Uskoro ce biti objavljeno kompletno poslovanje LSCS jer je danas Skupstina sve usvojila i nema razloga da se isto ne objavi???
Budzet LSCS je oko 7.000.000din kao jednog veceg udruzenja u Srbiji???
Nema rasipanja para i broj clanova nece ici u nedogled???Centralna Srbija i malo van granica iste oblasti jer pojedini osnivaci izlaze iz tog okvira kao i moje udruzenje ,S.Palanka ....Ali prica ima tezinu ....ima i odredjenih problema ali koji su resivi i koji se resavaju u hodu??/
Za 60 dana je zakazana VAREDNA SKUPSTINA LSCS sa odredjenim promenama u organima upravljanja istog jer su se stvorili uslovi za tako nesto???Jedan broj udruzenja je dosao,drugi je otisao,treci se dvoumi koliko kom Savezu da plati clanarina...ljudi kalkulisu,plase se sta ce biti u narednom periodu ali prica ide dalje sa vecim brojem placenih clanarina prema LSCS sto jeste i cilj a i pokazatelj uspesnog rada u ove dve godine....
Iz nicega je niklo nesto sto zivi....sa malo para.....ima rezultate ....i osnivaci tj.lovci imaju vajde od svega toga????!!!
Tu je sva sustina....
DA MOZE BOLJE I BRZE .....MOZE....ALI BOLJE JE I OVAKO nego nikako???!!!
Lepo je što je g.Pažin došao na Skupštinu LSCS da pozdravi svoje lovačke prijatelje i poželi im sreću i uspeh u daljem radu, bez obzira što on te iste prijatelje nije pozvao na Skupštinu LSV-a!
E moji šumadinci.....
Udri me, ubi me, kožu mi deri, odavno ja sam spreman da mrem, opsuj mi oca, mater, i sve po spisku, samo mi nemoj dirati SREM.
"Ko se iskreno bori za pravdu i istinu, mora biti spreman da se žrtvuje!"
"Dođu, tako, vremena, kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!'' - Ivo Andrić
"Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da ga damo...? Ako je njihovo, zašto ga otimaju...? A ako već mogu da ga otmu ne znam sta se vec toliko ustručavaju... ?"
Šumadinci teraju svoju priču, kako će dalje i šta će, to zavisi od njih.
Za pohvalu je da su šumadinci u ovim teškim vremenima našli prostora da zadrže onako nisku članarinu od 300 dinara, a da ponude kompletan paket usluga (planska dokumenta, časopis, osiguranje). Kako im uspeva, to samo oni znaju; znam ponešto o tome da se puno žrtvuju članovi uprave (konkretno znam da Slava plaća iz svog džepa i telefon i gorivo i trčanje za LSCS). To je sve lepo, ali ne znam koliko dugo će moći tako da izdrže - mada sam ja poslednji koji može to da pita, jer i ovo sa Srbijalovom radim(o) svi o svom trošku, evo već 4 godine.
Ne znam zaista zbog čega Pažin nije prisustvovao skupštini LSCS, kad je već bio tamo? Možda je takav dogovor, vidim ja da se ovi šumadinci jako trude da balansiraju, da se kao ne zameraju, a čini mi se da, kada je u pitanju LSV, to već rade suviše napadno i preterano - što braća vojvodjani lepo koriste.
Naravno da mi nije cilj da se već delimično uzdrmani odnosi LSV-LSCS dodatno kvare, ali tu obe strane treba da načine korake, a ne stalno samo jedna.
Ako budu na vanrednoj skupštini konsolidovali članstvo, onda zaista rade u dobrom pravcu - u interesu lovaca, a ne kao neki drugi, koji napraviše od saveza biznise.
slavaplana kaže:
LSCS je prosle godine zvanicno imao preko 10.500 clanova!!sa placenim clanarinama LSCS!!
6.000 clanova prve godine sada 10.500 clanova za proslu godinu stim sto je deo clanarine otisao LSS pa je broj ako se saberu udruzenja koja su platila na dva mesta clanarinu oko 20.000lovaca koji ce vremenom prici ili jednima ili drugima!!Ljudi su se uplasili da im LSS ne oduzme lovista ???To je bio trik da se clanarine prema LSS povecaju jer oko 30.000lovaca je prosle godine platilo LSS clanski doprinos??
Slavo, LSCS je 2011/2012 imao nesto manje od 9000 placenih clanarina, ne 6000... Da ne bude da je MT u pravu...
A sad malo u vezi vaše skupštine LSCS.
Malo mi je čudno i nelogično da bude ČETVRTKOM u 17.00 sati???
Da nije sekretar LSCS kalkulisao sa dolaskom u Kragujevac poznatog Šoumena (EKREMA JEVRIĆA) iz Vojvodine.
Al on opet " nije imao vremena" za vas Šumadince.
Baš šteta što nije popio piće sa sekretarom LSCS, onako neobavezno,opušteno,da iznesu svoje stavove (ko RADOVAN III).
