Kolega 270 ovo što si napisao je sasvim logična stvar. Opšte poznato je da teža zrna imaju povoljnije balističke osobine, naročito na većim daljinama jer sporije gube brzinu.
Ne može da se uspoređuje mitraljesko (teško) zrno u kalibru 8x57 IS i lako (staro pešadijsko) zrno od 9,7 grama za 30-06 Spr. I sami ameri su uvideli da metak M1906 sa zrnom težine 9,7 grama ne zadovoljava potrebe baražne mitraljeske vatre na velikim daljinama. Zato su uveli u upotrebu novi metak 30 M1 Ball sa zrnom težine 11,3 grama i Boat tail oblikom, koji je imao značajno veći domet.
A i nisam rekao da je 30-06 Spr. bio značajno boljih performansi od 8x57 IS, nego samo da je bio bolji po balističkim performansama za vojnu upotrebu onog vremena.
Ne navijam ni za jedan, pošto sam imao i koristio obadva i bio zadaovoljan sa obadva, ali pokušavam da budem realan i sagledam stvari čisto matematički. Vojnik nije divljač pa da može da bude "tvrd" na pogodak. A i u vojnom žargonu se nigde ne spominje ubijanje, nego uglavnom izbacivanje iz stroja. Znači dovoljno je da je vojnik ranjen i onesposobljen za dalju borbu, što je u lovu neprihvatljivo.
Već sam rekao da sam imao u isto vreme pet pušaka u četiri kalibra. I to 7x64, 308 Win; 30-06 Spr. i 8x57 IS. I najviše sam koristio 8x57 IS i najviše odstrela imao upravo sa njim. Međutim bili su drugačiji uslovi lova nego sada (šuma). Uglavnom sam pucao na 80-120 metara, retko kad na 150. Većina odstrela je čak bila bez optike sa mehaničkim nišanima. Ali ja sad lovim u drugačijem lovištu, koje je okrčeno i ravno kao tepsija i uglavno su šanse za pucanje na velikim daljinama, pa smatram da mi je sada kalibar 30-06 Spr. ipak pogodniji. Kod mene retko koje LD može da se pohvali da ima šumu, sve što je valjalo je oduzeto lovcima i dato na upravljenje firmi "hrvatske šume".
Ma druže u pravu si i ja da lovim gde se puca preko 200m a da biram između 8x57 i 30-06 verovatno bi izabrao ovaj drugi.
Nego sam hteo da kažem kako su se Ameri džabe kurčili sa "naj bržim i naj jačim vojnim kalibrom" kad su ih racionalne Švabe ipak prestigli u WWII i u oružiju i u municiji!
A šta tek misliš koliko komada ove municije u 30-06 sa početnom brzinom od 900m/s su izdržavale njihove rezane mitraljeske cevi a koliko hladno kovana G42 sa munoicijom u 8x57 brzine 780m/s???
I opet džaba brzina ovaj Švapski u početku sporiji ispade dalekometniji!
E to je Američka propaganda na koju sam skrenuo pažnju, od njih sve što dolazi treba uzeti sa dozom rezerve, bar dok se ne proveri i upraksi!
Od svih koje sam naveo predhodnim postovima u ovoj temi za lovačku upotrebu ubedljivo zadnji.
Ali ima on svoje nepobitne kvalitete prvenstveno za vojnu upotrebu!
Za naše uslove lova kalibar 308 Win. je sasvim solidan. Koristi ista zrna kao i 30-06 Spr. u rasponu od 6,5 do 13 grama. Ima manju kinetičku energiju i brzinu od 30-06 Spr. ali i manji trzaj i kraću čauru (pa mu je brže prepunjavanje i sledeći hitac). Sa njim može da se lovi sva naša divljač i zakonski gledano a i realno. Što se tiče našeg proizvođača municije PPU ima podjednake (ili malo slabije) balističke performanse sa konkurencijom iz kategorije "srednjih" (7x64, 8x57 IS i 30-06 Spr.)
