|
Lov na Velikog Tetreba
|
| nenadx |
Objavljen 01.08.2010. 20:47
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
Procena je da ih na Goliji,na oko 3000ha ima oko 20 do 30.Na Staroj Planini se vidjaju(D.Djordjev,Pirot)muzijaci sa po 2 do 3 koke i zenke sa mladima,sto je moguce jer su to stanista na kojima ih je bilo,a i sada sa Bugarske strane ima 12 pevalista sa 50tak ptica.Ova populacija oko Prijepolja ima oko15 ptica(Puzovic 2003)......Za nemce moji su podaci da su do sada ispustili oko7000 tetreba,a cesi 500.Ispustaju se odrsle ptice i procenat prezivljavanja je oko 30....Inace koliko znam nepostoji konkretan projekat za reintrodukciju iako imamo strucnjake koji su boravili u recimo Ceskoj i upoznali se sa njihovim iskustvima.Kuda ide nase lovstvo,tesko je za ocekivati da LSS nesto uradi na tom planu,pa sve ostaje na ministarstvu i Srbijasume.Rekao bih to su adrese od kojih ce zavisiti dali cemo ubrzati proces povratka ovih lepih ptica ili sve prepustiti prirodi.Samo na teritorijama Kraljeva,Raske,Ivanjice,Uzica i Prijepolja sada ima preko 50.000ha prirodnog stanista koji cekaju ove ptice.
Dobar pogodak
|
| |
|
|
| tetrao |
Objavljen 01.08.2010. 21:56
|
Član
Upisa: 99
Pristupio: 12.07.2010. 09:20
|
To što je procenjeno za Kamenu goru je na osnovu mojih istraživanja , ali nisu uzeti u obzir podaci sa Crnog vrha koji je u povezan sa K. gorom pa je broj ptica veći. Inače Veliki teteb je na Staroj planini posmatran na tri lokaliteta: iznad Ravnog Bučja, Arbinju i Ja Rišaru. Samo Arbinje ima oko 1500-2000 ha, pa kada se uzme gustina od 0.7 do 1.3 ptice po km. kvadratnom, što je prosek na nekim staništima u Bosni, dođe se do veće brojnosti. Tako da se o ovoj proceni koja je objavljena u časopisu "Šume" može polemisati, ali ono oko čega smo saglasni je to da je sve u rukama "Srbijašuma". Na primer: Ako oni vrše radove u vreme reprodukcije na najboljim delovima staništa tetreba (vrlo često privatne firme po dozvoli"SŠ" eksploatišu šume), iza njih ostane pustoš, kao što je to prošle godine bilo na lokalitetima Švapsko vrelo i Bare na Kamenoj gori. Inače Kamena gora je od strane Zavoda za zaštitu prirode nominovana za "predeo izuzetnih odlika", kako li je tamo gde priroda nema izuzetne odlike.
Što se tiče onih 50000 ha koji čekaju tetreba, problem naše populacije je kao i u većini zemalja Srednje i Južne Evrope to što su staništa tetreba odvojena, ona su u stvari izolovana ostrva pa teško mogu normalno da žive. Kamena gora ima sreću što je povezana sa četinarskim šumama Crne Gore, pa je veliki tetreb posle velikog pada brojnosti, koji je uzrokovan serijom velikih šumskih požara sredinom 20 veka, uspeo da se obnovi kako je se i šuma obnavljala. |
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 03.08.2010. 19:51
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
Drago mi je da imamo nekoga na forumu,koji nam moze iz prve ruke dati malo vise podataka o ovim pticama.Lovci su direktno zainteresovani za ocuvanje retkih vrsta,ako ni zbog cega drugog,ono,sta ce loviti,ako nemaju....pa svako upoznavanje vrsta dobro dodje,To je slucaj i sa lestarkama koje nas drugar prati,pa cemo otvoriti i tu temu.Inace tetrao,svidja mi se zapazanje za predeo izuzetnih odlika???Onih hektara koji cekaju na tetraonide,ustvari ima vise,samo zapadna Srbija ima 230.000 ha pogodnih stanista,pa posumljavanja crnogoricnim vrstama u istocnom delu zemlje od pre 20,30 godina,da li bi vredelo razmisljati o reintrodukciji i na tim prostorima........?Citao sam onaj program razvoja lovstva(Puzovic,Selmic 2001)gde se kaze ....Ocuvanje starih cetinarskih i mesovitih suma u zoni od 1000 do 1800 mnv???Ovo navodi da je tetraonidima u startu predvidjeno da neegzistiraju ispod 1000 mnv,pa zatim ostrva koje si spomenuo....Pa izgleda da ih ima i sada dovoljno po nekima
