Ponovo o oružju: UNDP, NATO i EU preko svoje organizacije razoružavaju region

Malom broju ljudi je poznato da u Srbiji već više od decenije posluje organizacija pod nazivom SEESAC, čiji naziv predstavlja skraćenicu od reči South East Europe Small Arms Control – kontrola lakog oružja u jugoistočnoj Evropi. Ova organizacija radi pod okriljem UNDP (Program razvoja UN), a tesno saradjuje sa NATO i EU, čak bi se moglo reći, sudeći prema tekstovima sa sajta te SEESAC organizacije, da rade u skladu sa odlukama i instrukcijama EU i NATO.

Sledi interesantan deo: Prema vestima objavljenim 24.12.2016. na sajtu SEESAC ( http://www.seesac.org/News-SALW/SEESAC-Completes-Implementing-EU-funded-EUR-5.1-Million-of-Disarmament-and-Arms-Control-Activities-in-SEE/ ) završen je dvogodišnji period implementacije odluke Saveta EU vezano za RAZORUŽANJE I KONTROLU LAKOG NAORUŽANJA u jugositočnoj Evropi (balkanske države), u koji program je u periodu od 2014-2016. godine uloženo preko 5 miliona evra! Da veselje bude kompletno, u istoj vesti je objavljeno da je doneta odluka da se u dalje razoružavanje u ovom regionu Balkana u periodu 2017.-2019. uloži dodatnih 6,1 milion evra!

Lovcima i vlasnicima legalnog oružja u Srbiji su poznati neki od rezultata ovih aktivnosti na razoružavanju u Srbiji. Sigurni smo da SEESAC, EU i NATO imaju priličan uticaj na donošenje odluka, zakona i pravilnika u Srbiji koji regulišu nabavku, držanje i korišćenje legalnog oružja, uključujući tu i lovačko oružje, pa u tom kontekstu verujemo da su i novi Zakon o oružju i municiji i prateći pravilnici itekako radjeni pod budnim okom i uticajem stranih faktora. Naknadne izmene, relativna realna relaksacija i svojevrsno šminkanje pratećih pravilnika su posle bure u javnosti uz teške muke nekolicine ljudi (poznata je uloga dr Branislava Živkovića iz Žagubice kao lovca i lovnog funkcionera, i uloga NAOS) nekako izgurani i doneti, ali suština nije promenjena – uslovi za nabavku i držanje oružja pa makar to bilo i lovačko oružje su ostali pooštreni, zakomplikovani i skupi, indirektno otežavaju ili ekonomski skoro onemogućavaju solidan broj ljudi da se bave lovom, streljaštvom ili da imaju oružje za ličnu bezbednost, a sami propisi kao takvi vrlo verovatno zadiru i u neka od ljudskih prava. To naročito važi za ono čuveno 'diskreciono pravo' nekog državnog službenika da svojom procenom ograniči ili suspenduje nečije pravo na nabavku ili držanje oružja.

Samo da napomenemo, za neupućene: šef delegacije Skupštine Srbije za saradnju sa NATO je Dragan Šormaz, narodni poslanik i aktuelni predsednik Lovačkog saveza Srbije, po obrazovanju tehničar za radne odnose (valjda?), a po zanimanju, prema sopstvenim rečima, političar. Kako se taj čovek ponašao prilikom donošenja Zakona o oružju poznato je i vrapcima (koji kao ni tetreb nisu lovna divljač).

Šta može u skoroj budućnosti da očekuje lovce i vlasnike lakog oružja u Srbiji i u kom pravcu oav aktivnost ide može da se nasluti ako se pažljivo pročita i pregleda sadržaj sadržaj sajta organizacije SEESAC, na www.seesac.org, čije je sedište u Beogradu, na Bulevaru Zorana Djindjića. Sajt ima verziju i na srpskom jeziku, pored engleskog, albanskog, makedonskog... Koga zanima, naići će na prilično interesantne informacije tokom čitanja. Ima tu i zanimljivih imena koji trenutno rade u SEESAC, npr. jedan bivši pomoćnik ministra pravde Srbije, pa onda jedan gospodin koji je radio na kontroli lakog oružja na Kosovu od 2008., pa izvesna gospodja koja je pre SEESAC radila za NATO Support Agency, itd... Zanimljivo štivo za one koji umeju da logički razmišljaju i povezuju informacije.

Slika uz ovu vest nije slučajno postavljena - ne želimo da nas lovce i vlasnike legalnog oružja u Srbiji bilo ko pokušava da tretira kao svojevremeno Indijance u čuvenoj demokratiji.