Ajde da se malo nadovežem. Zloglasna kompanija Monsanto je jedan od najvećih proizvođača GMO . U Srbiji imaju dve registrovane firme Monsanto, i još se bave prodajom semena. Pa sad razmislite pre nego nešto kupite. A Bayer je kupio Monsanto.

mozemo mi razmisljati koliko god ocemo oni su usli na mala vrata,a pustili veliko korenje.Odavde ih vise ni bog ne istera!

Pa, mora se jesti. Razmisljanje ne pomaze gladnom stomaku a sta god kupili, cak iako postoji neki garant kvaliteta, nema tu previse razlike.
Jedina pomoc je da evoluiramo i postanemo imuni na stanje koje smo stvorili.

Postavljanje ove vesti je motivisano, pored brige za zdravlje ljudi, i brigom oko populacije divljači, pre svega biljojeda.
Bilo bi dobro kada bi na forumu imali nekog ko je upućen u biohemiju, ili ko drži poljoapoteku, pa da nam pomogne sa informacijom koliko ima u prodaji herbicida koji sadrže glifosat.
Posle se pitamo odakle oni jezivi snimci na YouTube uginule divljači, ili snimci otrovanih zečeva koji ugibaju pred kamerom, u ropcu, posle gošćenja na nekoj parceli.

Glifosst se može kupiti u Srbiji ima ga svuda kao totalni herbicid tj. neselektivni herbicid.... Koristi se svda i nisam siguran u kojoj količini... Znam sto posto da preteruju sa količinama napr. 1l ide na 600 l vode po hektaru a sipaju da bi malo pojačali i više litara Glifosata na 600l ... Najčešće se preteruje u dvorištima kad se prska trava i korov pa sipaju par deci na 5-6 l vode.... A niko nije znao da je kancerogen evo i ja sam sad saznao

Preteruju jer ne znaju osnovu delovanja. Treba da ga biljka usvoji folijarno da bi ga prenela do korena, preterana koncentracija spali listove i uopšte ne dođe do korena . Zagadili a nismo postigli ništa.

Glifosat se kd nas nalazi u slobodnoj prodaji samu u totalnim herbicidima,sta znaci total znaci da je to neselektivni herbicid koji unistava sve vrste korova i biljaka na koje pade u toku prskanja.Jedine biljke otporne na glifosat su GMO biljke koje pokusavaju da ozakone.Kod nas se ilegalno uzgajaju soja i zadnjih par godina kukurz za koji prete visoke kazne naravno ako te uhvate.Ali dzabe zabrana kad nasi nonsalantno uvoze te zitarice i uljarice kao stocnu hranu i koriste je u proizvodnji koncentrata koje mi koristimo za ishranu stoke.Najveci problem pojave glifosata u hrani je taj da u drzavama u koji ma je dozvoljeno uzgajanje GMO useva ne postuju karencu koja je za glifosat 40 dana dok je degradacija 175 dana.posle prskanja oni necekaju da prodje karenca vec 15-20 dan skidaju useve i pustaju ih u promet na 1l totala ide 480g glifosata,za neke redovne korove ide 5l/ha dok za otprnije tipa rogoz i dovlja kupina ide i do 10l/ha,a u sumama ide i do 12l/ha totala.Kod nas se trenutno jedino i najvise koristi glifosat u prskanju strnjika posle zetve zita kada zakorove jer je jeftinija opcija od oranja i garenja strnjista.

Upravo glifosat je i razlog uvodjenja GMO biljaka u program semenske robe.Genetska modifikacija omogucava takvim biljkama otpornost na glifosat,sto u mnogome umanjuje troskove u zastiti bilja od korovskih biljaka.Parcele zasejane GMO kulturama se nakon nicanja useva,jednom ili vise puta tretiraju glifosatom(pa cak i iz aviona),koji unistava sve sto je zeleno na tim parcelama a nije GMO.
Posto je neoliberalni kapitalizam po svojoj vokaciji enormno bogacenje pojedinaca kroz pojeftinjenje proizvodnje i ustede na radnoj snazi,ovaj metod obrade njiva se uveliko primio u Americi koja je i zapocela GMO odiseju,kao i u Brazilu i Argentini,odakle nam stizu komponente za proizvodnju stocne hrane u vidu recimo sojine sacme.Iako je u evropi proizvodnja GMO zitarica zabranjena,nije,kao sto je to slucaj i kod nas,zabranjen uvoz komponenata dobijenih od istih tih zitarica.Lepo bi bilo da imamo analizu svih preparata koji se upotrebljavaju u poljoprivrednoj proizvodnji,koji su kod nas zastupljeni sa mnogo vise tretmana po jedinici povrsine,od zemljisnih(posle setve a pre nicanja useva),do onih koji se koriste kad usev iznikne po fenofazama,skoro do same berbe(u zavisnosti od zasejane kulture).Tada bi mogli da uporedimo ko se manje truje,da li Ameri,koji prskaju samo glifosatom ili mi koji imamo,a sve pod uticajem vodecih hemijskih kompanija,zaista siroku paletu raznoraznih toksicnih materija.

