore a naziva se nadocnjak. Jelena koji nosi ovakvo rogovlje,nazivaju silasem ili rasljanom. U lovistima gde je jelenima obezbedjena dobra ishrana dogadja se da vec i na drugom rogovlju izrastu na svakom po dva paroska. Ovaj drugi parozak izraste u sredini roga,okrenut je napred kao I nadocnjak a naziva se srednjak.
Drugo rogovlje,kao I sve docnije,jelen odbacuje krajem februara ili pocetkom marta.
Na vrhu trceg rogovlja,kada je ishrana jelena dobra,razvije se vise parozaka,koji obrazuju ,,krunu. Nije velika retkost da se kod rogovlja razvije izmedju srednjaka I krune jos jedan parozak,koji se naziva ,,vucjak. Cesto se izmedju nadocnjaka I srednjaka razvije jos jedan parozak koji se naziva ,,umetak ili ,,ledenjak. Jelena koji nosi bar na jednom rogu po dva paroska zovu ,,sesterac. Jelena sa tri paroska na svakom rogu ili bar na jednom nazivaju ,,osmerac,sa cetiri ,,deseterac. Jelena koji nosi na rogovlju pet ili vise parozaka zovu ,,velejelenom ili ,,kapitalcem. To su ,,dvanaesterci, ,,cetrnaesterci, ,,sesnaesterci, itd.
Prodje oko tri meseca dok posle odbacenog rogovlja izraste novo. Novo rogovlje je u pocetku mekano I presvuceno koznom navlakom,punom krvnih sudova. Izraslom rogovlju treba oko 5-6 nedelja da ocvrsne. Krajem jula jelen sa rogovlja skida uvenulu koznu navlaku cesanjem o mladim stablima I grmlje. Ocisceno rogovlje je u pocetku zuckaste boje,a kasnije potamni. Donji deo rogovlja ukrasen je biserastim ikrama,a gornji deo zavrsava se belozuckastim vrhovima. Velicina I tezina rogovlja,boja I broj parozaka zavise od uslova ishrane I od kolicine kreca I fosfora u hrani. Zato treba paziti da ishrana ne bude jednolicna. Pored sumske pase I brsta liscarskog drveca I grmlja,na sumskim cistinama I prosekama treba sejati crvenu detelinu,zob,jecam,kukuruz, krompir I topinambur,a preko zime na hranilistima iznositi dobro livadsko seno,repu,zir,divlji kesten I kukuruz. U lovistu treba na vise mesta postaviti solista. Za veme dok jelenu raste rogovlje hranjenje treba tako regulisati da svaki jelen dobije dnevno bar oko 40g fosfora I oko 50g kreca.
Na lepotu,velicinu I tezinu rogovlja utice kvalitet zemljista,jer od kvaliteta zemljista zavisi kvalitet pase.
Na glinastom zemljistu,na ne prousnoj ilovaci I kamenju nema scone ispase pa ni jeleni nemaju lepo rogovlje. Naprotiv,na krecnjackom I aluvijalnom zemljistu,ispasa je bogata I raznolika I jeleni nose snazno,tesko I lepo rogovlje. Pored dobre ishrane na razvitak rogovlja uticu I mir,velicina I oblik sume,nega,pravilan odnos polova I pravilan odstrel slabijih jelena pre parenja.
S obzirom na velicinu,lepotu I tezinu rogovlja,jeleni nasih lovista sa medju najjacim u evropi,pa sun a internacionalnim izlozbama uvek bili zapazeni.
Dobra I raznolika ishrana,odrzavanje pravilnog odnosa poslova I obezbedjenje mira u lovistu toliko su uticalina razvitak rogovlja da se primecuje da je rogovlje jelena u nekim nasim lovistima skoro vec postigli razmere I tezinu njihovih davnih predaka,kojima su prostrani ritovi obezbedjuvali dobru pasu I puni mir.
Vrlo cesto se javljaju razni abnormaliteti rogovlja koji su posledica povrede kostiju I povrede polnih organa. Ako povreda polnih organa nastupi dok je rogovlje jos mekano I pod navlako,dolazi do stvaranja ,,perike. ,,perika je deformisano I gubasto rogovlje,koje ostaje pod kozastom navlakom,ne otpada I stalno raste,pa cesto prekrije celu glavu jelena I toliko oteza da ga jelen jedva nosi. Ako je jelen ranjen u polne organe kada vec nosi zrelo rogovlje,ovo rogovlje mu otpadne za mesec dana. Kod jelena koji je jos u razvitku,kad se na izgradnju kostiju trose krec I fosfor,prilikom smrzavanja rogovlja u bastu pojavljuje se cesto natrulost na vrhu. Natrulost se pokazuje u okrnjenom vrsku bez belog sjaja. Degenerisani jeleni ne nose rogovlje,vec imaju samo dlakom obrasle kvrge.
Jeleni se danju zadrzavaju u gustim branjevinama,vrbovim sprudovima I trsci,a predvece izlaze na pasu. Vec u prvi suton jelen ustaje sa svog dnevnog lezaja,strasa se, proteze,lupne koji put lagano rogom o kakvo stabalce,stoji mirno,osluskuje,po malo brsti I ceka da se spusti noc. U otkrivanju opasnosti ostaje na jednom mestu vise od pola sata,pa ako je otkrio nesto sumnjivo,ne primetno se izvuce I ode tako da ga ni najosetljivije uho u mirnoj vecernjoj tisini ne cuje. Ako se uverio da nema opasnosti onda izlazi iz gustisa na Slobodan prostor kada je vec potpun mrak I krece se poznatom stazom u pravcu pase. U ranu zoru,pre izlaska sunca,vracaju se jeleni u sume I zaklone,a ako je neki trazeci hranu daleko odlutao,radije se odluci da legne u polju,nego da se izlaze opasnosti na dalekom putu do sume.
