Opozvan dosadašnji predsednik LSV Novak Andrić!

Na današnjoj Skipštini LSV opozvan je dosadašnji predsednik LSV Novak Andrić.

Za VD predsednika LSV je izabrana dosadašnja zamenica predsednika LSV Sanja Momčilović Bognič.

Uskoro opširnije u izveštaju sa zasedanja Skupštine LSV.

Jedno je sigurno: zasedanje Skupštine LSV od 26.09.2020. je istorijsko, i to po najmanje četiri stvari, koje su se desile na zasedanju:

1. Po prvi put u istoriji LSV dugoj skoro sto godina održano je skupštinsko zasedanje u Sremu

2. Po prvi put je na čelo jednog lovačkog saveza došla žena - Sanja Momčilović Bognič.

3. Po prvi put u istoriji LSV došlo je do opoziva predsednika pre isteka mandata.

4. Po prvi put su na jednom zasedanju bili prisutni svi predsednici lovačkih saveza koji su aktivni  u Srbiji: LSS, Lovački savez centralne Srbije, Lovački savez jugoistočne Srbije, Lovački savez zapadne Srbije i Lovački savez KiM, a prisutan je bio i predsednik Skupštine LSS.

Detalje sa skupštinske rasprave ćemo, radi preciznosti, izneti nakon pregleda video snimka Skupštine, koji smo sačinili. Jedno je sigurno: dešavanja sa Skupštine LSV će sigurno uticati na buduća dešavanja u lovstvu cele Srbije.

Sa obzirom na važnost odluka Skupštine LSV i prelomni trenutak u kojem su odluke donete, omogućićemo da ceo snimak skupštinskog zasedanja bude vidljiv javno, u skladu sa zakonskim i statutarnim odredbama o javnosti rada.

Snimak će biti vidljiv narednih dana, posle tehničke obrade. Molimo za razumevanje, pošto je integralni snimak dugačak skoro tri sata.

Zakazana Skupština LSV!

Upravni odbor LSV je na sednici održanoj 14.09.2020. doneo odluku da se godišnja Skupština LSV održi 26.09.2020. godine u Indjiji.

Ovom zakazivanju Skupštine je prethodila odluka o održavanju zasedanja u junu, ali je naprasno pred samo održavanje telefonski odlučeno da se zbog epidemije korone Skupština odloži. Sada, sa smirivanjem epidemije, stekli su se uslovi da se Skupština održi, uz poštovanje svih epidemioloških mera (razmak izmedju učesnika, zaštitne maske, dezinfekciona sredstva...). Uprkos jasnim znakovima smirivanja epidemije, i uprkos odlukama nadležnih da se zaštitne mere ublaže i da se dozvole pojedina okupljanja ljudi, neki iz rukovodstva LSV, pre svega predsednik Novak Andrić, nisu baš bili raspoloženi da se zakaže ni Upravni odbor, a kamoli Skupština. Boljim poznavaocima situacije u vojvodjanskom lovstvu je verovatno jasan motiv da vreme teče bez dogadjanja – bitno je, izgleda, da mandat ide a da se ništa realno ne radi, dok LSV tone sve dublje u krizu iz koje se može izvući samo drastičnim promenama, kako organzacionim tako i personalnim.