Slažem se da je 308w sasvim solidan za naše uslove, a brzina i kinetička energija su mu po meni neznatno slabiji od 30-06. Fenomenalan kalibar za kosi hitac, što sam se uverio iz ličnog iskustva, drugo mek je za pucanje neskače kao 30-06 ili slični tako da je dovoljno samo da ga lepo nasloniš bez da ga pridržavaš drugom rukom. Znam da je svima čudan zbog kratke čaure i da nemaju poverenja u njega zbog toga, ali brojke govore sve da ne zaostaje ni malo za sličnim kalibrima a užitak i udobnost pucanja sa njim je neuporediv u odnosu na druge. Danas sam u tunelu u ZIŽ-u probao Grom 308w težine 11g i dobio fenomenalnu grupu na 100m bukvalno metak bez korekcije optike iako je karabin bio upucan na metak PP od 11,9 g SB do metka i od danas prelazim na Grom
... imao sam lepih odstrela sa .308Win ali po efikasnosti ipak zaostaje za 8x57IS! Naročito kod odstrela teže i tvrđe divljači kao što su krupniji komadi DS.
Složio bih se da je kod 308ce dosta blag trzaj ali ako bih uporedio sa 8x57IS ne bih dao nikakvu prednost 308ci jer ni kod 8ce nije mnogo osetniji trzaj. Mada trzaj zavisi i od težine oružja, težine projektila i barutnog punjenja municije koja se koristi ... ali kod fabričkih "težina" oružja i elaboracija municije koja se "svakodnevno" i najviše koristi nema preterane razlike u trzaju.
.308Win je odličan za odstrel lakše divljači i uz upotrebu lakših zrna a zbog dobre putanje i preciznosti koji isti poseduje a opet 8ca je takođe precizna i uz malo lošiju putanju i veći pad na većim daljinama(ta razlika je u nekoliko cm što nije preterana razlika) ... "obara" mnogo bolje i mnogo krupnije primerke na svim lovnim, normalnim, daljinama! Tako da ...
Svakako, i zakonski i po efikasnosti 308ca zadovoljava, pa čak je i bolja po efikasnosti od pojedinih "srednjaka"(7x57(R) koji je isto i zakonski i efikasnošću dovoljan ali slabiji od 308), za svu lovnu divljač sa naših terena i zbog svoje kraće čaure dao bih joj prednost u korišćenju iz PA u pogonskim lovovima na DS zašta ima sasvim dovoljno energije ... ALI 8x57IS i u takvim lovovima i iz PA po mom mišljenju ima prednost(ne što mi je 8ca omiljena već što je to tako) , znači prednost kratke čaure, što sam naveo, odnosi se na duže čaure 7x64, .30-06
Eto, opet zaključismo da je 8x57IS neprikosnoven i najbolji u klasi "univerzalaca" i klasi "srednjih"!!
Da se razumemo moj post se nije odnosio na 8x57 već na 30-06, 7x64, pa čak i na 270w. Ja bih od karabina voleo još da imam zastavin poluautomat 8x57 M76 jer smatram da je idealan za lov divlje svinje i mislim da je zastava kod tog karabina uradila idealnu cev za kalibar 8x57, jer pucao sam mnogo iz te puške i sa vojnom municijom obični šiljci ne snajperskom na 300 metara od 20 metaka imao 180-do 185 krugova sto je po meni ekstra. Jedina mana tog karabina je težina i nadam se da ću ga uskoro kupiti.
Kad se priča o srednjacima i dominaciji amera ima jedna osmica koji ebe kevu celoj srednjoj liniji i kod koje su opeglani svi nedostaci caure 57. To je 8x64 osetno mekši od 8x68 daleko efikasniji od 8x57 a ameru dobro trlja uši ... ali uvek neko ali malo je gurnut u zapećak i kod nas ga slabo ima i uglavnom je na češkim karabinima. Uz to ga Zastava ne radi municijski nije baš na izvolte i daleko agresivniji 8x68 bolje prolazi na tržištu. Pa ako je ko u prilici da ponovo otkrije 8x64 S Breneke ... obzirom da je municijaš Breneke dobio RUAG oko zrna na sudu... za sada dosta dobro gura možda ova 64ka ponovo uđe u modu
Slažem se, ali za 8x64S municija je prava noćna mora
Mogao sam da od prijatelja uzmem ZKK u ovom kalibru koji mu je od kupovine stojao u kutiji jer godinama nije mogao da pronađe municiju za njega!
Kad bi zaživelo ručno punjenje ne bi nikakav problem bio jer može se koristiti čaura od 7x64 i da joj se proširi grlo za zrna 8mm a i jednog i drugog ima dovoljno na tržištu!
