|
Prihrana krupne divljači
|
| Indjijanac |
Objavljen 15.04.2012. 10:08
|
Lovčina
Upisa: 2727
Pristupio: 09.03.2011. 18:00
|
prihrana divljači u prolećnom periodu je veoma važna skoro isto koliko i zimska jer su organizmi divljači iscrpljeni od duge zime i počinje da im ponestaje minerala i vitamina ,najlakše se ovaj nedostatak rešava postavljanjem slanih cigala u solišta u kojima se nalazi i smeša minerala,sve zajedno ima specifičan miris koji divljač oseća sa veče daljine a ako je sve postavljeno u dovoljnim količinama divljač u prolazu se neće puno ni udaljavati ukoliko ima dovoljno vode,hrane i mira u okolini.
Habasta hrana se ne iznosi jer je vegetacija krenula i ima zelene ispaše,ali zrnaste bi ipak trebalo iznositi u nekim količinama kako bi divljač imala i zrnaste hrane na jelovniku da popuni nedostatak proteina.
|
| |
|
|
| bracailic |
Objavljen 13.05.2012. 20:07
|
Član
Upisa: 168
Pristupio: 09.08.2010. 20:59
|
pozdrav svima.
Evo ja cu u ovom kolažu prikazati malo aktivnosti moje grupe . Toga dana posejali smo 5 njiva čija je osnovna namena ishrana crne divljači. Pošto smo se nalazili u blizini hranilice za DS koju smo ove godine sagradili i koja je veoma aktivna iskoristili smo blizinu da i nju posetimo.Kukuruz slabo su koristile iz iste tik po neki klip ali zato veoma su zainteresovane za SO koji je bio razbacan ispred hranilice. Sledećeg dana iskoristili smo lepo vreme da bi smo posejali još 2 njive koje će mo u jesen obrati i podeliti na ravne časti odnosno u 5 koševa za DS koliko ih i imamo na terenu.
Zbog više slika morao sam ovako napraviti kolaž da bi sve stalo u jednu sličicu, nadam se da će slika govoriti više od mojih reči a takođe ovaj naš trud i zalaganje isplatiti u novoj lovnoj sezoni.
Pozzz
Uploaded with ImageShack.us |
| |
|
|
| duskov |
Objavljen 14.05.2012. 12:02
|
Lovčina
Upisa: 1159
Pristupio: 18.10.2011. 23:34
|
Ova briga za divljač je za svaku pohvalu! Svaka čast! |
| |
|
|
| veso |
Objavljen 14.05.2012. 13:08
|
Mlađi član
Upisa: 37
Pristupio: 06.05.2010. 12:16
|
Ja postujem ovo sto sam vidio na fotografije ali nijesam pristalica nikakve prihrane .Po mene ih ne treba uznemiravati sa lovovima i pustanjem pasa a oni ce se prehraniti i bez ljucke pomoci.Divljac ce se vise kretati i bice opreznija a sa tim i teze loviti |
| |
|
|
| DakiNS |
Objavljen 14.05.2012. 13:45
|
Admin
Upisa: 10248
Pristupio: 31.08.2010. 09:25
|
Kolega pa kada se prihranjuje onda se ne lovi niti se vode psi. Inače barem kod nas u ravnici gde se intenzivno obrađuje zemlja uvek neko ima u ataru.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
|
| |
|
|
| veso |
Objavljen 14.05.2012. 15:14
|
Mlađi član
Upisa: 37
Pristupio: 06.05.2010. 12:16
|
DakiNS kaže:
Kolega pa kada se prihranjuje onda se ne lovi niti se vode psi. Inače barem kod nas u ravnici gde se intenzivno obrađuje zemlja uvek neko ima u ataru.
Kod nas je ih samo zelena gora i bespuce moze sacuvat od krivolovaca,A jos daih prihranjujemo samo bi ovim''lovcima''olaksali posao da ih lakse nadju |
| |
|
|
| bracailic |
Objavljen 19.05.2012. 09:44
|
Član
Upisa: 168
Pristupio: 09.08.2010. 20:59
|
veso kaže:
Ja postujem ovo sto sam vidio na fotografije ali nijesam pristalica nikakve prihrane .Po mene ih ne treba uznemiravati sa lovovima i pustanjem pasa a oni ce se prehraniti i bez ljucke pomoci.Divljac ce se vise kretati i bice opreznija a sa tim i teze loviti
pozdrav svima na ovim stranicama.
Prihvatam svaku sugestiju i komentar ...bilo da je dobar ili loš....
ali osećam potrebu da nešto razjasnim.
