|
Pečurke
|
| Lovac iz Vrbova |
Objavljen 05.01.2011. 19:12
|
Stari član
Upisa: 275
Pristupio: 17.12.2010. 19:33
|
Dare,Cvele,Vučko,hvala vam.Vučko nisam znao kako se zove ovaj dvojnik kod smrčka,hvala i na tom obaveštenju,ja smrčak uvek jedem pržen...
"ako nekoga zanima nesto vise mogu da napisem."-ponudio si se ,pa ako ti nije problem nešto da napišeš i o ostalim pečurkama sa slike ukoliko se mogu naći u toj knjizi. Hvala!
Pozdrav |
| |
|
|
| Vucko Jagodinac |
Objavljen 06.01.2011. 19:17
|
Član
Upisa: 61
Pristupio: 06.04.2010. 21:43
|
Lovac iz Vrbova, vrlo je nezahvalno na ovaj nacin, pomocu slika prepoznavati pecurke. Odakle ti slike da li si sam slikao?. Za suncanicu sam bio siguran jer je lako prepoznatljiva a i sam je cesto berem.
Na primer pecurka sa druge slike lici na crvenkastu krasnicu koja je inace jestiva ali ima jos mnogo detalja koji treba da se provere, boja i izgled listica, tvrdoca i miris tela, oblik drske itd. Zato je ja ne bih dirao.
Pecurka na trecoj slici lici na PANTEROVKU jednu od otrovnijih pecuraka koja izaziva pored stomacnih smetnji i nervnopsihicke poremecaje:vrtoglavicu, euforiju, razdrazljivost,halucinacije, nesvesticu... Ispoljava se posle nekoliko minuta do 4 sata.
Uopste tema sa pecurkama je vrlo delikatna i uvek treba brati sa nekim ko to dobro zna. Ja na primer berem samo nekoliko vrsta koje dobro poznajem.
Pozdrav |
| |
|
|
| Lovac iz Vrbova |
Objavljen 07.01.2011. 09:40
|
Stari član
Upisa: 275
Pristupio: 17.12.2010. 19:33
|
Pečurke sam ja slikao... |
| |
|
|
| Dare_Makedonija |
Objavljen 14.01.2011. 21:17
|
Veteran
Upisa: 540
Pristupio: 29.12.2010. 02:53
|
Svaka cast za slike.Cvele bio bih ti jako zahvalan ako napises nesto vise o tom gulasem sa pecurkama. Hvala unapred |
| |
|
|
| urosVA |
Objavljen 02.03.2011. 21:55
|
Stari član
Upisa: 276
Pristupio: 19.04.2010. 23:17
|
nenad_franc kaže:
a evo i jajcare,koja je kao sto sam rekao slicna!
Najbolja pecurka koju sam jeo,vrh je!!!
|
| |
|
|
| boro |
Objavljen 02.03.2011. 23:04
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
Lovac iz Vrbova kaže:
Zna li neko kako se zove ovo čudotU.a
Ukoliko ta gljiva ima u promeru klobuka vise od desetak santimetara onda bi to mogla biti jedna od macrolepiota ili kako ih najcesce u narodu zovu suncanica (srnjaca, srndaca, srndac, samo su neki od mnogih narodskih imena u zavisnosti od kraja u kom su imena nastala (Srbija,Hrvatska,BiH,CG)).
Medjutim ako je gljiva mala, u promeru nekoliko santimetara, mogla bi biti jedna od veoma otrovnih lepiota cije se konzumiranje moze zavrsiti smrtnim ishodom.
Naizgled lepiote, ciji je najveci broj otrovan i macrolepiote, koje su uglavnom sve jestive su veoma slicne i razlikuju se samo po velicini cele gljive.
Sa ove fotografije se ne moze sa sigurnoscu proceniti o kojoj se gljivi radi s obzirom da ne mozemo oceniti velicinu. Obicno se pored gljive u momentu fotografisanja moze staviti neki predmet (upaljac, kutija cigareta i sl.) po kome bi posmatrac mogao oceniti velicinu gljive.