Još pre bi završio posao 8mm-06 (Proširena čaura u grlu 30-06) gde ima još više povoljnih čaura a i relativno je laka prepravka cevi 8x57IS na ovu čauru.
U oba se dobijaju nešto bolje performanse odnosno zrna su za 30-50m/s brža od 8x57IS ali je i trzaj srazmerno jači!!!
Al kako stoje stvari kod nas i našim zakonima a i dostupnosti komponenti i opreme za ručno punjenje, "ne lipči magarče do zelene trave"
Meni lično smeta da me puška pri preciznom gađanju šamara pa i da imam uslove zadržao bi se na dobrom starom i dostupnom 8x57IS a pogotovo i zato što u navedene dve varijante dobijam samo malo bolje performanse ali ništa spektakularno!
Da pomenem samo još jednu zabludu u vezi 308W.
Mogućnosti njegove kraće čaure koje se ogledaju u kraćem i lakšem sanduku i zatvaraču a samim tim i bržem repetiranju nećete moći da iskoristite kod većine lovačkih obrtno-čepnih karabina (Zastava, ČZ, Sauer, Mauser 03, Tikka....)!
Kod nekih zbog svojih konstrukcionih osobina (zamena cevi raznih kalibara) a kod nekih zbog jeftinije serijske proizvodnje, uglavnom nabrojani a i mnogi drugi imaju sanduke i zatvarače istih dimenzija kao kod kalibara dužih čaura!!!
270 kaže:
Da pomenem samo još jednu zabludu u vezi 308W.
Mogućnosti njegove kraće čaure koje se ogledaju u kraćem i lakšem sanduku i zatvaraču a samim tim i bržem repetiranju nećete moći da iskoristite kod većine lovačkih obrtno-čepnih karabina (Zastava, ČZ, Sauer, Mauser 03, Tikka....)!
Kod nekih zbog svojih konstrukcionih osobina (zamena cevi raznih kalibara) a kod nekih zbog jeftinije serijske proizvodnje, uglavnom nabrojani a i mnogi drugi imaju sanduke i zatvarače istih dimenzija kao kod kalibara dužih čaura!!!
Jeste, slažem se ... ali sam tamo u upisu naveo "zbog svoje kraće čaure dao bih joj prednost u korišćenju iz PA u pogonskim lovovima na DS" , samim tim ne misleći na obrtnočepne karabine ... pa da ne bIdNe zabune/zablude i tako to
Listajuci svoju kolekciju "Kalibra",naidjoh na jedan vrlo zanimljiv tekst vezan za ovu temu,autora Branka Bogdanovica,pa rekoh da ga postavim ovde,mozda ce nekog da zanima kao mene...
"Jedan od najpopularnijih vojnih,ali i lovackih metaka 8x57 I ili 8x57 IS,presao je stotu godinu postojanja.Trebalo bi reci da jos uvek egzistira starija municija(mozda i bolja),ali puscani metak 8mm,tacnije 7,92 mm,za nas je znacajan jer je na neki nacin obelezio stvaranje prve Jugoslavije,a polako je izgubio popularnost,upravo sa krahom te drzavne tvorevine.Sire gledano,ovo je bila najpopularnija evropska vojna municija proteklog veka.Cinjenica je da je 8x57 IS "nemacko cedo" i da je uspeo ono u cemu Nemacka nije u dva svetska rata-"osvojio" je najveci deo Evrope i u vecini zemalja je prihvacen kao domaci metak.
Interesantno je da je metak 8x57 nastao kao rezultat besomucne trke u naoruzanju,koja je trajala izmedju Nemacke i Francuske tokom 19. i u prvoj polovini 20. veka.