Dobar pogodak
|
| |
|
|
| tetrao |
Objavljen 03.08.2010. 22:26
|
Član
Upisa: 99
Pristupio: 12.07.2010. 09:20
|
Veliki tetreb globalno nije svrstan u ugrožene vrste, ali je kod nas izuzetno ugrožen. Da bi smo tvrdili kolika je njegova brojnost treba uraditi ozbiljna istraživanja, ona do sada u Srbiji nisu rađena. Ono što za sada sigurno znamo je gde on kod nas živi. To su stare četinarske šume, a kako se ove šume kod nas nalaze na većim nadmorskim visinama (preko 1000 mnv) to je neophodno posebno se brinuti o ovim šumama. Tetreb je vrsta koja traži šume sa bogatim prizemnim sklopom rastinja (borovnica, jagoda i slično), ali izbegava gustiš-čestu koju formiraju mlade smrče. Sađenje četinarske šume ne pružaju uslove za njegov opstanak pa nema svrhe vršiti naseljavanje tetreba na takvim predelima. Treba poprilično godina, možda i koji vek da bi ove šume bile spremne za tetreba. Do tada mi moramo utvrditi gde on sve živi, da li ga ima na Zlataru, Jadovniku, Murtenici i na planinama duž granice sa Crnom Gorom severno od Kamene gore. Zatim utvrditi njegovu brojnost i faktore koji ga ugrožavaju, pa onda iste otkloniti ili ih svesti na minimum, pa tek tada razmišljati o reintrodukciji inače imaćemo promašenu investiciju. Inače postoji grupa koja se bavi kokama "GSG-Grouse Specialist Group" koja broji oko 130 članova iz 30 zemalja. |
| |
|
|
| Milan J |
Objavljen 03.08.2010. 22:38
|
Stari član
Upisa: 252
Pristupio: 18.05.2010. 18:11
|
Tetrao na koju Murtenicu misliš ???
milan j
 |
| |
|
|
| tetrao |
Objavljen 04.08.2010. 07:23
|
Član
Upisa: 99
Pristupio: 12.07.2010. 09:20
|
Mislim na onu Zlatiborsku prema Kokinom Brodu. |
| |
|
|
| Milan J |
Objavljen 04.08.2010. 12:28
|
Stari član
Upisa: 252
Pristupio: 18.05.2010. 18:11
|
Od 92 do 95 god,bukvalno sam ziveo na murtenici i tada sigurno nije bio,jer bi cuo od mestana iz okolnih sela koi leti dogone stoku kolibama i tu letuju,međuvemenom mozda se pojavio,pa ako moze neka informacija moze i PP, A i ja ću se malo raspitati ako ima osnove, pozz
milan j
|
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 04.08.2010. 20:07
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
Bolje ste upuceni sa terena,pa nastavite,ja cu dodavati poneku informaciju koju imam...Do malo posle drugog rata tamo je pouzdano bio,za kasnije neznam.....Na Staroj Planini se vidja na Bratkovoj strani i oko Jelovicke reke ispod Koprena...Na Kopaoniku je bio do 1947..Prof.M.Marinovic je dao dosta podataka iz svog vremena
Dobar pogodak
|
| |
|
|
| tetrao |
Objavljen 04.08.2010. 21:31
|
Član
Upisa: 99
Pristupio: 12.07.2010. 09:20
|
Milane nemam informacija da li tetreb živi na Murtenici, znam da je Puzović posle 1995 godine posećivao staništa koja su pogodna za njegov život (Zlatibor - Murtenica), ali nije zabeležio ovu vrstu. Inače je najlakše utvrditi prisustvo tetreba po karakterističnom izmetu koji se u proleće može naći na snegu, što će najpre uočiti lovci i šumari.
