DANASNJA BROJNOST I STANJE POPULACIJA DIVLJACI U S R B I J I
Danasnja brojnost i stanje populacija svih osnovnih vrsta(zeca,jarebice i fazana,kao i srne,jelena,divokoza) zasticene lovne divljaci u Republici Srbiji je nezadovoljavajuca,kriticna i daleko ispod stanisnih potencijala.
Posebno zabrinjava sadasnja brojnost i nepovoljan trend opadanja i promena stanja populacija najznacajnijih vrsta sitne divljaci.Podaci o brojnosti ,kao i uvid stanja situacije jesenje lovne sezone pokazuje da je sadasnja brojnost svih osnovnih vrsta divljaci daleko od moguce i da u proseku iznosi 40-50% od predvidjene normirane optimalne brojnosti u lovistima.
Fondovi srnece divljaci za koju na podrucju Srbije postoje optimalni prirodni uslovi sa nosivim kapacitetom od 8-12grla na 100ha,nedovoljno i neravnomerno je rasporedjena i prisutna po lovistima sa smanjenim gustinama populacije i poremecenim odnosom polova,predstavlja jedva 1/3 moguce i potrebne brojnosti u Republici.Stanje sitne divljaci je jos drasticnije i alarmantnije.
Na ovakvo stanje divljaci pored nemarnog i neadekvatnog odnosa korisnika u lovnom gazdovanju uticao je i oporavak i invazija predatora pod rehabilitujucim uticajem dvogodisnje vakcinacije predatora avio-metodom.Avio-vakcinacijom rehabilitovane su populacije lisica i svih vrsta iz roda pasa,kao i povecanje predatora iz roda kuna.Proslogodisnja procena brojnosti populacije sakala u Bugarskoj-prolece-2013,iznosila je 44570 primeraka,dok je u Srbiji oko 20000jedinki sa tendencijom rasta i popune ekoloske nise u planinskim krajevima.Populacija lisice je rehabilitovana i moze se proceniti da se za dve godine tretmana vakcinom u trostrucila u odnosu na sakala,sto nam pokazuju lovci na predatore ,koji su u protekloj sezoni imali odstrel od vise desetina primeraka u svojim revirima u proseku 1,4/100ha.Takodje u planinskim lovistima u kojima su organizovana mrcinista za pracenje i lov vuka ,u toku jedne noci pojavi se 15 do 18 lisica.Stanje populacije vuka u Bugarskoj na prolecnom brojanju 2013god.iznosilo je 2300primeraka,akod nas u Srbiji procenjuje se brojnost i do 1200jedinki sto je 4 puta vise od normalnog.Ako predatorima dodamo u lovistoma i njihovog srodnika psa lutalicu,kojih u Bugarskoj ima 31000,a u Srbiji da je i polovina ovog broja mnogo je za nasu napacenu i uznemirenu plemenitu divljac.
Sadasnje savremeno gazdovanje populacijama divljaci,zahteva kontinuiran rad na ocuvanju brojnosti vrsta ,sa pravovremenim delovanjem na kompleks negativnih faktora na malim povrsinama lovista,uskladjeno sa vise zakona koji prate gazdovanje lovistem.Radi rasudjivanja vaznih cinjenica u gazdovanju neophodno je zbog postovanja principa,navesti pojmove iz struke i Zakona iz oblasti lovstva:
-Odrzivo gazdovanje-gazdovanje,koje ne vodika dugorocnom smanjenju:brojnosti,genetskoj raznovrsnosti i areala njihovih populacija,odrzavajuci njihov potencijal,radi zadovoljenja potreba i teznji,sadasnjih i buducih generacija.
-Bonitet ili kvalitet nekog lovista-stanista je zbir prirodnih uslova,kao osnovnih faktora od kojih zavisi opstanak i dalje razmnozavanje odredjene vrste divljaci u lovistu.
-Optimalni fond - optimalna brojnost populacije,odredjene vrste divljaci,dobijena na osnovu utvrdjenog boniteta lovista,koja na povrsini lovista osigurava maksimalni prirast.
-Maticni fond-osnovni fond divljaci je brojnost populacije odredjene vrste divljaci utvrdjene na pocetku lovne godinePfftrebrojavanjem-stvarni maticni fond i bonitiranjem-bonitetni maticni fond odredjen zbirom ekoloskih elemenata stanista.
