Lovački portal SRBIJALOV - Forumske diskusije: Povratak velikog tetreba u Srbiji


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
36% [20 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
18% [10 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
34% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
13% [7 Glasa]

Glasova: 56
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


INTERMAKER
Vreme

Pregled teme
Lovački portal SRBIJALOV » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA
 Štampaj teme
Povratak velikog tetreba u Srbiji
nenadx
 Evo jednog rada o velikom tetrebu....Par tabela i mapu ću naknadno ubaciti....

POVRATAK VELIKOG TETREBA
U S R B I J I

Ljubisa Marinović dipl.ing.sum SRBIJAŠUME - Šumska uprava, Negotin
Djordje Miljević dipl.ing.sum SRBIJAŠUME - Šumsko gazdinstvo Golija, Ivanjica
Vukan Lavadinovic, M.Sc.šum., Šumarski fakultet, Beograd
Milan Žarković, M.Sc.šum., Šumarska škola, Kraljevo

Izvod:

Veliki tetreb je vrsta iz podfamilije Tetraoninae, koja je u nekada naseljavala prostrane šumske ekosisteme Srbije. Najčešća staništa velikog tetreba su bile četinarske šume smrče, molike i munike i mešovite šume bukve i jele. Narušavanjem staništa, najčešće od strane čoveka (požar, krčenje šuma), brojnost velikog tetreba je dovedena na biološki minimum. Veliki tetreb je u režimu strogo zaštićenih životinjskih vrsta, što znači i trajnom zabranom lova. Na osnovu istraživanja (Puzović,2003) i kazivanja, brojnost tetreba u Srbiji se procenjuje na oko 150 jedninki. Lokaliteti na kojima je primećeno prisustvo tetreba su: N.P.Tara, Javorje Ožalj, Kamena gora Crni vrh, Hum Krstača, Mokra gora Mojstir, Javor, Golija, Stara planina Arbinje. U radu su navedene procenjene brojnosti velikog tetreba na nalazištima, kao i mere zaštite. Opisani su i tetreb ruževac (Tetrao tetrix L.), koji je nekada naseljavao staništa sve do Prokletija, kao najjužnije tačke rasprostranjenja, kao i leštarka (Tetrastes bonasia L.), koja je najbrojnija šumska koka u Srbiji.

Abstract:
Capercaillie is a species of the subfamily Tetraoninae, which was once inhabited the vast forest ecosystems in Serbia. The most common habitat of capercaillie were coniferous forests of spruce, molika and white bark pine and mixed forests of beech and fir. Disruption of habitat, usually by a man (fire, deforestation), the number of capercaillie is brought to the biological minimum. Capercaillie in the regime of strictly protected species, which means a permanent hunting ban. Based on the research (Puzović, 2003) and narratives, grouse abundance in Serbia is estimated at about 150 jedninki. Sites which noted the presence of grouse are NP Tara, Javorje - Ožalj, Kamena gora - Crni vrh Hum - Krstača, Mokra gora - Mojstir, Javor, Stara planina - Arbinje. This paper presents the estimated number of capercaillie at the sites, as well as protective measures. Described and Black Grouse (Tetrao tetrix L.), which once occupied the habitat until Prokletija as the southernmost point of distribution, as well as Hazel Grouse (Tetrastes bonasia L.), which is the largest forest hen in Serbia.

