Lagoto romanjolo
Lagoto romanjolo, ili Romanjolski pas za vodu, jedna od starih italijanskih rasa, potiče iz unutrašnjih regija ove zemlje u čijim se močvarnim dolinama koristio za aportiranje divljači.
Prema zapisima i arheološkim otkrićima u severnoj Italiji, psi nalik današnjem lagotu romanjolu postojali su u 5. i 6. veku pre nove ere.
Etrurska plemena, koja su naseljavala region severnog Jadrana i severnih delova Italije i bavila se lovom i ribolovom, uzgajala su pse kovrdžave dlake koji su im pomagali prilikom nalaženja divljači.
Pretpostavlje se da ovi etrurski psi vode poreklo od španskih pasa za vodu, koji su ukrštani sa drugim psima dovođenim na sever Italije. Nakon nestanka etrurske civilizacije, ovi psi zadržali su se u navedenom regionu i tokom rimskog perioda i srednjeg veka, a onda se opet pojavljuju tek u 15. i 16. veku.
Gusta i kovrdžava dlaka vunaste strukture omogućavala im je plivanje i u hladnoj vodi, prilikom donošenja odstreljene divljači. Isušivanjem močvarnih dolina u kojima je živeo, lagoto romanjolo gubi prvobitnu ulogu aportera i počinje da nastanjuje ostale delove zemlje. Zahvaljujući oštrom čulu mirisa, pretvoren je u psa za vodu i izvanrednog tragača za tartufima u ravnicama i brdima regije Emilija Romanja.
Od 1970. godine otpočinje selekcija i planski uzgoj pasa ove rase. Klub odgajivača formiran je tek 1988. godine u Italiji, prvi standard napisan je 1992. a FCI je priznao rasu 1995. godine.
Osim što se koriste za traženje tartufa, romanjolski psi postali su popularni širom sveta kao kućni ljubimci. Kod nas se često sreću na kinološkim manifestacijama, a i njihov broj se kod nas iz godine u godinu povećava.
Lagoto romanjolo je mali do srednje veliki pas, skladan, snažne građe i rustičnog izgleda. Prosečna visina u grebenu mužjaka je 43 do 48 cm, idealno 46 cm, a ženki od 41 do 46 cm, idealno 43 centimetra. Dužina ovog psa je skoro podjednaka kao visina na nivou grebena.
Glava mu je trapezastog oblika i umereno široka. U predelu zigomatičnih lukova, lobanja je široka. Gledano sa strane, od potiljka do stopa, lobanja bi trebalo da bude duža od njuške i lagano ispupčena.
Stop nije previše izražen. Nosna pečurka je velika, sa širokim nozdrvama. Gledano iz profila, nos se nastavlja na istom nivou kao i njuška, čija boja varira od svetlo do tamnosmeđe, zavisno od boje dlake. Njuška je prilično široka, malo kraća od lobanje, blago klinastog oblika, sa umereno ravnim prednjom stranom. Nosnik je ravan iz profila. Usne nisu predebele, prilično su čvrste i prekrivene su dugim i čekinjastim brkovima. Vilice su snažne i skoro ravne.
Zagriz je kompletno makazast ili klještast, sa belim i dobro razvijenim zubima. Blag podgriz je prihvatljiv. Obrazi su ravni.
Oči su prilično velike, okrugle i poprilčino su razdvojene. Njihova boja varira od oker do boje lešnika i tamnosmeđe, zavisno od boje dlake. Uši su srednje veličine i trouglaste sa zaobljenim vrhovima; široke u korenu, postavljene neposrednom iznad zigomatičnih lukova. Kad pas miruje, uši su opuštene, a kad je na oprezu, blago su podignute. Vrat je snažan, mišićav, vitak, ovalan na poprečnom preseku, dobro odvojen od potiljka i potpuno bez podušnjaka.
