ja znam da su pre odredjenog broja godina u krusevcu,na jastrebcu doveli crne vukove,ali sam takodje cuo i da ih je neko pobio i pre nego sto su pusteni u prirodi...ovo da su bili dovezeni je 90% tacna informacija,a da ih je neko pobio je po principu rekla-kazala,tako da se u startu ogradjujem od toga...
Nenade pošalji bar na pp sve detalje koje znaš,a ovde javi kakva je situacija sa vukom i plenom kod tebe(znam da si u toku).Pozdrav
PS.Ovo sa crnim vukovima nije uopšte naivno...posebno ako se radi smišljeno.
Gledao sam zemo film i iskreno malo mi je peviše napucan sa američkim surovostima...mislim da Vuk nije ekstremno opasna zver za čoveka, a mislim da je i malo koji takav slučaj i zabeležen!!
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Zemo ameri naduvaju po običaju.....sada imam nekih obaveza,ali ću nabaciti neke stvari u vezi sa tim, povezano i sa tememom.Pozdrav
Evo da prenesem neka beleženja na ovu podtemu.Na početku bih rekao da napadi i ubijanja ljudi nisu tipično ponašanje vukova, a učestalost zabeleženih napada i ubijanja ljudi je dosta niska, posebno u poređenju sa drugim sisarima mesožderima koji napadaju ljude. Vukovi obično pokušavaju izbeći kontakt sa ljudima,čak bi se moglo reći da ga se i plaše ( napuštaju ubijeni plen, kada se približava čovek, pri zaštiti mladih od ljudi,opasnije su divlje svinje itd). Sa druge strane čovek je veličine plena koju vuk lako savlada,te mu kao izrazitom mesožderu predatoru svakako u određenim okolnostima predstavlja potencijalni plen,što se nikako nesme zanemarivati.
U novije vreme zaštita velikih predatora povećava njihovu brojnost,što dovodi do povećanja njihovih sukoba i mogućih opasnih situacija i po ljude, a paralelno se sukobljavaju i mišljenja o njihovoj direktnoj opasnosti. Treba odmah reći da nisu ljudi u nekom periodu svog postojanja rešili da ugroze vuka i ostale velike zveri iz hira. Naime kroz dugu zajedničku evoluciju su nas verovatno prisilili na jedinstveno ponašanje prilagodjeno sigurnosnim merama pa tako neki antropolozi i zoolozi, kao što je Cortland, navode važnost grabljivica u evoluciji čoveka (kao što je procena isl.). Tokom vremena, ljudi su naučili ne samo da uspešno izbegnu predatore, već i da ih love, a sa druge strane grabljivice napadaju ljude sve do danas. Zato netreba zanemariti progon vukova u čitavoj Evropi,a neko namerno izostavlja stare dokumente i razloge tih progona,koji su podstaknuti ugrožavanjima čoveka od zveri te i vuka.Ta ugrožavanja su napadi vuka na stoku,ali i ljude,kao i širenja raznih bolesti(što bi mogla biti tema za sebe)...Nama je ovde bitno to uslovno nazvano ekstremno ponašanje,koje
da bi shvatili, treba sveobuhvatno i sagledati. Zato je analiza ponašanja veoma važna za sprečavanje mogućih budućih incidenata,ali ponovio bih, realno bez pretpostavljenog stava bilo kog gledišta. Recimo Kanadski biolog Clark je istraživao napade i ubistva ljudi od vuka u Evropi i došao do zaključka da je, uzrok svih slučajeva napad besnilo vukova, čime je rehabilitovao zdrave vukove te stvorio siroko rasprostranjenu sliku o bezopasnim vukovima. Pritom nije prihvatio činjenicu da su čak i takvi besni vukovi smrtonosni, a da su u mnogim napadima izujedani ljudi preživeli, te ih nije mogao napasti besni vuk. Nasuprot tome, drugi naučnici, istoričari pa čak i amateri koji su proučavali te Iste materijale, su napravili razliku između napada besnih i zdravih vukova. Fleming u Nemačkoj, je čak opisao kako se kretanje i navike bolesnih i besnih vukova razlikuju od zdravih.....
