Ja imam utisak da ovde najvise radi prepisivanje kao u školi... pogotovo sam siguran za koku lještarku .....jer znam de je ima i kako se ponasa......izuzetno lepa ptica posmratrao sam ih dugo u vise navrata a nisam ni znao koja je ptica,davno beše...
Uglavnom je prepisivanje,pa kada jedan napise glupost,ovi drugi nastaljaju sa njom,toga cemo cesto naci i u strucnim tekstovima.Naravno cast izuzecima.Za lestarku se mora dobro potruditi da bi nasao par novih,dobrih informacija.....Milane licno bih ti bio zahvalan,da das malo neke podatke.Pozdrav
Slažem se sa vama da su neke stvari prepisane. Naprimer ja sam prepisao ono o prepoznavanju koka iz rada " Tetrebska divljač u istočnoj Jugoslaviji" koji je napisao S.D.Matvejev daleke 1957 godine, do danas niko od naučnika nije se ozbiljno bavio tetrebskom divljači. To što je objavljeno po stručnoj literaturi i po časopisima uglavnom nije potkrepljeno konkretnim podacima jer uglavnom niko od autora nije ni video tetreba, a kamoli ga istraživao. Uglavnom su čuli od nekog da veliki tetreb živi na nekoj planini pa na osnovu tog i strane literature napišu taj rad.
Tetrebska divljač se smatra carskom divljačju i mali broj lovaca je bio u prilici da je vidi a kamoli lovi. To su ptice izuzetnog izgleda i odlika, samo onaj ko je video neku od koka razumeće o čemu pričam. Ja sam kao dete imao sreću da vidim velikog tetreba i ženku i mužjaka i evo i dan danas sam zaluđen njima. Kada sam god u blizini predela u kojima bih ih mogao videti ja neizostavno isti obićem u nadi da će me priroda častiti susretom sa tetrebom.
Slažem se da ima prepisivanja, ako sam u prilici opisati nešto a ovdje je riječ o tetrijebu svakako će bolje izgledati da prepišem kad sam već u prilici i vjerodostojno iznem činjenice nego da ih ja prepričavam.
Koliko sam ja shvatio ovaj forum nije naučni forum pa da smo mi lovci profesori doktori flore i faune, svakako da smo svi mi nešto pročitali ali nijesmo mogli sve ni pročitati pa mislim da je u redu da dopunujemo jedne druge stečenim iskustvom iz lova a naravno i ilustracije kad je neko u mogućnosti.
Što se tiče lještarke ima je u srednjom dijelu Crne Gore i vrlo rijetko ko ide u lov na tu prelijepu pticu.
Pozdram Milanu J i očekujem da se uključi sa novim tekstom o našim ŠUMSKIM KOKAMA
Leštarka je kao i veliki tetreb strogo zaštićena vrsta u Srbiji, pa je lov na nju u stvari krivolov. U Crnoj Gori leštarka je takođe trajno zaštićena i to je razlog što se ne lovi.
Kako god veliki rad i dosta vremena je potrebno da bi pojedinac entuzijasta nesto pametno sam uradio.Poznat mi je deo rada B.Grubaca sa pocetka izucavanja ptica grabljivica,kada je godisnje odmore i svaki mali deo slobodnog vremena posvecivao tome....Sa druge strane ima i srecnika koji su sticajem okolnosti to isto radili ali u okviru radnog vremena,naravno i vise od toga.To je slucaj recimo M,Strugarevica koji je radni vek proveo na Goliji,sakupivsi dragocene podatke o flori i fauni sa tog prostora.Tamo je utvrdio postojanje i egzistiranje tetreba ali i sada famoznog ruzevca..Naravno da mi ovde neradimo naucne analize isl.ali i ovo je neki pokusaj razmene informacija,koje ce mozda posluziti nekome sa motivom saznanja i ljubavi prema nasoj prirodi.Pogotovu kada su nam neki radovi nepoznati i nedostupni.Vidim da imamo takve clanove foruma i licno me to raduje.Pozdrav.