Ocuvanost sumskih ekosistema brdsko-planinskih podrušja Srbije opredredilo je izdvajanje i osnivanje-ustanovljavanje podrušja izuzetnih prirodnih vrednosti i velikog strateškog znacaja za očuvanje biološke raznovrsnosti flore i faune. S obzirom da Srbija pripada specifičnom geografskom prostoru sa jedinstvenim prirodnim resursima i biodiverzitetom koji treba očuvati neophodno je u zaštićenim područijima izvršiti popunu i povraćaj nestalih vrsta faune.
Stanje i stepen ocuvanosti sumskih ekosistema odrazava stepen ocuvanosti biotopa divljaci i direktno utice na podobnost,opstanak i razvoj ugrozenih vrsta lovne faune.
Sadasnja brojnost i stanje populacija faune u parkovima prirode Srbije predstavlja kritičnu vrednost daljem opstanku vrsta ili potpunu odsutnost, isčezlost sa tih prostora.
Pojedine vrste su veome ugrožene i proređene i naseljavaju dislocirana i ograničena staništa, tetreba, divokoze, medveda, jarebice kamenjarke. Areali drugih vrsta se poklapaju, koriste iste stanišne prostore šumskih ekosistema, ali njihova prisutnost, podstacinje isčezlost tj. nepostojanje ugroženih vrsta na tim područijima i osiromašenje biodiverziteta faune, kao zoološke baštine zemlje Srbije.
Osnivanje parkova divljači, zooloških ograda, uzgajališta na manjim površinama predstavlja osnovu za povratak izcelzlih vrsta u slobodnu prirodu, imajući pritom edukativno vaspitni karakter i turističku valorizaciju parkova prirode.
Cilj projekata spasenja očuvanja vrsta je povratak autohtonih vrsta u parkove prirode (jelena, zubra, divokoze, velikog tetreba, tetreba ruževca) kao predaka zoološke baštine i biodiverziteta Srbije. Ovim će se naša zemlja pridružiti Evropskom sistemu zaštite i očuvanja prirode i opstanka ugroženih i iščezlih vrsta faune.

Podfamilija Tetraoninae - Planinske šume zapadne Srbije su u nedavnoj prošlosti bile pretezno četinarske. Na mnogim planinama one su uništene ili je veoma smanjeno njihovo visinsko rasprostranjenje. Po tetrebsku divljač najbitniji je proces smenjivanja četinara lisćarima, cime se sužava ekosistem tipa borealnih suma, a time i stanište vrsta koje su karakteristične za taj predeoni tip. Proces smanjenja rasprostranjenja tetrebske vrste, najpre se ovija po liniji smanjenja brojnosti ispod kritične granice-biološkog minimuma,a zatim nastaje potpuno iščezavanje.

Veliki tetreb gluhar (Tetrao urogallus) i danas nesumnjivo zivi u malom broju na velikom šumskom području planine Golije. Prvi naučni dokaz je iz 1905 godine, koji se očuvao u prirodnjačkom muzeju Srbije. Gercenštajn je 1934 vise puta registrovao prisustvo koka (tetrebica), a i u razgovoru sa Matavejevim potvrdio prisustvo i velikog i malog tetreba. Punih 70 godina veliki tetreb je zaboravljen i od ornitologa i od lovnih radnika na prostorima Golije. On zivi skriveno na suženom prostoru i napuštenom stanistu Golijskih visova u mikropopulacijama koje do danas opstaju. Najnoviji nalaz o prisustvu velikog tetreba na ovim prostorima, potvrdjen je aprila 2002 god.
Iznad Golijske reke gde je šumar Goran Beličević iz Brusnika, pronasao i uhvatio koku tetrebicu, koja je potom pustena na mesto nalaza.Velikog tetreba-koke, petla na prostoru izmedju Jankovog kamena i Crnog vrha opazio je vise puta od 2000-2008 godine pojedinacno i grupno u šumi dipl. inž. Dragan Vandić. Sadašnje stanište velikog tetreba suzeno je na prostoru od Vlasova-Bojevog brda-Careve glave-Radulovca do Čestih vrela i Biser vode, koji zauzima povrsinu stranista oko 3000 ha. Na ovom prostoru obitava mikro populacija od oko 20-30 ptica.

Tetreb ruževac (Tetrao tetrix L.) se na prostorima Srbije nalazio na krajnjoj južnoj granici rasprostranjenja njegovog areala. Poslednje nalazište u istočnom Dinarskom sistemu bilo je na planini Hrbljani u Bosni. Krajem 19 veka (1896) Resiser i Fusher navode da tetreb ruževac zivi na Pivskoj planini i Bjelasici u Crnoj Gori, a u zapadnoj Srbiji na planini Javor. Gercenštajn potvrdjuje 1934 god. nalaze ruževca na bojistu na Crnom vrhu -1796m. Planina Golija predstavlja reliktno - endemsko staniste tetreba ruževca, s obzirom da ga nema do Alpa i Poljske. Po kazivanju i vidjenju dipl. inž. Dragana Vandića koji je aprila 2008 god. opazio malog tetreba sa kokom ispod Jankovog kamena na travi na razdaljini od 15-20 metara kao i pojedinacnih ranijih opazanja, može se konstatovati da na malom području planinskih vrhova od Jankovog kamena do Crnog vrha na prostoru od oko 2000 ha stanista obitava i opstaje mikro populacija tetreba ruževca od 10 jedinki koja se odrzava na biološkom minimumu populacije.