Moje lovište je brdsko planinsko i otvorenog tipa koje je siromašno prirodnim izvorištima hrane, osim bukovog i cerovog žira, ali zahvaljujući nama lovcima mi smo uspeli da izvođenjem akcija ( setva kukuruza, setva markuša, iznošenje soli) imamo konstantan broj divljači. Hteo bih da naglasim da je prehrana divljači zakonska obaveza svakog pojedinca i udruženja tokom cele godine, i da ne postoji period kada se hrana treba unositi u lovište ili ne..... to je i moralna obaveza savesnog lovca.
Prosto je ako imate hranu divljač će tu biti ako je nemate divljač ( počev od plemenite divljači pa i do predatora) emigrirace u druge krajeve gde hrane ima.
Što se tiče upotreba pasa mi ih koristimo( kada je to zakonom dozvoljeno, i pse koji su obučeni za lov koji mi izvodimo ) jer je po ovakvim terenima jedino moguće loviti upotrebom pasa goniča , i verujte mi divljač je uvek po 2 koraka ispred nas i tako da od upotrebe goniča nema nikakvih šteta po divljač. Štete koje imamo po divljač su od Vukova ( često je o tome pisano i u rublici novine ZOV) , i pojave šakala. Ovo dovodi do drugog zakjlučka odnosno da u lovištu gde ima dovoljan broj plemenite divljači dolazi i do povećanja broja jedinki predatora.
G.dine Veso.. želeo bih da vas pitam kakvo je vaše vidjenje po pitanju komercijalnih lovova i lovova u ograđenm lovištima ili popularnijem nazivu "gatarska lovišta"??? Šta mislite u slučaju da se hrana ne unosi u takvim "oborima" divljač bi sigurno uginula od gladi??!
Ja sam lično protiv takvih lovišta ali pojedine grupe imaju veoma veliku finansijsku korist što je opšte poznata stvar. No sitni smo mi da razglabamo o ovako krupnim pitanjima i da li je to u redu ili ne.
Otvorena lovišta među kojima je i moje nikada sa sigurnošću ne možete znati da li ce vam se lovačka sreća osmehnuti ili ce te istu sreću čekati nekoliko nedelja ili meseci.
Ovom prilikom toliko do mene, želeo bih čuti mišljenja i ostalih posetilaca ovih stranica, po pitanju prehrane divljači???
DA  ili NE  |
| |
|
|
| veso |
Objavljen 22.05.2012. 20:50
|
Mlađi član
Upisa: 37
Pristupio: 06.05.2010. 12:16
|
Postovani kolega o gaterskim lovovima i ogradjenim lovistima nemogu pisati jer tu vrstu lova nepoznajem.Ja takodje lovim kao i ti u planinskim lovistima,izlazim svaki lovni dan i ostrijelim nekad samo jednu svinju u sezoni.Gaterski lovovi su bogatiji i sigurno pruzaju lovcima zadovoljstvo da pucaju i da ostrijele veci broj divljaci.A koji lov nosi vecu draz to neka bude otvorena tema za kolege lovce |
| |
|
|
| duskov |
Objavljen 23.05.2012. 08:06
|
Lovčina
Upisa: 1159
Pristupio: 18.10.2011. 23:34
|
Veso je postavio dilemu koja to i nije.Onaj ko obožava priprodu, voli divljinu, vilo lov sa psima goničima,-taj će loviti u planini. Njemu ubijanje nije prioritet već mnoge druge stvari. Onaj ko hoće da sigurno ulovi da se opskrbi sa mesom neka ide u ograđena lovište ili farmu za uzgoj divljači. Ali tu ima samo mali problem: teško da se to ubijanje može nazvati lovom... |
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 24.05.2012. 17:59
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
Ovo je pominjano na raznim temama ali hajde jos neka reč.SCI (Safari club international) pored drugačijeg načina bodovanja trofeja,nagradjivanja lovaca po grupama odstreljenih vrsta I niz drugih speccifičnosti,ima kategoriju ulova nazvanom Wild end free,što će reći da divljač ulovljena u ogradjenim prostorima nije po njihovim standardima odraz lovačkih veština..
