u mojoj familiji sa tatine strane svi su skoro lovci a sa mamine skoro pola,tako da nije bilo sanse da mene zaobidje taj lovacki gen. odrastao sam sa lovackom puskom u cosku spavace sobe ,sa djedinom punilicom za patrone koju smo podunavac i ja razvlacili po dvoristu,spavao ispod jelenskih rogova igrao se sa terijerima u dvoristu. da ne nabrajam vise kuca je bila puna oruzja i pratece opreme. nek podunavac doda ako se necega jos sjeti.
Au aco pa jel s mogo neku tezu temu da nadjes evo ja cu javno da priznam i dok ovo pisem ja razmisljam o sutrasnjem izlasku sta bi bi bilo kad bi bilo i gde ce da se desi a sto se tice spavanj sve ukupno nocas 1 SAT aktivnog sna najvise dali je to devijacija ili mi treba doktor neznam ali ajmo redom otac mi je lovac vec 40 god otkad znam za sebe znam i da on ide u lov e sad dal su to geni ili navika strucno receno genetsko ponasanje tj.urodjeno ili naviknuto tj.steceno neznam al kad se lov zavrsi meni je u glavi samo 1 AVGUST eventualno 2 ili 3. zavisno koji se dan pada pa sad vi kolege vidite kako je meni a i Vama
ma nasrcu bre rodjo mora se branim,a ti zapadnjaci kvarni su ko muckovi al sam naso pravu pusku AA-12
kad skripi sneg pod cizmama i onaj zvuk vetra u borovima, kad pucketa vatra sa ognjista i kad stekne ceno medj brdima, zbog toga sam lovac dok hodam i disem. pozdrav svima sto i ove reci, kroz zicu napisane osjecaju.kad pocne sneg da pada, ja pozelim da kao vuk zavijam. ajde snesko vreme ti je
Mi necemo reci gde praznina zveci
Kao klepka suplja,
Mi hocemo dela velikih bez reci-
Zuljeva i znoja, stradanja i vere,
Pelina iz cije zuci pcela bere
i med slatki skuplja.
A. Santic http://www.youtube.com/watch?v=pDIl8R...re=related
nekada stvarno u kontaktu sa lovcima sam sebe upitam;pa dali je moguće da neki ljudi idu u lov samo zbog pomodarstva,a sa druge strane ima onih koji godinama uživaju u strasti?
kod mene je je u pitanju verovatno i nasledje i strast ,otac ,deda i prandeda su bili lovci i uvek je kuca bila puna lovaca i lovackih prica a oruzja i da nepricam pa je povuklo i mene.
Indjijanac kaže:
nekada stvarno u kontaktu sa lovcima sam sebe upitam;pa dali je moguće da neki ljudi idu u lov samo zbog pomodarstva,a sa druge strane ima onih koji godinama uživaju u strasti?
Brašo ima i takvih koji idu iz pomodarstva, ali takvi ne traju dugo u lovstvu. Od par meseci do par godina. Jer za lov je osim para potrebno i mnogo ljubavi i odricanja, a to ne može dugo da izdrži onaj ko nema veliku volju za tim. Oni koji imaju 10 i više godina aktivnog lovačkog staža, sigurno nisu pomodari.
Meni se kompletna familija bavila lovom . Pocevsi od pradede koji je lovio do drugog svetskog rata kada ga cetnici streljase , pa deda je lovio skoro do pred smrt , sada lovimo moj otac , ja i moj sin . A tu su i stricevi koji povremeno love . Ja sam poceo da lovim sa vecim zakasnjenjem ali sam ipak postigao da druzeci se sa starijim kolegama naucim da lov nije samo pucanje vec i ocuvanje divljaci u lovistu
kod mene je duga lovacka tradicija sa oceve strane paradeda od njega je sve pocelo deda dedina dva brata otac ja sa majcine strane paradeda deda pa ja to su lovacki geni i lovacka tradicija http://www.youtub...H4tuaFpPIY
Možda je već bilo ali ja sam oduševljen...