Istoriski posmatrano napadi vukova na ljude su većinom grupisani prostorno,vremenski, povezanih sa brojnošću vuka.... Tako se većina napada dogodilo leti (jun jul) u divljini, a zimi bliže naseljima.Većinom su žrtve bile žene i deca....
U Evropi napadi su bili povremeni, ali rasprostranjeni pre 20. veka. U Francuskoj , postoje zapisi o ukupno 3.069 ljudi, ubijenih od vukova (Maurice je identifikovao više od 3.000 smrtnih slučajeva od vukova). U leto 1695 god. je bilo dosta napada vukova (Touraine), sa velikim brojem evidentiranih ljudi koje su 'pojeli vukovi', Sledeći vrhunac vučijih napada je zapisan 1760-ih godina. U Francuskoj je 1800. godine procenjeno da ima
5000 vukova, a do 1900godine broj je smanjen deseterostruko (500) od kada napada na ljude gotovo da nema. Zadnji vuk u Francuskoj je poginuo početkom 20.veka. Tokom 18. veka u jednom regionu severne Italije je navedeno 90 slučajeva smrti zbog napada vukova. U istočnoj Evropi, slučajevi ubistva ljudi od vuka su se većinom dogodili u Belorusiji u 19.veku. Rusija takođe beleži niz napada, Između 1840 i 1861, u 273 napada usmrćeno je 169 dece i 7 odraslih a između 1944 i 1950, 22 deteta je nastradalo od vuka u Kirov oblasti. U području Perm (Zapadni Ural),(2009.) desetogodisnji dečak,mada je opet važno naglasiti da zapadni Ural (Perm i Kirov region) ima najviše vukova u Rusiji. Ili primer iz Volgogradskih medija: "U centru Volgograda vuk napada građane" (2004/1/12).... Postoje brojni dokumentovani napadi iz Azije. U Indiji je veliki broj napada u posljednjih nekoliko decenija, a napade su dokumentovali obučeni biolozi. U Hazaribaghu i Biharu je 100 dece ozleđeno, a 122 ubijeno od 1980 do 1986 godine.
Napadi od vukova i smrtni slučajevi prijavljeni su u Finskoj, Iranu, Japanu...
Napadi vukova i ubijanja ljudi se javljaju, kao i napadi mrkih medveda na ljude u Srbiji i u Severnoj Americi (iz jedne američke studije).U Kanadi je 2005.ubijen jedan čovek od vuka. U Severnoj Americi su visoko kvalitetne informacije za medvede opasne za ljude,dok detaljnih analiza za vukove nema, ipak tamo je sve veći broj slučajeva sukoba između velikih predatora i ljudi, a postoje snimci napada vukova na ljude. Severna Amerika ima manje overenih fatalnih slučajeva napada vukova, međutim, ima više zabeleženih agresivnih susreta. Biolog vukova Mark McNay beleži 80 napada u Kanadi i Aljasci,od čega 39 slučajeva naizgled zdravih vukova, te 29 slučajeva netipično agresivnog ponašanja vukova.
Uprkos činjenici da je uspešno i čuveno naseljavanje vukova u Nacionalni park Yellowstone,ono se zasniva na dve pogrešne pretpostavke, da jede ograničeni deo populacije papkara, te da zdrav vuk koji živi na slobodi, ne napada ljude("mit o bezopasnom vuku"), što je zamka za realno sagledavanje iskustava sa vukovima i medvedima, ne samo u Severnoj Americi... Iako su zveri statistički mala pretnja, oni koji su preživeli susret i napad, navode na alarm.
Okolnosti pod kojima vukovi postaju ekstremno agresivni prema ljudima zavise od prethodnih iskustava uključujući i provokacije, navikavanje, besnilo, pogrešnu identifikaciju,hibridizaciju sa psima i trenutne prisutnosti plena, gladi... ali i specijalnog ponašanja koje samci ili čopor razvijaju i održavaju sve dok žive...
Nesećam se da li smo ranije negde pominjali http://www.youtub...GLSRYJi1BI
i zna li neko kako se završila akcija povratka vučice monahu Amvrosiju.