Leštarka (Tetrastes bonasia L.) je sa ostalim vrstama istog biogeografskog porekla stanovnih borealnog tipa staništa šuma Golije. Populacija ove vrste u parku prirode je nešto stabilnija i naseljava površinu od oko 25000 ha, a njena brojnost se procenjuje na oko 500 ptica.

Rasprostranjenost velikog tetreba u Srbiji

U četinarskim šumama planina zapadne Srbije, veliki tetreb je do prve polovine 20 veka nastanjivao Taru, Zlatibor, Jadovnik, Javor, Goliju, Kopaonik, Goc-Željin, Jastrebac i zauzimao ekolosku nisu rasprostranjenja od 1200-2000 m. nadmorske visine. Posle II svetskog rata dolazi do pogubnog opadanja brojnosti i nestajanja sa nekih planina, usled besomučne eksploatacije šuma, redukcijom površina četinara, velikih šumskih požara, intezivnog nomadskog stočarstva i drugih neprimerenih radnji koje su uticale na nestanak. Od svega su ostali istorijski nalazi o prisustvu tetreba na planini Jastrebac iz 1891 (Dombrovski) u vršnom pojasu bukve jele sa borom. Zatim prof. M. Marinović navodi iz izveštaja iz Nove Varoši, Ministarstvu suma da je na Zlataru 1929 godine odstreljeno 7 tetrebova, a Matvejev ga je našao 1949 u Ravnom i kod Orlovace. Na Kopaoniku je veliki tetreb bio prisutan do 1947, kada je izbio veliki šumski pozar u podrucju Ravnog Kopaonika i unistio najveće površine smrčevih šuma.
Na Staroj Planini-Balkan, Matevejev je 1947 godine procenio da u slivu Dojkinačke reke-Arbinje ima oko 9 muzijaka. Veliki tetreb se i danas pojedinacno vidja na Bratkovoj strani i u slivu Jelovičke reke ispod Koprena. Periodicno su pojedinacno posmatrani muzijaci sa 2 do 3 koke ili zenke sa pilićima (D. ordjev, Pirot).
Na severoistocnoj strani Stare planine, u Bugarskoj, registrovano je 12 pevališta sa 1 do 2 mužjaka i 3 do 5 koka. Brojnost u ovom području se procenjuje na oko 50 ptica.
Iznad Prijepolja, na Kamenoj gori izmedju Crnog Vrha i Jabuke poslednjih 20 godina u vise navrata registrovani su pojedinacni primerci velikog tetreba, sto upućuje na postojanje mikro populacije ove vrste od 10 do 15 ptica (Puzovic 2003).
Planina Tara i Zvejzda su do II svetskog rata imale dosta tetreba, ali su koncesijske seče šuma od 1927 do 1936 i ratna dejstva uticale na skoro totalno istrebljenje vrsta (Puzović). Od 1954 godine veliki tetreb je ponovo evidentiran i osmotrena je porodica od 7 do 9 mladih tetrebova u zoni ispod visa Gavrana (Vračarić 1954), a nekoliko godina kasnije nas pokojni Dusko Bojović registrovao je 1961 na planini Zvejzdi tetrebicu koja ga je preletela.Tokom perioda od 2000 godina do danas nekoliko puta je posmatran veliki tetreb u siroj zoni Tare, na Dikani i Galniku (M. Petrović), zatim Mokre gore i Šargana (R. Spasić). Gde je pronalazen izmet tetreba na nekoliko mesta. Ukupna populacija velikog tetreba na Tari procenjuje se na oko 20 jedinki (Puzović 2003)
Na Mokroj gori, Mojstirskoj i Suvoj planini danas živi populacija tetreba od pedesetak ptica, ali je ugrozena usled bespravnih seča, prisustva vojnih snaga i stalnog uznemiravanja.

