Lovačka izborna partija karata

Dešavanja u vezi izbora u LSS se dramatično ubrzavaju i dogadjaji počinju da prestižu jedni druge. Pokušaćemo da napravimo presek trenutnog stanja u ovoj partiji karata i da kroz neverovatno zamućenu vodu naslutimo ko će po završtku kući otići peške i švorc, a ko će ići fijakerom. Takodje ćemo probati da sagledamo ko bi mogao biti novi nosilac laskave titule 'Boža Pub' pošto je, kako se čini, prethodni nosilac te titule pobrkao špilove karata i seo za pogrešan astal, napravio dar-mar i samo zamutio vodu pa bi mogli da ga degradiramo u kibicera i to onog koji prazni pepeljare i trapavo otkriva drugima karte svog igrača. Stari nosilac titule 'Boža Pub' je zaboravio izgleda da je u kartama, a često i u životu, jedna dama jača od jednog žandara, a tri dame i dva asa su 'full house'! Usput, stvarno treba biti mazohista pa podržati onog koji je 4 godine držao vojvodjane na trotaru u Beogradu - šta raditi kad izgleda da ima ljudi koje vole da ih bičuju! Svaka sličnost sa stvarnim dogadjajima je namerna. Dakle, presek stanja smo zamislili kao pokušaj vidjenja partije sa aspekta svakog od učesnika ali i sa aspekta publike.

Idemo redom: za sada je poznato da je bilo pokušaja od strane nekih učesnika da u špil karata ubace neke adute iz jednog drugog, političkog špila karata, pa je dolazilo do veselih situacija ali i do fijaska u nekom moralnom smislu. Tu je jedno vreme bila 'mrtva trka' izmedju dosadašnjeg predsednika LSS Ćirkovića i čelnika LSV - priča je završena tako što je u finišu LSV ipak bio uspešniji u lutanju i menjanju stavova i za cirka nedelju dana, gotovo  izvesno uz pomoć nekih pokrajinskih političara, uspeo da promeni stav čak tri puta, pa je time sebi obezbedio dugoročnu poziciju nepouzdanog partnera u bilo kakvom planiranju i saradnji sa ostalima. LSV je takodje demonstrirao manjak harizme čelnog čoveka i gotovo totalnu predaju sudbine saveza u ruke političara koji, ako dobro vidimo, stogodišnji LSV vide pre svega kao svoj instrument na kom ne znaju da sviraju a ne kao instituciju koja se mora čuvati. Dodatno: zaista je sramota da se u multinacionalnoj Vojvodini kompletno rukovodstvo LSV i svi organi formiraju kao jednonacionalni! Zar ne postoji kolega i prijatelj lovac madjarske ili slovačke ili bilo koje druge nacionalne pripadnosti dovoljno sposoban i pametan i voljan, koji bi mogao i trebao da učestvuje u radu organa LSV? Pa čak su i Vranjanci glasali onomad na republičkim izborima za madjarskog odbornika, a Vojvodjani ovako o svojim komšijama i kolegama lovcima? Ko je ovo režirao očito se igra sa vrlo ozbiljnim stvarima - majorizacija uvek stvara kontraefekat, ne sme se tako jer je kao prvo glupo, kao drugo nevaspitano i neuvidjavno, i kao treće kontraproduktivno jer podstiče negativnu selekciju kadrova. Kada se tome doda još i flagrantno kršenje Zakona o državnim službenicima u LSV  koji zabranjuje učešće tih službenika u organima upravljanja pravnih lica (ima u LSV više takvih slučajeva!), onda nastupajući jubilej 100 godina počinje da poprima obrise pomena nekada zasta velikom i moćnom savezu. Johan-Joca Divild, novosadjanin i vojvodjanski Nemac, jedan od osnivača LSV i prvi sekretar verovatno se okreće u grobu.

Za nijansu manje uspešan u lutanju je bio Ćirković koji je istakao kandidaturu za još jedan mandat iako za prethodne 4 godine nije bog-zna-šta uradio, osim što je ulupao preko 150 miliona dinara u nešto, uključujući i deljenje drvenih bojica deci za crteže, i koji se u ovoj partiji oslanjao na matični LSJiS (sa koliko pokrića tek će se videti) ali još više na političke adute iz onog drugog špila, izgleda na svoju ruku, pa je i on, kako se čini, time sebi zabio autogol koji mu je poziciju iskomplikovao. Ispostavilo se, dalje, da se nipošto ne treba kartati i kockati protiv trilinga dama praćen sa dva asa, i to će Ćirković naučiti ili je već naučio na teži način koji će ga, sva je prilika, skupo koštati. Pomoć kibicera mu nije vredela jer je izgleda bilo i onih koji su mu dojavljivali pogrešne informacije o kartama izbornih protivnika i gurali ga u avanturu i zbrisali sa partije, pa on na kraju osta skoro 'kao sirak tužni bez igdje ikoga', da pokuša da spasi što se spasti može, jer je dodatno neoprezno ušao u paralelnu, pravosudnu partiju karata sa pomenutim trilingom dama i time sebi 'pucao u noge', kao jedan od ozbiljnih kandidata za ispadanje iz partije (kad kažemo partija, ne mislimo na političku partiju, mada ni to ne isključujemo!).