-Ekonomski kapacitet lovista-predstavlja onaj maksimalni broj divljaci na odredjenoj lovno produktivnoj povrsini,koja po svojim uslovima obezbedjuje zdravu i kvalitetnu populaciju divljaci,najpovoljnijeg odnosa polova i maksimalnog godisnjeg prirasta,cije ce brojno stanje,ciniti minimalne ekonomske stete sumarstvu i poljoprivredi.
-Lovna osnova -planski dokumenat na osnovu koga se vrsi zastita i gajenje divljaci,uredjivanje i odrzavanje lovista,lov i koriscenje divljaci.Ona je planski projekat,kojim se tezi ka ostvarivanju ka ostvarivanju projektovanih,optimalnih fondova i kapaciteta na osnovu kvaliteta lovista i brige coveka,a po vrstama divljaci za period od 10godina.
-Osetno smanjena brojnost neke vrste lovostajem zasticene divljaci u lovistu,po Zakonu o lovstvu-sl.RS.br.39/93 iz 1993god,definisana je Naredbom o lovostaju divljaci,sl.gl.RS.br.(44/93, 60/93 i 101/2002)kojom se propisuje zabrana lova tj.lovostaj traje cele godine,shodno cl.9 i to u slucajevima:
1.Za vrste krupnih sisara i poljskog zeca za koje se utvrdi (prolecnim prebrojavanjem),da je osnovni-maticni fond divljaci u lovistu manji od 50% od optimalnog fonda utvrdjenog planskim dokumentom gazdovanja lovistem.
2.Za vrste ptica-jarebica poljska i kamenjarka,za koje se utvrdi da je osnovni fond divljaci u lovistu manji od 70% od optimalnog fonda utvrdjenog planskim dokumentom gazdovanja lovista.
Sa aspekta biologije populacije, njena stabilnost vrste odredjuje se na osnovu bioloskih pravila IUCN klasifikacije.Za sve vrste divljih zivotinja dati su kriterijumi opsteg populacionog statusa brojnosti vrste sa kretanjem populacionog trenda
Populacioni trend brojnosti i areala : 0 – stabilna populacija,bez uocljivih promena sa variranjem brojnosti : cca +/_do 25% od optimalne brojnosti
Trend (+1) predstavlja umereni porast populacije +26-50% , a
Trend (+2) predstavlja nagli porast populacije sa povecanjem brojnosti +51% od optimalnog
Negativni trendovi smanjenja brojnosti kakvi su kod vise vrsta divljci u Srbiji prema IUCN klasifikaciji su:
Trend (-1)predstavlja umereno opadanje populacije od cca -26-50% od optimalnog fonda
Trend (-2) predstavlja naglo opadanje populacije sa preko -51% od optimalnog fonda
Prema tome minimalna brojnost populacije divljaci u lovistu je ona utvrdjena brojnost u odnosu na projektovanu-normalno brojno stanje, ciji maticni fondovi pokazuju trend umerenog do naglog opadanja populacije i predstavljaju granicnu vrednost za opstanak,ocuvanje i odrzivi razvoj jedne vrste,ispod koje ne mozemo planirati lovno gazdovanje i koriscenje .Ta granicna vrednost odrzivog gazdovanja u slucaju planiranja nasom lovnom divljaci predstavlja brojnost od 70% od optimalnog fonda utvrdjenog planskim dokumentom gazdovanja lovistem.
Zakon o lovstvu iz 1993 za narusene populacije divljaci u lovistima imao je svoj stav i clan.9 koji je glasio :”Ako se u lovistu osetno smanji brojnost neke vrste lovostajem zasticene divljaci,korisnik lovista duzan je da obustavi lov te divljaci i preduzme mere radi uspostavljanja broja divljaci utvrdjenog u lovnoj osnovi ( kapacitet lovista).”