Ti meni - ja tebi, ali bez vređanja molim. Pa čovek je u gostima.
Da nije možda doneo "telegram podrške" od druga i i .
Da nije malo degutantno i bljutavo da Srbija ima u CIC-u više članova od Ruske federacije.
Kome je to dupe zinulo ???
Visoki predstavnik CIC-a je i Temuđin, šalju ga na proslavu 90.god. LSV-a. Da nije on zvao predCednika LSCS u Skopje. Dobro je što nije išao, da gledaju ljudi našu sramotu.
Znači LSV-u ipak ne treba LSCS, čim nije došao ni na kafu. Ili je sa nekima ipak popio ?
Mali je vaš budžet 7.000 000,oo sitni ste vi igrači za
Dali će lovci Srbije dočekati da sa njih sjašu kadrovi Z.Živojinovića.
A što se SLAVE tiče njemu svaka čast, on prema Ekremu ima stav koji nemenja, u zavisnosti od dnevnih potreba.
Dobro je što nije dolazio, ako mu se ne sviđa tvoja diskusija, on odmah zove na dvoboj
Kako reče Evodija bez vređanja, molim
Najpre oko dolaska Milana Pažina na Skupštinu LSCS, ništa spektakularno, bio je juče u Kragujevcu, videli smo se, pričali koliko je to situacija dozvolila i vreme.
Iako je trebalo da prisustvuje i Skupštini LSCS zbog obaveza u Zrenjaninu ( mislim da je u pitanju skupštinska aktivnost u opštini ) nije mogao da ispuni dogovoreno i to je sasvim u redu i nema zamerki.
Insinuacije oko vremena zakazivanja Skupštine LSCS su neumesne, trudimo se da vreme prilagodimo tako da oni koji dolaze ne gube radni dan, termin je utvrdio UO LSCS uz saglasnost predsednika Skupštine i ne vidim zašto smo ponekad zluradi.
Kao sekretar LSCS, i osoba koja se nalazi u aktuelnim zbivanjima od 2010 godine ( izborom na mesto člana NO LSS ispred Centralnog lovnog regiona ) sam biram i prijatelje i način ophođenja a imam i dovoljno godinama a ne smeta mi kako to drugi rade i sa kim.Ne gledam u tuđ tanjir.
U pravu ste da je LSCS skromna asocijacija po budžetu tako su hteli osnivači i tako i radimo.
Ne smeta nam što drugi rade drugačije, kako reče Evodija u jednom od predhodnih upisa meni, neka svako uređuje odnose u svojoj sredini.
LSCS nije ni Tomica ni Dragan a politika koja se vodi samo je sprovođenje dogovorenog na organima LSCS i ne može biti a i neće plod nečijih želja mimo LSCS.
Nisam čitao glasilo LSS ali na osnovu nekih informacija iznosim podatak koji svako može proveriti na sto i jedan način.
LSCS teži da pokazanim načinom rada okupi sve lovce sa zaokružene celine teritorije koju pokriva a to je otprilike 22.000 lovaca.Bez želje da se širi ili postane pandan LSS.
U postupku pristupanja udruženja koja sada nisu članovi najvažnije nam je da svako sagleda i pronađe svoje interese u udruživanju u LSCS, bez pretnji, pritisaka, ucena ili laži.
Novi smo na lovačkim prostorima pa nemamo "atribute" koje imaju drugi Savezi a za pojedine naša priča deluje nestvarno pa još uvek gaje rezerve ali i to će proći.
LSCS ima nešto manje od 16.000 članova ( po broju udruženja koja su članovi i broju uplaćenih lovnih karata za 2012) , od kojih je uplaćena članarina za 10.905 članova ( govorim o periodu 2012 lovne a ne fiskalne godine ) što je 69%.
Razlog što nije uplaćena članarina LSCS u celosti leži u tome što je po odluci Vanredne Skupštine LSCS jedan deo uplaćen LSS drektno.
Ima i problema što je jedan deo članova platio visoke iznose šteta u 2012 na usevima i voćnjacima ali i kao posledice saobraćajnih nezgoda i negativne prakse naših sudova.
Sve u svemu koliko se imalo toliko se i trošilo a tako će se raditi i ubuduće.Da je na mišiće jeste, ali u startu smo se dogovorili za takav način rada.
Ponoviću da je članarina usvojena sa predloženih 350,00 dinara na 300,00 dinara po lovcu.
Zadovoljni smo ponašanjem članova i odnosom prema Savezu, očekuje nas Vanredna Skupština na kojoj će biti reči o rekonstrukciji organa upravljanja ponajpre UO.
Rad i diskusije su bile jako korektne a organizacija od strane domaćina LU "Vladan Milošević " iz Knića po mišljenju svih učesnika za najvišu ocenu počev od dočeka gostiju do organizovanog koktela sa prigodnom zakuskom.