Последњи модел џипа,затамљених стакала
од 7. 000 кубика и 380 коњских
снага,опремљен са абс,есп,аср,бдн,круз
контрол и џипиес,електронским системима з
а управљање,кочење- кретање,и
лоцирање,заустави се на очишћеном
паркингу,50 метара пре вучије чеке.Из џипа
са муком,тешко дишући,ваљда од превише
јагњетине и шприцера,изађе добро
ухрањени,румен у лицу и дежмекасти
тридесетогодишњак. Био је обучен у
маскирно,рил чри,горетекс,винд стоп,анти
сцент,дишуће одело,које није пропуштало
воду и ветар,а истовремено је омогућавало
телу да дише,али не пропушта молекуле
мириса.Испод је носио термо флис,које је
чинило тело топлим и на минус 30.На ногама
је носио НАСА термо чизме пројектоване за
свемирске летове и температуре од минус
70. Мало се мучећи стави повећи ранац на
лећа гунђајући што му управник ловишта
није дозволио да паркира поред саме чеке,а
онда извади из фотроле ловачки
карабин,дику и понос америчке ловне
индустрије,од нерђајућег челика,са
канелурним цевима,у калибру .300 Remington
short action ultra magnum,који је победио на
последњем првенству Америке у bencrest-у
правећи групу од 18 мм на 1000
јарди.Најлепши од свега је био дивно урађен
кундак од комбинације графитних
влакана,кевлара и ламината,који се
рекламира тако што не трпи никаква
оштећења када преко њега преће хамер од
4.5 тона. Са љубављу се загледа у ноћни
оптички нишан који је био монтиран на
карабину. Био је то понос западне војне
индустрије,седме генерације,са два
инфраред појачивача,који је мрклу ноћ
претварао у сунчано подне на Бахамским
острвима. У који је била уграђена и камераm
која је на екрану приказивала последњи
положај кончанице код пуцња,тако да се
одмах зна да ли је и где дивљач
погођена.Било је врло тешко прошверцовати
га на Балкан.
Несигурним кораком крену ка чеки,опрезно
се попе два степеника и отвори врата.
Запахну га врућина од 30 степени коју је
стварала догоревајућа каљева пећ.Чека је
била опремљена са две удобне кожне
фотеље,које су се окретале на
лагерима,пространим креветом са чистом
постељином,и писоаром у ћошку.
Прозор је био окренут ка мрциништу које је
било удаљено педесетак метара на једној
чистини,а у рупу су камионетом били
доношени кланични отпаци,једном недељно
од октобра месеца.
Брзо се скину знојећи се,отвори ранац и
извади ноћни двоглед за осматрање исте
генерације као и оптички нишан са два
инфраред појачивача. Затим извади game
finder,термовизуелни претраживач који је
имао облик полицијског радара за мерење
брзине и уперен у правцу одлазеће
дивљачи,могао је на 500м да утврди где је
дивљач пала у шуми,све док се сасвим не
охлади. Дивна справица,помисли,не мора
више да тражи крвни траг и да се
беспотребно хране ловачки пси,а и мора да
им се чисте боксеви сваког дана. Затим,
извади најважнију ствар,мали бипер који ће
да обавестити да је нека дивљач ушла у
круг од 12 метара око мрциништа,и да је
пресекла зраке два сензора постављена на
стаблима лево и десно од мрциништа,које је
јутрос са ловочуварем поставио.Затим
укључи бипер и стави га поред кревета.На
крају извади ласерски мерач даљине,упери
га ка мрциништу,очита удаљеност од 48.5
метара,и забринуто помисли како је то мало
далеко.Поче да се смркава,капци му
отежаше и осети како спокојно тоне у сан.
Четрнаест километара даље,деда
Милоје,мршав,висок,седамдесетп
етогодишњак,равних леђа и дугачких седих
бркова,забаци ранац на леђа. У ранцу је
била секира,нож,луч за паљење ватре,комад
сувог хлеба,комад сланине и сва улубљена
алуминијумска чутурица са водом и наравно
мала флаша ракије. Онда узе пушку,стару
руску петлару,положених цеви,сву изгуљену
и излизану коју му је отац поклонио када је
напунио 15 година. Готово свечано је обесио
о раме и енергично отвори излазна врата
куће на крају села и загази у снег. Баба Јела
унутра засузи. Већ треће поподне га испраћа
у планину,а он се враћа ујутру сав
смрзнут,отресајући лед са веђа и бркова.
Већ трећу ноћ деда Милоје иде да чека
вукове,четири километра од села узбрдо на
великом гребену,поред лешине коња којег су
му вуци заклали пре три дана,док је
скупљао дрва за огрев. Била је
забринута.Планина је то,а и није више
млад,а знала је да ће ићи све док вукови не
дођу. Молила се да ту трећу ноћ вукови
доћу на гозбу,молила се за деда Милоја.