Telo je kompaktno i snažno. Gornja linija je ravna od grebena do sapi. Leđa su ravna i veoma mišićava. Slabine su kompaktne, veoma snažne i iz profila lagano lučno savijene. Sapi su duge, široke, mišićave i blago nagnute. Grudi su dobro razvijene i dopiru do laktova.
Prednje noge su vertikalne i paralelne. Lopatice su duge i ukošene, mišićave i dobro priljubljene uz grudni koš. Nadlaktice su mišićave, tankih kostiju i podjednako duge kao lopatice. Laktovi su paralelni. Podlaktica je vertikalna i duga. Šape su blago zaobljene, kompaktne, sa savijenim i priljubljenim prstima. Nokti su jaki i zakrivljeni, a jastučići dobro pigmentisani. Plovne kožice između prstiju dobro su razvijene.
Zadnje noge su vertikalne, paralelne i dobrih proporcija u odnosu na veličinu psa. Butina je snažna i duga, sa dobro razvijenom muskulaturom. Potkolenica je duga i dobro ukošena. Skočni zglob je širok, čvrst, vitak, sa jasnim konturama kostiju i paralelan sa srednjom ravni tela.
Rep je skladno postavljen, ni previsoko ni previše nisko, i sužava se od korena prema vrhu. Kad je opušten, treba jedva da dopire do skočnih zglobova. Kad pas miruje, rep je nošen u vidu zakrivljene sablje. Kad pas radi ili je uzbuđen, rep može biti nošen preko leđne linije, ali nikada savijen.
Koža dobro prileže na celom telu i nema nabore, tanka je i ima oskudno potkožno tkivo. Pigmentacija sluzokoža i jastučića varira od svetlo do tamnosmeđe.
Dlaka je vunaste strukture, pomalo gruba na površini, i formira čvrste, prstenaste kovrdže, a ispod njih se poddlaka presijava. Kovrdže moraju biti podjednako raspoređene po celom telu, osim na glavi, gde su kovrdže manje čvrste i formiraju guste obrve, zulufe i bradu. Čak su i obrazi pokriveni gustom dlakom. Dlaka, a posebno poddlaka su vodootporni. Ako se ne šiša, dlaka se ućeba, stoga je kompletno šišanje neophodno bar jednom godišnje. Ućebanu dlaku i poddlaku treba periodično uklanjati.
Standardom dozvoljene boje su beličasta, bela sa smeđim ili narandžastim mrljama, prskano smeđa, jednobojna smeđa u različitim nijansama ili narandžasta. Smeđa do tamnosmeđa maska na glavi je prihvatljiva.
Temperament
Lagoto romanjolo je radni i vrlo temperamentan pas, odan, nežan i privržen vlasniku. Lako se obučava, dobro se slaže sa drugim psima i ostalim kućnim ljubicima, ali mu je potrebna prethodna socijalizacija. Ovom inteligentnom psu neophodan je "posao" koji će obavljati kako se ne bi dosađivao.
Nega i zdravlje
Lagoto romanjolo odlično podnosi život u stanu ako se dovoljno šeta. Nije važno gde živi, sve dok redovno izlazi u šetnju i trenira bar 3 do 4 puta na dan. Pripazite ukoliko imate dvorište i cveće, jer ova rasa obožava da kopa i neće mu biti teško da prekopa celu baštu. Nije preterano probirljiv kad je reč o ishrani
U literaturi nema opisanih ozbiljnijih oboljenja naslednog karaktera koja su vezana za ovu rasu. Prosečan životni vek je oko 16 godina, mada je zabeleženo da su neki psi ove rase živeli i znatno duže.
Standard
Prema sistematici rasa FCI, romanjolski pas za vodu spada u 8. grupu (retriveri, cunjavci i psi za vodu), sekcija 3 (psi za vodu) i ne podleže ispitu u radu. Standard pod brojem 298, poslednji put je korigovan 2010. godine.
što to trpimo.
