|
Naseljavanje divljači
|
| vuk71 |
Objavljen 22.04.2011. 16:12
|
Veteran
Upisa: 584
Pristupio: 18.11.2010. 10:13
|
nenade kukolj je tesko ukloniti iz naseg ld pre ce oni ukloniti zito...ti zelis pomoci i ukazes na neke pogreske oko naseljavanja kad oni pocnu da pljuse po tebi da si filozof, tako ld radi vec 20 godina...kad se malo zamislis onda i zakljuci da zadnjih 20 god. lose stoje sa fazanom...al oni su vecina |
| |
|
|
| dreger |
Objavljen 18.06.2012. 08:16
|
Stari član
Upisa: 472
Pristupio: 14.12.2010. 07:55
|
lovacka sekcija Tamis iz Orlovata u subotu pustila mlade ,odrasle fazane,100kom.pusteno u deo lovista zvano Podumka,a 60 kom.u delu Kutine,fazani su dobro operjani i u dobroj kondiciji,bez uginuca u toku transporta.pusteno 15 petlova ostalo koke.na slici lovac dr.Rasa.
Uploaded with ImageShack.us |
| |
|
|
| Indjijanac |
Objavljen 19.06.2012. 14:19
|
Lovčina
Upisa: 2727
Pristupio: 09.03.2011. 18:00
|
koliko su stari kolega?
ujedno apelujem na članove da oživimo ovu temu i da malo opisujemo način unošenja(vreme,starost,način,doba dana,teren...)
|
| |
|
|
| Indjijanac |
Objavljen 04.07.2012. 06:51
|
Lovčina
Upisa: 2727
Pristupio: 09.03.2011. 18:00
|
 Prati li neko naseljene fazančiće,kako se ponašaju ima li uginuća,kako napreduju sa rastom?
|
| |
|
|
| draganpan |
Objavljen 21.11.2013. 09:10
|
Mlađi član
Upisa: 34
Pristupio: 28.09.2010. 12:02
|
Gde da nadjem za moje LU da kupim nekoliko desetina zeceva da unesemo i malo ukrstimo sa ovim nasim postojecim da bismo povecali populaciju.
dobar pogled, bistro ok o
|
| |
|
|
| Vuki |
Objavljen 15.03.2014. 22:51
|
Član
Upisa: 182
Pristupio: 04.04.2011. 22:00
|
Da se aktivno radi u lovstvu na Balkanu govore nam nase komsije Bugari i to dokazuju primerima i brojkama.Na osnovu prolecnog prebrojavanja njihovi fondovi divljaci broje na vise desetina hiljada.Davne 1952godine u Bugarskoj je zivelo tada ,svega 1400grla jelenske divljaci,ali je upornim radom i naseljavanjima na 40 i vise lokaliteta sumskih stanista ta brojka danas dostigla vrednost od 24000grla evropskog jelena. Od ove brojnosti drzavna lovna gazdinstva gazduju sa 17000grla , a Lovacki Savez,preko lovackih udruzenja sa 7000grla.U mnogim ogradjenim uzgajalistima , kao i otvorenim lovistima uzgaja se jelen lopatar ciji je maticni fond 2013godine iznosio oko 8000grla ,od cega 5000 je u drzavnim lovistima,a sa 3000 lpoatara gazduju lovacka udruzenja.Muflon zadrzava istu bronost od 4500grla ,a gaji se u ogradjenim i otvorenim lovistima drzavnih lovista.Srna prati tendenciju rasta populacije i njena brojnost se procenjuje na 95000grla,a ekspanziju porasta brojnosti kao i u celoj Evropi pokazuje d.svinja sa zapatom u 2013godini od 83000grla ,koliko su planirali i odstrel.Veliki tetreb je u stabilnoj populaciji sa brojnocu od 2900ptica sa tendencijom rasta populacije do 5%.
Dugogodisnjim programima naseljavanja ,vracen je i alpski kozorog ciji se fosilni ostaci nalaze po mnogim pecinama i arheoloskim lokalitetima Balkana .Njegova brojnost od 120grla je samo u jednom privatnom lovistu u centralnoj Staroj planini kod grada Etropole, a u ostalima je u zacetku reintrodukcije.Bezoar kozorog je naseljen u Rodopima u lovistu Zabrdo ispod Asenov grada i odlicno se aklimatizovao.Divljac je nabavljena iz Cheske ,kao i mnoga druga[mufloni i lopatari] genetski kvalitetna.
