POPLAVE BIBLIJSKIH RAZMERA UGROZILE I DIVLJAČ

U zaštiti od ogromne i dosad nezapamćene poplave u Srbiji, do koje je došlo sredinom maja zbog dugoročnih kiša i izlivanja na desetine reka i potoka, angažovani su i lovci. U poplavljenim delovima lovišta danima su spasavali divljač, jer je, prema procenama stručnjaka, na području Srbije bilo poplavljeno oko 900.000 hektara. Direktne štete u lovištima su na desetina miliona evra, a broj stradale divljači u ovom času nemoguće je proceniti.

- Leševi uginulih životinja - kako domaćih, tako i divljih - prebacuju se u kafilerije, a potom se uništavaju na neškodljiv način - izjavila je načelnica veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin. Veterinarske i sanitarne ekipe postavile su na određenim mestima kontejnere za odlaganje ostataka uginule divljači. Svi koji rade na sanaciji upozoreni su da ne diraju leševe životinja bez zaštitne opreme i stručnog nadzora, kako bi se izbegle zaraze i epidemije.
- Stanje se postepeno smiruje i nadamo se da će tako ostati kako bismo mogli brzo da saniramo žarišta - istakla je Čelebićanin.

- U toku su i obimne akcije uklanjanja leševa domaćih životinja. Na tom poslu je angažovano 25 regionalnih kancelarija Veterinarske inspekcije, 12 specijalističkih i naučnih veterinarskih instituta i veterinarske stanice.

U rad Veterinarske inspekcije uključile su se i komunalne službe lokalnih samouprava, veterinarske službe vojske i policije. Ekipe trenutno raspolažu sa 17 specijalnih vozila za prevoz leševa životinja i hrane koja nije ispravna za ishranu životinja.

Predstoji utvrđivanje gubitaka na lovnim objektima, a uporedo sa potragom za ugroženom i uginulom divljači, predstoji utvrđivanje štete. Privremeno je zabranjen lov na celoj teritoriji Srbije, a od lovaca stižu i predlozi da se na najugroženijim mestima uvede i trajniji lovostaj, kako bi se u narednih godinu-dve omogućila obnova fondova divljači.

Privremena zabrana lova na celoj teritoriji Srbije generalno prestaje da važi sa danom stupanja na snagu odluke Vlade o prestanku vanredne situacije. Samo u izuzetnim slučajevima, divljač se može odstreljivati bez odobrenja kad od nje nastupi neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi, ili neposredna ugroženost imovine pravnih i fizičkih lica. Takav lov organizuje i vrši korisnik lovišta na čijoj teritoriji je nastupila takva neposredna opasnost.
S tim u vezi, korisnici lovišta, i u periodu trajanja vanredne situacije, mogu preduzimati mere za regulisanje brojnog stanja lovostajem zaštićenih predatora (vuk, šakal, lisica) u slučajevima sprečavanja šteta koje one mogu neposredno počiniti ljudima ili imovini.
Prema rečima Perice Grbića, direktora Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, korisnicima lovišta naloženo je da angažuju sve raspoložive ljudske i materijalne kapacitete u akcijama spasavanja i zaštite divljači od poplava. Kao i da budu u stalnom kontaktu sa nadležnim kriznim štabovima i nadležnim lovnim inspektorom, radi organizovanja i preduzimanja zajedničkih mera na spasavanju i zaštiti divljači na ugroženim područjima.
- Korisnik lovišta treba da preduzme sve neophodne mere za neprekidnu kontrolu opšteg stanja divljači i lovišta, zatim da redovno obezbeđuje dovoljne količine kvalitetne dodatne hrane za divljač i da preduzima mere zaštite svim vrstama divljih životinja u lovištu - kaže Grbić. - Istovremeno je naloženo da se u hroniku lovišta unesu svi podaci o preduzetim merama za zaštitu divljači, visini šteta na divljači, kao i ostali podaci od značaja za zaštitu divljači i lovišta.
Korisnik lovišta mora da obrazuje komisiju za ustanovljavanje i procenu štete na divljači, koja će svoj nalaz, u roku od 30 dana od dana prestanka važenja vanredne situacije, dostaviti Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. O utvrđenim štetama i preduzetim merama, korisnik lovišta mora redovno obaveštavati mesno nadležnog lovnog inspektora.