Inace suncanica ili Macrolepiota procera kao najcesci predstavnik je izuzetno robustna gljiva, lako uocljiva u prirodi i pravi je ukras suma i sumskuh proplanaka. Ja joj se uvek koliko god da nije retka obradujem. Osim toga je i specijalitet od koga se moze pripremiti ukusan obrok na vise nacina. Pogodna je i za susenje, pa se unjoj moze uzivati i u zimskim i proletnjim mesecima.
Da kratko rezimiram:
Ne moze se proceniti o kojoj gljivi se radi samo na osnovu fotografija
Nemojte brati i konzumirati gljive za koje niste sto posto sigurni o kojoj vrsti je rec
Najbolje je u gljivarenje poci sa nekim ko gljive pouzdano i dobro poznaje (naravno da se mnogo moze nauciti i iz knjiga i sa interneta)
Nemojte unistavati i sutirati nepoznate vrste, pa i otrovne, sve one imaju svoju dragocenu ulogu u prirodi.
Uberite samo onoliko koliko vam je potrebno za jedan obrok i uvek se trudite da sa stanista ne poberete sve gljive da bi nesto ostalo i za dogodine...
I ima toga jos svasta ali drugi put. |
| |
|
|
| arnotije |
Objavljen 02.03.2011. 23:18
|
Veteran
Upisa: 686
Pristupio: 14.04.2010. 09:28
|
Sve pecurke su jestive, ali neke samo jednom u zivotu;), zato nema zezanja sa tim, ja licno berem vrganj i susim pa jedem kasnije, lisicaru jedem odmah, malo ih prokuvam pa proprzim i na kraju kajmak, smrcka ima malo, tesko se nalazi, kazu da je dobar afrodizijak, mada mi jos ne treba , i nekad nekad kad naidjem na jajare. Ostale pecurke izbegavam jer nemam nekog preteranog znanja pa ne bih da rizikujem.
" Ako Kosovo nije nase, zasto od nas traze da ga damo...? Ako je njihovo, zasto ga otimaju...? A ako vec mogu da ga otmu ne znam sta se vec toliko ustrucavaju... ? "
Matija Beckovic
|
| |
|
|
| boro |
Objavljen 03.03.2011. 00:09
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
Cvele kaže:
Lovac iz Vrbova kaže:
Zna li neko kako se zove ovo čudotU.a
Lovce iz Vrbova, to je takozvana Prstenjaca, Suncanica, ili Srndac, kako je gde zovu. Nisam siguran da je ona jer ima veoma slicnog dvojnika-otrovnica teska. Razlika izmedju otrovne i jestive pecurke jeste u prstenovima zbog kojih je neki tako i zovu, oni moraju da budu pomicni, nikako ne srasli s' drskom. Kod jestivih su to 2 pomicna prstena jedan do drugog..... ! Od prilike toliko o tome...
I pojedine smrtno otrovne gljive kao i one jestive izuzetnog kvalitete imaju prsten, ili suknjicu. On moze zaista biti pomican kao kod suncanice ili srastao kao kod amanita. Prsten ima vise rodova gljiva medju kojim ima gljiva vrhunskog kvaliteta, (razne vrste sampinjona, suncanica, jajcara-blagva-kneginja-amanita cesarea, i sl) kao i smrtno otrovnih gljiva ( zelena pupavka i neke druge amanite, lepiote,..)
Tako samo po prstenu niukoliko ne smemo procenjivati jestivost gljiva. Postoje i druge predrasude koje mogu biti fatalne pri odredjivanju jestivosti na primer ako gljiva poplavi na preseku vazi misljenje da nije jestiva, sto je naravno netacno, i da sad ne spominjem druge zablude.
Uglavnom, sto je rekao Vucko Jagodinac ili neko drugi pre, kod determinacije gljiva treba uzeti u obzir citav niz faktora, pocev od izgleda, velicine, boje, izgleda listica i strucka, boje preseka, otiska spora, stanista na kome je ubrana, da li je rasla iz zemlje ili sa panja i slicno. Uglavnom se sve postize iskustvom uz dosta ucenja iz knjiga i sa internet sajtova. Treba savladavati vrstu po vrstu i postepeno prosirivati znanje. A taj zasebni deo zivog sveta, Fungi (ni biljke ni zivotinje) je zaista caroban i onima koji su se upustili u njegovo proucavanje pruza mnoga zadovoljstva. |
| |
|
|
| boro |
Objavljen 03.03.2011. 10:22
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
Pošto su već pomenuti da napišemo nešto više i o smrčcima.