Nalazišta velikog tetreba u Srbiji

1. Nacionalni park TARA (20 ptica) 2. Javorje Ožalj (10 ptica) 3. Kamena gora Crni vrh (20 ptica) 4. Hum Krstača (10 ptica) 5. Mokra gora Mojstir (30-50 ptica) 6. Javor (10 ptica) 7. Golija (20 ptica) 8. Stara planina Arbinje (20 ptica)

Planinske šume Južnog Kučaja i Homolja, jos su u nedavnoj prošlosti krajem 18 veka bili pretežno četinarske i mešovite lišćarsko-četinarske, na što jos uvek podesećaju mnogi Crni Vrhovi i Glavice, Jelove kose, Krnja jela, Jelastica, Jelje i drugi toponimi. Šume su uništavane na sve moguće načine paljenjem, krčenjem, sečom i invazivnim nomadskim stočarstvom. Na svim planinama istočne Srbije u visinskom pojasu od 800 do 1800 m.četinari su potpuno unisteni. Po tetrebsku divljač bio je to presudan process smenjjivanja četinara lišćarima, tamo gde su u ovim predelima bile jelovo-bukove i borove sume danas je cista bukva. U takvim šumama veliki tetreb danas ne moze da živi.

Status velikog tetreba u Srbiji

Na planinama zapadne Srbije borealni tip četinarskih suma zastupljen je danas na površini od oko 230.000 ha potencijalnih staništa Tetreoninae. Sa ovih staništa je veliki tetreb potpuno nestao ili se na pojedinim lokalitetima odrzava na bioloskom minimumu postojanja mikropopulacija od desetinu ptica-(Marinović 2005). Ovakvo kriticno stanje svrstalo je velikog tetreba u jedno od najviših kategorija ugrozenosti, a prema modifikovanim IUCN kategorijama na nacionalnom nivou u EN-ugrozena vrsta.
U okviru Akcionog plana Zavod za zaštitu prirode Srbije (Puzović 2001) uvrstio je velikog tetreba u spisak zivotinjskih vrsta od posebnog značaja za očuvanje i unapređenje biodiverziteta faune Srbije.
Programom razvoja lovsta u Srbiji od 2001 do 2010 (Puzović i Selmić 2001), predložene su mere zaštite za velikog tetreba koje obuhvataju:
- Ocuvanje starih četinarskih i mešovitih šuma u zoni od 1000 do 1800 m nadmorske visine
- Sprečavanje krivolova i smanjenje predatora i uznemiravanja
- Zabrana korišćenja biocida i štetnih djubriva u šumarstvu i na planinskim livadama i pašnjacima
- Reitrodukcija u nekadašnja staništa (Kopaonik, Golija, Zlatar, Tara, Zlatibor itd.)
- Kontrolisano odrzavanje intarspecijskih odnosa i nivoa brojnosti omnivornih i karnivornih vrsta (Marinović).
Jos uvek nema konkretnih projekata na reintrodukciji tetreba u planine Srbije gde je nekada živeo, a i u mnogim novijim planskim dokumentima potpuno je zaboravljena vrsta.
Šumsko gazdinstvo oblast Vis.čis bukove šume boreal. tip Vis. meš. šume bukve jele i smrče Ciste smrčeve šume Beli i crni bor vis. šume Ukupno čet. vis. prir.sume Borove kulture Smrčeve kulture Kulture ostalih četinar Ukupno kulture četinara
Kraljevo 8660 4828 390 845 6063 6572 422 166 7160
Raska 8690 3360 2663 1070 7093 2815 1510 165 4490
Ivanjica 14310 7250 3851 768 11869 11722 5447 108 17277
Uzice 3607 1184 9120 10304 10310 250 375 10935
Prijepolje 7451 4785 6155 4482 15422 3030 2290 70 5390
Ukupno zapad-Srbija 42718 21407 13060 16285 50752 34450 9920 884 45254
Veštački uzgoj velikog tetreba u Češkoj republici