Drago mi je što sam deo te priče i pozivam sve koji žele da se uvere da je to tako u goste u svim prilikama.
Za pojedine koji lažu po novinama, kradu struju, falsifikuju sve do čega dođu, samo bih poručio da LSCS ide svojim putem koji ima uzlaznu putanju a da oni vide kuda idu i gde su došli a kada budu u članstvu imali 69% lovaca Srbije tada će i predstavljati nacionalnu asocijaciju lovaca.
Bez namere da ekipi iz LSCS nešto pametujem, mislim da sada udarate temelje za dugoročno postojanje saveza. Svaki loš kompromis načinjen sada ostaje u temeljima, i kad tad će se pokazati kao slaba tačka.
Sada mislim da nije vreme (a kad je vreme?) za kalkulante, interesdžije, licemere ili kolebljivce. Na vama je da takve prepoznate, ako ih ima. Samo tako će vaš savez biti na čvrstim temeljima, i samo tako ćete izbeći zamku da budete tek jedan od saveza koji liče kao jaje jajetu, sa istim ili sličnim odnosom prema svojim članovima. Do sada ste relativno uspešno izbegavali to, nastavite, obični lovci nisu ni slučajno glupi, da ne prepoznaju ko je ko i ko je šta (ako bih ovo zadnje spojio, ispalo bi ko-je-šta! ).
U svakom slučaju, puno sreće vam želim.
I nemoj da mi sekirate Slavu nekim svojim postupcima, jer onda dodje nervozan na forum, pa 'oće i da nakrpi nekog! Valja vam Slava, znate vi to dobro, nemojte da ga 'trošite' uzalud!
Čestiti moj i pošteni Elko - ko i sam što sam!
Ni najmanje me ne interesuje poslovanj tvog saveza.
INTERESUJE me vaša OPIJENOST ličnošću i delom preCednika LSV.
Vidim da neznate vic o Stipi Šuvaru, pa je naš Ekrem veliki za vas.
Koincidencija dolaska g.Jevrića u Kragujevac pre podne i zakazivanje vaše Skupštine Četvrtkom popodne,kod mene izaziva sumnju???
Na UO LSCS, ste planirali Skupštinu do kraja marta,niste morali baš juče, nemoo se ljutiš.
Vidim da je nekima kod vas baš BITNO da budu dobri sa PAŽINOM i njegovim zamenikom, po bilo koju cenu. Neznam zašto. Nije zato što ste vi baš tako fini. Mora da ima nešto.
Ja Elko druže, nisam znao da si ti sekretar LSCS,i nisam znao da si se ti juče tajno sastao sa Ekremom u Kragujevcu. To sam samo pretpostavio, nisi morao da priznaš. Znam ja da je on fin,dobar, pošten pa i lep (ko svaki Ekrem). Da za njega postoji samo ono: POSO-SAVEZ , SAVEZ - POSO.
Ali mi u vojvodini ga drugačije doživljavamo. Samo jedna sitnica znaš da ima tri puta veći budžet od LSCS. Jel znaš ko raspolaže tim parama - ni ja neznam, a neće da kažu.
Zamisli da su se na vreme Bor i Majdanpek, izdvojili iz Srbije, pa napravili"San-Marino", gde bi im bio kraj, uz onoliko zlato i bakar.
Upravo sam dobio poruku - da su pojedinci,članovi CIC-a sa većim ugledom od Saveza. Teško mi je da poverujem, ali je moguće.
NEVOLIM Srbina koji želi - "svi Srbi pod jednu šljivu"
Bez obzira na uzdržanost i fino ponašanje Lale i Sremca znam da nećete moći da budete istomišljenici sa njima i Pažinom+kuvar.
I da nešto razjasnimo:
Šumadinac se poznaje (kada ga vidiš) po svom simbolu ŠAJKAČI.
Dali znate gde je nastala šajkač. Upravo u kraju iz koga ti se javljam. Koji se zove Šajakška.Po šajkama (čamcima) koje su vozili srbi. Znači uzeli ste simbol srpstva od nas.
Drugo. Pre više od veka, kada je Vojvodina bila u Austro-Ugarskoj, srpska omldina u Vojvodini ispevala je pesmu:
Svetli Kneže primi naske
u redove Srbijanske.
Da bi došli u Srbiju i bore se za oslobođenje od otomanskog ropstva. Onda su te reči promenili Krcunovi Šumadinci u druge.
Da nećete vi to Šumadinci da nam uzmete Pažina.
Jel to postalo popularno da ugledni lovni radnici prelaze iz LSV u Srbiju. Jel to neka moda. Ko Bekam jebote???
Eto napisao sam ponešto pa videvši Dakijev upis izmenio sam ( obrisao ).
Tema je novosti iz LSCS pa ću se držati toga.
Ko razume razume a ko neće biće prilike.