Novodoneseni Zakon o divljaci i lovstvu ia 2010god.,imao je pre poglavlja Zastite divljaci,mnogo prece i bitnije clanove i odredbe ,tako da je nekadasnji cl.9 ,zamenjen cl.27 u odeljku Mere za uspostavljanje optimalne brojnosti,koji glasi:cl.27 –“Ako se u lovistu smanji brojnost neke vrste lovostajem zasticene divljaci ispod minimalne brojnosti utvrdjene za tu godinu planskim dokumentom,korisnik lovista duzan je da obustavi lov te vrste divljaci i preduzme mere radi uspostavljanja optimalne brojnosti te vrste divljaci utvrdjene u lovnoj osnovi.”
To znaci na primer Grina je bonitiranjem odredjen optimalan fond o 4800 zeceva u lovistu na lpp i ako smo na kraju 2013god.po planskom dokumentuu Lovnoj osnovi po zavrsetku lovne sezone imali brojno stanje 4100zeceva , da je to i minimalna brojnost osnovnog fonda 01.04 2014 godine na lpp od 30000ha ,i da brojnost utvrdjena prebrojavanjem u prolece 2014godine ne sme biti manja od brojnosti osnovnog fonda predvidjene Lovnom osnovom za 2014 godinu.Odnosno da isti primer prevedemo na gustinu populacije koja je u ovom slucaju bonitiranjem odredjena na 16 zeca na 100ha,a mi po zavrsetku sezone 2013/2014 u prolece 2014 po planskom dokumentu treba da imamo minimalnu brojnost 13,67zeca na 100ha , a mi smo prebrojavanjem utvrdili 8 ili 11 zeceva na 100ha,korisnik lovista je duzan da obustavi lov te vrste divljaci i preduzme mere radi uspostavljanja optimalne brojnosti te vrste utvrdjene u lovnoj osnovi.
Sadasnja situacija i trend kretanja populacije zeca,jarebice i fazana u Srbiji nam govore da moramo reci “zbogom oruzje” i mnogo vise rada i truda usmeriti na rad u lovistima ne samo strucnih sluzbi vec svih clanova i to prevashodno na zastiti i edukkaciji upotrebe i kontrole primene hemijskih sredstava(pesticida ,herbicida i rodenticida) u poljoprivredi.Medjusobnom kontrolom primene kod samih clanova , suseda i ostalih mestana u selima u kojima zivite.Edukativnim predavanjima Poljoprivrednih strucnih sluzbi i kontrolom inspekcijskih organa u primeni na samim njivama.U okviru godisnjih planova treba planirati zasejavanje remiza i krmnih njiva za divljac ,koje ministarstvo moze da subvencionise kao sto se radi Ceskoj republici i kod registrovanih polj.gazdinstava.Takvim radom zimska prehrana je obezbedjena i rasporedjena po lovistima sa mnogo manje trosenja finansijskih sredstava.I jedna od vaznih mera je celogodisnje suzbijanje agresivnih predatora na normalan broj.
Isti clan27 Zakona,odnosi se i na krupnu divljac.Da izuzmemo Vojvodinu u kojoj sva lovista imaju srnecu divljac i njome gazduju planski,sasvim je druga situacija na jugoistoku i jugozapadu Srbije.U ovim krajevima mnoga udruzenja nemaju registrovanu srnecu divljac u svojim lovnim osnovama ,kao da ne postoji na tolikoj povrsini,te stoga njome planski i ne gazduju i nisu ni u kakvoj obavezi prema ovoj vrsti.Ako saberemo te povrsine od Pirota do Vranja kao i jugozapadnu Srbiju ,vidimo da one cine oko ¼ lovnih povrsina na kojima se ne gazduje srnecom divljaci.Sta je prava istina ,da srnece divljaci ima u odredjenoj brojnosti sa trendom rasta populacije,da se njome ne gazduje i da predstavlja kolateralnu stetu u jesenjim lovovima na d.svinje i zeca,zbog pasa i potraznje mesa na trzistu.Prisustvo srnece divljaci na teritoriji od 25%povrsine lovista u ovim delovima Srbije predstavlja gubitak maticnog fonda od nekoliko desetina hiljada grla,postojece divljaci koja se nigde ne knjizi u evidencijama,anjihov prirast je poklon planinsko-sumskih Bogova.