Vukovi poklali ovce u predgrađu Kuršumlije
15. avgust 2012. | 18:33 | Izvor: Beta
KURŠUMLIJA -Čopor vukova upao je na farmu ovaca porodice Jovanović u kuršumlijskom naselju Veljkoviće i poklao devet ovaca, rekao je danas agenciji Beta vlasnik te farme Goran Jovanović.
Meštani naselja Veljkoviće navode da su u strahu zbog vukova, jer ih viđaju u čoporima kako prolaze.
Vlasnik farme ovaca Goran Jovanović rekao je agenciji Beta da su mu vukovi noćas pričinili veliku materijalnu štetu, kada su preskočili ogradu visoku dva i po metra i poklali ovce.
"Neverovatno je da vukovi više ne prezaju ni od koga, iako je ovo naseljeno mesto, prigradsko naselje. Oni su upali u tor i rastrgli ovce", kazao je Jovanović.
"Iako je letnji period, mi ne smemo pešice da odemo do centra grada niti da izađemo do naših bašta. Ulice nam nisu osvetljene, pa se vukovi slobodno šetaju", rekla je Savić.Kako je navela, građani ne puštaju decu da sama izlaze na ulicu, jer kako navode, tamo nisu bezbedna."Ovo je grad, a ne selo, a vukovi nas napadaju usred grada", rekla je Ljubica Savić.
Vukovi su u proteklih godinu dana u kuršumlijskom kraju pričinili ogromnu štetu stočarima, ali do sada, niko nije zabeležio slučaj da vukovi dođu u grad.
Nema sela, nema divljači...mora se nešto jesti!!!
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
Dobro malo smo se šalili, asocijacijom na izreku francuske kraljice....Objektivno će vukovi u nedostatku divljeg plena sve više prelaziti na lakše dostupan,pa će nadalje doći i do njihovog smanjenja....tako dobijamo prirodni lanac...Bilo bi samo u najmanju ruku neprincipejlno govoriti o lošem upravljanju lovištima,krivolovu,nesavesti isl.Jednostavno takve teze sa vukom u lovištu su oof i to treba jasno reći.
Jednom su jednog starog pastira, koji je već preko sedamdeset godina čuvao ovce, upitali novinari: "Možete li nam ispričati nešto posebno, što vam se sigurno moralo dogoditi u vašem dugom pastirskom stažu?"
Razlog što su uopće novinari došli do njega je bio: država mu je odlučila dodjeliti počasnu mirovinu za njegov osamdeseti rođendan, jer je pošteno obavljao svoj posao, eto, već punih sedamdeset godina, a nema nikakvih drugih osnova po kojima bi dobio zasluženu mirovinu, jer nije nigdje bio prijavljen, niti zaposlen u kakvoj firmi.
Starac se u početku branio da je on običan pastir i bilo mu je neugodno već i zbog toga što su uopće došli oni kojima se čovjek ni u snu ne bi nadao, a kamoli da još o njemu netko i piše u novinama, za koje je on, onako nepismen, samo znao da postoje. No, novinari kao novinari, agresivni kao ose, nisu se dali tek tako otjerati. A prostodušni starac je na kraju ipak popustio i počeo pričati.
" Kad sam imao dvadeset godina, našao sam u šumi malog nejakog psića. Onako malen mi se smilio, pa sam ga jednostavno pokupio sa sobom bez razmišljanja. Već nakon nekoliko dana taj psić mi je ušao pod kožu, i zavolio sam ga. Svuda sam ga vukao sa sobom, dijelio s njim što sam i sm imao. I psić je lijepo napredovao.
No, seljani su me počeli zadirkivati govoreći da je to vuk i da ga trebam ubiti, jer će se veliko zlo dogoditi. Nisam ih mogao poslušati,
kad mi je taj pas prirastao srcu i gotovo. Postao je kršnan, velik, i kad bih ponekad nešto zaboravio u selu, slobodno sam ga pustio, rekavši mu da mi to donese. Gledao bi me na trenutak u oči, kao da traži na neki drugi način, a ne riječima, što sam mu rekao. Bio je to vrlo pametan pas i revno mi je pomagao u čuvanju ovaca.