Obrenovac
Svakako da je najveća šteta pričinjena lovištima na području Obrenovca. Prema rečima predsednik Lovačkog udruženja "Obrenovac" Miroslava Jovanovića, uništen je najveći deo fonda divljači, dok je deo napustio ovo područje.
- Situacija je kataklizmična i trebaće mnogo vremena da se sagledaju prave razmere štete u lovištima sa ovog područja - kaže Jovanović. - Stradao je najveći deo fazanske divljači, uništena su legla zeca, a velike štete su pričinjene i krupnoj divljači, posebno srnama. Samo je veći deo divljih svinja, koje su izuzetno robustne i dobri plivači, uspeo da se snađe u poplavnom talasu. Uništen je i veći deo od 40 visokih čeka, 320 hranilišta za zimsku prehranu sitne divljači i 44 hranilišta i solišta za srneću divljač.
Najveću štetu pretrpela su lovišta sekcija Grabovac, Stubline, Jasenova, Zabrežje, Belo polje, Sava, Ušće, Skela, Draževac, Peštan, Zvečka, Veliko polje, Dren, Orašac.

Zapadna Srbija
Lovačko udruženje "Tamnava", sa sedištem u Ubu, koje gazduje lovištem ukupne površine 45.643 hektara, izveštava da je potopljen veći deo od ukupno 36.000 hektara lovnih površina.
Prema rečima Zorana Mitrića, predsednika Lovne oblasti "Zapadna Tamnava", pričinjene su ogromne štete na divljači.
- Od samog poplavnog talasa, većina od oko 900 naših članova iz 36 lovačkih sekcija uključila se u akciju pomoći stanovništvu, ali je priskočila u pomoć u spasavanju i zaštiti ugrožene divljači. Nažalost, stradao je veći deo srna, zeca, fazana i poljske jarebice. Najveća šteta pričinjena je fazaneriji, gde je uništeno kompletno jato. Oštećen je i veći deo lovnih objekta: stabilne čeke, hranilišta za srne i divlje svinje, solišta i hranilišta za fazane i poljske jarebice.

Reprodukcija
Stručnjaci upozoravaju da je poplava pogodila lovišta u periodu intenzivne reprodukcije, što će biti pogubno. Divljač se najčešće gnezdi u blizini rečnih tokova, pa je zato i bila najviše izložena poplavnom udaru. Lovci su u većini lovišta uz pomoć pasa prečešljali teren i sklonili veliki broj gnezda ptica pre izlivanja i udara vodenog talasa.
- Prilikom isterivanja divljači iz poplavljenih delova, posebna pažnja posvećena je srnećoj divljači i njenim mladuncima - kaže savetnik u Lovačkom savezu Srbije Aleksandar Pantelić. - Srna je dobar plivač, ali ne može duže da opstane u hladnoj i dubokoj vodi. Jedino je divlja svinja prilagođena ovakvim uslovima. Zato se i pretpostavlja da je veći deo uspeo da se izvuče iz poplavnih područja. Posledica toga su masovne migracije, a deo divljih svinja stigao je i do gradskih ulica.
Veliki broj hranilišta je uništen, pa se zbog toga hrana postavlja u suvim delovima lovišta.
- Uvedena su celodnevna dežurstva lovaca kako bi se spasilo što više divljači, naročito mladunaca - kaže Pantelić. - Divljač u uslovima neposredne opasnosti menja svoje ponašanje. Jelenska divljač uglavnom je u velikim krdima, dok divlje svinje, više nego što je uobičajeno, izlaze na put u potrazi za spasom.

Kopački rit
U Apatinu, koji se nalazi u blizini Kopačkog rita, divljač, a posebno divlje svinje, spas od vode traže na gradskim ulicama! Stanovnici su mogli da vide neobične prizore, životinje koje preplivavaju Dunav u potrazi za suvim tlom. Veliki broj divljih svinja uočen je i na gradskim ulicama. Zato su bile angažovane i policijske patrole kako bi čuvale građane od životinja, ali i životinje od građana.
Zaposleni u Javnom preduzeću "Vojvodinašume" spasili su od poplavnog talasa divljač iz Specijalnog rezervata prirode "Koviljsko-petrovaradinski rit".
Divljač je bežeći od vodene stihije tražila tačke rita koje nisu poplavljene, pa su ih radnici ovog preduzeća brzo prebacili na sigurno. Otvoreni su i zabrani nacionalnog parka Fruška gora, kako bi divljač mogla da se izvede u više predele, gde nije bilo poplava.
- U normalnim prilikama, divljač bi se sama povukla i spasila ispred vodene stihije, jer to instiktivno oseća - kaže direktor Nacionalnog parka "Fruška gora" Radovan Durutović. - Ovoga puta, plavljenje se dogodilo u periodu kada divljač ima dosta mladunčadi koja nije u stanju da beži ili sama brine o sebi. U nekoliko navrata srne su vađene iz vode, jer nisu želele da napuste mladunčad.