Da nastavimo temu "lještarka" Prvi put sam se susreo sa tom pticom 86 ili87 god (vec 88 god sam bio u JNA) Nesto nepoznato ali interesatno,viđao sam jarebicu kamenjarku i slicna njoj ali druge boje i dosta zdepastija(narodski receno),kao mladi lovac Očeva puska a moja ceka u lovu na lisicu,gonici gone a ja cekam mirno i onda..... doleće ptica niodkud i sleće na obližnju smreku,gledam a neznam šta..?? i u posmatranju nedaleko od mene izleće druga ptica iz borovnjaka to jes sa zemlje de ima dosta borvnica(predpostavka hrani se sa borovnicama) dolece do ptice koja je vec na smeci i pokusava udvaranje koje kratko traje jer prva ptica odlazi i odmah druga za njom....to je moj prvi susret kada nisam ni znao šta sam video. BITNA STVAR: nv je negde oko 1300 metara, bitna stavka da tu pticu sam viđao samo sa jugo-zapadne strane planine a nikada na sa severo istočne strane planine. Moje prvo iskustvo i prepričavanje nekim narodnim rečnikom.
Milane J,
da li možeš da se setiš vremena kada si posmatrao ove lepe ptice. Zanimljivo je da je jedna od njih, najverovatnije mužjak pokušao udvaranje, a pre toga su se hranili borovnicama. Na toj nadmorskoj visini borovnica obično nema pre druge polovine jula. Ako možeš opiši i stanište (lišćari,lišćarskočetinarska, ima izvora vode i slično).
lještarku sam posle toga viđao dosta puta,moglo bi se reći da je to bilo u 8 mesecu,tacno da borovnica sazreva kako narod kaze "O Ilindanu" Jedino ako nisu izgubili prvo leglo pa pokusavali da to nadohnade sa drugim ili ko zna već...šta,sto se tice šume,to je bila smreka,jela,beli i crni bor,sa malim kolicinama bukve i jos ponekog listopadnog drveta,uglavnom preovladavao je četinar,i znalo se da u 1 do 2 kvadratna kilometra mozes ocekivati da vidis tu pcicu,kasnije su i drugi lovci viđali pricali,neko je znao sta je aneko ne, Mislim da nije pametno otkrivati lokaciju mada dosta lovaca iz mog kraja zna da je tu prisutna,cak sam nalazio kod jednog preparatora te ptice i tu se moze videti razlika muzijaka i zenke,dok u prirodi bez dobre opreme se i nemoze razlikovati.
Leštarka je za razliku od tetrebova šire rasprostranjena vrsta i danas naseljava skoro sva staništa koja joj odgovaraju i na kojima je i ranije živela. Pa osim četinarskih živi i u lišćarskim šumama borealnog tipa (bukva, breza i sl.), recimo nalažena je na Rtnju i Maliniku u istočnoj Srbiji. Prema procenama njihova brojnost u prethodnoj deceniji je:
Pa dobro na temi tetreb smo zakacili lestarku....mada je lepo krenulo.Zanimljivo je da se broj pojedinih vrsta povecava i pored takoreci nebrige,Verovatno su se stanista poboljsala...Dodao bih da je raspoznavanje zenki,narocito sa daljine zaista teze za prosecnog lovca,mada ponajpre zbog retkih susreta.Imao sam jedan prelet relativno blizu Malinika,ali ni danas nisam siguran koja sumska koka je bila u pitanju,posebno sto nisam mogao da steknem utisak velicine,ali najverovatnije je lestarka bila u pitanju.Evo par slika zenki nasih sumskih koka. lestarka,ruzevac,gluhan
Tema: LJestarka- pokusacu dočarati lokaciju i staniste ove predivne ptice. lokacija je zlatibor,vrh tornik 1492 m/nv ispod vrha sa južne strane se moze naći ova ptica,pok.deda mi pričao da nekada tu na istom mestu su pevali divlji pjevci.?? i nikada mi nije bilo jasno koja je ptica pevala,dali tetrebi ili lještarka,ako neko zna kako se oglasava ova ptica bilo bi korisno,ili da zna de se moze pogledati na YOUTUBE...HVALA.
Tvoj deda je najverovatnije posmatrao mužjaka velikog tetreba, jer stanovnici jugozapadne Srbije pod " divljim pijevcem" podrazumevaju upravo veliku crnu pticu sa crvenom ružom nad okom. Inače veliki tetreb je na Zlatiboru sigurno živeo do I svetskog rata, a za kasniji period nema podataka. Zlatibor je poslednjih godina intezivno posećivan od strane ornitologa, posebno su pretraživani tereni prema Tari, ali na žalost ova ptica nije pronađena. Što se tiče leštarke ona živi na Zlatiboru.
Ljubavni ples koji izvodi veliki tetreb uz oglašavanje probaj da nađeš na youtub tako što ćeš ukucati latinski naziv koji glasi "Tetrao urogallus", a oglašavanje leštarke kao i njeno udvaranje je neuporedivo manje atraktivno od udvaranja velikog tetreba: mužjak i ženka su sami i mužjak sa usamljenog drveta ciči pustajući glasove koji su slični glasu senice samo su duži.
