Lovački portal SRBIJALOV - Forumske diskusije: Jazavac


Navigacija
 Naslovna
 Vesti
 FORUM
 Pravila sajta
 Kodeks lovaca
 Kalendar lova
 Članci o lovu
 Sajmovi lova
 Galerija
 Linkovi
 Knjiga gostiju
 Kontakt
 REKLAMIRANJE
Anketa članova
Kako rešiti sukob izmedju lovačkih saveza na relaciji LSS - LSV?

Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima za sve funkcije, pre promene Statuta LSS
36% [20 Glasa]

Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
Vanrednim izborima posle promene Statuta LSS
18% [10 Glasa]

Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
Vanrednim izborima, osim predsedničkih, pre promene Statuta LSS
34% [19 Glasa]

Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
Ostaviti LSV u ovom zamrznutom statusu u LSS
13% [7 Glasa]

Glasova: 56
Morate se ulogovati da biste glasali.
Start: 22.11.2018. 17:13

Arhiva anketa
REKLAME
REKLAMIRAJTE SE KOD NAS

Domen za Lovačka udruženja

Lovački savez Centralne Srbije


INTERMAKER
Vreme

Pregled teme
Lovački portal SRBIJALOV » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA » STRUČNI I NAUČNI RADOVI IZ OBLASTI LOVSTVA
 Štampaj teme
Jazavac
Lala
 Još jedan rad, koji je stigao od Nenada Radakovića, našeg kolege administratora Nenadx
JAZAVAC /Meles Meles,Linnaeus, 1758/


EVOLUCIJA
Poreklo vrste Meles meles nije sasvim jasno. Pretpostavlja se da su primitivni oblici jazavca postojali pre 4 miliona godina iz pliocena u rodu Melodon iz Kine. Izvorna Meles linija se razvila u Aziji, odakle se širila na zapad,a vrsta Meles meles je verovatno evoluirala od kineske Meles thorali iz ranog pleistocena. Poredjenje fosilnih i sadasnjih zubala jazavaca pokazuje povećanje površine molara i promenu carnasiala,sto navodi na ubrzanu adaptaciju na omnivornu(svastojed) vrstu. U Evropi su pronadjeni ostaci jazavca stari oko 250.000 godina.Mada ima jedan nalaz u Francuskoj,koji je možda star 2 mil.god. Ostali slični fosili pronađeni su u Kini, tako da je ova vrsta izgleda bila vrlo raširena a Evropa je izgleda bila naseljena jazavacima sličnim sadasnjoj vrsti u ranom do srednjeg pleistocena.
IKLASIFIKACIJA.
Svi jazavci su sadržani u tri potporodice - Melinae ( Evroaziski jazavci ), Mellivorinae ( jazavaci medojedi ) i Taxideinae ( američki jazavac ). Ove potporodice sadrze 4 roda,sastavljenih od 8 vrsta i vise podvrsta.
Potporodica Melinae sa dva roda
1.Rod Arctonyx sa tri vrste - Arctonyx collaris, Arctonyx albogularis, Arctonyx hoevenii. Nastanjuju Kinu, Indiju, Tajland, Maleziju i Sumatru. 2.Rod Meles sa tri vrste - Meles anakuma (Japanski), Meles leucurus (Azijski), Meles meles (Evropski).
Potporodica Mellivorinae sa jednim rodom i vrstom. 1.Rod Mellivora sa jednom vrstom - Mellivora capensis ( Med jazavac medojed ). Nastanjuje Afriku, Indiju, Arabisko poluostrvo i Turkmenistan.


Potporodica Taxideinae sa jednim rodom i jednom vrstom. 1. Rod Taxidae sa jednom vrstom-Taxidea taxus (Američki jazavac).Nastanjeni u Severnoj Americi.
ROD MELES
Prema posljednjim morfološkim i genetskim istraživanjima,rod Meles čine tri različite vrste: M. meles- Evroaziski jazavac ,M. leucurus Rusija,Kina i Tibet i M. anakuma-Japan. (Abramov 2002, 2003, Abramov i Puzachenko 2005, vidi i Wilson i Reeder 2005). Ovo nije konačno,predlažu se za zasebne vrste I Meles marianensis-Spanija I Portugalija, Meles leptorynchus iz Rusije,a vrsta Meles meles je definitivna za Zapadnu Evropu.

