- U našim uslovima lovišta period parenja traje skoro devet meseci,
- Zečica se u toku godine pari od tri do pet puta,
- Broj mladih u toku godine po zečici izosi od sedam do 10 zečića,
- Parenje zečica u vreme bremenitosti (tzv. superfetacija) je veoma retka pojava,
- Pri koćenju približno se dobija izjednačen odnos polova,
- Za svaku populaciju najvažnije je da uspeju drugo i treće leglo.
Broj legala u toku godine i broj zečića po leglu
Razmnožavanje i preživljavanje - plodnost zeca, kao i ostalih vrsta sitnih sisara sa brzom smenom generacija, vrlo je velika. Ona je rezultat brzog dosezanja polne zrelosti (već u prvoj godini života), kao i velikog učešća odraslih jedinki u razmnožavanju, kratkog perioda i velike učestalosti graviditeta, relativno velikog broja mladih u okotu, te dugog perioda razmnožavanja tokom godine.
U našim krajevima period razmnožavanja traje skoro devet meseci. Parenje počinje već u januaru (ponekad već i u decembru), a poslednji okoti mogu se javiti u septembru. Broj legala i broj fetusa kod zečica (idealni prirast)
- Istraživanjima na Bisernom ostrvu Valentinčića (Valentinčić S,1955) utvrđen je idealni prirast i broj legala za 1954. i 1955. godinu. Na osnovu ovih istraživanja nađeno je da se u proseku zečica koti pet puta, što znači da ima pet legala.
Prvo leglo se pojavljuje između 8 i 25. marta sa epicentrom od 18 do 20 marta. To znači da glavno parenje (teranje) zečica traje od 25. januara do 11. februara sa epicentrom oko 5. februara. Ovo su podaci za 1954. godinu. Za 1955. godinu koćenje je počelo masovnije od 1. do 20, marta sa epicentrom od 10. do 15. marta. Glavno parenje (teranje) zečica počelo je oko 17. januara i trajalo do 5. februara sa epicentrom od 27. januara do 1. februara.
Za prvo leglo prosek mladunaca po ženki za dve posmatrane godine utvrđen je na 1,23 mladunca po ženki.
Drugo leglo je za 1954. godinu uvrđeno da je bilo između 25. aprila i 5. maja, što znači da je drugo parenje zečica bilo između 15. i 25. marta. Prosečan broj mladunaca u drugom leglu bio je za dve posmatrane godine 2,9 mladunaca godišnje po ženki (zečici).
Treće leglo kotilo se za 1954. godine između 5. i 23. juna sa epicentrom oko 15. juna, a treće parenje (teranje) zečica bilo je između 23. aprila i 15. maja (sa epicentrom oko 5. maja).
Za 1955. godinu treće kočenje bilo je krajem maja, a treće parenje (teranje) zečica bilo oko 20. aprila. Prosečan broj mladih u trećem leglu za dve godine bio je 2,75 mladunaca po zečici.
Četvrto leglo se kotilo od kraja jula do 10. avgusta sa epicentrom oko 5. avgusta, odnosno da je četvrto parenje (teranje) zečica bilo između 20. i 30. juna sa epicentrom oko 23 juna.
Prosečan broj mladunaca po zečici u četvrtom leglu je 1,20 zečića.
U petom leglu, koćenje je bilo između 5. i 20. septembra (sa epicentrom oko 12. septembra), a parenje (teranje) zečica između 25. jula i 10. avgusta, sa epicentrom oko 1. avgusta.
Na osnovu istraživanja Valentinčića, 1955. godine utvrđeno je da se većina zečića okoti u prvom leglu od 10. do 20. marta, u drugom leglu od 25. do 30 aprila, u trećem leglu od 1. do 15. juna, u četvrtom leglu od 1. do 15. avgusta i u petom leglu od 12. do 25. septembra.
Sve ovo ukazuje da su navedeni dani, odnosno period koćenja najodlučniji za opstanak okoćenih zečića (meteorološki faktori, poljski radovi, mir u lovištu, pernati i dlakavi predatori, psi i mačke lutalice idr.).
Kada se govori o pet legala, ne misli se da se svaka zečica okoti pet puta. Pri ovome se misli na celokupni zečiji fond, a ne na pojedine zečice.
Na osnovu ovih istraživanja idealni prirast za 1954. godinu utvrđen je na 10 mladunaca po zečici, a u 1955. godini utvrđen je nešto niži idealni prirast i isti je iznosio 8 zečića po zečici.