Veliki tetreb je na Staroj planini nalažen na više lokacija: iznad Ravnog Bučja, Ja Rišar, Arbinje, Koporin-Jelovička reka. Površine pod četinarskim šumama su se na Staroj planini smanjile u prošlom veku (usled eksploatacije), pa je i broj tetrebova znatno smanjen. Smatra se da on opstaje samo zahvaljujući Bugarskoj populaciji ove ptice.
Da bi jedna izolovana populacija velikog tetreba bila stabilna potrebno je da na prostoru od 250 km kvadratnih živi minimum 470 jedinki, znači da je minimalna gustina po 1 km kv. 1,9 ptica. Na Vitorogu (BiH) je gustina 0,7 do 1,3 jedinke, kod nas je situacija najverovatnije lošija.
pozdrav |
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 18.08.2010. 21:48
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
Evo bas sam uzeo da procitam rad o tetrebu na Vitorogu,Da li se ti Casovi formulari za pracenje,koriste uvek ili su jos neki u opticaju,I kakva je razlika.Pozdrav
Dobar pogodak
|
| |
|
|
| tetrao |
Objavljen 19.08.2010. 08:37
|
Član
Upisa: 99
Pristupio: 12.07.2010. 09:20
|
Verovatno čitaš rad o brojnosti (gustini) velikog tetreba na Vitorogu, u njemu se pominje samo formular "A", potraži:
UTICAJ ANTROPOGENOG FAKTORA NA STANIŠTE VELIKOG TETREBA NA PODRUČJU VITOROGE U REPUBLICI SRPSKOJ - magistarski rad Zubića. |
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 19.08.2010. 15:47
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
Ne,bas taj magistarski rad Zubica(2010),spominju se formulari i B,CD..
Dobar pogodak
|
| |
|
|
| tetrao |
Objavljen 19.08.2010. 19:36
|
Član
Upisa: 99
Pristupio: 12.07.2010. 09:20
|
Izvinjavam se, nisam dobro pročitao pitanje. Zubić je na kraju rada u prilogu dao prikaz svih formulara koje je koristio. Kod nas, koliko ja znam nisu vršena slična istraživanja, pa nisu ni korišćeni formulari. |
| |
|
|
| Milan J |
Objavljen 20.08.2010. 00:11
|
Stari član
Upisa: 252
Pristupio: 18.05.2010. 18:11
|
Ovih dana sam bio na zlat.tako da sam malo popričao sa starim meštanima i dosao do saznanja da je veliki tetreb sigurno ziveo i razmnozavao se na torniku,zanimljivo je da sam saznao da su u to vreme dolazili tamo neki lovci "odnekuda" i lovili ovu pticu privlačenjem na pevalištu.pokušao sam preneti priče meštana njihovim narodskim jezikom,kao i moim. 
milan j
|
| |
|
|
| tetrao |
Objavljen 20.08.2010. 08:45
|
Član
Upisa: 99
Pristupio: 12.07.2010. 09:20
|
Milane
da li možeš da odrediš vreme kada je tetreb živeo i kada su ga ti lovci "odnekuda" lovili po Torniku, da li je to vreme posle tvoga dede? znaš li možda da li su ti lovci bili naši ili su stranci? |
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 03.09.2010. 17:36
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
tetrao,par stvari mi nisu jasne.Citajuci razne tekstove o zivotu tetreba,vrtim se u krug.Sem skoro indeticnih tekstova o stanistu ove ptice,koji su prilicno uopsteni,nikako da dodjem do preciznih podataka o uslovima potrebnim za njegov zivot.Recimo,n.visina ipak nije ogranicena....Starost sume nije precizirana,sem sto se kaze stara sa bogatim spratom zbunja.....,,,??Sume mogu biti mesovite sa cetinarima,bukvom...znaci nemora biti veci neprekinuti kompleks cetinara,vec prosarano?
Dobar pogodak
|
| |
|
|
| tetrao |
Objavljen 03.09.2010. 21:50
|
Član
Upisa: 99
Pristupio: 12.07.2010. 09:20
|
Život velikog tetreba je obavezno uslovljen prisustvom četinara jer se tetreb u zimskom periodu hrani četinom (izuzev bora krivulja koji je zimi pokriven snegom). On može da živi i u lišćarskočetinarskim šumama. Kod nas, kada ima mlade, najčešće provodi u delovima gde je lišćarskočetinarska šuma (lišćari su na manjoj visini pa ranije stiže proleće, a sa prolećem i neophodna hrana).E sad, problem je što i stočari u to vreme napasaju stoku baš na tim prostorima, pa se tetrebovi povlače u mirnije delove. Na sreću ili nesreću naša sela zamiru i sve je manje i stočarenja što odgovara tetrebovima.