ŠAJKAČA poreklo i značaj srpske kape
Svaka kulturna tekovina je na svojevrstan način svedočanstvo ne samo sopstvenog razvoja i sudbine, već i celog istorijskog i civilizacijskog toka koji ju je izneo, pa tako i odevanje. Tako i šajkača, koja u našoj narodnoj nošnji zauzima po svemu osobeno mesto, jer važi za srpsku nacionalnu kapu, ima svoju dugu i lomnu istoriju koja je istovremeno i podsetnik na istorijsku sudbinu naroda čije je znamenje postala, jer je danas nesporno da je šajkača tako izrazit deo srpske narodne nošnje da se može uzeti kao sinonim za Srbina.
Dve su zabune koje kod neupućenih izaziva šajkača. Prvo, pogrešno se misli da je šajkača, s obzirom na materijal od koga se pravi, tako nazvana jer je od šajka, to jest, kako se ovaj pojam rečnički definiše, mekane čoje domaće izrade, slične suknu, a drugo, što je takođe pogrešno, misli se da je sama šajkača, kao odevni deo, novijeg postanja, jer se reč "šajkača" ne nalazi ni u izvorima predvukovskog perioda, niti kod samog Vuka, u čijem je Srpskom rječniku nema.
Budući, pak, da je tačno da je reč šajkača za naziv prevashodno vojničke kape, uvedene u Srbiji kao deo vojne i činovničke uniforme, nastala sedamdesetih godina prošloga veka, kao i to da je šajkača, kakvu je od tada sretamo, poglavito pravljena od šajka, onda su shvatljivi uzroci ovakvim zabunama i nedoumicama. No, pri tome se zaboravlja da je ovakva kapa ranije pravljena od druge vrste materijala i da su u našem narodu prethodno postojale vrste kapa kakva je današnja šajkača, samo pod drugim nazivima, te zato treba pogledati značenje same reči šajak i kakve su kape nosili Srbi u davnini.
U narodu se šajak naziva mekana čoja (ili čoha) domaće izrade, a za odevni deo načinjen od njega kaže se da je šajčani ili šajkani (npr.šajkano odelo). Po Skoku, šajak je "balkanski turcizam", prihvaćen u bugarskom i cincarskom jeziku. Šajak znači u prvom redu sukno, a potom vrstu grube čoje.
Sama, pak, reč čoha je persijska (izvorno: čuha, u značenju: sukno bolje vrste, mekše i lepše), a ušla je u naš jezik posredstvom Turaka. Dakle, u oba slučaja, kao vrste valjane tkanine, šajak i čoja se identifikuju kao sukno.
Reč sukno za naziv vunene tkanine od valjane, najčešće ovčje, dlake praslovenska je i sveslovenska reč, a vuče koren od glagola sukati. Sukati (u smislu: uvrtati, vrteti, izvijati) znači: presti žicu, izvijati pređu, uvrtati dlake ka vrhu. Stara naša reč sukno (neutrum koji označuje materiju) osnova je iz koje je izvedena reč suknja, i ona je, kako navodi Skok, "jedina sveslavenska riječ, koja je iz poljskog i južnoslavenskog prodrla (za vrijeme križarskih ratova) na zapad preko sjeverne Italije i Njemačke", odakle se vraća u naše susedstvo, gde je primaju Grci i Rumuni.
Tkalačko umeće i veština pravljenja sukna bili su veoma razvijeni u drevnih Slovena, pa su ih i Srbi preneli i usavršili po doseljenju na Balkan. Na ovu zanatsku radinost su posebno bili upućeni u vekovima robovanja pod Turcima, čemu je pogodovala i činjenica da je u vremenima nesigurnim stočarstvo, a to u prvom redu znači ovčarstvo, bilo najpretežnija delatnost.
Kako je zapazio Joakim Vujić u svom putešestviju po Srbiji tridesetih godina prošlog veka, "svaka Srpkinja svog muža od ušiju do pete odene", jer ona, između ostalog vunu operja, uredi, oprede, otka, pak od sukna šije odelo, a "gdi koja od crnog sukna napravi svome mužu i kapu". U prošlom veku, kako svedoči istoričar Živan Živanović, sećajući se živo svog šumadijskog detinjstva, "sve što su ondašnji seljak i njegova domaća čeljad na sebi nosili, bilo je proizvod domaće radinosti: sukno od domaće vune i platno od težine tkano je u svakoj kući".
Grublje i deblje domaće sukno je ponekad nazivano i aba (arapska reč, koju su Turci preuzeli), pa su po njoj i suknari nazvani abadžije, tj. zanatlije koje prave odela od abe (sukna). Kape koje su oni pravili nazivane su abenjače (po materijalu), ili, u narodu, suknjenjače, kakve su pravljene u Starom Vlahu do sredine prošlog veka (s ravnim dnom, od belog ili crvenog sukna, a okolo od vranog).
