У војвођанским ловиштима забележени су ретки ловови на препелице са слабим или никаквим резултатима. Са друге стране, било је ловова на голубове гривнаше  и грлице, али и ту су резултати били врло, врло слаби. 

По општем мишљењу, овакав мањак условила је страховита врућина. Не само код нас, већ у већем делу Европе, где су овога лета забележене рекордно високе температуре и историјски низак водостај појединих река.

"Препелице  су, због врућине, ове године много касније почеле да се селе, јер их на селидбу покреће хладноћа. Мислим да ће озбиљнија миграција кренути у октобру, али тада ће код нас наступити ловостај", каже ловни радник Милан Грба. 

Широм Војводине, на питање о летњем лову, добили смо готово идентичан одговор. 

"Слабо, много мање него претходних сезона – каже председник ЛУ „Капетански рит“ из Кањиже Борис Бајић. – Суша је узела данак, мало је препелица и не оглашавају се. Планирали смо одређен приход, као и раније, од ловног туризма, али ове године нема ништа од тога. Са друге стране, голубова гривнаша је све више, али то су опрезне и паметне птице које није лако уловити, а и овдашњи ловци, окренути традиционалним лововима, углавном нису заинтересовани за њих", каже Бајић. 

Слично је било и у врбаском ловишту.

"Овдашњи ловци су излазили на препелице два или три пута, али успешног лова није било. Није било ни 30 одсто као претходних сезона. Било је прелета гривнаша, али не и озбиљнијег лова", каже врбаски ловац Петар Шајин.

 Препелице које током касног лета и јесени у великом броју пристижу у Србију долазе са пространих гнездилишта из северне, источне и централне Европе, укључујући државе као што су Русија, Украјина, Белорусија, Пољска и балтичке земље. Србија и читаво Балканско полуострво представљају кључну миграторну станицу на њиховом дугом селидбеном путу. Овде се птице задржавају на пољопривредним и травнатим стаништима како би се одмориле и нахраниле пре него што наставе лет преко Средоземног мора.

Зимовање у Сахелу

Након што напусте наше крајеве, препелице настављају лет ка југу. Њихово крајње одредишта за зимовање је Африка. Највећи део популације одлази јужно од Сахаре, у полу-пустињски појас Сахел, који обухвата земље попут Сенегала, Малија, Нигера, Чада и Судана.

Мањи део јата презимљује у медитеранском приобаљу Африке, у државама као што су Египат, Либија, Тунис и Мароко. Мања јата се током сеобе крећу источнијом рутом и зимују на Блиском истоку и југу Арабијског полуострва.

Izvor: dnevnik.rs