Ono sto je stratesko opredelenje Bugarskih sumara i biologa je ocuvanje i raseljavanje na potencijalne lokalitete,Balkanske divokoze koja je u 2013god brojala 1800grla ,od kojih se na centralnoj Staroj planini nalazi populacija od oko 400grla ,dok preostali deo naseljava Rodope ,Rilu i Pirin.Uz povecanu zastitu i smanjen odstrel u celoj republici populacija belezi porast od 11% na godisnjem nivou.Tako su u Bugarskom Ministarstvu za sumarstvo i lovstvo,kao i zastitu zivotne sredine zauzeli odlucan stav ka ocuvanju i reintrodukciji balkanske divokoze na stara stanista na kojima je zivela i nebrigom coveka nestala ne tako davno.Sa reintrodukcijom B.divokoze pocelo se pre 2002godine ustanovljavanjem lovista i izborom lokaliteta za uzgoj divokoza.Za naseljavanje je odabrana planina Vitosa iznad Sofije ,koja ima staniste za uzgoj divokoza preko 8000ha.U periodu od 2003-2010g.iz Rodopa je naseljeno na Vitosu 27grla,koji su bili smesteni u aklimatizacionu ogradu povrsine 30ha.Vec sledece godine rodila su se prva jarad na Vitosi.Projekat je podrazumevao naseljavanje iz reprocentra ,tako da je u preiodu od 2006-2009g.iz ograde izpusteno 17divokoza u slobodnu prirodu.Prema kazivanjima nacelnika Uprave za lovstvo inz.Juliana Ruseva ove godine ce divokoze na Vitosi brojati preko 100grla.
Najnoviji projekat”Povratak Balkanske divokoze na Staru planinu”,poceo je da se realizuje prosle godine u nasem komsiluku sa istocne strane vrha Midzor u Opstini Chuprene naspram nasih gradova Pirota i Knjazevca.Projekat je obuhvacen Operativnim programom za zivotnu sredinu od 2007-2013.Naime zajednickim snagama pristupnih sredstava Evropskog fonda za regionalni razvoj, Opstine Chuprene i ucescem Ministarstva za zivotnu sredinu ,izdvojena su sredstva od 338860leva sa realizacijom od 2012-2014god.U radu su ucestvovali eksperti Uprave za lovstvo inz.G.Penev i Lovnog gazdinstva Chuprene-Belogradcik inz. Cvetan Mihajlov, ekolog opstine biol. Georgi Gruev i lider projekta sekretar opstine Asen Dzuninsky.Planirano je da se za dve godine naseli 15 divokoza poreklom iz Srednjih Rodopa,iz Drzavnog lovnog gazdinstva”Izvora”-grad Devin,gde je poznati repro centar za divokoze,genetski kvalitetne populacije.Prve divokoze su vec stigle(3muska i 3zenska grla) decembra 2013g. u aklimatizacionu ogradu povrsine 30ha.U toku ove godine ocekuje se dalje hvatanje i dovoz novih grla do popune planiranog broja za ispustanje u slobodnu prirodu.
U pristupnim fondovima Opstina Chuprene konkurisala je sa 15% ucesca sredstava,a ostalo je iz fondova za razvoj.Obzirom da smo stari prijatelji ovu ideju zapoceli smo pricom na Svetog Trifuna na Rajackim pimnicama pre skoro 10godina.Iz vina u Bozije usi i Svetac je uslisio nas glas jer je i on sam nas Zastitnik lova i divljaci.Da li ce nasi opstinski i republicki oci uslisiti glas Stare planine ciji pasnjaci vape za stadima divokoza.Kad bi znali koliko je malo snage i motorike potrebno medju ljudima da se ovako veliki projekti realizuju , a tako su nam blizu stanista divokoza Zlot i Djerdap kao repro centri,koji su bili primer kako se to radi do pre neku godinu.