E, ako znaš kada je deda slušao divlje pijevce, pošalji odgovor, vrlo je važan svaki podatak o tetrebu, da bi smo mogli da utvrdimo gde je i kada živeo i zbog čega ga danas tamo nema.
Tetreb veliki ili gluhan spada medju najlepse ptice nasih planinskih lovista. Pripada sumskim kokama pa, kao I svim drugim sumskim kokama noge sum u obrasle perjem,a nad ocima u obliku polumeseca ima golu I jasno crvenu kozu. Zivi u visokim planinama evrope I azije,a u srbiji u cetinarskim I mesovitim sumama iznad 1000m nadmorske visine. U srbiji sada zivi na samo pet podrucja,I to na: Prokletijama, Sari, Staroj planini,Tari I kamenoj gori.
Tetreb je koka vrlo cvrstog sastava. Na kratkim gacastim nogama ima duge prste oivicene cesljastim izrastajima. Misli se da su ovi izrastaji zakrzljalo I ne razvijeno perje zbog toga sto oni otpadaju kad se tetreb posle parenja mitari. Vrlo dobro leti,vidi I cuje,a na zemlji dostojanstveno koraca. Ispruzen,meren od vrha kljuna do kraja repa,dugacak je oko jedan metar,a rasirena krila sum u siroko 110-140cm. pri kraju leta odrastao muzjak moze da bude I do 7kg tezak. Moze da zivi 20 godina.
Glava muzjaka je prekrivena crnim perjem,a iznad smedjih ociju ima u obliku polumeseca golu,jasno crvenu kozu. Kljun mu je jak I malo povijen,roznat I belicast,a ispod kljuna podbradjen je kitnjastim dugim perjem. Na ledjima je rdjasto crne boje,sa gornje strane krila su crnosmedje do rdjaste sa belom pegom na krilnom zaglavku. Grudi I vrat su crne boje,koja se narocito u vreme parenja preliva u modrozelenu boju metalnog sjaja.
Ispod trbuha perje je crno sa nesto bele primese. Rep muzjaka ima 16-20 crnih pera oko 35cm dugackih I belo isprskanih.
Zenka je od muzjaka za 1/3 manja,rdjastozute je boje sa crnima tackicama,a crni rdjasto isarani rep dugacak joj je samo 20cm. nema ni brade ni narocite kreste. Mladi tetrebi nemaju opisani red boja po telu,vec su prekriveni perjem osnovne sivoplavkaste boje.
Tetreb sedi nocu na granama drveca, a u zoru slece I spusta se prema sumskim cistinama I branjevinama gde trazi hranu. Hrani se semenkama sumskog drveca,jagodama,kupinama, malinama,crvicima I puzevima,a kada se izlegu mladi,onda ih tetreb vodi do mravinjaka iz kojeg vadi mravlje lutke I hrani svoje mladunce. Zimi, kada sneg prekrije zemlju,hrani se pupovima listopadnog drveca I grmlja. Ne podnosi ropstvo u kavezu,pa zatvoren,u ceznji za slobodom,ugine od tuge.
I ako je oprezan I vrlo plah, strada mnogo od grabljivaca. Pored velike usare u visokim gorama gde I tetreb, najopasniji neprijatelji su mu kuna I divlja macka,koje mu se privlace po grani,dok nocu spava. Zenku, dok lezi na jajima,napadaju lisice, lasice I tvorovi,a jaja I pilice unistavaju vrane,svrake,jazavac I jez. Za vreme hladnih kisa,zalede mu se krila,pa post one moze da uzleti pred opasnoscu,postaje obicno plen lisica.
Pari se rano u prolece,od prilike od kraja marta pa do pocetka maja,sto zavisi od vremenskih uslova. U to vreme skupljaju se tetrebovi predvece sa zenkama sa te teritorije u jata,a u zoru,kad grane sunce,opet se razilaze I odlaze da traze hranu. Ako se na istom mestu nadje vise tetreba,izmedju njih dolazi do borbe,pa jaci rastera slabije I ostane sam sa 5-6 koka. Sparena zenka snese u zaklonitom mestu,obicno medju zilama bukovog stable,snese 8-16 krupnih jaja zuckaste boje,isprskanih crvenosmedjim pegama. Zenka lezi cvrsto I istrajno na jajima 26-30 dana I napusta ih samo u slucaju velike opasnosti. Kada se uplasena digne sa gnezda,vise se ne vraca,vec se ponovo pari. Izlezeni pilici zuckaste su boje sa tamnom prugom preko ledja,slicni su domacim curicima,pa su kao I ovi osetljivi na rosu I hladnu kisu.