Požega
U požeškom kraju, vode Rzava, Đetinje, Skrapeža, Moravice i Zapadne Morave, nanele su ogromnu štetu, jer je bilo poplavljeno oko 1.500 hektara zemlje. Najviše je stradao zec, a u nešto manjem obimu i srneća divljač koja ima prirodno stanište na ostrvu u Tučkovu. Uništena su sva gnezda vodenih ptica, kao i fazana, poljske jarebice i drugih retkih i proređenih vrsta. Stradala su i solišta, hranilišta kao i dve čeke u Tučkovu.


Obedska bara
Na području Specijalnog rezervata prirode Obedska bara životinje su bile primorane da se povuku na uzvišenja i na taj način izbegnu poplavu. Prema rečima upravnika lovišta "Obedska bara" Nikole Opačića, pojačane su i aktivnosti lovočuvara i lovaca.
Redovno se obilazi divljač na terenu, a počelo je i prihranivanje, mada divljač na tim terenima može i sama da pronađe hranu.
Zamenik komandanta Štaba za vanredne situacije opštine Pećinci, ujedno i predsednik LU "Obedska bara" Milan Stepanović kaže:
- Naročito je ugrožen podmladak divljači, pre svega jelenske, srneće, kao i divljih svinja. Verujemo da će lovci uspeti da spasu ugroženu populaciju divljači. Zato su i uvedena dežurstva u lovištu.

Centralna Srbija
Na terenima Lovačkog saveza centralne Srbije, svim lovačkim udruženjima je naloženo da angažuju svoje članove u zaštiti divljači, lovnih objekata, fazanerija i prihvatilišta za divljač.
Vodom je bilo zahvaćeno skoro svih tridesetak udruženja ovog saveza. Reke i bujični tokovi nemilosrdno su zbrisali deo lovišta i divljači.
- Takvih primera imamo u Ćupriji, Paraćinu, Kraljevu, Guči, Požegi, Gornjem Milanovcu, Stragarima, Aleksandrovcu, i drugim mestima - kaže Tomica Radosavljević .
Prema rečima predsednika Skupštine LSCS Uroša Đokovića, lovačka udruženja su pozvana da dosledno sprovode instrukcije Uprave za šume.
- Lovački savez centralne Srbije, pridružio se širokoj akciji humanitarne pomoći stanovništvu poplavljenih područja u Srbiji, mada su i pojedini delovi opština u ovom delu Srbije poplavljeni - kaže Đoković.

Oprez
Iz Instituta za javno zdravlje "Batut" upozoravaju da je nakon povlačenja vode moguće širenje zaraznih bolesti. Zasad nije registrovano povećano obolevanje od crevnih zaraznih bolesti, ali rizik postoji.
- Najveći rizik je kad se poplavni talas pomeša sa kanalizacijom, jer tada dolazi do zagađenja bakterijama - kaže Jovana Grgić, epidemiolog iz Instituta "Batut". - Prisutna su različita fizička zagađenja u vodi, pa se ne preporučuje korišćenje zamućene vode bilo kog stepena, ne samo za najapanje stoke, nego i pripremu stočne hrane. Period inkubacije je nekoliko dana. Potreban je dodetni oprez jer i bunarske vode mogu da budu zagađene uljem, benzinom ili fekalijama iz kanalizacije.

Semberija
Podivljala Drina, noseći sve pred sobom, nanela je velike štete lovištima Semberije. Voda je veoma brzo nadolazila pa se divljač za kratko vreme našla u okruženju, potom i u talasima. Prave razmere stradanja divljači znaće se tek narednih nedelja, i jasno je da će proći dosta vremena dok posledice ne budu sanirane.
Prvo se na udaru našlo lovište Lovačkog udruženja "Podrinje" iz Janje. U adama pored Drine najviše su stradali zečevi. - Izvestan broj zečeva lovci su pohvatali na uzvišenjima okruženim vodom, i oni će biti vraćeni u prirodu tek kad se normalizuje stanje u njihovim staništima. Dosad nismo primetili leševe srneće divljači, a i fazani su se uglavnom spasili - kaže Živan Filipović, predsednik Lovačkog udruženja "Podrinje" iz Janje.

Želimir Štrbo

Izvor: ZOV