Sudeći po glavnoj odlici, da je šajkača plitka kapa, sačinjena od sukna, onda ova vrsta kape u nas ima više inačica. Plitku valjanu kapu sa ravnim dnom (odozgo ravna), Mitar S. Vlahović s pravom smatra "našom narodnom kapom, jer je postala u našoj sredini, u seljačkoj kući, od domaćeg materijala", nabrajajući u tu vrstu valjanu kapu ili bijelu kapu od pustine (kakva se nosila u Kuča), bjelaicu ili pustenjaču (Rovca, Bratonožići), valjalicu (Rovca, Morača, Drobnjak), bijelu kapu (Vasojevići), ćulav (Šumadija), ćulav od belog sukna (Stari Vlah) i ćulaj(Hercegovina).
Sa ovima imaju velike sličnosti kape koje su nošene u starim srpskim predelima, kakvi su potkraj srednjeg veka bili predeli Prizrena, Debra i Prilepa (u Marijovu se nazivaju starski kapi).
Posebnu vrstu plitkih kapa, okruglog ravnog dna i užeg oboda, čini kapa koje se u Staroj Crnoj Gori, Crnogorskim Brdima i severnoj Hercegovini naziva šišak, a u ostaloj Hercegovini (okolina Mostara, Stoca, Ljubinja, Bileće i u Popovom polju) zavratka ili zavrata. Ove su kape izrađivane od crvene čoje, a o njihovom nazivu Mitar S. Vlahović iznosi dva tumačenja: "Zavratka (kao i šišak) dok se šije oblika je dužeg valjka, a kada je gotova, zavrne se previje napola, pa otud i naziv, po narodnom mišljenju, zavrata - zavratka. Drugo je mišljenje da se tako zove što se nosi ozadi - za vratom."
Znajući da se crnogorska i hercegovačka kapa naziva šišak, Vuk zapisuje da se takva kapa u Srbiji zove kariklija, koju ovako opisuje: "Kariklija je od crvene abe ili čohe, odozgo je zatubasta kao fes, a sa strane ima crnu postavu, na koju se odozgo može što zadjesti (gdjekoji u bojevima pozadijevaju fišeke da su im priručniji nego u kesama)." Očito, ne treba truda da bi se u šišku, zavratki ili karikliji prepoznala šajkača.
Pridodajući ovome način pravljenja zavratke ili kariklije (zavrtanjem donje polovine preko gornje), imamo jasan način dobijanja šajkače.
Zakleti protivnici islama Srbi su kao dobrovoljačka vojska rado pristajali da stupaju u hrišćansku austrijsku vojsku, naraštajima sanjajući da će tako osloboditi i vlastitu zemlju od Turaka, što je bečki dvor vrlo vešto koristio.
Opisi nošnje u austrijski frajkor zavrbovanih Srbijanaca, čije je vojničko odelo bilo narodno, ističu da je ovim vojnicima glava "červenom šepicom pokrivena". U izveštajima toga vremena, objavljenim u Novakovićevom listu Slaveno-serbskija vjedomosti (Beč, 1792-1793) ističe se nošnja srpskih frajkoraca, koja ih je u tirolskom gradu Insbruku učinila posebno zanimljivim. Njihovu neobičnu nošnju su poredili sa nošnjom Trenkovih pandura, a čuđenje je izazivalo i to što "glava im je do polak ošišata, i šepicom červenom pokrivena". Srpski frajkorci su se razlikovali od ostalih, regularnih austrijskih trupa, po odeći, u kojoj je šepica bila posebno uočljiva. Tokom XVIII veka Srbi graničari su nosili kao "uniformu" svoja narodna odela, koja su pravili ili dobavljali o vlastitom trošku.
Pripadnici srpske graničarske i dobrovolzačke vojske (frajkorci) bili su odeveni u narodno odelo i među vrstama njihovih kapa se isticala crvena šepica. Pomeni ove plitke kape su utoliko dragoceniji ne samo zato što su razaznatljivo pokrivalo za glavu srpskih ratnika tokom dužeg vremena i na širokom prostoru od Pomoravlja do Budima i od Banata do Gorskog kotara, već naročito stoga što ova kapa u svom nazivu odaje slovensku davninu.
Za ustanovljenje šajkače, kao i sam njen naziv, od presudnog je značaja kapa koju su nosili Srbi graničari u Šajkaškoj. Naziv Šajkaška (u značenju: zemlja šajkaša) sačuvao je spomen na srpske ratnike-lađare koji u Podunavlju imaju dugu i blistavu istoriju.
Strah i trepet na vodi, srpski šajkaši su bili odlučujuća sila pri odbrani, kao i pri turskom osvajanju. Pobeda je bila tamo pod čijom su zastavom oni nastupali.