Prvi korak,znacajan za njegovu pojavu,ucinili su bas Francuzi.Tokom 1883.,francuski hemicar Vijel (1854-1934) razvio je nitrocelulozni bezdimni,takozvani B barut (Poudre B ),koji je mogao bezbedno da se proizvodi industrijski.Shvatajuci prednosti i potencijal novog pogonskog sredstva,general Bulanze (1837-1891) je nalozio da vojna komisija odmah pocne razvoj novog "malokalibarskog metka",punjenog bezdimnim barutom i oruzja prilagodjenog novoj municiji.Komisija,predvodjena kapetanom Lebelom (1838-1891) je konstruisala metak 8x51 R,sto je zaista predstavljalo "mali kalibar" u odnosu na dotadasnji 11 mm Gras.Novi francuski metak imao je neprakticnu cauru flasaste forme sa obodom i tzv.M zrno od otvrdnutog olova (legura Pb i Zn),mase 15 grama sa kosuljicom od legure Cu-Ni debljine 0,45 mm.Pocetna brzina iznosila je oko 610 m/s,krajnji domet-3200 m,a trajektorija je bila drasticno polozena u odnosu na staru,"velikokalibarsku municiju".Istovremeno,za revolucionarni metak konstruisana je puska sa tubularnim magacinom (sto je diktirao zaobljeni vrh zrna) 8mm M 1896.Svesni da novi metak ima mana,Francuzi su nastavili njegovo usavrsavanje(ali i usavrsavanje oruzja): tako mje 13 godina kasnije kapetan Dezale razvio monoblok bakarno siljato zrno D (legura 90/10),mase 12,8g koje je imalo vecu pocetnu brzinu (oko 700 m/s),razantniju putanju i veci domet (4100 m).Glavna prednost-polozenost putanje,moze da se vidi iz uporedne tabele A.
Zrno M D
Na daljini (m) 200,2000 200,2000
Trajektorija (m) 0,14 75,61 0,12 44,0
Pocetna brzina (m/s) 488,160 607,240
Novi metak je omogucio rekonstrukciju oruzja,odnosno uvodjenje punjenja okvirom sa tri metka u sanduk ispod zatvaraca (M 1886-93).
Znajuci da Francuzi pripremaju revans za poraz u ratu 1871.,Nemci su se 1886.nasli u panici-odmah su prionuli razvoju sopstvene municije i oruzja,kojim bi parirali potencijalnom protivniku.Na njihovu srecu,1886.,francuski dezerter nemackog porekla,izvesni Snebele,pobegao je preko granice,noseci novu pusku i fisekliju punu municije M 1886.Izgleda da Snebele nije bio veliki rodoljub : da bi sebi obezbedio dovoljno krigli piva i kobasica,Nemcima je nimalo patriotski,najveci francusku vojnu tajnu ponudio za-20 000 maraka.Cak i stedljivi kancelar Bizmark nije zeleo da propusti ovu priliku;naredio je da se oruzje otkupi,ispita,i na bazi dobijenih rezultata hitno pocne razvoj domace konstrukcije.
Istina,sin nemackog apotekara iz Rotvajla,Maks Dutenhofer,bezdimni barut,tzv,celulozni barut Rotvajl RCP,"izmislio" je jos 1883.Tako je nemacka vojna komisija u Spendauu 1884.,pocela da testira stare Mauzerove jednopetne puske M 1871 sa originalnom municijom 11 mm punjenom crnim barutom,municijom 11 mm punjenom RCP i novom,eksperimentalnom punjenom malokalibarskom municijom 9 mm sa Rotvajlskim barutom.
Pokazalo se da uze zrno pogonjeno novim barutom,zaista ima neprikosnovene prednosti : pocetna brzina,u odnosu na zrno 11 mm bila je veca 187 m/s (430:607 m/s),pritisak je iznosio 1930 At u odnosu na 1509 At,putanja je bila neuporedivo polozenija,,domet veci,a bojevi komplet se povecao sa 120 na 170 metaka.Pomalo brzopleto,Nemci su 20.novemba 1888.usvojili novu municiju,ali u kalibru 8mm i oko nje izradjenu tzv."komisijsku pusku 8 mm M 1888.Oruzje je konstruktivno bilo superiornije od francuskog modela 1886,pre svega,sto se punilo iz okvira sa 5 metaka u magacin ispod sanduka.
