|
Pečurke
|
| boro |
Objavljen 08.03.2011. 20:31
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
boro kaže:
aca81 kaže:
Kad pogledam knjigu onda pocnem da sumnjam i u ove vrste koje sam jeo jer uopste nije isto na slici i u prirodi (kao psi),sinoc sam jeo lisicaru ali iz zamrzivaca i nije vise isto,nije moguce da nije niko probao "mirisljavku"koja pocinje sredinom aprila,videcu u zamrzivacu ako je ostala neka kesa da ih slikam,treba probati jer sam jeo desetak vrsta ali ove su bez konkurencije ali ukusi su razliciti nemora da znaci da je stvarno najbolja....POZ.
Aco druže, voleo bih da znam koja je to gljiva koja kreće sredinom aprila a zove se tako lepo "mirišljavka". Razmišljam ali mi ništa ne pada na pamet, odnosno svašta mi pada pa ne mogu da dokučim. Oko tog termina bi mogla biti lepista nuda ili modrikača, takodje možda Šljivovača ili Djurdjevača ili možda neki od Šampinjona, na primer anis šampinjon. Molio bih te da malo opišeš tu gljivu pa da joj utvrdimo i latinski naziv.
Inače je najbolje pored narodnih naziva koji su veoma lepi, koristiti i latinske jer se mnoge naše gljive u raznim krajevima, lokalno različito zovu. A imamo i slučaj da se pod istim imenom u različitim a geofrafski veoma bliskim krajevima koristi isti naziv za različitu gljivu. Kako se kaže od sela do sela.
Posto mi aca ne odgovara, a ja jako zainteresovan da desifrujem tu "mirisljavku" malo sam kopao po literaturi i kanda sam uspeo.
U knjizi pod nazivom "Ilustrovani RECNIK SVETA GLJIVA" autora, Ibrahima Hadzica i Jelene Vukojevic, na strani 164 dat je kratak opis gljive calocybe gambosa ili tricholoma georgi, poznatije kao djurdjevaca po narodnom imenu.
Pored jos nekoliko lepih narodnih imena iz raznih nasih krajeva stoji da je na Staroj Planini i Zavojskom jezeru iznad Pirota zovu merasljivce.
A u Macvi i Zasavici je zovu mirisavka.
Gotovo sam potpuno siguran da je acina mirisljavka ustvari djurdjevaca, s obzirom da prispeva kako aca kaze sredinom aprila i da je izvanredna za jelo.
Naravno kao i kod svih gljiva i tu valja biti oprezan i biti sto posto siguran da je to bas ona.
Jos samo da se i aca javi da potvrdi ovu moju analizu. |
| |
|
|
| boro |
Objavljen 10.03.2011. 08:54
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
Pa dobro drugari šta je sad. Sezona gljiva je na samom početku, svi gljivari koje poznajem nestrpljivi, a na ovoj našoj temi počeo ja sam da pišem i sam sebi odgovaram.
Osim gljiva interesantno bi bilo napisati nešto o samoniklom jestivom i lekovitom bilju koga takodje u našim lovištima ima, hvala bogu, dosta. Maslačak, kopriva i sremuš samo što nisu. |
| |
|
|
| Jank |
Objavljen 10.03.2011. 09:26
|
Lovčina
Upisa: 2650
Pristupio: 17.05.2009. 23:12
|
Druže boro...
............od svih gljiva naaajviše volim onu pod imenom Jagnjence...
.....a ako joj nije sezona druga pod imenom prasence je uvek dostupna i sigurna,
.......još kada se zalije Vinskom gljivom eeee to je ono pravo....
Lov je stil mog života...  ]  |
| |
|
|
| DakiNS |
Objavljen 10.03.2011. 09:57
|
Admin
Upisa: 10248
Pristupio: 31.08.2010. 09:25
|
Jank kaže:
Druže boro...
............od svih gljiva naaajviše volim onu pod imenom Jagnjence...
.....a ako joj nije sezona druga pod imenom prasence je uvek dostupna i sigurna,
.......još kada se zalije Vinskom gljivom eeee to je ono pravo....
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
|
| |
|
|
| boro |
Objavljen 10.03.2011. 13:16
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
Znaš šta Jank, ne dozvoljavam nekom da misli da više voli jagnjetinu i prasetinu od mene. Ja to najviše od svih volim, naročito ako je sa ražnja, pa vruće.
Ali, uz to bi dobro došla neka salata na primer od sremuša i maslačka, da napaćenoj jetri udahnemo malo snage, da preradi te silne masnoće koje trpamo u organizam.
A gljive, kao prilog svakom mesu, pa francuska kuhinja je i doživela svetsku slavu upravo zahvaljujući raznim prilozima od gljiva koji su glavnom jelu davali čaroban ukus.
A taj ce vitamin unešen kroz to vinCE, e od toga ne bežim nimalo. |
| |
|
|
| Jank |
Objavljen 10.03.2011. 13:49
|
Lovčina
Upisa: 2650
Pristupio: 17.05.2009. 23:12
|
Tooooo druže boro pečurke jesu lepe ali uz nešto ovako sa ražnja ....lepo planinsko sa juga Srbije....e posle ovoga može i koji tečni vitaminčić...