Slicna situacija je i sa jelenskom divljaci koja se takodje ne vodi u planskim dokumentima u mnogim lovistima Lovackih udruzenja Istocne i jugoistocne Srbije.Samim tim vec vise decenija ovoj divljaci se ne pridaje nikakav znacaj i ona ne povecava svoju brojnost i ako ima priliv duz cele istocne granice nase zemlje iz susednih zemalja Rumunije i Bugarske, vec je vlastodrzci lovista odrzavaju na bioloskom minimumu.Prema ranijim programima razvoja lovstva Srbije moguca brojnost jelenske divljaci na potencijalnim stanistima iznosila je 23000grla,dok sadasnja brojnost ispod Save i Dunava ne prelazi 1500grla.
Sadasnje stanje gazdovanja i brojnosti divljaci je posledica neadekvatnog odnosa drzave prema pitanjima svojine nad divljaci,prava gazdovanja nad divljaci ,kao i svojinskih prava nad povrsinama lovista u kojima se gaji i koristi divljac ,kao i nedefinisanog statusa lovstva kao privredne grane i lovstva kao socijalnog faktora za zadovoljenje licnih potreba pojedinaca i razvoja ruralne sredine.Savremeno gazdovanje lovistima u svim zemljama u okruzenju ozvaniceno je i krunisano Nacionalnom strategijom razvoja lovstva u sledecim dekadama.U skladu sa evropskim trendovima i svetskim konvencijama ,Strategija razvoja lovstva Srbije,mora da predstavlja multi funkcionalan dokument,regionalno sveobuhvatan i planski usaglasen rasprostranjenjem vrsta i organizaciono pravno uredjen ,cime bi se definisao status lovstva na svim privrednim i drustvenim nivoima.
Dipl.ing.sum Ljubisa Marinovic ,expert C I C.
Tekst sam po sebi dosta dobar, jedino što pri analizi faktora smanjenja brojnosti divljači autor, koliko sam ja video, nigde nije pomenuo krivolov i lovokradju (osim ako se pod eufemističkim nazivom 'neplansko gazdovanje' ne podrazumeva baš lovokradja i krivolov).
Stoji da uništenje staništa drastično utiče na smanjenje; stoji takodje da je i nekontrolisana i neadekvatna upotreba hemije takodje faktor koji utiče na redukciju brojnosti; predatori takodje daju svoj doprinos na brojnost divljači; ali još kako stoji i činjenica da krivolov i lovokradja, siguran sam, nanose barem toliku štetu kao što nanosi svaki od prethodnih faktora - a tu lovci treba da budu iskreni i otvoreni, i da počnu da pored sredjivanja stanja u lovištu, počnu da sredjuju situaciju medju lovcima i krivolovcima.
Sizifov posao, znam, ali to ne sme da se zapostavi.
Uopste mi nije jasno zasto Vlasti nije u interesu da reaguje. Ma samo malo da se zagrebe po raznim inspekcijama i pokrenu ljudi na teren, za tren oka bi se naslo ko je uzorao neki put, isekao remizu, spalio trsku,....
onda mu naplatis debelu kaznu i jos da vrati sve u prvobitno stanje, pa eto boljitka i eto jos para u siromasnom budzetu.
Onda isto tako razne sluzbe nahvataju lovokradice i krivolovce, pa opet isti postupak, pa opet pare u budzetu i boljitak u perspektivi.
Da li mozda i krivolov i lovokradju svrstavaju, kako rekose za taksiste, u posao socijale pa ih ne diraju ????? A taxi vozi svako ko ima dozvolu B kategorije, pri tom pojma nemaju ni o voznji ni o bezbednosti u saobracaju a kamoli o odnosu prema musterijama.
I rece lepo gosn.Marinovic,da je jedna od najvaznijih mera suzbijanje agresivnih predatora,ali kome pricati.Grdno se vara onaj ko misli da lisica nema uticaj na brojnost srnece divljaci,a o sakalu da ne pricam.Evo jos malo i maj mesec,stize i podmladak,a lisicici vec poodrasli i gladni.Sad u lovu ucestvuju i lisac i lisica pa srnama nece biti lako da sacuvaju lanad,jer napadaju dva predatora a najcesce su dva laneta,pa dok jedan zamajava srnu drugi kidise na lanad(imao priliku da gledam uzivo i odstrelio lisicu koja je iz prikrajka vrebala lane dok je lis odvlacio srnu).Da li ce predatori odustati od lakog i obilnog obroka i koliko miseva treba da ulove da nahrane 5-6 lisicica.Kad jos pomislim da je naleganje fazanki u toku,siguran sam da ce misevi neko vreme biti izbaceni iz menija.
