Neka mu je večna slava!

Лака му земља и нека нас сачека у ловиштима пуним дивљачи!

Šta reći o ovakvom čoveku?
Hvala za prijateljstvo,savete,smeh,sate i sate razgovora. Za nezaboravan lov u Starom Selu.
Legenda,čije tekstove,pisanja na ovom sajtu ću se uvek vraćati i citati. Daki znam da si sada okružen svojim bretonima Žikom,Askom,Mrvanom i naravno znam da je Lala tu i da zamišljate nešto. Nije ovo poslednji pozdrav prijatelju čuvamo te svi mi od zaborava!!!! Dobar pogled tamo gore do sledećeg viđenja DakiNS 💪🫡

Ispratismo juce Dakija, coveka koga je nemoguce ne upamtiti i ne voleti. Daki je bio covek velikog iskustva i uvek dobrih namera da to iskustvo prenese onom koji ga zeli slusati.
Upoznali smo se pre 15tak godia u lovu u Kovilju gde smo sticajem okolnosti pola lova isli jedan uz drugoga, saleci se a i uzivajuci u radu njegovog Zuleta. Nastavili smo druzenje na forumu a poslednjih pet godina i van njega u prakticno svakodnevnom kontaktu i povremenim druzenjima pored Dunava.
Jednostavno kao da mi je zamenio strarijeg brata od strica koji je nazalost otisao od iste bolesti.
Razgovori sa Dakijem su isli i u sirinu, jer su ga zanimale mnoge oblasti, a ujedno je postojala i dubina jer nista nije pricao olako bez realnog iskustva.
Kao i svi mi voleo je svoju porodicu suprugu, sina i sinovca o kojima je uvek sa ljubavlju pricao ali je zivot ulepsavao i druzenjem sa mnogobrojnim prijateljima iz komsiluka, lova, pecanja, rodnog Vukovara a i rata u koji ga je zatekao.
Kakav je bio borac pokazuje i to sto je prakticno na stakama posle operacije kolena od opreznog i tananog psica uradio bretona Zika koji kada ga vidis pomislis na Huseina Bolta iz najboljiih dana.
Nazalost morao je da se bori i sa najgorom dijagnozom preko godinu i po (ne znam nikog ko je izdrzao vise od 6-7 meseci) a da iako svestan ishoda nije ni jednom poklekao duhom. Teskih je bilo poslednjih mesec i po kako se nije javljao na telefon i odgovarao na poruke a znao sam da nije dobro.
Meni je nekako najvise zao sto je Daki pored osnovnih stvari finisirao vikendicu na Dunavu koju je svojim rukama i sa sinom dizao, gde je namesto sve za sebe i prijatelje a cak i kupio camac sa sjajnom pentom i bas tada je i usao u poslednju borbu umesto da bar deceniju uziva u penziji, pecanju, porodici i druzenjima.
Na kraju Daki da ti se zahvalim za ovo vreme koje smo proveli i druzeci se i to je nesto sto cu upamtti dok ne dodje i moje vreme pa verujem da cemo se i opet sresti.
Nek ti je laka zemlja Daki

Добар човек и другарчина нека му је вечна слава. Породици искрено саучешће.

Laka mu zemlja i večna slava