E posle ovoga kao lakša rekreacija može branje pečuraka , vrganja, lisičarke , ali oooobavezno i neka lepa snaša da nosi korpu...ha ha ha..
Lov je stil mog života... ] |
| |
|
|
| kelt |
Objavljen 10.03.2011. 13:58
|
Lovčina
Upisa: 1618
Pristupio: 12.01.2011. 09:05
|
kolege Boro neznam gotovo nista o gljivama, a voleo bih da naucim barem o ovim nasim osnovnim vrstama, lisicarkama, vrganjima, rujnicama itd. molim te preporuci mi neku literaturu ali sa ilustracijama u boji jer nesme da se pogresi. u kraju odakle je moja zena toga mnogo ima a i imam 115kg pa bih morao malo da se krecem vise i da na jelovnik stavim nasto manje masno. hvala unapredB)
|
| |
|
|
| boro |
Objavljen 10.03.2011. 14:32
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
Šta reći Jank? Pred tim prizorom ostajem bez teksta.B) |
| |
|
|
| boro |
Objavljen 10.03.2011. 15:02
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
kelt kaže:
kolege Boro neznam gotovo nista o gljivama, a voleo bih da naucim barem o ovim nasim osnovnim vrstama, lisicarkama, vrganjima, rujnicama itd. molim te preporuci mi neku literaturu ali sa ilustracijama u boji jer nesme da se pogresi. u kraju odakle je moja zena toga mnogo ima a i imam 115kg pa bih morao malo da se krecem vise i da na jelovnik stavim nasto manje masno. hvala unapredB)
Ja jutros izvagao 109. A gljive su i dijetalne i lekovite. A u potrazi za njima u prirodi na čistom vazduhu, organizam se prosto preporodi i stekne se kondicija. Kad se zaneseš u potrazi za gljivama (lovu), ni ne osetiš koliko kilometara predješ.
Što se tiče literature nje ima mnogo, na svim jezicima. Nas naravno najviše zanima ona sa naših područja na jeziku koji razumemo. Dosta je hrvatskih autora, naročito Božac.
Na srpskom jeziku takodje ima nekoliko lepih knjiga (Branislav Uzelac, Mirjana Davidović,...).
Ono što ja preporučujem početniku su po meni izvanredne knjige Prvi i Drugi gljivarski korak od Ibrahima Hadžića. Tu ima detaljnih opisa najvažnijih i najčešćih jestivih i otrovnih vrsta naših krajeva. Veoma je bitno upoznati i otrovne vrste da bi ih u prirodi znali prepoznati i ostaviti na miru da obave svoju funkciju.
Pored knjiga veoma efikasan način za upoznavanje sveta gljiva pruža internet sa brojnim i kvalitetnim sajtovima gde zaista može da se nadje ogroman broj kvalitetnih slika i tekstova.
Naravno u lov na gljive se pored neophodnog znanja stečenog iz literature, odlazi sa nekim ko je iskusniji od nas i ko će nam na terenu pomoći da svoje znanje potvrdimo i oslobodimo se da usvojimo što više vrsta.
Vrste treba savladavati jednu po jednu onako kako ih kalendar donosi. Da napomenem da su u Hadžićevom Drugom gljivarskom koraku gljive poredjane kalendarski onako kako u našem podneblju dospevaju.
Šta još kazati.., za ovaj put toliko, nadam se kelt da sam ti bar malo pomogao a sve što te zanima možeš slobodno da pitaš pa ako ja znam tu sam, a ako ne pronaćićemo ko zna. |
| |
|
|
| Dare_Makedonija |
Objavljen 10.03.2011. 23:47
|
Veteran
Upisa: 540
Pristupio: 29.12.2010. 02:53
|
ipak smatram da samo knjiga nije dovoljna kad se skupljaju pecurke. Jih berem sa ocem ko ih bere preko 40 godina i sve sta znam o njima je steknuto na terenu( dobro nesto i sa knjige). Mislim da se tako najbolje uce jestive i otrovne pecurke. i sa pecurke ne sme da ima nikakve improvizacije. |
| |
|
|
| boro |
Objavljen 11.03.2011. 09:13
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
Slažem se Dare sa tobom. Iako je znanje iz literature dragoceno, ono mora da se potvrdi u praksi na terenu a to je moguće samo uz iskusnog poznavaoca gljiva. Kada se jednom na terenu usvoji neka vrsta onda je to zauvek.
Medjutim statistike koje prate slučajeve trovanja gljivama govore da veliki broj otrovanih, godinama bere gljive, i preživeli koji su o tome kasnije mogli da govore nikako ne mogu da shvate kako su napravili grešku.
Zato, poštujem sve samouke gljivare koji su znanje gljivarenja nasledili od starijih, ali literatura, koja pruža dobre opise i kvalitetne fotografije je nezaobilazan deo učenja i upoznavanja sveta gjiva.