Tetrebovi se love u prolece,za vreme parenja.
Pripremanje za prolecni lov pocinje vec zimi obilazenjem revira I osmatranjem na snegu tragove nocnog ciscenja. Posto tetreb obicno nociva cele zime na istom stablu,pa na sneg ispod drveta nadje se debela naslaga cilindricnih5-7cm dugackih izmetina. To je znak d ace na prolece tetreb u toj blizini pevati. Otkriveno mesto gde tetreb zimuje mora se na miru ostaviti,jer bi se cestim obilazenjem uplasio I u drugi kraj preselio. Lovac mora da dodje dan ranije do mesta gde namerava loviti. Kada je dosao u blizini gde tetreb zimuje,mora biti vrlo oprezan I pri koracanju lagano stupati na zemlju dam u suvo granje ne puca pod nogama. Kada primeti da je tetreb doleteo I seo na stablo,treba neprimetno da se vrati.
Pre zore,odmah posle dva ujutru,lovac mora doci na isto mesto,gde treba da ostane miran I nepokretan. Kada nocnu tisinu prekine sitni I kratki cik malene pticice-neposredno posle toga tetreb pocinje skljocati kljunom. Ovo skljocanje ponavlja se vise puta,u pocetku u duzim a posle u sve kracim razmacima. Iza skljocanja cuje se mukli pucanj slican onome koji se cuje kada se vadi cep iz zatvorene flase. U kratkim razmacima ponavlja se ovo skljocanje I pucanje posle cega sledi zvuk slican zvuku brusenja celicnog noza ili kose na kamenu-zbog cega ga lovci nazivaju ,,brusenje.
Pesma je pocela ali lovac ne treba da zuri. Mora da savlada prvo uzbudjenje I da ceka da se tetreb raspeva. Pre polaska u pravcu pevanja lovac mora pravilno da se orjentise da ga odjek pesme ne usmeri na pogresnu stranu. Posto je savladao prvo uzbudjenje,ne treba vise da ceka. Kad je tacno ocenio ritam I duzinu brusenja,treba da naskakuje u pravcu stable,na kome se tetreb raspevao.
Zasto naskakivati? Zato sto je tetreb dok jezikom puca I kljunom skljoca oprezan,daleko vidi I dobro cuje,ali kad brusi onda ne cuje. Ne cuje ali usled velikog uzbudjenja ili zato sto mu se na usi navuce kozna opna. Ovo stanje pevaca nije jos potpuno objasnjeno. Naskakivati se sme samo dok tetreb brusi. To traje kratko I jedva toliko da lovac moze naskociti samo dva ili najvise tri koraka. Opet mora ostati nepomican I cekati dok tetreb puca I skljoca,a kada opet zabrusi,treba krenuti opet dva koraka napred. I dok carobna pesma odjekuje groom,tetreb spustenih krila,rasirenog repa I ispruzenog vrata seta po grani. Raspevan nize kiticu na kiticu I u zanosu ne oseca opasnost od lovca,koji mu je pri svakom brusenju sve blizi. Kada je lovac doskocio na puskomet,ne treba da ceka,jer cim se pojavi prva koka na zemlji,slece tetreb sa grane. Nekada ova pesma traje dok sunce ne izadje. Na tetreba se puca sacmom broj 6 ili 8,ili kuglarom malog kalibra.
Lov na tetreba spada u najlepsi lov. Carobna pesma,rasirena silueta tetreba koji seta na grani,odjek puske u sumskoj tisini,rumenilo zore I izlazak sunca bude kod lovca osecanje srece I divljenja.
Meso mladih tetreba je ukusnu,pa ga neki I jedu. Nasi lovci cene tetreba samo kao trofej I uzivaju sto su svojom vestinom mogli da iz blizine posmatraju harmoniju velikog zbivanja u odrzavanju vrste.
Odgovor za tetrao: kao prvo nisam znao kad mi je deda rođen ali raspitao sam se i 1903 god,znaci mogao je slusati tacno negde pre I sv/rata,ali bitno je da su slusali a nisu videli jer u to vreme se sigurno niko nije bavio lovom,pricao mi je da tornik nije bio ogoljen,nego su bile sume vece nego sad,zato sam i pitao dali ko zna kako se oglasava koka lestarka,prilazem sliku ispod vrha sam ja viđao koku lestarku a nadmorska visina naj veća je 1492 metra.