Takvu neodgovornu praksu pojedinaca sada je ’pokvarila’ velika većina članova UO LSV, koji su zahtevali od preds. Andrića da hitno, imajući u vidu očajnu situaciju u lovstvu Vojvodine, a još očajniju što se tiče članstva LSV, zakaže sednicu UO LSV na kojoj će se zakazati Skupština. Pritisnut opravdanim zahtevima, Andrić je ipak zakazao UO LSV, i doneta je odluka o održavanju Skupštine. Sednici UO LSV je prisustvovao i predsednik Skupštine LSV Dragan Gutić, a ispred NO LSV Dalibor Djurić. Sama sednica UO LSV je bila prilično burna, i na Andrićevu adresu je sa više strana upućena gomila kritika koja samo nagoveštava ono što će se gotovo sigurno  dešavati na skupštinskom zasedanju ali u mnogo većem obimu. Stanje u vojvodjanskom lovstvu je takvo da nikakvo odlaganje promena ne dolazi u obzir; nezadovoljstvo članstva se širi baš kao epidemija, a broj članarina koje su do sada naplaćene je svega oko 3.500 – katastrofalan broj koji praktično dovodi u pitanje dalje funkcionisanje LSV, i koji jasno govori sve! Pored ovog problema, kao vrlo jasan signal (ne)sposobnosti i (ne)rada vrha LSV se ogleda u izostanku aktivnosti na barem održanju članstva, ako već nema povećanja – statutarna i moralna obaveza čelnika je da predano rade na popularizaciji lovstva, a ne da zanemare rad u tom cilju. Godinu i po dana od početka svog mandata Novak Andrić nije uspeo da se nametne kao lovački autoritet, prvi medju jedakima, a potpuni nedostatak dobrih rezultata i lične harizme koju su njegovi prethodnici imali samo dopunjava loš utisak, rezutati sve govore. LU članice LSV su redom u problemima svih vrsta: počev od smanjenja fondova divljači, preko gubitka članstva kako zbog ekonomske situacije tako još više i zbog rigidnog Zakon o oružju i municiji koji razoružava i lovce, organizaciona kriza u LU i u savezu je više nego očigledna. Staništa divljači u Vojvodini su sve više devastirana, prekomerna hemija u poljoprivredi uzima danak, krivolov i lovokradja su sve masovniji, pa je stanje u lovstvu na rubu kritičnog. Vrh LSV je na sve ovo reagovao indolentno i ignorantski, ne preduzimajući i ne radeći skoro ništa, pravdajući to, zamislite, ’nedostatkom vremena’!? Prihvatiti funkciju, prava i obaveze, a onda neuspehe pravdati nedostatkom vremena je zaista apsurdno – pa kako prihvatiti nešto ako se 'nema vremena' za rad? Program rada predsednika LSV Andrića, iznet na izbornoj Skupštini LSV je ostao samo kao spisak neostvarenih želja i praznih obećanja onog ko je program sastavio. Kada se svemu ovom doda tekući sudski spor za poništaj odluka izborne Skupštine LSV zbog manipulacija na glasanju, koji će tuženi LSV skoro izvesno izgubiti (novo ročište, možda i poslednje, je 26.okotbra), postavlja se urgentno pitanje šta i kako dalje, i naročito sa kim dalje. Odgovore na ova pitanja, i mnoga druga, će dati delegati Skupštine LSV.

Citiraćemo ovom prilikom jednog od najstarijih lovaca delegata, uglednog Miću Boškovića iz Rume, izrečenu vizionarski na Skupštini pre nekoliko godina: ’LSV od nekadašnjeg luksuznog broda kruzera postaje bušan čamac na vesla’. Slikovito, i prilično tačno.

Jedna veoma dobra i konkretna stvar, koja budi nadu da može biti bolje: UO LSV je na predog zamenice predsednika Sanje Momčilović Bognič odlučio da na Skupštinu LSV budu pozvana i LU koja trenutno nisu u članstvu saveza, i da i oni uzmu u češća u zasedanju, ali naravno bez mogućosti glasanja. Ovim veoma dobrim potezom je otvorena mogućnost da sva vojvodjanska LU iznesu svoje probleme i predloge rešenja, ali i da kažu razloge prestanka članstva, čime bi dali signal i šansu LSV da se promeni u pravcu želja i potreba lovaca, a ne u pravcu interesa pojedinaca ili interesih grupa. Biće vrlo zanimljivo čuti izveštaj o radu LSV koji treba da podnese Novak Andrić, sa čime će izaći pred delegati i zatražiti da to što (ni)je uradjeno podrže.

Očekuje se da Skupština LSV donese veoma važne odluke koje će sudbinski uticati na dalji rad saveza, i da će rasprava, imajući u vidu ogromno nezadovoljstvo, na zasedanju biti veoma burna. Ne treba zaboraviti da se bliži jubilej 100 godina LSV, i veoma ružno bi bilo da taj jubilej bude dočekan sa ovakvim stanjem i rukovodstvom koje je do ovakvog stanja dovelo. Dakle, na delegatima Skupštine je da se pojave u što većem broju, i da budu svesni svoje odgovornosti kada budu diskutovali i odlučivali.