Šumadijski savez je u partiju ušao bez skrivenih kečeva, što su neki drugi perfidno iskoristili da pokušaju da u predizborno valjanje u blatu i 'varanje na kartama' uvuku rukovodstvo LSCS, ali su izgubili iz vida pre svega iskustvo šumadinaca i broj utakmica koje imaju 'u nogama', a zatim i činjenicu da su oni uprkos svemu trenutno najveći i odlučujući lovački faktor u Srbiji. U ovoj partiji čelnicima LSCS se za sada jedino može zameriti na višku poverenja u kolege kartaroše, ali smatramo da poverenje u ljude nije mana nego ipak vrlina. Kao zamerka šumadincima se može reći da oni čak i kad bi hteli nisu u stanju da budu toliko pokvareni koliko neki drugi mogu. Dakle, da budemo sarkastični: treba poraditi na pokvarenjaštvu!

Ne smemo zaboraviti nipošto Lovački savez Zapadne Srbije, koji malo-pomalo postaje ozbiljan faktor koji može za par godina da ozbiljno preraste dosadašnje okvire. I oni su u ovoj partiji očito svesni svojih potencijala i aduta oprezno pristupili i nisu grubo igrali i pravili faulove. Pametno i dugoročno vrlo isplativo.

U medjuvremenu pred sam kraj roka za prijavu se pojavio novi kandidat za kartanje, Zoran Marković-Ćefta iz Uba, koji je i na prethodnim izborima bio kandidat za predsednika LSS. Njegovo pojavljivanje za astalom se nekim dosadašnjim igračima nije baš dopalo pa mu osporavaju učeššće u kartanju iz za sada nepoznatih razloga, onako pobratimski. Naravno, i njegova kandidatura je praćena od strane političkih kibicera, pa sad lovački izbori dobijaju novu dimenziju i postaju poligon za odmeravanja političkog uticaja, na žalost. Slogan koji smo odavno sa Srbijalov portala pokušali da plasiramo 'lovstvo lovcima-politika političarima' nije zaživeo nego je neko umesto crtice u sloganu zamislio znak jednakosti. To neće doneti ništa dobro ni lovstvu ni političarima koji svojim mešanjem samo stvaraju i stvorili su animozitet medju lovcima iz različitih delova Srbije. Priča o jedinstvu lovaca je, čini se, na duži period razbijena u paramparčad, i trebaće mnogo super-lepka da se polupano spoji.

U medjuvremenu je onaj koji trenutno 'drži pikslu' poslao pozive za izbornu Skupštinu LSS zakazanu za 22.10. u zgradi stare Narodne skupštine. Poslate su i liste kandidata za sve funkcije u savezu. Medjutim, to je odlučeno opet na onoj famoznoj 'telefonskoj sednici UO', što može da znači da aktuelni predsednik ne sme da se suoči uživo sa oponentima pa i najvažnije odluke donosi na, po nama, neprimeren način.

Ostalo je, dakle, do poslednjeg deljenja karata u ovoj partiji svega još sedam dana. Poznajući aktere, ne isključujemo mogućnost da bude još nekih manevara i iznenadjenja u pokušaju batrganja, trpanja i utrpavanja, zavrtanja ušiju, teškog blefiranja i foliranja (nije ga grdila majka što se kocka nego što se vadi -srpska narodna), vadjevine i kanalisanja. Gepekovanje za sada Bogu hvala nije primenjivano i nadamo se da neće. Znamo samo da se na listi kandidata za funkcije, osim predsedničkih, nalazi dosta imena koja su do sada za širu javnost bila potpuno anonimna (čast izuzecima!), i da je sve očitiji nedostatak kvalitetnih ljudi u lovstvu koji bi imali snage, autoriteta i znanja da umesto poltronstva i ulizištva prema dnevnoj politici pokažu stvarnu brigu i udju u borbu za interese lovaca koje zastupaju. Svetao primer za pohvalu je, recimo, rad Suda časti u ovom mandatu, koji nije zarezivao ničiju funkciju nego vrlo uspešno u dva navrata zaštitio Etički kodeks lovaca. Pored nedostatka kvalitetnih ljudi, štaviše, uočljivo je da većinski mediokriteti u lovstvu čak i one malobrojne priznate, poznate i sposobne persone svesno guraju u stranu valjda da bi nesposobni sebi izgledali veći - jedino nije jasno da li to čine iz svoje glave ili po nečijoj komandi. Po pravilu, kad nema sposobnih, onda u prazan prostor uskaču političari sa pratećim šlihterima i onda imamo ovo što imamo, što se nekad sa ponosom zvalo lovstvo Srbije, a sad se zove KAKO?

Nadamo se da je posle ovog teksta slika i prilika trenutnog stanja u LSS ali i u drugim savezima barem za nijansu čistija. Odbrojavanje je počelo, vežite se p(r)olećemo!