Veliki tetreb u Srbiji bez Kosmeta živi na sledećim lokalitetima:
Stara planina, Golija, Mojstirske šume, Tara, Zvijezda, Kamena gora i Crni vrh (jugozapadna Srbija). Najverovatnije živi i na Zlataru, ali sa te planine nema pouzdanih podataka.
Procene brojnost (2003 god.) za Srbiju bez Kosmeta su:
10 - 15 parova
U Srbiji živi znatno više ovih ptica, ali su one i dalje izuzetno ugrožene.
Problem sa sumskim kokama je i to sto se posle drugog s.rata,veoma mali broj ljudi bavilo njihovim proucavanjem.Naravno i takoreci nekontrolisana seca suma je prirodno ucinila svoje.Matevejev je skoro jedini izvor informacija iz perioda pre i posle rata.U novije vreme se pokusavaju prikupiti podaci,zacinju se ideje o vestackom uzgoju.....Ovo je svakako pozitivno,mozda ponajpre sto se priroda uspela poprilicno obnoviti.Tacnije stanista,koja pogoduju zivotu ovim pticama,ali ako cekamo da se kapaciteti sami obnove,bojim se cekacemo dugo...Rekao bih moramo nesto uciniti i ubrzati taj proces.Ali sta reci o tetrebima donetim u Deliblatskoj pescari i naravno nestalim.
Veliki tetreb je vrsta koja živi u hladnim (borealnim) šumama, u kojima je obavezno prisustvo četinara. U Deliblatskoj peščari ima četinara, ali oni tu nisu u svojoj prirodnoj sredini, već su zasađeni, pa tetreb u takvoj sredini nije imao nikakve šanse.
Što se tiče veštačkog uzgoja, on se u svetu uspešno obavlja, ali problem nastaje kada ptice veštački uzgojene puste u prirodu one uglavnom stradaju od predatora, jer nemaju "iskustva". Nemci su od 1970 god. naselili oko 5000 primeraka i nisu baš zadovoljni rezultatima. Preporuka je da treba naseljavati ptice uhvaćene u divljini (tamo gde su brojne), ali je to izuzetno skupo.
Bog da mu dusu oprosti. Pozdrav Daki, vidimo se u vecnim lovistima !
Hunter_lovac Offline
· 25.07.2025. 12:56
Modernizujte sajt , privućiće nove članove , a i svakako treba da se modernizuje 👍🏻
arnotije Offline
· 24.07.2025. 21:28
Бог да му душу прости, породици живот и здравље.
davorcalic Offline
· 24.07.2025. 19:00
Moje saučešće Darkovoj porodici i prijateljima, veoma sam ga poštovao... Nek mu je slava... Pozdravi Lalu i Mrvicu...
alex Offline
· 24.07.2025. 18:30
Sada primio poruku da je DakiNS.preminuo. Predivan čovek,prijatelj,lj udima,nemam reci kojim bih ga opisao! Darko lovi večnim lovištima sa svojim bretonima. 😞😞😞
AcaNik Offline
· 24.07.2025. 15:13
Наш колега и душа овог форума, DakiNS је умро данас. Нека му је лака земља и да има одличну екипу у вечним ловишти
Lela Offline
· 17.05.2025. 12:37
Krivolov se odvija u Zapadnoj Srbiji, Opština Požega, okolna sela ! Ubijaju se srne !!!
tomo vrbas Offline
· 20.04.2025. 08:48
Христос Васкресе.
Planinko011 Offline
· 04.11.2024. 07:37
Milane imas temu izbor prve puske za pocetnike mada tesko da ce neko nesto smisliti protiv Z6 e sad taj Lupo ne znam.
MilanO Offline
· 15.10.2024. 05:38
Pozdrav ljudi, hvala za prijem, imao bih par pitanja sa obzirom da sam tek dobio sve potrebne dozvole za lov, a ranije nisam lovio, zanima me šta mislite ovoj kombinaciji. Benelli Lupo i Swarovski Z6
pogotovo sam siguran za koku lještarku .....jer znam de je ima i kako se ponasa......izuzetno lepa ptica posmratrao sam ih dugo u vise navrata a nisam ni znao koja je ptica,davno beše...
ali raspitao sam se i 1903 god,znaci mogao je slusati tacno negde pre I sv/rata,ali bitno je da su slusali a nisu videli jer u to vreme se sigurno niko nije bavio lovom,pricao mi je da tornik nije bio ogoljen,nego su bile sume vece nego sad,zato sam i pitao dali ko zna kako se oglasava koka lestarka,prilazem sliku ispod vrha sam ja viđao koku lestarku a nadmorska visina naj veća je 1492 metra.