Zabrinjavajući podaci o stanju prirode na Zemlji

Kako piše redakcija na srpskom BBC, prenosi novosadski portal 021, u prirodi na zemaljskoj kugli dolazi do dramatičnih i upozoravajućih promena. Lovci su u svojim lovištima svedoci jednog dela tih promena u smislu smanjenja fondova divljači i uništavanja staništa. Promene  koje se dešavaju na globalnom nivou treba da uključe sve alarme. Već danas nove generacije lovaca mogu samo da slušaju priče 'kako je nekad bilo', i da samo maštaju o onom lovu o kojima im veterani pričaju, i da gledaju slike od pre samo par decenija. Svakom ko ima malo duži lovački staž ne mogu da promaknu promene u lovištima. Lovačke organizacije, realno, malo rade u odnosu na mogućnosti na očuvanju biodiverziteta. Uništavanje staništa, prekomerna hemija u poljoprivredi, krivolov i prekomeran lov, paljevine, totalna nebriga... Rezultat je vidljiv. Prst na čelo, dok ne bude kasno. Setimo se da je, npr., '70.-'80. godina jarebice pa i šljuke u Vojvodini bilo u izobilju, a danas ih ima samo u sporadično.

Prenosimo članak u celosti, i molimo kolege da ga pročitaju sa dužnom pažnjom:

Priroda i čovek: Ljudi uništavaju planetu - u poslednjih 50 godina dve trećine manje divljih životinja

U obimnom izveštaju organizacija je upozorila da se „katastrofalni pad" ne smanjuje.

Ističe se i da čovek uništava prirodu kao nikada do sada u istoriji.

Tanja Stile, izvršna direktorka WWF, izjavila je da ljudi pale šume, prekomerno love i uništavaju predele, što dovodi do smanjenja broja divljih životinja.

„Uništavamo svet - jedino mesto koje nazivamo domom - rizikujući svoje zdravlje, sigurnost i opstanak na Zemlji. Priroda nam sada šalje očajnički poziv u pomoć, a vreme ističe", dodala je.

Šta ovi brojevi znače?

Stručnjaci iz celog sveta su pratili i prikupljali podatke o hiljadama različitih vrsta ptica, riba, sisavaca, vodozemaca i gmizavaca u staništima širom planete.

Uočili su da od 1970. godine populacija više od 20.000 vrsta sisara, ptica, vodozemaca, reptila i riba, beleži prosečan pad od čak 68 odsto.

Ovaj pad je direktna posledica ljudskog ponašanja širom sveta, izjavio je doktor Endrju Teri, direktor u Zoološkom vrtu u Londonu.

„Ako se ništa ne promeni, populacija divljih životinja će, sasvim sigurno, nastaviti da pada, što može da dovede čitav divlji svet do izumiranja i da ugrozi ekosisteme od kojih zavisimo", dodao je.

Nestanak prirodnih staništa, kao i trgovina divljim životinjama, takođe su neki od uzroka smanjenja njihovog broja.

Neki novi dokazi sugerišu da bi čovek mogao da preokrene čitavu stvar - da prestane da krči šume i tako smanjuje prirodna staništa životinjama, kao i da promeni način na koji proizvodi i konzumira hranu.

Britanski TV voditelj i prirodnjak, ser Dejvid Atenboro, rekao je da bi Antropocen, geološko doba tokom kojeg je ljudska aktivnost došla do izražaja, mogao biti trenutak da postignemo ravnotežu sa prirodnim svetom i postanemo čuvari naše planete.

„To će zahtevati sistematsku promenu u načinu na koji proizvodimo hranu, stvaramo energiju, upravljamo okeanima, koristimo materijale", rekao je on.

„Ali, iznad svega, neophodno je da promenimo način na koji gledamo prirodu - da umesto sadašnjeg stava da je 'lepo što postoji', treba da je shvatimo kao najvećeg saveznika u nastojanjima da upostavimo ravnotežu na planeti".

Kako se mere gubici u prirodi?