Jednog kasnog ljetnog popodneva nebo je nekako pritislo. Bilo je vedro, ali zrak je bio težak, kao da će kiša. Ušao sam u kolibicu u planini, u kojoj je bio i tor za ovce koje su tu ležale u sjeni nekoliko stabala. Čim sam legao na ležaj, oči su mi se same sklopile i zaspao sam. Bilo je tako sparno.
Ne znam koliko sam dugo ležao, tek nešto me je probudilo iz sna. Neko krkljanje i režanje. Sve je bilo nekako prigušeno, tako da nisam bio siguran da li ja to spavam ili sam budan. Ipak sam izašao da vidim što je.
Vrata kolibice su gledala na zapad. Narančasta sunčana lopta je bila još za koplje visoko. U smjeru prema suncu moj pas je sjedio. Gubica mu je bila sva krvava, a kako je bio okrenut bočno, narandžasto sunce mu je prosijavalo kroz oči. Kao da je umjesto njih imao dva užarena kamena. Sve je izgledalo tako nestvarno, utoliko prije što se ispred njega nalazila hrpa pušećeg ovčjeg mesa . Odmah sam shvatio što se dogodilo.
Ušao sam mirno u kolibu, skinuo pušku pored vrata i ponovno izašao. Podigao sam lagano pušku i nanišanio mu u glavu, glavu mog vuka. On se nije ni pomakao. Kao da je osjećao krivicu što je prokockao moje povjerenje, koje sam u njega uložio. Povukao sam okidač i on je pao.
Da bih nekako spasio što se spasiti dalo, otišao sam u selo po nekog od seljana i kola. Pomalo me je bilo i stid što nisam prije poslušao seljane. Sunce je upravo zalazilo kad smo počeli tovariti lešine ovaca u kola.
Možete zamisliti koliko je bilo moje zaprepaštenje kad sam
zmeđu ovcama naišao na lešine tri vuka i jedne vučice. Srce mi se steglo, a na oči mi grunuše suze. Ubio sam svog istinskog prijatelja. Posumnjao sam u svoju zvijezdu na nebu.
Otad je prošlo šezdeset godina, a ja tu sliku ne mogu zaboraviti, kao
da se to jučer dogodilo. Od tada sam se nekako povukao u sebe. Riječi su mi nerado prelazile preko usana. Bio sam vrlo pažljiv. Postalo mi je jasno da u mojoj duši više nema mjesta za bilo kakvo osuđivanje bilo koga.
Cijena toga je bila vrlo visoka, a nitko me nije pitao želim li kupiti to
iskustvo."
Jedna interesantna, istinita prica. Ja sam se najezio citajuci je. Nekako mi se najvise uklapala u ovu temu.
''Kao ptica koja jebez krila, Srbija bibez goniča bila''
Ako želiš da izbegneš budale, ne radi ništa, ne pričaj ništa i budi ništa.
Bog da mu dusu oprosti. Pozdrav Daki, vidimo se u vecnim lovistima !
arnotije Offline
· 24.07.2025. 21:28
Бог да му душу прости, породици живот и здравље.
davorcalic Offline
· 24.07.2025. 19:00
Moje saučešće Darkovoj porodici i prijateljima, veoma sam ga poštovao... Nek mu je slava... Pozdravi Lalu i Mrvicu...
alex Offline
· 24.07.2025. 18:30
Sada primio poruku da je DakiNS.preminuo. Predivan čovek,prijatelj,lj udima,nemam reci kojim bih ga opisao! Darko lovi večnim lovištima sa svojim bretonima. 😞😞😞
AcaNik Offline
· 24.07.2025. 15:13
Наш колега и душа овог форума, DakiNS је умро данас. Нека му је лака земља и да има одличну екипу у вечним ловишти
Lela Offline
· 17.05.2025. 12:37
Krivolov se odvija u Zapadnoj Srbiji, Opština Požega, okolna sela ! Ubijaju se srne !!!
tomo vrbas Offline
· 20.04.2025. 08:48
Христос Васкресе.
Planinko011 Offline
· 04.11.2024. 07:37
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
živim za njih, moji psi su moj život, lov bez njih nije lov!