Kod nas nadmorska visina određuje prisutnost četinara a samim tim i mogućnosti za njegov život. Ranije su četinarske šume zauzimale mnogo veće prostore, ali su one zbog ljudskog faktora istisnute i zamenjene lišćarima (Jastrebac, Beljanica i druge). Što se tiče starosti šume problem je sledeće vrste: kada kažemo "stare" mislimo na šume u kojima čovek ima malo uticaja (drveće i ostalo rastinje samo se rađa i umire pa imamo drveće iste vrste različitog starosnog doba). Kod veštački podignutih četinarskih šuma sve je sađeno u relativno kratkom roku pa te šume i posle 40 godina izgledaju ko postrojena vojska "sve pod konac". U tim šumama nije zatvoren ceo ciklus rađana i smrti.
Evo kakav je slučaj sa Kamenom gorom: Sa seobom (18 i 19 vek) dolaze novi stanovnici kojih je bilo više neko u prethodnom periodu pa krče šume i potiskuju tetreba, stanje do 50- tih godina 20 veka je dosta stabilno, ( moglo se posmatrati i slušati mužjake u svadbenoj igri na lokalitetima koji su par 100 m udaljeni od seoskih domaćinstava ). 50-tih godina vlasti preduzimaju obimnu akciju uništavanja šuma požarima, da bi isterali "šumnjake" tj. četnike. Ti požari bitno smanjuju broj tetrebova. Kamena gora je povezana sa šumama severne Crne Gore što je pomoglo da on opstane. Šuma se polako obnovila, a sa šumom i broj tetrebova. |
| |
|
|
| neso |
Objavljen 03.09.2010. 22:24
|
Stari član
Upisa: 238
Pristupio: 24.05.2010. 16:27
|
Tetrijeb naseljava izuzetno mirna područja starih, mješovitih ili čistih četinarskih šuma. Najbolje mu odgovaruju listopadno - četinarske šume iznad 1000m.n/v. U potrazi za hranom u toku ljetnjeg perioda spušta se u niže predjele gdje uspjeva jagodičasto šumsko voće, a u jesan se opet vraća u visočija područja u potrazi za jesenjim bobicama.
Istina je da završetak bukovih šuma su i prošarane četinarima a visočije čisti četinar.
Najveći neprijatelj su mu kune i divlje mačke koje mu se prikradaju i napadaju ga dok noću spava na grani. Ženku dok leži na jajima napadaju lisice, lasice. Jaja i piliće uništavaju vrane i svrake.
Tetrao je sve rekao. Ovakvih područja kod nas ima dosta i zato je tetrijeb rasprostranjen. |
| |
|
|
| tetrao |
Objavljen 03.09.2010. 23:05
|
Član
Upisa: 99
Pristupio: 12.07.2010. 09:20
|
Takođe divlje svinje mogu puno štete naneti prilikom svojih preoravanja, kada vrlo često stradaju gnezda. Po Matvejevu ukoliko u lovištima ima risa i kune takvo lovište nemože biti I boniteta. |
| |
|
|
| nenadx |
Objavljen 04.09.2010. 01:20
|
Moderator
Upisa: 2282
Pristupio: 16.10.2009. 18:15
|
Pa dobro kod nas su stare cetinarske sume opstale na vecim visinama,te su zbog toga vislje i tetrebi(u redu i mir je veca).Sta cini povezanosti,zatvorenog ciklusa sume i tetreba..Hrana?OK,hrani se borovnicom,brusnicom.....bobicasto bilje,puzevi,crvici....pa ajde i taj pesak....Cudna je ta ptica,da li i ruzevac trazi slicne uslove?Izgleda da joj je sudbina da je kod nas bude na tih 5 do 6 planina,koliko da se zakunemo u to.Neso,imas li procena koliko ih ima kod tebe? Da stavimo i sliku,ne samo tekstove,pa i odstrela u nadi da ce ih biti 
Dobar pogodak
|
| |
|
što to trpimo.