Pripada rodu morchella, ima ih nekoliko vrsta i sve su veliki specijalitet a u svetu su vrlo popularni, a posebno u SAD, gde vlada čitava pomama u potrazi za smrčkom.
Pored smrčaka sakupljaju se i gljive iz roda verpa, takozvane smrčkovice.
Svi smrčci i smrčkovice u sebi sadrže termolabilne otrove, pa ih pre pripreme treba malo prokuvati i vodu baciti.
Zatim se mogu pripremati na najrazlicitije načine.
Sušenjem se otrovi takodje razgradjuju, i u sušenim smrčcima možemo uživati tokom cele godine.
Smrčak se za razliku od većine gljiva koje sakupljamo pojavljuje isključivo u proleće, počev od polovine marta pa sve do maja, u zavisnosti od kretanja vegetacije i nadmorske visine.
Pojavljuje se na najrazličitijim mestima a najčešće na paljevinama, livadama, obalama reka, potoka i kanala, obodima šuma i sl.
A sad malo o takozvanim dvojnicima.
To su gljive iz roda gyromitra ili po narodski hrčci.
Najpoznatiji predstavnici su velika moždanica,rogata moždanica i rani i jesenji hrčak.
Nabrojane gljive u sebi sadrže otrov giromitrin koji unešen u organizam u večoj količini može imati fatalan ishod.
Osnovna razlike izmedju smrčaka i otrovnih hrčaka je u šubari koju nose na dršci, naime šubara kod smrčka je nalik na pčelinje saće, sitno šupljikava i izbrazdana, dok je kod hrčaka više nalik na mozak (otud i naziv moždanica) krupnije izuvijana.
Na slikama koje je prikazao Lovac iz Vrbova, mada nisu baš najjasnije, pouzdano se nalazi smrčak.
Ovo vreme koje vlada napolju za nas koji smo nestrpljivi da krenemo u smrčkolov nije baš najbolji znak.
Zima se otegla a najave su da će još tokom marta potrajati.
Ja sam prve smrčke pronašao 18. marta, mislim pre dve ili tri godine.
A sada jedva čekam juriš u prirodu. |
| |
|
|
| boro |
Objavljen 03.03.2011. 13:48
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
arsa kaže:
Cuo sam da je zovu "knjega", ''kajmakara", "blagva" i "jajara" a eto sada i "jajcara". Interesantno jer recimo vrganj je samo vrganj. A da je veoma cenjena jaste i ja je obozavam.
U Hrvatskoj i delovima Bosne vrganj zovu i varganj što je slično, ali najlepši naziv za vrganj čuo sam na Fruškoj Gori u Grabovu a i šire gde ga nazivaju medvedara. Medvedara mi zvuči baš odgovarajuće ime za takvu gljivu i uvek se osmehnem kad se setim tog naziva. Narod ipak svemu na svetu smisli najpoetičnija i najviše odgovarajuća imena. |
| |
|
|
| DakiNS |
Objavljen 03.03.2011. 14:00
|
Admin
Upisa: 10248
Pristupio: 31.08.2010. 09:25
|
Boro prijatno si me iznenadio takvim poznavanjem teme |
| |
|
|
| boro |
Objavljen 03.03.2011. 14:07
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
aca81 kaže:
Kad pogledam knjigu onda pocnem da sumnjam i u ove vrste koje sam jeo jer uopste nije isto na slici i u prirodi (kao psi),sinoc sam jeo lisicaru ali iz zamrzivaca i nije vise isto,nije moguce da nije niko probao "mirisljavku"koja pocinje sredinom aprila,videcu u zamrzivacu ako je ostala neka kesa da ih slikam,treba probati jer sam jeo desetak vrsta ali ove su bez konkurencije ali ukusi su razliciti nemora da znaci da je stvarno najbolja....POZ.