Sa druge strane u mnogim evropskim zemljama sprovode se programi zaštite, reintrodukcije i ojačanja populacija tetreba iz veštačkog uzgoja. U poslednje 3 decenije u Nemačkoj je naseljeno preko 7000 ptica na 10 odabranih oblasti. U Českoj republici prethodne 2 decenije sproveden je zastitni program reintrodukcije velikog tetreba na 8 lokaliteta u Nacionalnom parku Šumava, Beskidi i Krušne gore i dr. Programom je odredjeno ispustanje 60 ptica na jedinčnoj povrsini od 5000 ha, tako da je za ovo vreme proizvedeno i ispusteno preko 500 ptica. Osmatranjem na terenu konstantnovano je formiranje malih populacija na pevalistima kao i koka sa pilicima i odrzivo prezivljavanje i aklimatizovanje 30 % ptica (F. Havranek 2003). Proizvodnja velikog tetreba u Českoj zasniva se na poluprirodnom uzgoju sa domacim kvockama u malim volijerama od oko 100 m2 gde se uzgaja jedan petao sa 3 do 4 koke. Ove volijere daju oko 30 odraslih ptica godisnje za ispustanje u prihvatilista u slobodnoj prirodi.

Potencijalna staništa za reintrodukciju velikog tetreba u Srbiji

Nasa iskustva govore da prozivodnja tetreba u malim volijerama nije skupa i ne trazi velika ulaganja za povratak na prostore nacionalih parkova (Kopaonik, Tara i rezervatu biosfere Golija-Studenica). Investiranjem u ovakve projekte zemlja Srbija bi na opustelim planinama obogatila biodiverzitet faune i nacionalnu bastinu parkova prirode.

Tabela 1. Pregled površine borealnih staništa zapadne Srbije

Nacionalni parkovi Kopaonik oko 12000 ha i Tara 19500 ha + privatne četinarske sume i planinski pašnjaci.
NALAZIŠTA VELIKOG TETREBA (Tetrao urogallus L.) U SRBIJIi44.tinypic.com/14j0mc1.jpg
Dobar pogodak
 
Dikavac
 Povratak velikog Tetreba (Tetrao urogallus)
Izuzetan naucni rad. Program naseljavanja je za svaku pohvalu.
Posebno u delu gde se pominje vestacki uzgoj.Tokom proteklih godina sam se zainteresovao za najvecu sumsku koku velikog Tetreba.Ovde se pominju uzgajivaci u Ceskoj i Nemackoj, isto se uzgajaju i na severu Austrije.Jedan odgajivac je pokusao u vise navrata, ali bez rezultata.Te je na kocu nabavio jedan par iz Svedske s kojim je imao objektivne rezultate. Uzgaja ih preko 15 godina.Za to vreme je u prirodi pustio oko 300 jedinki.Napomenuvsi da volijere moraju biti 50 m2, za jedan par.Ali moze biti i 1 pregradjena sa jednim muzjakom i nekoliko zenki, s tim da obavezno mora pri dnu postojati otvor kroz koji se zenke mogu provuci u susednu volijeru, dok muzjak ne.Rezim ishrane : Isti kao u prirodi (jagodasto-bobicasto voce, borovnica,kupina,jagoda, malina, evropska brusnica, pupoljci,razno semenje.Posebno je zanimljiv podatak da su iglice cetinara zastupljene 110 grama na 1 kg tezine (oko 400- 500 gr po jedinki) Zatim -voda: najpodesnije resenje da stalno kapce Odgajivac je naveo cenu para od 500-1.300 eura. Poznato je da im je nephodan mir, ali isto tako uz pedantan rad uspesno se uzgajaju i divlji zecevi.Te je moguce i velikog Tetreba. Veliko je zadovoljstvo samo videti jedinku u prirodi.Odgajivaci se ovim uzgojem bave privatno .Iskreno se nadam da ce ovaj program zaziveti. Ili bar da neki ljubitelj prirode, divljaci i lova zapocne uzgoj ..
 