Крупним кораком,пртином,Милоје је
напредовао кроз букову шуму,стрмом
падином приближавајући се гребену и
чистини на којој је лежао коњ. Био је обучен
у јагњећи гуњ,топле сукнене панталоне,на
ногама је носио дебеле,грубо плетене вунене
чарапе и кожне опанке,а на глави је имао
шубару.Када изби до задњих букава,отвори
се мала чистина и угледа лешину коња.Две
ноћи нису га ни пипнули,знао је да је ово
његова ноћ и да ће сигурно доћи.Дође до
плитке рупе ископане у леду и снегу уз
последњу букву и седе на нарамак смрчевих
грана,које је простро пре три дана.Онда
скиде ранац и извади флашу ракије.Преломи
пушку и из џепа извади четири патрона које
је сам пажљиво напунио крупном сачмом
пре три дана.Знао је да ће температуре
пасти испод минус двадесет,па је пунећи
патроне ставио мало више барута.Знао је
шта ради.Стави патроне у лежиште и
затвори пушку.Онда натегну петлове и стави
пушку преко крила,потегну гутаљ
ракије,наслони се на букву и потпуно се
умири.Верни коњ је лежао 30 метара даље.
Четранаест километара даље и четири сата
касније,бипер у вучијој чеки се досадно
оглашавао.Човек једва устаде,тешко
пробуђен, погледа кроз прозор.Ништа се није
видело.Лагано узе пушку,отвори полако
прозор и погледа кроз оптику седме
генерације.Бипер није слагао.Мршава,и
згладнела,млада вучица је халапљиво јела
бачену дроб.Са дивљењем констатује како
оптика вреди све огромне паре које је
платио.Могао је да изброји сваку длаку и
свако ребро које се оцртавало,као по
сунчаном дану.Онда нанишани у средину,јер
је ипак мало далеко и опали.Вучица скикну и
нестаде у шуми.Онда притисну дугме поред
екрана на оптици и указа се последњи
положај кончанице код опаљења.По сред
среде,тачно тамо где је гађао. Неће далеко.
Упери термовизуелни претраживач и појави
се црвена тачка поред које је писало 67,5
јарди. Тачка се није померала,била је
мртва.Задовољно из јакне извади кохиба
кубанску цигару и запали је. Кроз дим
цигаре се сети кад му је пре годину
дана,када је тек постао ловац,у неком
друштву нека матора будала рекла како је
вук најтежи и највреднији трофеј.Будалашт
ина! Ово је било много лакше него лов на
срндаћа.Лови се дању,добро види и бежи
далеко. Сети се како је летос девет пута
промашивао из џипа срндаће и тек десети
пут погодио и како су му узбуђени и
одушевљени ловочувари честитали као и
управник ловишта на изванредном поготку
на огромној даљини. Дефинитивно,срндаћ је
најтежа дивљач за лов,помсили. Онда
извади мобилни са сателитском везом и
позва ловачку кућу,и после 15 мин
зауставише се три џипа испод чеке.Славље
је могло да почне и у ловачкој кући је
отворен дон перињон шампањац и многима
одвратан кавијар. Славље је трајало до
ујутру.
Четрнаест километара даље и два сата
касније.Милоје је знао да су ту.Не није их ни
видео ни чуо,једноставно је знао да су
дошли.Петнаест минута је само очима
пробијао помрачину не мрдајући,кад две
сенке прелетеше на другом крају чистине. А
онда као дух,поред коња се појави огроман
вук предводник,високо дигнуте
главе.Чекај,стрпљиво чекај,чуо је оца како
говори док га је учио лову.Вук спусти главу и
загризе лешину. Милоје лагано подиже
пушку,подиже лагано изнад вука по белини
снега,и поравна на тамну силуету и лагано
притисну обарач... Блесак опаљења га
заслепи,али није морао да види да би знао
да вук,оборен крупном сачмом,лежи мртав
поред лешине коња.Дрхтавом руком отпи
гутаљ ракије и запали цигарету,коју још од
подне смотану држи у џепу.Кроз дим од
цигарете сети се свог првог вука којег је
одстрелио пре 60 година као
петнаестогодишњак,са овом истом пушком
коју је оцу украо и отишао у планину. Када
се у два ноћу вратио са вуком на
леђима,мајка је плакала, а отац је намргођен
ћутке седео. Али издао га је посебан сјај у
очима и знао је да је отац безгранично
поносан.Сутра је добио ту пушку на поклон,а
комшије из целог села су доносили
дарове.Онда се са сетом сети свог сина који
негде по белом свету вози џипове са
затамљеним стаклима и ретко долази,а још
брже одлази,срамећи се ваљда свог порекла
и својих корена,али таква је
младост,оправдава га. Затим несигурно
устаде,приђе вуку,подвуче се,повуче ноге и
пребаци га на леђа.Затим тешким кораком
крену низбрдо,стрмом косом ка селу. Баба
Јела поново засузи када деда Милоје отвори
врата и истовари вука на праг.Знала је да ће
сутра остати у топлом и безбедном дому.