Na osnovu svega utvrđeno je da je i idealni prirast najveći u drugom i trećem leglu (prosek 2,90 i 2,75 što za ova dva legla ukupno iznosi 5,65 zečića po zečici), što je za očuvanje i prognozu realnog godišnjeg prirasta najvažnije (tzv. noseća legla u čitavoj populaciji).
Drugo i treće leglo faktički nose populaciju i ako uspeju ova dva legla onda se može očekivati dobra lovna sezona uz uslov da imamo solidan fond divljači u proleće. To takođe znači da je važno da je za ova dva legla od presudnog značaja kakvi su uslovi za opstanak zečića baš u tim danima u poslednjoj dekadi aprila i prvoj polovini juna. Interesantan je i podatak da nije nađena ni jedna mlada zečica koja je okoćena iste godine da je bila skotna u prvoj godini života.
Sezonski ciklus razmnožavanja zečeva
Superfetacija - Zec spada u grupu životinja koje imaju sezonski ciklus razmnožavanja (sezonski poliestrične životinje) sa indukovanom (provociranom, izazvanom) ovulacijom. Drugim rečima, estrus (polni žar) pojavljuje se kod zečica u određeno doba godine, a ovulacija (izbacivanje zrele jajne ćelije u jajovod) nastaje samo nakon čina parenja (kopulacije).
U našim uslovima umereno kontinentalne klime period fertilnog parenja zečica je od decembra pa do avgusta naredne godine. No treba istaći da početak i kraj fertilnog (plodnog) parenja, a samim tim i dužina i vremenska lokacija reprodukcionog perioda kod zeca zavise od uticaja faktora spoljne sredine, tzv. abiotskih ekoloških faktora. Jedan od najvažnijih faktora koji utiče na regulisanje reprodukcionog ciklusa u zeca jeste svetlost, odnosno dnevni odnos između svetlosti i tame (fotoperioditet).
Kod većine životinja, domaćih i divljih, nakon oplođenja i nastanka bremenitosti izostaje pojava polnog žara, a time i mogućnost ponovnog parenja i oplođenja. Ovo je posledica hormonalnih promena u organizmu gravidne ženke. Pri tome važno je napomenuti da većina domaćih i divljih životinja spada u tzv. "spontane ovulatore", kod kojih ovulacija nastaje nezavisno od akta parenja.
Parenje i oplođivanje bremenitih zečica - Odavno je zapaženo da zečice, kao i ženke nekih glodara (miševa i hrčaka) mogu da se pare i ostanu gravidne i za vreme graviditeta. Pojava estrusa (polnog žara), parenja i oplođivanja za vreme graviditeta, veoma je retka. Ovako opolođenje jajnih ćelija i razvoj plodova koji ne pripadaju istom ovulacionom periodu nazivamo superfetacijom. Prilika za superfetaciju nastaje, dakle, kada već oplođena i gravidna zečica bude parena u drugom estrusu tzv. "superestrusu".
Pojava "superestrusa" kod već gravidnih zečica javlja se samo nekoliko dana pre koćenja, a inplantacija oplođenog jajašceta i njegov razvoj mogućni su zahvaljujući višerogoj materici zečice. U prirodnim uslovima pojava superfetacija dosta je retka, dok u zečeva u zatočeništvu vrlo česta - čak se oko 60% zečica parilo i začelo pri kraju graviditeta. Novookoćeni zečići imaju približno izjednačen odnos polova
Ekolozi koji se bave problemima gazdovanja populacijama divljači valja da znaju i njihovu polnu strukturu, jer je ona od osnovnih pokazatelja potencijala razmnožavanja. Važnost odnosa polova unutar jedne populacije divljači zavisi i od načina na koji njene jedinke učestvuju u procesu parenja. Kod monogamih životinja veza između mužjaka i ženke veoma je čvrsta i traje čitave sezone parenja. Poligame životinje imaju sasvim drugačije organizovanu socijalnu strukturu u vreme parenja i mužjaci oko sebe okupljaju mnogo ženki sa kojima se pare u toku sezone koja obično traje nekoliko meseci. Zečevi, verovatno spadaju (Schneider 1978.) u promiskuitetne životinje i među jedinkama suprotnog pola razvija se samo privremena veza u doba estrusa koji se u sezoni parenja dešava do pet puta godišnje (Jovanović V. i sar. 1977.).