Što se tiče prihrane nebi se moglo svesti na jednostavno Da ili NE,ali bi lako mogli zaključiti da je prihrana svakako potrebna u uslovima i shvatanju savremnog lovstva.Problem je što se ova mera obavlja po inerciji u svim lovištima,te ponekad bespotrebno i neprimereno potrebama. Recimo prihrana bi se između ostalog trebala malo povezati sa bonitetskim razredom određenog lovišta ili njenog dela.Pojednostavljeno-ispita se sastav tla I proceni pretpostavljena produktivnost vrsta I količina hraniva potrebna za odgovarajuće lovne vrste.Na osnovu toga se zna koliko taj prostor može podneti-recimo srndaća,zečeva.Ako bi se poveli bonitetskim razredom,videli bi u najmanju ruku da je ponekad bezpredmetno govoriti - kako vi to imate ,a mi nemamo toliko određene divljači..i još dosta toga.Ili recimo,između ostalog LU žele više neke divljači,ali im prirodne I druge okolnosti to nedozvoljavaju,pa se veštački podiže brojnost koju priroda to nemože izdržati a pribegava se i stalnim ili povremenim prihranjivanjima sa ciljem povećanja brojnosti I trofeja,te je zaključak da je prihrana svakako potrebna,što je opravdano i pritiskom velikog broja lovaca željnih većeg broja lovnih dana I odstrela, te i komercijalizacijom lovišta..Tako su nastala I ograđena lovišta koja su možda nekada imale svrhu reproduktivnih centara,zaštitu poljoprivrednih useva itdali su sada pre svega ekonomski prostori,koji se uporno reklamiraju kao uzorna lovišta isl. U osnovi ih možemo nazvati farmama,koji su prostor pogodan za koncetrisanje raznih obolenja I degenerisanje divljači, a divljač nemože opstati bez obilnog hranjenja.Lovna privreda je odavno došla do saznanja i iskustava o broju određenih vrsta na datom prostoru,na osnovu prehrambenih mogućnosti,ali ćete u planu gazdovanja naći i potrebne vrste i količine hraniva koje treba dodati jer prirodna ponuda nedozvoljava toliku brojnost gajenih vrsta.....a i tada ćete pronaći da pojedina nemogu biti rentabilna,pa gazduju sa projekcijom koja je finansiski u minusu,ponajpre zbog velikih rashoda u prihrani....Jedno naše poznato lovište je svojevremeno moralo da predvidi smanjenje brojnosti jelena za nekoliko stotina primeraka iz ranije navedenih razloga.....Povezano sa tim ogradama nevidim nijedan razlog da se paralelnom logikom ne formiraju takva lovišta za risa,vuka, medvedate malo izreklamiraju i debelo naplate odstreljivačima. U svakom slučaju prihrana je neizostavna,a teza o prirodnim potencijalima gubi smisao..
Suština ovog pisanja je da je čovek taj koji kontroliše prirodu,ma koliko to neprijatno nekome zvučilo,a lično sam mišljenja da se došlo do tačke od koje se čovek treba približavati prirodi a ne ona njemu. Prihranu dugoročno gledano postepeno smanjivati a stalno poboljšavati stanišne uslove , odgovarajuće za ishranu razmnožavanje I opstanak divljači.Ova je priča lako sprovodljiva,ali ....
Dobar pogodak
|
| |
|
|
| DakiNS |
Objavljen 22.08.2012. 23:44
|
Admin
Upisa: 10248
Pristupio: 31.08.2010. 09:25
|
Evo jedne stare ideje o prirodnoj prihrani divljih svinja. U mnogim lovištima seje se kukuruz ali ne na njivama nego u šumi - lovištu, kako bi se primamile i zadržale svinje na određenom područiju. Postoji već pomalo zaboravljena biljka takozvana " sirotinjski krompir" - Čičoka . Uspeva gotovo na svakom zemljištu. Kada se zapati teško ju je iskoreniti.Izgled podseća na suncokret. U cvetanju cvet liči na mali suncokret. Intresantan je gomolj. Ne ide duboko u zemlju , razvija se skoro u svim uslovima , znači ipak malo vlage u zemljištu i jednom kada se zasadi , teško se iskorenjuje. Svinje rijući dolaze do zdrave i ukusne hrane a posebno je zanimljiv period posle skidanja kukuruza sa njiva tada ga lako nadju. Može se posaditi na obodima šuma u blizini LTO - čeka.Da bi se dovoljno raširila treba ipak dve - tri godine ako je sami ne širimo. Jeftina i dugotrajna investicija.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
|
| |
|
|
| neno1971 |
Objavljen 23.08.2012. 08:42
|
Član
Upisa: 105
Pristupio: 24.02.2010. 13:43
|
DakiNS kaže:
Evo jedne stare ideje o prirodnoj prihrani divljih svinja. U mnogim lovištima seje se kukuruz ali ne na njivama nego u šumi - lovištu, kako bi se primamile i zadržale svinje na određenom područiju. Postoji već pomalo zaboravljena biljka takozvana " sirotinjski krompir" - Čičoka . Uspeva gotovo na svakom zemljištu. Kada se zapati teško ju je iskoreniti.Izgled podseća na suncokret. U cvetanju cvet liči na mali suncokret. Intresantan je gomolj. Ne ide duboko u zemlju , razvija se skoro u svim uslovima , znači ipak malo vlage u zemljištu i jednom kada se zasadi , teško se iskorenjuje. Svinje rijući dolaze do zdrave i ukusne hrane a posebno je zanimljiv period posle skidanja kukuruza sa njiva tada ga lako nadju. Može se posaditi na obodima šuma u blizini LTO - čeka.Da bi se dovoljno raširila treba ipak dve - tri godine ako je sami ne širimo. Jeftina i dugotrajna investicija.