Merenje raznolikosti celokupnog života na Zemlji je složeno, sa nizom različitih kriterijuma.

Zajedno, oni pružaju dokaze da se biodiverzitet uništava brzinom bez presedana u ljudskoj istoriji.

Ovaj izveštaj koristi indeks koji ukazuje na to da li populacija divljih životinja raste ili opada. Ne  govori o broju izgubljenih vrsta ili izumiranju.

Najveći pad beleži se u tropskim oblastima. Latinska Amerika i Karibi prednjače - ugroženo je čak 94 procenata divljih životinja, pre svega gmizavaca, vodozemaca i ptica.

Istraživanje objavljeno u časopisu "Nejčr sadžest" (Naturesuggest) ukazuje na to da ljudi moraju da promene način na koji proizvode i konzumiraju hranu, uključujući i ishranu sa manjim uticajem na životnu sredinu.

Stručnjaci ukazuju i na to da aktivnosti organizacija za zaštitu prirode neće same po sebi biti dovoljne da bi se zaustavio ovaj negativan trend, već da treba da se uključe i drugi, pre svih prehrambena industrija - kako proizvođači, tako i potrošači.

Slonovima je uzgrožen opstanak - preti im gubitak staništa

Šta nam ostala merenja pokazuju o gubicima u prirodi?

Na crvenoj listi ugroženih vrsta životinja u svetu nalazi se čak 116.000 vrsta, a od toga 31.000 vrsta preti izumiranje, podaci su Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) koja obuhvata 130 zemalja.

Međunarodna komisija naučnika zaključila je 2019. godine da jednom milionu vrsta (500.000 životinja i biljaka i 500.000 insekata), preti nestanak i to za samo nekoliko desetina godina.

Ujedinjene nacije će narednog utorka objaviti najnoviju procenu stanja u prirodi.

Izvor: https://www.021.rs/story/BBC/252976/Priroda-i-covek-Ljudi-unistavaju-planetu-u-poslednjih-50-godina-dve-trecine-manje-divljih-zivotinja.html

Još jedna zaštitarska predstava

Na informativnom portalu novosadskog radija 021 objavljen je tekst pod naslovom 'U Srbiji se svake godine u krivolovu ubije 60.000 prepelica'. Tekst prenosi izjave i stavove naših omiljenih zaštitara iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije - DZPPS, koji se sve više, i pored dobronamernih upozorenja, bave manipulacijama javnošću i stvaranja atmosfere animoziteta prema lovcima u celini. Sve bi sa tekstom bilo u redu da se, kao i nebrojeno puta do sada, u medijskim obraćanjima zaštitara ne barata paušalnim osudama lovaca i proizvoljnim navodjenjem brojki, bez ikakvog pokrića, u stilu 'što veća cifra i veća laž, to bolje'. Tekst možete pročitati klikom na link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/252383/U-Srbiji-se-svake-godine-u-krivolovu-ubije-60000-prepelica.html

Hajde da postavimo par pitanja našim vrednim i revnosnim zaštitarima, ali ne samo njima, nego i onima koji ih finansiraju, ponekad i budžetskim parama namenjenim razvoju lovstva:

1. Na osnovu čega se javno iznosi tvrdnja o 60.000 'ubijenih' prepelica u krivolovu, i još 45.000 legalnih, svake godine? Ko je ustanovio te cifre, ko je to prebrojao, i kojom metodologijom?

2. Da li DZPPS i mediji koji prenose njihova saopštenja, izmišljotine, laži i nebuloze, imaju dokaze za iznete javne tvrdnje u naslovu i u tekstu?

3. Koliko jedinki odstreljenih prepelica su nadjene ove godine u navedenih 46 slučajeva krivolova i pronalaska nedozvoljenih vabilica?

4. Koliko krivolovaca je zatečeno u navedenih 46 slučajeva?

5. Koliko prijava je podneto i koliko postupaka pred nadležnim organima je pokrenuto povodom krivolova prepelica? Koliko slučajeva iz ranijih godina je dobilo epilog?