Naši ljudi obično poznaju i beru samo nekoliko vrsta, najčešće onih komercijalnih pa smo ih sa nekih terena gotovo istrebili, a za proširenje znanja i usvajanje novih vrsta mora se čitati. |
| |
|
|
| DakiNS |
Objavljen 11.03.2011. 09:16
|
Admin
Upisa: 10248
Pristupio: 31.08.2010. 09:25
|
Boriša pa sve su gljive jestive istina neke samo jedanput
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
|
| |
|
|
| alex |
Objavljen 11.03.2011. 09:25
|
Lovčina
Upisa: 1414
Pristupio: 24.01.2011. 13:49
|
E kolege da vidite ovu pecurku ovo je SMRČAK
Bilo kada bilo kuda u lov s Bretonom svuda
|
| |
|
|
| alex |
Objavljen 11.03.2011. 09:29
|
Lovčina
Upisa: 1414
Pristupio: 24.01.2011. 13:49
|
Kada sam je video smejao sam se za medalju
Bilo kada bilo kuda u lov s Bretonom svuda
|
| |
|
|
| boro |
Objavljen 11.03.2011. 09:54
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
alex kaže:
E kolege da vidite ovu pecurku ovo je SMRČAK
To naravno NIJE smrčak.
Gljiva se zove Phallus impudicus, narodno ime, stršak ili smrdljivi stršak.
Stršak je nejestiv jer ima veoma neprijatan, jak miris, često ga možete videti u prirodi kako ga opseda čitav roj muva kojima se očigledno dopada.
Raste iz takozvanog jajeta.
A da liči slažem se liči, uostalom to mu i latinski naziv govori. |
| |
|
|
| alex |
Objavljen 11.03.2011. 10:24
|
Lovčina
Upisa: 1414
Pristupio: 24.01.2011. 13:49
|
xaxaxaa nisam znao dobro je sto sam ga zaobisao inace to sam slikao u nacionalnom parku Djerdap prosle godine
Bilo kada bilo kuda u lov s Bretonom svuda
|
| |
|
|
| radislav |
Objavljen 12.03.2011. 23:39
|
Mlađi član
Upisa: 37
Pristupio: 10.02.2011. 15:46
|
Drugari dajte koji dobar recept za spremanje gljiva :vrganj-lisicarku-bukovacu-sampinjon -kod mene se u hercegovini najvise spremaju sa pavlakom ili mladim kajmakom ,poneko i pohovane ,meni je sampinjon najdrazi na ploci ili zaru doda se nekolika zrna soli i to je to .poz
RADE
|
| |
|
|
| Dare_Makedonija |
Objavljen 13.03.2011. 01:27
|
Veteran
Upisa: 540
Pristupio: 29.12.2010. 02:53
|
boro kaže:
alex kaže:
E kolege da vidite ovu pecurku ovo je SMRČAK
To naravno NIJE smrčak.
Gljiva se zove Phallus impudicus, narodno ime, stršak ili smrdljivi stršak.
Stršak je nejestiv jer ima veoma neprijatan, jak miris, često ga možete videti u prirodi kako ga opseda čitav roj muva kojima se očigledno dopada.
Raste iz takozvanog jajeta.
A da liči slažem se liči, uostalom to mu i latinski naziv govori.
Kod nas se ovo zove Stojko(ne zezam se) |
| |
|
|
| Dare_Makedonija |
Objavljen 13.03.2011. 01:27
|
Veteran
Upisa: 540
Pristupio: 29.12.2010. 02:53
|
radislav kaže:
Drugari dajte koji dobar recept za spremanje gljiva :vrganj-lisicarku-bukovacu-sampinjon -kod mene se u hercegovini najvise spremaju sa pavlakom ili mladim kajmakom ,poneko i pohovane ,meni je sampinjon najdrazi na ploci ili zaru doda se nekolika zrna soli i to je to .poz
Przene sa crni luk. Najbolje |
| |
|
|
| boro |
Objavljen 13.03.2011. 20:04
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
Evo jedan meni odlican nacin za pripremu suncanice.
Alu foliju, najbolje duplu lagano namazati uljem pa staviti suncanicu listicima okrenutu gore. Iscediti ili sitno iseckati jedan cen belog luka. Staviti kasiku pavlake (moze i kajmak) i naseckati paradajz na tanke kolutove (moze paprika). Posoliti a moze i zaciniti drugim zacinima po ukusu. Krajeve folije prikupiti i zatvoriti odozgo. Peci na plotni na laganoj vatri nekoliko minuta. Moze i na elektricnom sporetu, ringla na jedinicu.
Ko nije probao ne mogu mu docarati tu lepotu.
Naravno mozete eksperimentisati i po vasoj zelji dodavati razni nadev (kao kad spremate picu). Stavljao sam i jaje, sitno seckan crni luk ili vlasac, moze salama i sl.
Suncanica se zapece i pusti sopstveni sok a nadev se obari, i za nekoliko minuta imate neprevazidjen delikates.
Ja jedva cekam prve suncanice. |
| |
|
što to trpimo.