Nemci se ovde nisu zaustavili.Prateci uporno protivnika,ali i koristeci analize francuskog baruta 1889,dosli su do stabilnijeg i kvalitetnijeg "puscanog baruta u listicima-Gew.B1-P.88".Prvi eksperimentalni meci sa flasastom caurom i vencem,punjenom sa 3,05 g RCP aprila 1889.,zamenjeni su mecima sa 2,75 g Gew.B1.P.88,cime je brzina zrna na 25 m ispred cevi porasla sa 548 na 640 m/s,a energija je dostigla 3000 J.Nova municija je imala 57 mm dugu flasastu cauru sa vencem,zrno precnika8,08 mm i zrno mase 14,64 g od olovne legure (95% Pb i 5% An),sa celicnom kosuljicom od nikla plakiranog bakrom (kasnije zamenjena celicnom kosuljicom plakiranom legurom nikla i cinka) debljine 0,3 mm.Prema nomenklaturi uvedenoj tek 1938.,metak M 88 je do danas ostao poznat kao 8x57 I (nem.-Infanteria-pesarija-pesadijski metak).Medjutim,veliki pritisak nitroceluloznog baruta negativno je uticao na unutrasnju,a time i spoljnu balistiku.Precnik cevi izmedju polja iznosio je 7,9,a izmedju zljebova-8,1 mm.Zlebovi dubine 0,1 mm teoretski su se urezivali u zrno samo 0,2 mm,odnosno,"zahvaljujuci"velikom pritisku dogadjalo se da zrno samo proleti kroz cev,ne dobijajuci obrtno kretanje.Sem toga,komisija za ispitivanje pusaka u Spandauu,predvodjena kapetanom Torbekom,zakljucila je da spicasto zrno ima daleko bolje balisticke performanse od zaobljenog.U potrazi za idealnim oblikom,komisija je do pocetka 1898.,izradila niz prototipova siljatih zrna (S-spitz).Glavna paznja je preusmerena na projektil pod internom oznakom S2.Projektil S2 je imao masu od 10,3g,a precnik na donjem delu iznosio je 8,23 plus-minus0,02 mm(kasnije standardizovan na 8,22m).
Konacna varijanta zrna S2 imala je ukuonu duzinu 28 mm,duzinu konusa-19 mm,duzinu vodeceg dela-9 mm,najveci precnik-8,22 mm i masu od 9,8g.Zbog povecanja precnika u odnosu na M88,a radi urezivanja zljebova,kod novog zrna je debljina kosuljice od gvozdenog lima plakiniranog niklom povecana na 0,5 mm.Na zalost,performanse zrna S2 pogonjenog standardnim barutom u listicima 1,6x1,8,ispale su losije od performansi zrna M 88(sporo sagorevanje).U to vreme,zavrsena je nova Mauzerova puska 7,9 mm Gew.98,koja je imala precnik izmedju polja 7,9 mm i cetiri zleba dubine 0,15 mm sa korakom od 240 mm.Za novu cev konstruisana su dva osnovna tipa zrna na bazi prototipa S2:"lako" siljato zrno sa cilindricnim telom i ravnim dancetom,mase 10 g,i "tesko" zrno sa blagim konusom na zadnjem delu mase 12,8g (kasnije poznato kao sS-tesko S zrno).Zadovoljni novim metkom 7,9 mm S,Nemci su sve stare caure M 88 preradili,tako sto su grlic prosirili na precnik novog zrna (8,18 plus-minus 0,02 mm),a izmenu oznacili na dancetu utiskujuci slovo S.Konacno,2.aprila 1903.,usvojen je novi Spandauer Pulver 682b (S-barut,sa listicima 1,2-1,5 mm).Zrno S pogonjeno sa 3,2 g S-baruta dalo je izvanredne rezultate,sa pocetnom brzinom od 870 m/s i polozenom putanjom.Zrno sS,pogonjeno sa 2,85 g baruta 682b,imalo je pocetnu brzinu od 785 m/s,i nesto visu balisticku krivu na rastojanju do 800 m.
Prvih godina 20-og veka,praksa je pokazala niz prednosti sS zrna.Kod karabina sa kratkom cevi,metak sa S zrnom izazivao je neprijatan trzaj,izdajnicki jak prasak i plameni snop nesagorelih barutnih cestica na ustima cevi.Kako su sutomatska oruzja iskljucivo i koristila sS municiju,1918.,"duplospicasti metak" postaje standard u nemackoj vojsci.