U Novom Sadu, 5. 10 2011. godine
Ekologija divljači
dr Zoran A. Ristić
Težina zečića nakon koćenja
Zečići kada se okote ustvari predstavljaju svoje roditelje ali u minijaturi. Zečica ih koti na otvorenom prostoru, sa otvorenim očima, normalno su odlakani i ,,sposobni,, za samostalan život. Po koćenju zečica ih podoji, te s obzirom da njeno mleko predstavlja najmasnije mleko među sisarima doji ih nakon toga za dan - dva. Ovo mleko zbog svoje gustoće i hranljive vrednosti ima i poseban naziv a to je mljezivo - kolostrum.U periodu dojenja jedna zečica obezbedi za svoj okot u proseku od 1,00 do 2,50 litre mleka, a što zavisi od starosti majke, broja mladih u okotu i broja zečića koji pržive i sisaju u periodu laktacije. Mladi već sa dve nedelje počinju da jedu zelenu hranu, a odvajanje od sise je sa tri nedelje.
Zečići nakon koćenja teški su u proseku 117,30 g, sa minimumom od 85 g, i maksimumom od 145 g.
Mladi zečići na osnovu čeških istraživanja (Kučera, 1988), koji se okote sa manjom težinom od 90 g po pravilu nakon prvih nekoliko dana po koćenju uginjavaju.
Nakon četiri dana po koćenju težina zečića poveća se u proseku na 170,5 g, sa minimumom od 130 g, i maksimumom od 210 g.
Za šest dana po koćenju zečići svoju prvobitnu težinu udvostruče.
U uzrastu od 14 dana zečići dostignu prosečnu težinu od 454 g (sa minimumom od 290 g, i maksimumom od 630 g).
U starosti zečića od 28 dana zečići dostignu prosečnu težinu od 803 g (sa minimumom od 470 g, i maksimumom od 1350 g).
Prema istraživanjima Kučere, za češke uslove lovišta (radi se o istom zecu koji živi kod njih i kod nas i u ostalim zemljama Evrope, vrsta je Lepus europaeus Pallas, dolazi za kratko vreme da im se u idealnim uslovima od samo 28 dana težina poveća za 10 i više puta, što je prosto neverovatno, ali istinito. Drugo, veoma važan podatak, kada je u pitanju zec je, što zec ima veoma veliki broj neprijatelja - predatora i zečica da bi ostavila potomstvo ,,žuri joj se,, te iz tih razloga i perod dojenja je kratak do tri nedelje. Da bi ostavila u toku godine veliko potomstvo (a veliki je mortalitet mladih) mora da se pari u proseku od 3 do 5 puta, i za to vreme okoti od 8 do 12 zečića, a do lovne sezone preživi od 1,2 do 1,9 ili prosečno 1,7 zečića po zečici. Negativno na prirast utiču niz faktora pored predatora, kišni period u periodu koćenja, a posebno ako je kišni period od aprila do jula kada zečica odgaja drugo i treče leglo koji su najbrojniji (zečićima), i baš tada stradaju mladi, onda je cela godina problematična. Tu su i pesticidi koji negativno utiču na prirast zeca, zatim kosačice, savremene i druge poljoprivredne mašine, zimski gubici i dr.
Udri me, ubi me, kožu mi deri, odavno ja sam spreman da mrem, opsuj mi oca, mater, i sve po spisku, samo mi nemoj dirati SREM.
"Ko se iskreno bori za pravdu i istinu, mora biti spreman da se žrtvuje!"
"Dođu, tako, vremena, kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!'' - Ivo Andrić
"Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da ga damo...? Ako je njihovo, zašto ga otimaju...? A ako već mogu da ga otmu ne znam sta se vec toliko ustručavaju... ?"
Tekstovi na ovom podforumu 'Naučni i stručni radovi iz oblasti lovstva' se objavljuju u integralnom (izvornom) obliku, uz saglasnost autora. Ne želim da menjamo bilo šta, bez dozvole autora rada.
..a i kolega na fotografiji su kunići, a ne zečevi!!!..tako da neodgovaraju datoj temi!!!
MOLITVA ZA LOV
Jesam.
I moja puška i moj pas.
Lovac sam,
al' pravičan.
Kao što Plakida bejaše, čuvši glas
Gospodnji Isusa Hrista,
i posta Evstatije.
Čuvaj me Gospode bože iskušenja
i u pravdi održi me,
da se po zapovedima tvojim vladam
i podari mi plen koji mi i uistinu pripada.
Poštujući tebe, poštujem i tvoje darove,
što njeno veličanstvo priroda ima,
a zavet Gospodu, da ne skrnavim delo
Božjih ruku, dajem i molim
za pušku i mog psa.
Amin.
u samoj Podgorici, u park šumi koja se naslanja na plantaže Agrokombinata 13 jul ima malih zečeva i u decembru, januaru, februaru, martu...
znači da se ovdje ne prekida parenje. povoljne metereološke prilike su osnovni razlog.
ĆIRKO PA JEL TI NEZNAŠ DA U INDJIJU IMA DJUNGLA?
što to trpimo.