Pored glifosata najopasniji su i insekticidi koji stite usev kukuruza od zrna sve do ploda kao sto je bio Ponco insekticid.Ujedno taj insekticid je i izazvao najvece pomore pcela,pored poljoprivrede i samo vocarstvo je mozda i najotrovnija grana gde se jabuke u proseku od 16-30 puta prskaju u toku godine.Sto kaze Mrwa generalno bi mi trebali da izvrsimo jednu kontrolu celokupne nase poljoprivrede videti kolicine glifosata u zemljistu,vodi,biljkama,hrani,tako isto i sa svim ostalim pesticidima,fingicidima,herbicidima i insekticidima.Ali posto smo mi drzava najkorumpiranija i gde para vrti gde burgija nece rezultati bi bili verovatno slicni kao da se cela zemlja bavi organskom poljoprivredom.Na zalost vecina hemije sto je u svetu zabranjena sliva se u zemlje posrnule privrede i drustva kao sto smo mi trenutno,odnosno dodjemo kao septicka jama i poligon za razne oglede.Mnogi od ovih pesticida izazivaju dali "slucajno" ili namerno kod zivotinja,a i ljudi sterilitet i degenerativne promene u organizmu.

Ajde da krenemo redom:
1) pre je bio samo motikan u kukuruzu, pšenica se nije ni prskala od bolesti i korova,
sada se kukuruz prska najmanje 2 puta, pšenica ječam takođe, stim što se u pšenici dodatno koriste insekticidi, soja takođe 2-3 puta,
2) sa ulaskom stranih kompanija semenske robe ušlo je svega i svašta od bolesti i korova, primer kukuruzna pipa se prvo pojavila u okolini aerodroma u Surčinu????pitam se odkud baš tamo???
3) kad smo dobili kojekave boleštine i korove, odmah su nam strane kompanije ponudile i hemiju za iste?
4) glifosat se koristi zadnjih 15godina kod nas u poljoprivredi, najviše za prskanje strnjišta(posle žetve ječma i pšenice), pre se to rešavalo "garenjem"(plitko oranje), ali danas je lakše zakačiti prskalicu na traktor i sipati vodu i glifosat i udri.
5) ............

I mogo bi nabrajati do sutra, ali šta vredi, poljoprivreda uzima ozbiljan danak ekosistemu u kojem živimo, što pesticidima što paljenjm pa oranjem nijčije zemnje ili trstika čije je vlasnik država i nije poljoprivredno zemnjište, već je tu korisnik vodna zajednica ili ministarstvo ekologije i životne sredine.
E kad se tako zemnjište uzore i poseje neka kultura gde je bila trska,kupine i rogoz i posle gledaš i neveruješ kako je njiva čista, ko nezna o čemu je reč taj misli kako je vlasnik super zastitar(hemijski) kad ono medjutim....

Rešenje bi bilo da se:
1) zabrani promet i upotreba totalnog herbicida(GLIFOSAT)
2) da država pojača broj poljoprivrenih inspektora (da ih nemamo samo par u Vojvodini), za ostatak države neznam,
3) još jedan problem je kod promene namena zemnjišta je kad se jednom na divlje uzore neka slatina,livada,trtik ....., sledece godine ide redovno na licitaciju ,
4) da se lovačkim društvima daju trske i parcele za pošumnjavanje kao pravo prečeg.

Možda sam skrenuo sa teme(glifosat) ali nemogu da se branim samo od jednog noža a bodu me njih desetak???