Na kraju ce "struka"konstatovati da su prenamnozeni predatori jedan od glavnih razloga za smanjenje brojnosti divljaci,a po tom pitanju naravno nece preduzeti nista ili ce cak nekim svojim odlukama udaljiti iz lovista i ono malo lovaca koji bi lovili predatore.Kao sto rekoh ranije,to nije struka,to je bruka
Bas tako mrwa. Oni se bore protiv krivolova tako sto lovcima (izdvajam moje udruzenje jer ono izdaje dozvole) zabrane bilo kakav lov pod izgovorom mir u lovistu itd itd te turisti te prvi maj te ovo ono,.... umesto da sve lovce svrstaju kao postene i onda krene sluzba da utvrdi ko to nije posten i svako onda tu radi svoj posao, a predatora manje u lovistu, krivolovci se nahvataju itd itd,...
Prema Vladinoj Strategiji lovstva za period 2014 – 2029. se navodi :
Стање популација ситне дивљачи, од значаја за ловство, пре свих зеца и пољске
јаребице, у Републици Србији карактерише извесна варијабилност у погледу кретања
бројности на појединим деловима њиховог ареала распрострањења. Бројност ових врста,
годинама уназад, показује известан тренд стагнације до смањења, што се најчешће доводи
у везу са погоршањем еколошких и климатских услова, неадекватном применом
заштитних хемијских средстава у пољопривреди, као и незаконитим ловом.
Недостатак свеобухватних информација суштински су разлог за увођење сталног
мониторинга популација дивљачи и њихових станишта, чиме ће се обезбедити остварење
општег интереса у обављању ловства као делатности, односно коришћења, управљања,
заштите и унапређивања популација дивљачи и њихових станишта. Успостављањем
мониторинга популација дивљачи и њихових станишта, као стабилног система сталног
праћења и анализе укупног стања популација дивљачи и њихових станишта, држава, као
власник дивљачи, располагаће неопходним подацима о бројним стањима, просторној
дистрибуцији, виталности и здравственом стању популација дивљачи и биодиверзитету.
Основни популациони параметри (бројност популације, густина популације,
одстрел, проценат коришћења и сл) свих гајених ловостајем заштићених врста дивљачи у
Републици Србији показују далеко ниже вредности у поређењу са земљама Европе.
Као пример за поређење, може се искористити ловна статистика Републике
Аустрије. Република Аустрија заузима површину од 83.858 km² (Република Србија 88.631
km²), о д чега је, као и у Републици Ср бији под ло виштима о ко 9 8 % (у Републици
Аустрији је под шумама 46% површине, док је у Републици Србији око 30 %). Република
Аустрија има нешто већи број становника од нас (око 8,3 милиона), као и већи број ловаца
(око 120 хиљада).
Основу ловства у Републици Аустрији чине готово исте врсте дивљачи као и у
Републици Србији (са изузетком козорога (Capra ibex) који не настањује наше просторе), с
тим да су матични фондови популација дивљачи и обим њиховог коришћења у Републици
Аустрији вишеструко већи него у Републици Србији. У нашој држави су звери (вук, мрки
медвед, рис и шакал) многобројније у односу на аустријска ловишта, али се зато
Република Аустрија може похвалити већом бројношћу дивљих папкара, а посебно
јеленске дивљачи, чија бројност је по неким незваничним проценама и 10 пута већа него у
нашој земљи. Због велике бројности дивљачи, у аустријским ловиштима се не врши
пребројавање које је код нас обавезно по Закону, тако да званична статистика о бројности
дивљих папкара не постоји, због чега се бројност дивљачи једино може проценити на
основу обима одстрела. У току ловне 2012/2013. године, у Републици Аустрији је
одстрељено: срна око 280.000, дивљих свиња око 49.000, јелена европског око 59.000,
дивокоза око 21.000, зечева око 120.000, пољских јаребица око 7.000 и фазана око 100.000
јединки, при чему су све популације оцењене као стабилне, осим дивљих свиња чије је
стање популације оцењено као повећано.
dok pametni popustaju,budale zavladase
što to trpimo.