Posle Prvog svetskog rata,novonastala Kraljevina SHS/Jugoslavija ubrzo se trajno opredelila za pesadijski kalibar 7,9 mm.Iza ove odluke,sem tehnickih kvaliteta,stajao je i spoljnopoliticki faktor:i pored snaznog politickog i ekonomskog pritiska saveznice-Francuske,da nova Kraljevina usvoji prevazidjeni 8 mm Lebel,Beograd se odlucio za stvaranje Male Antante-odbrambenog saveza sa Cehoslovackom i Rumunijom.Kako se Cehoslovacka opredelila za metak 7,9 mm i vec usvojila njegovu proizvodnju,odluceno je da i Jugoslavija,radi unifikacije naoruzanja,odabere isti kalibar.Tako je 14.jula 1924.,odnosno 16.februara 1926.,sa belgijskim "Fabrique Nationale",iz Herstala kraj Lijeza,potpisan ugovor o otkupu licence,izgradnji fabrike pusaka i municije i kupovini 90 000 pusaka i 110 000 000 metaka kalibra 7,9 mm Mauzer M 1924.Ovim je,prakticno,zacrtano opredeljenje Jugoslavije za metak 7,9x57,sve do kraja njenog postojanja.
Belgijski sSFN 7,9 mm je imao cauru od mesinga(67% Cu,33% Zn).punjenje od 2,9 g NC baruta u listicima 1,2x1,35 zrno od olova otvrdnutog sa 2-3% antimona,mase 12,8g sa celicnom kosuljicom plakiniranom legurom od 80%Cu i 20%Ni.Municija proizvedena u Vojno-tehnickom zavodu u Kragujevcu imala je slicne karakteristike,s tim sto je punjena sa 2,8g baruta PC 24 ili PCD 7,9 mm iz barutane Obilicevo.
Posle Drugog svetskog rata,i pored promene politickog ustrojstva zemlje,i ovaj put,snaznih sovjetskih pritisaka u korist municije 7,62 mm,Jugoslavija je ostala verna metku 7,9x57.Vec u toku 1947.,pocela je produkcija metka 7,9 mm M47.Zanimljivo,u pocetku izbor je pao na tzv." lako" S zrno,mase 10,25 g sa kosuljicom od tombaka (MC-90) i na barutno punjenje mase 3,2g.Naravno,ponovo su se pokazali davno poznati nedostaci ove municije-automatsko oruzje nije funkcionisalo uz primenu metka M47.Tako se JNA vraca na stari,dobri,sS,odnosno teski (kasnije nazvan univerzalni) metak M49.Metak je imao karakteristike identicne sa karakteristikama predratnog metka M24,s tim da je punjen sa 2,8g PB (puscanog baruta).Od 1958.,koristio se domaci barut u listicima NC-05 11,3x1,3,a ponekad i NCD-02 barut u cevcicama sa dodatkom dinitrotoluola."Prvi partizan Uzice",fabrika sa predratnom tradicijom u proizvodnji municije kalibra 7,9 mm vojsci je isporucila vise tipova ovih metaka zakljucno sa snajperskim M76.Tek posle postepenog otklona prema NATO municiji 5,56 mm ovaj stogodisnjak je "demobilisan".Medjutim,i dalje je ostao jedan od omiljenih lovackih metaka. http://www.mp44.n...dge_01.jpg
Ja nabavio CZ M98 u kalibru 8x57, pa ce da vidimo ove godine kako ce da se pokaze! Samo nek' bude prilika za pucanje, lako cemo...
Lovac nije ko vino ne pije i ko ide planinom samo da ubije!
Prenosim temu ovde, sa teme PPU GROM
270 kaže:
Nije PPU izmišljao toplu vodu već uvoznik, drugi uvoznik isto i za USA tržište Mitchel je po zahtevima od PPU tražio pune performanse odnosno ne smanjene, već uobičajene pritiske u ovom kalibru (8x57) ali sa zrnima isključivo .323 diametra naspram u običajenih .322 baš iz razloga bolje preciznosti iz izakanih mausera iz vojnih viškova i oznake na kutiji i na čaurama za ovog kupca bile su 8mm Mauser MITCHEL!
PPU je isporučivao i za jedne i za druge municiju po naručenoj specifikaciji!