Jeleni zive u krdima. U krdima odraslih jelena nema kosuta. One se sa teladima I mladim jelenima okupljaju u odvojena krda. Stari kapitalni jeleni ostaju preko cele godine sami,a kosutama se priblizavaju samo za vreme parenja. Mladi jeleni zadrzavaju se rado u krdu sa kosutama,gde se osecaju sigurno. U krdu u kome ima I jelena uvek jedna kosuta(obicno stara) ide napped podignute glave I naculjenih usiju osiguravajuci krdu bezbednost,pa cello krdo motri samo na nju I oslanja se na njenu opreznost. U uredjenim lovistima drzi se samo toliko divljaci koliko se moze prihraniti u samom lovistu bez opasnosti od steta koje bi jeleni mogli naneti sumskim kulturama I poljuprivrednim usevima. U nizijskim ritskim sumskim lovistima pri povoljnim uslovima ishrane ne bi trebalo da se u lovistu drzi vise od 20 jelena na svakih 1000 hektara. Od toga treba da budu tri jaka jelena,tri srednje jaka,cetiri vilasa I silasa,pet kosuta,dve junice I tri teleta. Da bi se postavio ovakav odnos po polu I starosti,odgajivac treba neprestano da prati ketanje jelena u lovistu I da sa osmatracnice posmatra I ocenjuje svako grlo pre nego sto se odluci za odstrel.
Jeleni se pare od pocetka septembra do polovine oktobra,a ako su noci hladne,onda parenje pocinje u drugoj polovini avgusta. U to vreme cim padne noc izlaze jeleni na proplanke I sumske cistine,gde ricu dubokom rikom. Ako u reviru ima vise odraslih jelena,onda se na riku jednoga cuje odziv drugoga. Po jacini glasa I smelosti rike moze se oceniti na kojoj je strain kapitalniji jelen. Ako su oba jelena ujednacenih snaga,dolazi izmedju njih do teskih borbi rogovljem. Cesto se dogadja da se u bobi zaplete rogovlje koje ne mogu uvek razmrsiti,pa oba jelena,upletenog rogovlja,uginu od gladi. Slabiji jelen se obicno ne upusta u borbu sa jakim kapitalcem,vec u sumi trazi kosute koje jos nisu sazrele za parenje I ne nalaze se uz jaceg jelena. Ako su noci hladne,rika pocinje vec rano uvece I traje dugo u noc,a ako su noci topple,rika je kratka I slaba. Vreme rike,odnosno parenja traje oko pet nedelja. Najpre sazrevaju za parenje jaci jeleni,dok mladji sazrevaju nesto docnije. Da bi se sacuvao dobar kvalitet divljaci,jedan jak jelen ne bi smeo da oplodi vise od 4-5 kosuta. Dok traje rika jeleni slabo pasu,pa mogu da oslabe 30-40kg.
Oplodjena kosuta nosi 270-290. krajem maja naredne godine kosuta se odvaja od copora I zavuce u kakav gusti siprag u blizini vode I dobre pase,gde oteli obicno samo jedno jelence svetlo zute koze,ispraskane belim pegama. Kad jelence ojaca,dovodi ga majka stadu,I nezno ga cuva I doji sve do novog parenja.
I ako je jelen nasa najjaca divljac,on je izlozen mnogim obolenjima,koja cesto u lovistu naprave pravu pustos.
U borbi protiv zaraznih bolesti najbolje sredstvo jesu lovnouzgojne mere. Uzgajivac divljaci mora paziti da isharana divljaci u lovistu bude obilna kako bi divljac individualno toliko ojacala da moze svojom sopstvenom otpornoscu preduprediti sve opasnosti od oboljenja.
Jeleni su u lovnoj privredi vrlo znacajna divljac. Ukusno meso,fina koza I rogovlje mnogo se koriste u industriji prehrane I odevanja. Jelensko rogovlje kao lovacki trofej mnogo se cene,pa imucni lovci rado placaju visoke takes da licno dodju do jelenskog ukrasa.
Stete koje jelenska divljac nanosi sumskim kulturama I poljoprivredi kod nas se redovno preuvelicavaju. Jelenska lovista nalaze se uglavnom u najplodnijim reonima,u sumama na snaznom I humusnom stanistu obraslom bujnom vegetacijom-slatkim travama I hranljivim brstom podstojnog grmlja.
U lovistima,u cijem je krugu jelenima obezbedjena prirodna hrana-stete na sumskim kulturama su vrlo neznatne I ukoliko ih ima,lokalnog su karaktera. Ukoliko se u nekim lovistima I primecuju te stete,one se javljaju uvek kao posledica primene tudje skole o gajenju suma. Naime,negde je po ukalupljenom primeru nekih stranih sumara iz glavne sastojine uklonjeno svo grmlje I podstojno drvece,cime je poremecena ne samo bioloska ravnoteza u sumi nego je I divljac lisena brsta.
Ja sam cuo da je jelen u stvari mnogo velika stetocina, tj da moze da nanese mnogo, mnogo vece stete usevima nego jedno krdo svinja... ? $aAa
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
Lov je za mene život =))) 
što to trpimo.