Dakins svaka ti je ka u Vuka Karadzica i Njegosa,i iskreno ti hvala za ovo podsecanje jer si potpuno u pravu da smo vecinu starih navika zaboravili i totalno se "modernnizovali" sto naravno nemam nista protiv ,ali sigurno znam da nasi preci nisu bili toliko moderni a imali su vise obzira u ophodjenju kako medjusobom (lovcima) tako i sto se tice ponasanja prema divljaci.
nebojsa savkovic
|
| |
|
|
| nidzamotocross |
Objavljen 04.02.2013. 23:01
|
Lovčina
Upisa: 2820
Pristupio: 19.02.2011. 19:15
|
Evo jedne Hranilice uzivo iz Estonije. Trenutno je na veceri jedan vepar samac, dolazile su i srne. Jako dobra ideja. http://pontu.eenet.ee/player/siga.html
''Kao ptica koja je bez krila, Srbija bi bez goniča bila''
Ako želiš da izbegneš budale, ne radi ništa, ne pričaj ništa i budi ništa.
|
| |
|
|
| DakiNS |
Objavljen 04.02.2013. 23:30
|
Admin
Upisa: 10248
Pristupio: 31.08.2010. 09:25
|
Kolege ako neko želi koren čičoke ustupio bih dva džakčića po cca 5 kg, ali samo za rasad za prihranu divljači. Inače je delim kolegama sa zdravstveni problemima, koji onda imaju trubački problem a to je truba non stop odozdo. Drugi uslov je da je ne moram pakovati i slati poštom.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
|
| |
|
|
| Indjijanac |
Objavljen 19.02.2013. 21:58
|
Lovčina
Upisa: 2727
Pristupio: 09.03.2011. 18:00
|
Daki jel još aktuelno ovo za čičoku?
|
| |
|
|
| DakiNS |
Objavljen 19.02.2013. 21:59
|
Admin
Upisa: 10248
Pristupio: 31.08.2010. 09:25
|
Norrrrrmalo
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
|
| |
|
|
| Neca92 |
Objavljen 19.02.2013. 23:54
|
Lovčina
Upisa: 1459
Pristupio: 14.12.2010. 19:29
|
Kada i kako se ona seje? Je l' treba neka posebna obrada zemljista?
Lovac nije ko vino ne pije i ko ide planinom samo da ubije! |
| |
|
|
| DakiNS |
Objavljen 20.02.2013. 07:32
|
Admin
Upisa: 10248
Pristupio: 31.08.2010. 09:25
|
Ovo je pravo vreme dok nije počela da klija.Za prihranu nije potrebno neko posebno pripremanje nego se sadi "pod ašov". Znači dubina 10-15 cm na razmaku od 30 cm . Bolje je da se naprave nekoliko nepravilnih redova razmaka 1m da bi se imalo više grupa na različitim mestima. A obavezno deo posaditi negde blizu kuće u baštu da se može koristiti za jelo i u slučaju da svinje negde baš sve pojedu da ostane za daljnje razmnožavanje. Čičoku u poslednje vreme gaje za silažu jer daje veliku količinu nadzemne zelene mase a u zemlji ostaje koren. Kada se posadi ne mora se obnavljati sadnja sledećih dvadesetak godina.
KADA BUDEM LOVIO U VEČNIM LOVIŠTIMA LOVIĆU SA BRETONOM
|
| |
|
|
| Indjijanac |
Objavljen 20.02.2013. 07:45
|
Lovčina
Upisa: 2727
Pristupio: 09.03.2011. 18:00
|
visina nadzemnog stabla daje odličan zaklon sitnoj divljači tako da sama stvara i neku vrstu remize,ako sam dobro razumeo da stablo raste preko 2 m visine
evo i linka o jednom tekstu o čičoki
http://www.rts.rs...krugu.html
|
| |
|
|
| petras |
Objavljen 20.02.2013. 18:06
|
Mlađi član
Upisa: 10
Pristupio: 16.02.2013. 21:21
|
Juce je LS Cortanovci koja je u sastavu LU Fruskogorac dobila 800 kg kukuruza za prihranu divljaci.Ovim putem se LSCortanovci zahvaljuje donatoru. |
| |
|
ĆIRKO PA JEL TI NEZNAŠ DA U INDJIJU IMA DJUNGLA?
što to trpimo.