Aco druže, voleo bih da znam koja je to gljiva koja kreće sredinom aprila a zove se tako lepo "mirišljavka". Razmišljam ali mi ništa ne pada na pamet, odnosno svašta mi pada pa ne mogu da dokučim. Oko tog termina bi mogla biti lepista nuda ili modrikača, takodje možda Šljivovača ili Djurdjevača ili možda neki od Šampinjona, na primer anis šampinjon. Molio bih te da malo opišeš tu gljivu pa da joj utvrdimo i latinski naziv.
Inače je najbolje pored narodnih naziva koji su veoma lepi, koristiti i latinske jer se mnoge naše gljive u raznim krajevima, lokalno različito zovu. A imamo i slučaj da se pod istim imenom u različitim a geofrafski veoma bliskim krajevima koristi isti naziv za različitu gljivu. Kako se kaže od sela do sela. |
| |
|
|
| boro |
Objavljen 03.03.2011. 14:19
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
DakiNS kaže:
Boro prijatno si me iznenadio takvim poznavanjem teme
Hvala DakiNS ja osim lova volim sve što ima veze sa prirodom. Pomalo idem i u ribolov, malo plovim Dunavom a odlasci u gljivarenje i branje samoniklog jestivog i lekovitog bilja za mene su praznici. |
| |
|
|
| DakiNS |
Objavljen 03.03.2011. 14:36
|
Admin
Upisa: 10248
Pristupio: 31.08.2010. 09:25
|
boro kaže:
DakiNS kaže:
Boro prijatno si me iznenadio takvim poznavanjem teme
Hvala DakiNS ja osim lova volim sve što ima veze sa prirodom. Pomalo idem i u ribolov, malo plovim Dunavom a odlasci u gljivarenje i branje samoniklog jestivog i lekovitog bilja za mene su praznici. |
| |
|
|
| boro |
Objavljen 03.03.2011. 14:57
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
Cvele kaže:
Tako je nenade, nisam siguran, ali mislim da cak i nije dobro da se zamrzavaju... Zex, gulas od pecuraka-VRH!
Gljive je najbolje konzumirati sveže, tako su i najukusnije i najlekovitije. Medjutim mnoge vrste su pogodne i za sušenje, pa se tako mogu konzumirati tokom cele godine. Mogu se i naravno marinirati ali za mene marinirana gljiva nije neki specijalitet.
Što se tiče zamrzavanja, gljive se mogu i zamrzavati i sa njima treba postupiti kao i sa povrćem, naime kratko ih blanširati pa u zamrzivač. To je po meni bolja metoda za čuvanje od mariniranja.
Ono što ne valja raditi sa gljivama je da ih ne treba podgrevati kada jednom spremimo jelo. |
| |
|
|
| boro |
Objavljen 03.03.2011. 14:59
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
DakiNS kaže:
boro kaže:
DakiNS kaže:
Boro prijatno si me iznenadio takvim poznavanjem teme
Hvala DakiNS ja osim lova volim sve što ima veze sa prirodom. Pomalo idem i u ribolov, malo plovim Dunavom a odlasci u gljivarenje i branje samoniklog jestivog i lekovitog bilja za mene su praznici. Pošto nismo daleko voleo bih da ti se pridružim u jednoj takvoj ekspediciji
O.K. Daki kad god poželiš, još malo pa će sezona. |
| |
|
|
| boro |
Objavljen 03.03.2011. 15:02
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
A još bi bolje bilo da nas Cvele pozove da poberemo one njegove vrganje. |
| |
|
|
| Cvele |
Objavljen 03.03.2011. 15:09
|
Lovčina
Upisa: 3225
Pristupio: 18.09.2009. 20:03
|
Hahaha... boro, obrani odavno ;)
 Lov je za mene život =))) |
| |
|
|
| DakiNS |
Objavljen 03.03.2011. 15:36
|
Admin
Upisa: 10248
Pristupio: 31.08.2010. 09:25
|
A baš bi vam ja dobro došao sa moja 4 oka (druga dva mi dao Lala) |
| |
|
|
| boro |
Objavljen 03.03.2011. 20:42
|
Stari član
Upisa: 219
Pristupio: 19.01.2010. 21:53
|
Cvele kaže:
Hahaha... boro, obrani odavno ;)
Ma, evo nama nove sezone samo ti zovi, povescemo i Lalu, on se deklarisao kao veliki strucnjak za gljive. |
| |
|
što to trpimo.