Analizirajuci potencijalna stanista za uzgoj divokoza na Staroj planini nas mladi inz.sum.Ivan Djordjevic iz biroa za plairanje S.G.Timocke sume,primenom GISa,sabrao je 25000ha izuzetnih predela za uzgoj divokoza od Knjazevca do Pirota i Dimitrovgrada koje pruzaju mogucnosti uzgoja 1500grla divokoza na podrucju Stare planine sa nase strane. |
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 03.06.2014. 09:27
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
Kako vidimo više nije pitanje da li smo deo EU bar po pričama,ali izgleda nepratimo dešavanja i prednosti koje nam se nude u mnogim segmentima.Tako recimo možemo, a i u obavezi smo, krenuti ka nekim projektima u lovstvu,koje obilato koriste naše komšije (Bugarska, Rumunija, Makedonija...) Naime prema evropskoj Direktivi o staništima još iz 1992, od vlada država se traži da ponovo nasele vrste koje su izumrle u tim zemljama.
Doduše kod nas je dabar uspešno vračen, ali imamo primer zubra ( evropski bizon), kozoroga... koji su bile deo naše faune, a na koje godinama ukazuje Lj. Marinović i stvara kontakte po Evropi. Ta individualna iskustva i zalaganja treba koristiti i uključiti se na vreme u ono što nam sledi.... , jer uz Direktivu, postoje evropski projekti za donacije, nude nam se besplatno zubrovi, kozorozi...., a teško nam je napraviti zoološke ograde za adaptaciju..., u površini od par desetina ha. Za početak ovo bi mogla biti atrakcija koja bi obogatila turističku ponudu lovišta ili nekog kraja, služila u edukativne svrhe....
Lepo je bar imati ovakve životinju u prirodi, a kada će ih neko loviti u ovom trenutku nije ni bitno....,Kao mali sam slušao o naseljavanju jelena a kasnije i divokoza u karpatskoj Srbiji i doživeo da ih lovim i uživam u njihovom prisustvu po našim šumama.....,Entuzijasti koji su vodili te projekte su razmišljišlali o budućim vremenima i hvala im na tome, a zašto je to problem sadašnjim čelnicima nemam primereni odgovor.
Slikano pre par dana u Rumuniji
Dobar pogodak
|
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 24.07.2014. 22:17
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
Ovo putovanje nam možda donosi zubra
Dobar pogodak
|
| |
|
|
| Acke |
Objavljen 24.07.2014. 22:50
|
Član
Upisa: 158
Pristupio: 25.10.2012. 21:59
|
nenadx kaže:
Ovo putovanje nam možda donosi zubra
To bi bilo jako lepo... |
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 09.09.2014. 18:19
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
Na medjunarodnom simpozijumu o zubrovima održanom ovih dana u Poljskoj, predstavljen je i rad Ljubiše Marinovića ( Vuki )...
 Klik za uvećanje
Šta reći, sem čestitamo, a prema saznanjima izgleda da u Evropi imaju više sluha za neke procese i zalaganja koja se nas tiču.
Dobar pogodak
|
| |
|
|
| Vuki |
Objavljen 19.11.2014. 17:11
|
Član
Upisa: 182
Pristupio: 04.04.2011. 22:00
|
https://www.youtu...MDfYtfibzU |
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 21.11.2014. 19:10
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
Na trećem internacionalnom simpozijumu lovstva u Beogradu, septembra 2014 je kao
član naučnog komiteta Rusije bio i Aleksander Saveljev,čija ustanova ima dugu istoriju rada sa tetrebima, ruževcima itd…. Ove godine su uhvatili i prevezli u Poljsku 40 tetreba….Nakon kontakta sa Vukijem spreman je "raspraviti problem povratka tetreba u Srbiju"…., samo još da EU natera naša ministarstva i ostale ustanove da odradjuju ono što radi cela Evropa i biče sve OK…Poznato je da je EU kazala premijeru Vučiću da smo tanki u oblasti ekologije, a on odgovorio ne znam…..,Naravno da nemora znati, ali oni iz tih i srodnih resursa moraju…, Ipak za svaki slučaj da im kažemo da je i ovo deo te slagalice koja se obilato eksplatiše širom Evrope.
Dobar pogodak
|
| |
|
ĆIRKO PA JEL TI NEZNAŠ DA U INDJIJU IMA DJUNGLA?
što to trpimo.