HM vidi sad svi proizvodjaci zrna (bar oni vodeci) 8mm(S busenje 8.20 mm) oznacavaju kao diametar .323 .Ta oznaka je usvojena za sve proizvodjace zrna pa tako i u evropi.Mada kalibar 8mmS spada u kategoriju zrna cal.32 (osnova kalibra .315 inca)sa desetinama drugih calibara samo za njega vazi oznaka diametra.323 i ni jedna druga.Postoje zrna od 8mm diametra 322 ali arhaicna recimo 8mm Kropacek( 8,17mm) , 32 Win.spec.(8,18) i t.d. ali to nisu zrna 8mmS.
Sto se tice firme MITCHEL to je americka firma koja se specijalizovala za prodaju militarie tacnije oruzja iz drugog svetskog rata a jos tacnije Mauzera u svim varijantama kao i Lugera P08 i Valtera P38.Padom berlinskog zida Bob Mitchel sa svojim ljudima razleteo se po istocnom bloku kupujuci sve sto mu je palo pod ruku bud zasto.Izmedju ostalog bio je i na nasim terenima i pokupovao sto je mogao da nadje od Mauzera i m48 pa do Mosin snajperskih pusaka(takodje bud zasto).da bi to isto podavao po americi desetostruko skuplje.I danas od Zastave kupuje mauzer Cetnicki karabin i prodaje ga pod nazivom M63 Tanker-Mauser.To sto su za njega radjena municija sa oznakom 8mm mausr +michel ne znaci bas nista pogotovo zahtev da diametar bude 323 kad to i mora da bude diametar za 8mmS bez obzira na stanje cevi.Ne radi se municija prema istrosenosti cevi.
Joe, tačno je da 8x57IS ima dijametar .323 ali po informacijama koje ja imam 8mm Mauser iz PPU puni se zrnom dijametra .322+smanjeno punjenje=bitno smanjeni pritisci.
8mm Mauser Mitchel i ako označen sa 8mm Mauser ima klasičan dijametar i punjenenje i zrno u grlu pomereno unapred a sve zbog bolje preciznosti iz izakanih pušaka iz vojnih viškova.
Sad ako su slagali mene lažem i ja vas mada ne verujem da jesu!
Da li dijametar zrna i njegovo smeštanje u grlu čaure unapred igra ulogu u preciznosti ne znam jer se ne bavim Hand Loading-om karabinske municije, ali u Americi npr. za cal .30 ima gomila raznih zrna dijametra .307, .308 i .309!!! Sigurno ne bez razloga!
270 kaže:
Joe, tačno je da 8x57IS ima dijametar .323 ali po informacijama koje ja imam 8mm Mauser iz PPU puni se zrnom dijametra .322+smanjeno punjenje=bitno smanjeni pritisci.
8mm Mauser Mitchel i ako označen sa 8mm Mauser ima klasičan dijametar i punjenenje i zrno u grlu pomereno unapred a sve zbog bolje preciznosti iz izakanih pušaka iz vojnih viškova.
Sad ako su slagali mene lažem i ja vas mada ne verujem da jesu!
Da li dijametar zrna i njegovo smeštanje u grlu čaure unapred igra ulogu u preciznosti ne znam jer se ne bavim Hand Loading-om karabinske municije, ali u Americi npr. za cal .30 ima gomila raznih zrna dijametra .307, .308 i .309!!! Sigurno ne bez razloga!
U pravu si, amerikanci zbog gomile kalibara prisutnim na tom podrucju su izvsili klasifikaciju kalibara po kalibarskim grupama pa tako u kalibarskoj grupi .30 ima razlcitih diametara ali naprimer cal.308 ,30-06,300 Win mag imaju diametar 308(7,82mm) dok recimo 7,62 X39 ima diametar .311(7,90 mm) i tu nema eksperimentisanja.
Krivolov se odvija u Zapadnoj Srbiji, Opština Požega, okolna sela ! Ubijaju se srne !!!
tomo vrbas Offline
· 20.04.2025. 08:48
Христос Васкресе.
Planinko011 Offline
· 04.11.2024. 07:37
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
8x57IS i u takvim lovovima i iz PA po mom mišljenju ima prednost
(ne što mi je 8ca omiljena već što je to tako) , znači prednost kratke čaure, što sam naveo, odnosi se na duže čaure
7x64, .30-06 
, opet zaključismo da je 8x57IS neprikosnoven i najbolji u klasi "univerzalaca" i klasi "srednjih"!!
, ništa posebno, ptica k'o ptica 
.... naravno, od sreće najveećee!!
što to trpimo.