Ћутке пристави кафу...
У билтену Ловачког Савеза је тог пролећа
суво,статистички објављено,да је у јануару
месецу на тој планини одстрељено два вука.
Нико никад није питао како? Али ја јесам. И
сазнао сам...
П.С. Ова ловачка прича је до најситнијих
детаља измишљена и сва лица су до крајње
границе карикирана,а њихова понашања
преувеличана,али ипак морамо и то свако од
нас,да изнађемо оне фине танке границе
које лов чине оним што је био хиљадама
година и које нас чине бољим,здравијим и
срећнијим људима. У супротном
добродошли у врли,нови,модерни свет!
''Kao ptica koja jebez krila, Srbija bibez goniča bila''
Ako želiš da izbegneš budale, ne radi ništa, ne pričaj ništa i budi ništa.
Postovani mladi kolega, bilo bi jako lepo da naznacite odakle je ovo kopirano, jer je neko iskoristio svoje vreme da prenese odredjene misli,, u jedan veoma inspirativan tekst... jer taj neko da je zeleo da to objavi ovde to bi sigurno ucinio , mnogo pre vas....
Srdacan pozdrav i sve najbolje....
Nema potrebe da mi persiraš stariji kolega.
Onda kada sam prekopirao tekst ovde, prekopirao sam ga iz mog inbox-a na facebook-u gde sam ga dobio u ovom obliku. Evo sad sam na profilu jednog drugog kolege video da je neko prokomentarisao rekavši odakle je tekst, te sam došao ovde da dodam ko je, kada i gde napisao.
Tekst je Ljubiše Šakića iz časopisa "Upoznajte Lov" br.8 iz 2008 godine,a naslov je bio "Kako i gde smo izgubili smisao za suštinu".
Tako da gubimo smisao i suštinu ovog veoma poučnog teksta ispravljajući krive drine. Veliki pozdrav.
''Kao ptica koja jebez krila, Srbija bibez goniča bila''
Ako želiš da izbegneš budale, ne radi ništa, ne pričaj ništa i budi ništa.
Interesantna priča Nidžo. I ne mora da bude daleko od istine. Ima nas svakakvih. Prave sad ameri optiku koja sama određuje daljinu do mete i položaj končanice u odnosu na težinu zrna i balističke performanse metka. Pravi mali kompjuter. Lovcu je dovoljno da zna da drži pušku. I što je najgrđe mnogima se ovakva optika sviđa. Što dalje lov sve manje liči na lov, a sve više na video igrice. Ja sam lično tradicionalista, i sve mi se ovo već polako gadi. Ne kažem da ne treba uživati u nekim stvarima koje je moderna nauka digla na viši nivo, ali ne treba ni preterivati u svemu.
Podunavac kaže:
Ja sam lično tradicionalista, i sve mi se ovo već polako gadi. Ne kažem da ne treba uživati u nekim stvarima koje je moderna nauka digla na viši nivo, ali ne treba ni preterivati u svemu.
Ovo potpisujem!!!Sve se svodi na odstrel koji se sa svom tom opremom i ne zove odstrel vec puko ubijanje.Gde je uzivanje u nadmudrivanju sa divljaci,obilazak terena,pracenje tragova,uzivanje u majci prirodi,jos ako imate srece da vam je cela familija odusevljena boravkom u prirodi,nema bolje.