6. Da li će DZPPS odgovore na navedena pitanja objaviti u medijima ili u izveštaju o pravdanju utroška 700.000 dinara budžetskih sredstava samo iz ove godine namenjenih razvoju lovstva, koje su oni na neki način dobili da bi eto otkrili 56 vabilica - 12.500 dinara /preko 100 evra/ su spiskali da bi našli jednu vabilicu?

7. Kolike su odstrelne kvote prepelice za otvorena lovišta u Srbiji, a koliko se odstreljuje; koliki procenat lovaca članova lovačkih organizacija uopšte i lovi prepelicu?

Ovo su samo neka od pitanja koja zahtevaju zaštitarske odgovore, da bi ove veselnike neko uopšte shvatao za ozbiljno. Podatke, gospodo, i dokaze, pa da pričamo. Svaka dalja rasprava sa njima je bespredmetna sve dok javno iznose neproverene i lažne cifre. Neozbiljno i infantilno gadjanje ciframa samo potvrdjuje da bi i nadležni iz Zavoda za zaštitu prirode, Uprave za šume i svi ostali koji im daju vetar u jedra, ali i mediji koji se utrkuju da im daju na važnosti, morali da se malo preispitaju. Još su sveža sećanja na kojekakve kvaziprojekte koje su zaštitari navodno sprovodili /mapiranje tetreba u Srbiji, npr., ili brojanje lještarki/, a nismo videli izveštaj o tome, iako su potrošene budžetske pare. O tome se ćuti, kao što se ćuti i o ostalim kanalima finansiranja sa diskutabilnim rezultatima rada. Ako je nekom cilj medijsko ocrnjivanje lovaca i kompletna zabrana lova, onda je suludo da se sredstvima za razvoj lovstva finansira sprovodjenje takvih ciljeva.

Da ne bude da smo jednostrani: krivolova je bilo od kad postoji organizovano lovstvo, i biće ga, kao što i u svakom društvu ima kriminala. Pravi lovci se decenijama bore protiv krivolovaca i lovokradica, manje ili više uspešno. Isti je slučaj i sa vabilicama - ponegde se koriste, i svake godine lovačke organizacije upozoravaju da se to ne radi. DZPPS mora da nauči jednu stvar: nisu oni ti koji treba da otkrivaju mlaku vodu, niti da izigravaju lažnu savest društva, naročito ne o tudjem trošku. Lovci su svoje probleme rešavali, i rešavaće ih i dalje, a ovakvo ponašanje DZPPS samo otežava pravim čestitim lovcima borbu protiv krivolova. Zašto?

E pa, razmislite sami.

Novi-septembarski broj magazina Predator na kioscima

Od četvrtka 03.09.2020. na kioscima će u prodaji biti novi septembarski broj magazina Predator. I pored letnjeg zatišja u dešavanjima u lovstvu, pažljivim čitanjem mogu se uočiti problemi, ali i rešenja. Izgleda će se vrlo brzo potvrditi pravilo da posle zatišja dolazi bura, a redakcija Predatora, koja je veoma dobro informisana, će se potruditi da sva dešavanja isprati na pravi način, i da razotkrije sve zakulisne radnje pojedinih aktera u lovstvu Srbije.

Informisanje lovaca je odavno već rak-rana lovstva Srbije, i u tom smislu je magazin Predator, uz portal Srbijalov, jedan od retkih, ako ne i jedini koji verodostojno informiše, kao svojevrstan vid hronike sunovrata lovstva u Srbiji, kojem se još ne vidi kraj.

U novom broju možete izmedju ostalog pročitati:

- sramna prodaja knjige deljene lovačkom podmlatku

- afrička kuga svinja:neminovne sankcije

- aktuelni problemi

- izmene Zakona o oružju i municiji

- korišćenje nedozvoljene municije

- lov na jelene u vreme rike

- 'Opinel' noževi

- Iz zbirke lovačkih priča: Div medju borovima

- Ekologija: Dunav umesto mora

- 'Vazduplohovom' iznad orlovog gnezda

- Crveni alarm u srpskom lovstvu

- Galerija ulova

Potražite svoj primerak Predatora na kioscima, budite u toku sa dešavanjima, i sačuvajte DOBAR POGLED.