Trofeji sa “greškom” Deformacije srnećeg rogovlja




Piše: Mr Vladimir Mijailović
Trofeji srndaća, koje u većini slučajeva odlikuje simetričnost i lep raspored parožaka oduvek su privlačili svakog lovca. Međutim, večita nepoznanica i izazov mnogim kolegama su i nepravilni trofeji, deformacije i asimetrični rogovi. Takvi primerci su jedinstveni, a kako oni nastaju i koji su osnovni uzroci, saznaćemo u narednim redovima. Mnoge strane redakcije i lovni radnici na raspolaganju imaju mnogo toga, od istraživačkih laboratorija do mišljenja najboljih naučnika. Na našu žalost, nama ostaje samo da prikupljamo podatke, fotografije i ostala zanimljiva dešavanja vezana za odstrel srndaća sa nepravilnim rogovljem. Jer, nemam(o) ni blizu budžet ni naučnike kao naše kolege iz inostranstva, ali ipak treba podeliti i lična zapažanja sa našim čitaocima. Kakva je situacija kod nas? Imamo li nepravilnih i abnormalnih trofeja? Koje su najčešće povrede i kako nastaju? Da li su učestali u određenim lovištima? – su samo neka od pitanja koja ćemo obraditi. Pre svega, u našim lovištima nepravilnih trofeja ima, a njihov broj varira, kako od sezone do sezone, tako i od lovišta do lovišta. Opšte poznata stvar je da je srneća divljač plahovita i neprediva, a da mnoga lovišta i dalje nemaju potpuni mir na pojedinim ili većim delovima, te su stoga česte slike bilo gde u Srbiji da srneća divljač beži progonjena čoporima pasa lutalica ili polu divljih goniča i drugih lovačkih pasa. Takođe, u mnogim hajkama na divlje svinje, iako se vlasnici “kunu” da njihovi psi ne jure srne, brakovi i ostali goniči, čiji vlasnici u nekim manjim hajkama obično ne praštaju ni srnećoj divljači, čim osete trag, kreću nezadrživo, sa karakterističnim lavežom. U takvim situacijama, prilično plahovita divljač, a posebno muška grla mogu oštetiti rogovlje, rožište ili povrediti rogove ako su u bastu i tada nastaje veći deo oštećenja, koji se manifestuje u vidu jednog normalnog roga, a drugog nepravilnog, ili u zavisnosti od stepena-jačine povrede, pod samim rožištem ili parogovima mogu se razviti deformacije koje i te kako utiču na masu, rast i razvoj trofeja. Kod grla sa jednim rogom treba biti obazriv! Najčešće dolazi do loma jednog roga, ili njegovog dela, prilikom prolećnih dvoboja za teritoriju, posebno ako je reč o mlađim grlima. Takvo uočeno grlo treba dobro posmatrati. Ako je drugi, ceo rog osrednji ili loš, odstrel ovakvog grla je opravdan. Kada je reč o dobro razvijenom levom ili desnom rogu, onda treba oprezno osmatrati. Dešava se da grlo može nositi jedan rog na sredini glave i tada takvo grlo slobodno možete odstreliti, ali ako je rog pravilno izrastao tamo gde treba na levoj ili desnoj strani, dobrim stativom ili dvogledom treba videti, da li se nazire rožište ili polomljen rog. Ovo je vrlo težak zadatak, ali ovakva grla vrlo lako mogu imati odličan trofej naredne sezone, a ako ih ostavimo a i naredne godine se pojave sa istim-jednim rogom, onda ih obavezno treba vaditi iz lovišta, jer sam imao nekoliko prilika da vidim, gde je drugo rožište jedva vidljiva kvržica, čiji je nastanak obično povezan ili sa lakšom povredom testisa ili nekim drugim faktorom. Moguća pojava je i da srndać ima jedan rog potpuno razvijen, a drugo rožište usled povrede ili drugih, već pomenutih činilaca bude zakržljalo ili specifično razvijeno. Srndaći sa perikom su relativno retka pojava, mada i sama “perika” može imati nekoliko varijacija i na njeno nastajanje utiču povrede testisa i poremećaj u lučenju hormona. Slabiji oblik perike uglavnom podrazumeva formirane rogove, oko kojih je velika masa, koja podseća na iskričavost i ova grla obično očiste ili delimično očiste rogove, pa ovakav trofej predstavlja izuzetan ulov za svakog lovca, naravno uz podatak da je njegova težina veoma velika. Potpuna perika nastaje kada zbog nastavljanja lučenja hormona, rogovlje raste i buja, formirajući izrasline koje padaju i preko rožišta, sve do očiju grla, pa su kasnije uz povrede te bujne mase, koje odmah “načnu” muve, grlu otežane i vitalne funkcije, pa je njegov odstrel potpuno opravdan i treba ga izvršiti odmah po uočavanju i lociranju takvog primerka. Manji procenat trofeja sa neobičnim rogovima nastaje usled loše selekcije ili jednostavno u određenim lokalitetima, takvi primerci su prisutni generacijski i imaju u najmanju ruku čudan, asimetričan trofej a da nemaju ni povredu rožišta, roga, lobanje ili testisa. Povrede krupnom sačmom Tužna strana lovačke nekulture “darovitih” pojedinaca, odslikava se i na trofeje srndaća. To su povrede i deformacije izazvane krupnom sačmom, koja zbog udaljenosti, prepreka ili lošeg snopa ne obori divljač, već tako povređeno grlo nastavlja svoj život i razvoj. I mnogi srndaći imaju povrede samog roga, rožišta ili lobanje, nastale sačmom krupnijom od 4 mm. Posmatrajući veći broj takvih trofeja, došao sam do zaključka da povrede koje izaziva udar krupne sačme obično nisu toliko fatalne, posebno ako je pogođen čeoni deo i deo oko i ispod samog rožišta, a obično se na samom trofeju manifestuje da rog na čijoj je strani zaraslo ulegnuće PP-a ili slične sačme, bude tanji ili manje razvijen, što može uticati na lepotu i konačnu ocenu trofeja. Takođe, viđao sam i trofeje sa povredama gornje vilice, relativno sitnijom sačmom koji nisu imali nikakve vidne nedostatke u simetriji ili rastu rogovlja. Kod samih povreda rožišta ili roga u razvoju sačmom, i te kako mogu nastati deformiteti i nepravilnosti, a trofej može biti neponovljiv i neobičan. Anketirajući lovne radnike došlo se do podataka da procenat srndaća čiji je trofej ili lobanja povređena sačmom od sezone do sezone, kao i od lovišta, varira od 3 do 5, pa do preko 10 odsto u ukupnom odstrelu te godine, čak i dobro čuvanim i organizovanim lovištima !

Prilog preuzet iz revije "ZOV" ........Pozdrav Jank