Sa druge strane turbo svet,pa samim tim i turbo lovci(i ribolovci).Sve ce za njih da odradi neko drugi,a oni ce samo doci i pucati(pecati),kao nemaju oni vremena da se zamlacuju.Najcesce su preskocili nekoliko prvih stepenica u lovstvu,neko drugi je za njih polozio lovacki ispit,neko drugi napravio ceku,neko drugi im za sitnu lovu daje da pucaju sta god im se pojavi i naravno tu je neko drugi da im tu divljac ocisti i pripremi.Kad malo bolje razmislim,oni tu nista nisu krivi,krivi su naravno ti neki drugi koji im to sve dozvoljavaju,zarad 20-30 evrica i ture pica u kafani
Sve je manje pravih lovaca u lovistima,a kao posledicu imamo lovista takva kakva imamo.Nema tu vise ni strasti ni nasledja koji su silom prilika napravili mesta pomodarstvu,a ovi turbo,ako im se dozvoli,za kratko vreme upropastice i ono sto jos uvek nije upropasteno
Veoma poucan tekst pogotovo za mlade lovce koji tek treba da nauce da je lov nadmudrivanje sa divljaci a ne samo odstrel. Kada sam pre 4-5 godina prvi put procitao ovaj tekst bio sam prosto odusevljen. Autor je napravio razliku izmedju po meni pravog lova i onoga sto lov ne treba da postane. Gadi mi se od "savremenih lovaca" koji opremljeni kao specijalci odstreljuju nesto sto im je spremljeno na tacni i jos sebe nazivaju pravim lovcima iako ni dana nisu proveli u lovistu. Lov ne treba da bude trka u broju odstreljene divljaci nego druzenje i uzivanje u prirodi.
Sve se vrti oko novca, kako i u svemu ostalom, tako i u lovu. Šta god da kažem bilo bi suvišno jer ste sve rekli. Samo što sve više vidim da određeni broj prosečnih, da kažem ''običnih'' lovaca, sve više ceni takve ''velike'' lovce. Imao sam par puta goste koji su odstrelili po kamion divljači, što krupne što sitne, skupa puška, skupa oprema... A onda kada treba da se zagazi planinski sneg, kada treba da se raspletu tragovi, kada treba da se proceni kretanje divljači pred psima e onda jer pravljeni su od šećera, otopiće se.
Svaka čast ljudima koji imaju i skupu opremu i novca na pretek, a opet love pravi lov i dele muke sa nama prosečnima.
Kad keš udari u glavu, zahebana stvar..
''Kao ptica koja jebez krila, Srbija bibez goniča bila''
Ako želiš da izbegneš budale, ne radi ništa, ne pričaj ništa i budi ništa.
Kolege u tekstu je karikirano ponašanje nekih lovaca, što ne znači da je stvarno i uobičajeno. Da li bi se i mi ponašali na sličan način da smo u mogućnosti? Siguran sam da bi, ne ovako iskarikirano , ali bi sigurno kupovali dobre džipove, skupe puške, dobre optike i lovili gde imamo mogućnosti. Ovako nam ostaje samo da zavidimo srećnicima koji to sebi mogu priuštiti. A karikirani tekst gde je mnogo toga uveličano , iako i tu možda ima istine , može samo da posluži za primer , želimo li biti takvi lovci ili ne.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
Ne mora da znači da će se smisao lova gubiti sa poboljšanjem finansijske situacije... Problem je u glavi, ne u opremi, puškama, automobilima... Kažem da znam par kolega lovaca koji ne znaju šta će sa parama, sa opremom, puškama, automobilima, a opet svest o lovu, prirodi i divljači im je na visokom nivou.
Niti je svest srazmerna niti obrnuto srazmerna dubini džepa. Novac samo učini da na videlo ispliva stvarna slika jednog čoveka, u ovom slučaju lovca. Ako je neko pravi čovek, pravi lovac, kolega, prijatelj, ne postoji para koja će ga promeniti. A onaj koga novac promeni, taj nije ni bio kako treba.
Izmišljene i karikirane likove iz ovog teksta sve češće srećem u realnom životu. A tek sam na početku lova...
''Kao ptica koja jebez krila, Srbija bibez goniča bila''
Ako želiš da izbegneš budale, ne radi ništa, ne pričaj ništa i budi ništa.
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
ali ajmo redom otac mi je lovac vec 40 god otkad znam za sebe znam i da on ide u lov e sad dal su to geni ili navika strucno receno genetsko ponasanje tj.urodjeno ili naviknuto tj.steceno neznam al kad se lov zavrsi meni je u glavi samo 1 AVGUST eventualno 2 ili 3. zavisno koji se dan pada pa sad vi kolege vidite kako je meni a i Vama
ĆIRKO PA JEL TI NEZNAŠ DA U INDJIJU IMA DJUNGLA?
dok pametni popustaju,budale zavladase
jer pravljeni su od šećera, otopiće se. 
što to trpimo.