Početkom XVIII veka srpski šajkaši, koji su se posle Svištovskog mira (sklopljenog 1606. godine) nalazili pod upravom svoga plemstva, stacionirani su u Komarnu (šest četa), Đeru i Estergomu (po dve), odakle ih Austrija preseljava, na osnovu odluke od 19. februara 1763. godine u jugoistočni deo Bačke, u ugao što zaklapaju Dunav i Tisa, obrazujući od njih graničarski šajkaški bataljon u okviru Vojne krajine. Šajkaški bataljon će tu gospodariti na ovim rekama, dok šajkaši budu Beču potrebni, sve do ukidanja šajkaškog bataljona 1852. godine, kada će se preinačiti u pešadijski bataljon, koji će se takođe ukinuti kada se razvojači Vojna krajina (1873. godine). Kao istorijski spomen na hrabre srpske rečne ratnike šajkaše ostao je naziv tla između Tise i Dunava Šajkaška, koja je tako nazvana po njima.
Kako su šajkaši nazivali svoju kapu nema pouzdanih potvrda, ali je kapa koju su oni nosili zvanično uvedena kao deo uniforme u vojsku Kneževine Srbije.
Šajkača, to jest kapa za vojnike koja "ima formu graničarske kape", uvedena je propisom u Srbiji 1870. godine. Određenijim nazivom, kaošajkaška kapa, dakle kao deo nošnje konkretnih graničara, nazvana je u propisu 1876. godine, kojim je naloženo da narodne starešine nose "šajkašku kapu", kakva je određena i za narodnu vojsku. Tako je kao kapa vojnika i nižih činovnika šajkača ubrzo prihvaćena , ona je bila na glavi srpskih ratnika u bojevima 1876-1878. godine, otkad je počelo njeno naglo pronošenje i prihvatanje u novooslobođenim krajevima, da bi 1912. osvojila Kosovo, Skopsku Crnu goru, Drimkol. Rečju, kako je duhovno i slobodom Srpstvo objedinjavano tako je teklo širenje i prihvatanje ovog odevnog znaka srpske narodnosti, što svedoči i činjenica da je u ratu, povedenom za opstanak i radi sprečavanja u ovom veku trećeg genocida nad srpskim narodom koji obitava u našim zapadnim stranama, izbila podno Velebita.
Da je šajkača ušla u srpsku vojsku kao odevni deo preuzet od graničara šajkaša (a ne kao kapa od šajka, tj. čoje) najrazgovetnije potvrđuju izvorni vojni propisi o njoj u samoj Srbiji. Tako u pravilima o ratnoj spremi narodne vojske, koje je 6. oktobra 1877. godine potpisao ministar vojni Sava Grujić, stoji da narodni vojnici od države dobijaju, između ostale spreme, za glavu šajkašku kapu. Takođe, u ratnu spremu vojnika i komore, spadala je između ostalog što država daje šajkaška kapa.
Vremenom je šajkaška kapa dobila skraćeni naziv šajkača, i ona je postala vidljivo vojničko obeležje, a za trećepozivce, koji su pozivani samo u vremenu kada je državni i nacionalni opstanak bio dovođen u pitanje jedino vojničko obeležje.
Šajkača je, dakle, nazvana po šajkašima, a oni po šajci, brodiću na kojem su ovekovečeni. Ali, šta znači šajka?
Šajkom se, osim vrste čamca sa dva ili četiri vesla, naziva rečni ratni brod, koji je bio u upotrebi od XV do XIX veka. Vrlo je važno istaći da je šajka naročiti ratni brodić koji je u ovom vremenu bio u upotrebi na rekama crnomorskog sliva, jer se u XVI veku na rekama u Ukrajini javljaju tzv. kozačke šajke (kazackaja čajka) radi borbe s turskim galijama.
Srpski naziv plovila na rekama crnomorskog sliva šajka znači isto što i čajka u ukrajinskom jeziku: čamac, čun, a reč će potom ući u poljski jezik, gde glasi czajka, i nemački, gde glasi Tscheike (čita se: čajke) i označava ratni brodić. Šajka je lađica za prevoz po reci, poznata pod tim ili sličnim imenom, osim u slovenskim, i mnogim jezicima (mađarski, rumunski, novogrčki, turski, italijanski).
Međutim ne sme se prenebregnuti jedno značenje reči šajka sačuvano u ruskom jeziku. Kako stoji u Dalja, šajka (ruski: šajka) znači skupinu rđavih ljudi, najamničku rulju, pljačkašku bandu, lopovsku družinu, društvo varalica. Reč je uvek o više udruženih ljudi, koje predvodi ataman šajke. Šajkom se, dalje, naziva i vučji čopor, jer vuci lutaju šajkom, tj. kao šajka, ili u šajci, što će reći u skupini.
Šajka je u ruskom, dakle, razbojnička skupina. Iz ruskog reč šajka prelazi u druge jezike, ali je, kako Fasmer primećuje, vrlo bitno da je u nastanku ove reči Preobraženski pretpostavio prvobitno značenje "razbojniče sudno", što znači: razbojnička lađa.