Vuki
 

Dikavac kaže:
Povratak velikog Tetreba (Tetrao urogallus)
Izuzetan naucni rad. Program naseljavanja je za svaku pohvalu.
Posebno u delu gde se pominje vestacki uzgoj.Tokom proteklih godina sam se zainteresovao za najvecu sumsku koku velikog Tetreba.Ovde se pominju uzgajivaci u Ceskoj i Nemackoj, isto se uzgajaju i na severu Austrije.Jedan odgajivac je pokusao u vise navrata, ali bez rezultata.Te je na kocu nabavio jedan par iz Svedske s kojim je imao objektivne rezultate. Uzgaja ih preko 15 godina.Za to vreme je u prirodi pustio oko 300 jedinki.Napomenuvsi da volijere moraju biti 50 m2, za jedan par.Ali moze biti i 1 pregradjena sa jednim muzjakom i nekoliko zenki, s tim da obavezno mora pri dnu postojati otvor kroz koji se zenke mogu provuci u susednu volijeru, dok muzjak ne.Rezim ishrane : Isti kao u prirodi (jagodasto-bobicasto voce, borovnica,kupina,jagoda, malina, evropska brusnica, pupoljci,razno semenje.Posebno je zanimljiv podatak da su iglice cetinara zastupljene 110 grama na 1 kg tezine (oko 400- 500 gr po jedinki) Zatim -voda: najpodesnije resenje da stalno kapce Odgajivac je naveo cenu para od 500-1.300 eura. Poznato je da im je nephodan mir, ali isto tako uz pedantan rad uspesno se uzgajaju i divlji zecevi.Te je moguce i velikog Tetreba. Veliko je zadovoljstvo samo videti jedinku u prirodi.Odgajivaci se ovim uzgojem bave privatno .Iskreno se nadam da ce ovaj program zaziveti. Ili bar da neki ljubitelj prirode, divljaci i lova zapocne uzgoj ..

Svaka cast Dikavac , na pozitivnom i realnom razmisljanju , ali sta da radimo kada nazi zakono tvorci ne dozvoljavaju ispustane divljaci sa farmi ,uzgajalista i zooparkova,kako onda proizvesti i pustiti divljac u slobodnu prirodu , pa ni zeca u kaveznom gajenju sa farme ne smemo da naselimo ,jer nam zkonotvorac nije odobrio ,a kako cemo ostalu divljac ...A sto se tice privatnog uzgoja i naseljavanja , to je tek bermudski trougao...
 
Dikavac
 Potpuno se slazem sa Vama.
 
duskov
 Nijesam u prilici da pratim brojnost, prirodni priraštaj i uopšte stanje velikog tereba u Srbiji ali prema laičkim izvještajima, brojnost ove plemenite divljači na sjeveru Crne Gore se-povećava. Ne zbog brige društva i bolje čuvanja prirode već zbog niza drugih okolnosti.
 
Skoči na forum:

Slične teme
Tema Forum Odgovori Poslednji upis
Strelišta u Srbiji LOVNO STRELJAŠTVO 106 10.02.2020. 15:01
Lov na Velikog Tetreba LOV NA KRUPNU DIVLJAČ 288 10.10.2019. 08:08
Prvi Damski lovački klub u Srbiji LOVAČKA UDRUŽENJA 69 26.08.2016. 22:37
Sadašnje stanje divljači u Srbiji DIVLJAČ 6 27.04.2015. 23:45
Kako lovci vide budućnost lovstva u Srbiji LOVAČKA UDRUŽENJA 203 10.04.2013. 18:16
Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 14
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,443
Najnoviji član: SSG

Poslednje vesti
Bogata ponuda za ljubitelje lova i ribolova na Sajmu u hali „Čair“
УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ за Сајам наутике, лова и ...
44. MEĐUNARODNI SAJAM NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA
УРЕДБA О ЦЕНОВНИКУ ОДСТРЕЛА ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИ...

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


tomo vrbas
Offline
· 01.01.2024. 19:30

Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻





avatarPlaninko011
Offline
· 01.01.2024. 17:21

Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).


avatarslavaplana
Offline
· 15.12.2023. 13:46

Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo Cenzurisano što to trpimo.


avatarHunter_lovac
Offline
· 12.12.2023. 23:19

Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:13

Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:10

Pozdrav svima..


Anita Randjelovic
Offline
· 11.02.2023. 15:09

Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?


avatarLovac Stari
Offline
· 05.02.2023. 14:32

Neka ti je laka zemlja Lalo.


avataralex
Offline
· 30.01.2023. 23:30

Zbogom Lalo 💔


avatarslavaplana
Offline
· 30.01.2023. 12:36

Poslednji pozdrav Ivanu Matkovicu-Lali sa Srbijalova.

63,308,075 posete www.srbijalov.com