Otrovano 500 ljudi mesom divlje svinje, među zaraženima ima i dece!

OKO 500 ljudi u opštini Čajetina zarazilo se trihinelom, a samo u užičkoj Opštoj bolnici u poslednja dva-tri dana pregledano je više od 300 pacijenata sa tegobama! Petoro sa težim simptomima zadržano je na bolničkom lečenju i svi su, kako "Novosti" saznaju, u dobrom opštem stanju.

Sumnja se da je meso poteklo od divljih veprova, odstreljenih lane u zlatiborskom selu Ljubiš, koje se na trpezi našlo uoči srpske Nove godine. Po odstrelu meso je stiglo čak do Sente, pa je u Novom Sadu hospitalizovano još troje pacijenata sa tegobama karakterističnim za trihinelu. Sumnja se da se sušeno meso našlo i u slobodnoj prodaji.

Milovan Knežević, predsednik Lovačkog udruženja u Čajetini, takođe je zadržan na infektivnom odeljenju užičke bolnice. On je objasnio kako je do trovanja došlo.

- Uzorci su nošeni na analize u veterinarsku ambulantu i one su pokazale da je meso ispravno. Od njega su napravljene kobasice i pršuta. Meso je posle odstrela osušeno, podeljeno je učesnicima lova, i na ovaj način je dospelo do puno trpeza. Međutim, oko srpske Nove godine sve veći broj ljudi koji su učestvovali u lovu i njihovih prijatelja i poznanika počeo je da oseća tegobe - kažu u Lovačkom udruženju Čajetina. - Bilo je lovaca iz Sente, pa je meso konzumirano i u ovom mestu.

Od pacijenata užički Zavod za javno zdravlje uzeo je uzorke krvi, oni su prosleđeni na analize u Beograd. Zvanični rezultati analiza biće poznati u ponedeljak.

Povišenu temperaturu i bolove u mišićima većina ljudi koji su jeli zaraženo meso počeli su da osećaju sredinom januara, ali je, s obzirom na to da su mnogi meso nastavili da jedu, sve kulminiralo u proteklih nekoliko dana.

- Meso je krajem prošle nedelje ponovo odneto na analize, u drugu veterinarsku ambulantu, u Mačkatu. Tu je potvrđeno prisustvo trihinele u mesu. Odmah smo alarmirali sve učesnike lova i one koji su meso konzumirali. Žao nam je što se ovo dogodilo, jer među zaraženima ima i dece - naglasio je Knežević.

KOD VEĆINE SLABI SIMPTOMI KOD većine pacijenata koji su potražili pomoć lekara simptomi su, srećom bili slabi. Svi oni su upućeni na kućno lečenje.

Izvor: www.novosti.rs

- Већ сада постоје извештаји о нестанку домаћих животиња, посебно младунаца, иако нема потврђених случајева. Реч је о изузетно лукавом предатору којег је тешко уловити. Сваке године наше ловачко удружење организује хајку на шакала, али то није довољно. Због тога ће контрола његове бројности морати да се спроводи додатним одстрелом – рекао је председник ЛУ „Обедска бара” Раде Видосављевић.

Општина Пећинци донела је одлуку да додатно стимулише лов на шакала тако што ће ловце награђивати са 2.000 динара по сваком одстрељеном примерку.
- Шакал не уништава само племениту дивљач, већ може да представља и опасност за стоку коју наши сточари у јужном делу општине напасају у шумама Обедске баре. Зато смо одлучили да реагујемо и подржимо ловце у борби против овог лукавог предатора – каже Живко Трбовић, начелник Општинске управе.

Љ. М.

Извор: www.dnevnik.rs

Хајка „Кочоватска лисица 2016“ одржава се 30.јануара, а пријаве учесника примају се до понедељка, 25. јануара. Котизација за учешће је 1.500 динара, а детаљније информацје могу се добити путем телефона 060/1551-703, код управника ловишта Душана Вранковића. Број учесника ограничен је на 120.

Манифестација у Банатском Аранђелову је постала позната захваљујући богатом ловишту и дружењима која се приређују за учеснике. Окупљање ловаца биће ујутру после седам сати у Ловачком дому, уз окрепљење банатским доручком, а потом ће се кренути у лов на предаторе лисице и шакале. За првог одстрељеног предатора, лисицу или шакала, домаћини из ЛУ „Кочоват“ обезбедили су награду у виду селективног одстрела једног срндаћа. Након доласка из лова учеснике очекује заједнички ручак и дружење уз музику.