Na šta su, uostalom, naši hrabri graničari šajkaši i mogli da liče dvoličnom Beču, kad su išli, za razliku od regularnih trupa, u svom narodnom odelu, kao dobrovoljci, kojima je ratovanje na vodi protiv Turaka bilo zanimanje, a često ekonomska dobit tzv. "herojsko privređivanje" ili pljačkanje neprijatelja?
Devetnaesti vek u Evropi je bio vek velikih promena u nošnji, kada je i većina evropskih naroda napustila svoju tradicionalnu narodnu nošnju, prenoseći je do danas samo u izuzetnim, svečanim prilikama. I kod Srba se ta smena nošnje uglavnom tada odigrala. Među delovima odeće koji su se tvrdokornije očuvali je šajkača, koja pripada vrsti plitkih kapa ravnog dna, kakve su, pod raznim imenima bile uvek rasprostranjene u nas. Štaviše, taj oblik je uticao i na pokrivala za glavu koja su od drugog materijala.
Plitke kape su bile i odlika nošnje Srba u srednjem veku. Kako je uočio Jireček, među raznim pokrivalima glave ( kapuč, klobuk, valjanica), čije značenje nije uvek pouzdano, po podatku iz 1299. godine, ističe se, "po srpskom načinu", u muškoj nošnji "sasvim mala i plitka kapa". Ova kapa, "koja ni malo nije pokrivala stražnji deo glave", kako Jireček pretpostavlja, bila je "nalik na današnju crnogorsku i hercegovačku kapu."
Kape iz kojih se razvila crnogorska (hercegovačka) kapa, koju je tek vladika Rade (Petar II Petrović Njegoš) počeo da uvodi, bile su tipa šišak, zavrata i kariklija, čiji je prototip vrlo velike starine. Mitar S. Vlahović je, uočavajući mape plitke kape kod Dačana i starih Grka, prepoznao ovakvu kapu još i na zemljanoj statueti, na tzv. kličevačkom idolu iz gvozdenog doba, na kojem je "predstavljena manja ravna kapa slična šišaku".
Dolazeći na Balkan Srbi su, između ostalih zanatskih veština, iz prapostojbine preneli i suknarska i kožuvarska znanja. Kako je među Slovenima bilo kapa ravnog dna (cilindričnog oblika, kao u Rusa, ili nalik presečenoj kupi, poput grčkog fesa, kao u Ukrajinaca), to je prirodno da je takva kapa opstala, tim pre što je kapu ravnog dna imalo i stanovništvo ovde zatečeno.
U ovoj vrsti kapa izdvaja se kapa šajkaša, koja će se staviti na glavu srpskog vojnika u ratovima 1876-1878, a njenu slavu će proneti u dva balkanska rata osvetnici Kosova i u Prvom svetskom ratu solunci.
S obzirom na sve rečeno, pogrešno je reći da je šajkača, kao izrazita i imenovana vrsta plitke kape ravnog dna, postala svenarodna kapa i nacionalno znamenje. Naime, ona je to bila, jer njeno postojanje je neprekinuto, vekovno.
Izvor Predrag Pavlovic
Temuđine ,TEMUĐINE, kako te ne mrzi toliko da prepisuješ.
Meni samo smeta (u radu LSCS) što je svaki slučajni prolazak Miloša Pažina kroz Kragujevac (put na KiM,parastos,otkrivanje spomenika itd) doživljaj i prilika da neko popije kafu sa njim. Pa posle bude "Pinki je video Tita". Ali zna Ekrem da tamo ima ljudi koji će mu istinu reći u lice, pa se čuva. I sve se svede na "zdravo-žurim". Jer da je otišao na Skupštinu fasovo bi i ono što je zaslužio od LSCS.
Nemam ja Temuđine problema sa forumašima iz LSCS.Mi se razumemo,a sa nekima sam i istomišljenik. A ti si kao što znaš dobio šutku, pa sad traži posao pusti forum.
Nemoj mi pisati (na PP) kao CIC-u na enJgleskom, ne vredi neznam.
Lala postavio nove vesti na naslovnoj odoh tamo.
Nedavno je jedna podla i poznata budala, posle duže pauze, napravila novu budalaštinu.
Svi su se toliko iznenadili da zamalo nisu ispali budale. Pomenuta budala je toliko dugo ćutala da su svi mislili da se opametila.
Neverovatno je koliko imamo malo poverenja u budale. Kad bismo im više verovali, nikakve budalaštine sa njihove strane ne bi nas mogle iznenaditi.
Jedno bi nam već moralo biti jasno: budala uvek mora dokazivati da je budala. Budala mora sačuvati ugled koji uživa kao budala.
Budala se ne postaje preko noći i na osnovu jedne budalaštine koja se lako može zaboraviti. Ko pretenduje da bude budala, mora napraviti neverovatan broj budalaština. Ako se neka budala zadovolji već napravljenim budalaštinama brzo će biti prevaziđena. Ako zaspi na lovorikama, zadovoljna postignutim, budala odlazi u anonimnost, u sivi svakodnevni život a na scenu stupaju nove i svežije budale.
Budala ima mnogo. Konkurencija je ogromna. Ako neka budala posustane, posumnja u budalaštine i ućuti, na njeno mesto stupa nova.
Onaj ko je jednom postao budala, čuva teško stečeni ugled i trudi se da to ostane do kraja života. Prava budala nikad nije zadovoljna sa već osvojenim prostorima. Ako ne napravi novu budalaštinu, misli da nije napravila nijednu. Nije lako sačuvati ugled među toliko budala. Budala koja se ne potvrđuje nije autentična budala. Veličina jedne budale se meri prema broju i veličini budalaština koje je napravila. San malih budala je da budu velike. Velike budale to znaju i prave nove, veće budalaštine. Budala koja je u stvaralačkoj krizi i ne pravi nove budalaštine brzo će se naći među pametnima.
Kada svi misle da je nemoguće napraviti budalaštinu, budala nađe izlaz i rešenje. Kada se čini da su i budale već nešto shvatile, one pronađu mesta za svoju afirmaciju.
Budale su jedino oprezne da ne kažu nešto pametno. To bi bila izdaja. Prelazak na drugu stranu. Budale su toliko uvežbane u pravljenju budalaština da im to ne predstavlja nikakav problem, naprotiv, to je za njih rekreacija i zadovoljstvo.
Svaka budalaština je potrebna i zato budale ne dozvoljavaju da se bilo koja izbaci iz upotrebe. Iako tehnika budalaština napreduje, budale i najordinarnije budalaštine ne izbacuju iz upotrebe jer su potrebne u svakodnevnoj borbi sa pameću. Neke od najstarijih budalaština su i dan-danas najefikasnije. Često se misli da se neka budalaština toliko ofirala da je nemoguće s njom nešto postići, ali budale nađu načina da je učine efikasnom.
I budalama je poznato da nije lako biti budala zato se time ponose.
Budala koja je počela da sumnja u budalaštine, u njihov značaj i čvrstinu, brzo bi ispala iz stroja. Zato budala mora biti pre svega tvrdoglava i ubeđena, jer će se samo zahvaljujući takvim budalama večno održavati plamen budalaština.
Budale su našle sebe u pravljenju budalaština. U svemu drugom bili bi slabiji. Pravljenje budalaština je njihovo jedino zanimanje, jedina njihova vera.
Ako budali izleti iz usta nešto što nije čista budalaština, ona se brzo ogradi od toga.
Svaka pametna rečenica je tamna mrlja na biografiji prave budale.
Budale misle da civilizacija vodi svet ka propasti. Zato tu propast treba odlagati novim budalaštinama. Ne treba se čuditi kad neka budala koja je dugo ćutala opet napravi budalaštinu. Ko je jednom napravio budalaštinu i okusio njenu slast, ukus nikad ne zaboravlja.
Treba biti budala pa od budale očekivati išta sem budalaština.
Temudjine, dobićeš telegram podrške, ne pitam šta košta, ali mnogo bolje upise imaš ako si ti autor, i ako odgovaraju temi.
Jel može jedna pričica o opatu, devicama, Kandaharu i ostalo, čisto da se podsetimo na stara dobra vremena kad smo se k'o ljudi svadjali?
Traktat 'O budalama' je možda primereniji za neku drugu temu, nego za temu o LSCS, jer zaista može biti shvaćen krajnje uvredljivo, osim ako se ne radi o samokritici.
Pravi ratnik je uvijek svestan za šta se vredi boriti. Ne upušta se u bitke koje ničemu ne vode i neda se na bilo šta nahuškati.
Pravi ratnik zna prihvatiti poraz. Ne pravi se da je prema njemu ravnodušan, niti ga pokušava pretvoriti u pobedu. Oseća gorčinu zbog gubitka, pati zbog bezosećajnosti i očajava zbog besmisla.
Nakon što prođe kroz sve to, obliže svoje rane i počne ispočetka.
Ratnik zna da se rat sastoji od mnogo bitaka, ali on ipak ide dalje.
Tragedije se događaju. Možemo se truditi da im otkrijemo razlog, možemo kriviti druge, zamišljati kako bi nam život bio drugačiji da njih nije bilo. Ali ništa od toga nema smisla. Nesreća se već dogodila i to je iza nas. Od toga trenutka moramo zaboraviti strah i užas koji je u nama izazvala i krenuti u nešto bolje.
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
tomo vrbas Offline
· 01.01.2024. 19:30
Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻
Planinko011 Offline
· 01.01.2024. 17:21
Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).
slavaplana Offline
· 15.12.2023. 13:46
Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo što to trpimo.
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:13
Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?
Stevo Kuzmanovic Offline
· 14.02.2023. 09:10
Pozdrav svima..
Anita Randjelovic Offline
· 11.02.2023. 15:09
Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?
i 
i 
.
?
ĆIRKO PA JEL TI NEZNAŠ DA U INDJIJU IMA DJUNGLA?
što to trpimo.