До сада учесници хајке су били променљиве среће, било је улова, али и враћања „кратких рукава“, а на прошлогодишњој манифестацији само је Младен Бањац из Кикинде одстрелио шакала. Управник ловишта Душан Вранковић каже да лисица и шакала има у атару Банатског Аранђелова и околних насеља, чије атаре обухвата ловиште, а да предатори причињавају знатну штету у ловишту, али праве и невоље уласком у села. Вранковић додаје да су чланову ЛУ „Кочоват“ у прошлој години одстрелили десетак шакала и више од 20 лисица, па се очекује да ће улова бити и на предстојећој хајци.

М. Мр.
(на слици Кикинђанин Младен Бањац са одстрељеним шакалом Фото: М. Митровић)

Извор: www.dnevnik.rs

У Кањижи озбиљан еколошки инцидент са заштићеном врстом. Мамцем са забрањеним инсектицидом отровано шест птица.

Нови помор птица на северу Баната. У атару Кањиже, у речном појасу према селу Адорјан, један љубитељ природе пронашао је шест мртвих орлова мишара. Већ на први поглед може се готово сигурно закључити да су птице - отроване.

Човек је, како каже, шетао долмом уз Тису. У једном моменту пас му се отео контроли, сјуривши се низ стрмину према хранилишту, које су месни ловци подигли за дивље животиње.

- Пришао сам да видим месту где је пас, након тако жустре реакције, застао. Згрозио сам се призором. Уз само хранилиште два мртва орла, а на корак даље начета срнећа јетра, а уз њу крвава најлон-кеса. Нешто даље још четири убијене птице. Лако је закључити да се ради о намерном тровању, само не знам да ли су орлови, који су, као птице у изумирању, законом заштићени, тровачу заиста били мета...

Јожеф Гергељ, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, напомиње да је овај еколошки инцидент, чим је откривен, пријављен надлежним инспекцијама и полицији. Тровачи, наглашава, морају бити пронађени и санкционисани. Гергељ претпоставља да је непознати починилац највероватније хтео да потамани предаторе, односно лисице и шакале, који су се прилично намножили, па представљају велику опасност за птичји свет. То га, међутим, под условом да га надлежни пронађу и процесуирају, не ослобађа одговорности. Употребио је, наиме, мамац зачињен инсектицидом "фураданом", који је, због токсичних својстава, забрањен за употребу приликом хемијске заштите ратарских биљака.

Гергељ подсећа да је, претпрошле године, у атару Чоке, од "фурадана", који је коришћен за заштиту семена, страдало 19 ждралова. Забележен је и случај тровања такође 19 орлова белорепана. У расветљавању ових озбиљних инцидената стало се - на пола пута.

ПРАВИ ХИГИЈЕНИЧАРИ ЊИВА

ОРАО мишар је најраспрострањенији у Карпатској низији, којој припада и Војводина, објашњава орнитолог Гергељ. Распон крила му је и до 125 сантиметара. Сам назив казује да се храни мишевима и осталим глодарима, које проналази у атару. С тим у вези, с разлогом се зове хигијеничар њива. Од ове моћне птице грабљивице пољопривредници имају велику корист. Масовном сечом шума орлу мишару осетно је сужен простор за станишта. У развијеним земљама знатно је цењенији него код нас.

Извор: www.novosti.rs

- Сезона лова се полако завршава, а још ће се мало организовати лов на лисицу и шакала. Ловци хране дивљач, обилазе ловишта и тако ће бити све до 15. априла, када почиње за нас најважнији период, јер стижу први ловни туристи – каже управница Милена Романели.

Ловачко удружење „Зрењанин“ је једно је од највећих у Србији и по површини ловишта и по броју ловаца. Газдује ловиштем „Бегеј“, укупне површине 124.000 хектара.- И поред свега овога, муку мучимо са забраном лова појединих врста. Сад је на снази забрана лова на афричку грлицу из нама заиста непознатих разлога.

Италијани воле да је лове, по нама то није угрожена врста, а велике користи имали бисмо сви. То нам ствара велике проблеме, као и пропис по ком ловци не могу да изнесу ловину. Од некада велесиле у ловном туризму, ми смо спали на неког ко се обрадује кад им се најави група из иностранства - објашњава Романели.

Ж. Б.

Извор: www.dnevnik.rs