Meles anakuma-Japanski jazavac Meles leucurus
Meles leptorynchus
PODVRSTE Evroaziskog jazavca - Meles meles
Podvrste nisu do sada dovoljno definisane, tako da neke podvrste po nekim autorima ustvari cine zasebnu vrstu, a u nekim oblastima odredjene populacije nisu obradjene. U Evropi je opisano nekoliko podvrsta Evroaziskog jazavca (Meles meles) ali to nije definitivno,a u literaturi se za sada navode sledece podvrste -1. M. m. meles (Linnaeus, 1758).Zapadna Evropa - mada po nekima ova podvrsta nastanjuje celu Evropu,sem Spanije,Rodosa I Krita.2. M. m. marianensis (Graells, 1897).Nalazi se u Španiji i Portugaliji, 3. M.m.arcalus (Miller, 1907) Nastanjuje Krit,4. M.m.rodinsis (Festa, 1914) Nastanjuje Rodos,5. M.m.ponticus (Blackler, 1916 ili M. M. canascens,Blanford, 1875).Nalazi se na severo istoku Male Azije, 6. M.m.milleri, (Baryshnikov,Puzachenko i Abramov, 2003) , 7. M. m. severzovi (Heptner, 1940. ili M.m. bokharensis Petrov, 1953) Smatra se za prelazni oblik izmedju evropskih i aziskih jazavaca.
U literaturi se pominju i opisuju jos nekoliko podvrsta,koje jos uvek neki strucnjaci svrstavaju pod M.m.meles, pa se mogu naci pored ostalih i podvrste-M.m.tauricus (Ognev, 1926) sa Krima. M.m.danicus (Billberg, 1827) iz Danske, M.m.caucasicus (Ognev, 1926.) sa Kavkaza, M.m.heptneri (Ognev, 1931.) takodje sa Kavkaza. M. m. leptorynchus Rusija.,kao i jos nekoliko podvrsta,koje su diskutabilne.Prema drugim izvorima Evroaziski jazavac se deli na istocnu i zapadnu populaciju, koje se verovatno vise razlikuju po nekim navikama.
IIRASPROSTRANJENOST..
OPSTA
Jazavac Meles meles je nastanjen od krajnjeg zapada Evrope do Japana na istoku, Na severu od Articke zone do juga Izraela, Iran, Afganistan, Tibet, Kina.


EVROPA
Kontinentalna Evropa, uključujući i mediteranska ostrva Tinos, Krit, Rodos, verovatno Sifenos i Andros arhipelag. Brojnost ove vrste se u Evropi povećava u posljednjih nekoliko decenija (Holmala i Kauhala 2006) Gustina naseljenosti u Finskoj je niska, oko 2 - 2,5 primerka na 10 km ² (Kauhala,2006.). U Srednjoj Evropi brojnost raste zbog smanjenja besnila.Kod nas je prisutan na celom podrucju zemlje.


III.OPIS.

Jazavci imaju relativno malu glavu sa izduženom njuskom, male oči, kratak debeo vrat,siroka ledja i dugo valjkasto-nabijeno telo sa kratkim belim repom - više čupavim kod ženki. Mnogi mužjaci imaju duži, tanji i beliji rep od ženki. Hod deluje nezgrapno - teturajuci. Telo je obicno sivo, dok su donji deo i noge crne boje.
Crn nos, male usi, kratke jake noge. Mužjaci su nešto veći i teži od ženki, a obično imaju širu glavu sa punijim obrazima. Lice je belo, sa tamnom trakom na svakoj strani koja ide preko ociju.
Po nacinu hoda su tabanasi (Digitigrade), imaju pet prstiju na svakoj nozi i spojene široke jastucice na tabanima. U tragu pokazuju pet prstiju.
Kandže su vece na prednjim nogama, a vesto ih koristi za kopanje i borbu.

MERE
Prosečna odrasla jedinka je duga od glave do repa 75cm ( 56 91), plus rep, obicno 15 do 19cm (12-24cm). Visina 33 do 38 cm.

TEŽINA
Težina varira zavisno od populacija,uzrasta,sezone i dostupnosti hrane, a odraslima je obično između 8 i 20 kg.Kod nas su odmah nakon zimskog sna obicno od 8 do 12 kg,a u jesen,kada su dobro ugojeni od 15 do 20 kg Sa 1,5 meseci starosti može biti tezak do1 kg. Sa 6 meseci može težiti više od 6kg. Sa jednom godinom starosti bude dug 75 cm, plus rep 15 cm i težinom preko 9 kg.

KRZNO

Globalno i pojednostavljeno,krzno je najvecim delom sivo.To su izmesane crne i bele dlake,ili bele sa crnim zavrsecima. Prsa i noge su crno-smedji, glava bela sa dve crne pruge.Dlaka je gruba i debela. Koza debela na masnoj,slabo prokrvljenoj podlozi.Prolećna izmena dlaka(april) pocinje od grebena i ramena zatim duž leđa i bokova. Zimsku (kraj oktobra) dlaku počinje da dobija u kasno leto.
Bojne varijacije krzna su poznate.Albino, polu-albino (vidljive pruge oko očiju), đumbir i melanistik (crnim) oblicima. Krzno može biti u boji zemlje.
Varijacije boja zavise od količini melanina (prirodne substance koja daje pigment dlaci i koži) te su i genetski nasledne.

Prolećna izmena dlaka (april) pocinje od grebena i ramena, zatim duž leđa i bokova. Zimsku (kraj oktobra) dlaku pocinje da dobija u kasno leto.
LOBANJA I ZUBALO
Istaknuti interparietal greben 1,5 cm visok kod starih muzijaka a rast počinje u 10 meseci starosti. Zanimljiva je čeljust jazavca - donja čeljust je povezana u gornju, pomoću poprečnih kondila i tako čvrsto zaključana u lobanju.

Crista sagitalis, raste sa godinama starosti jazavca.
Zubna formula je I- 3/3, C- 1/1, P- 4/4, M- ½ = 38. Molar širok i neujednačen. Mlečni zubi I -3 / 3, C- 1 / 1, P- 3 / 3, ali prvi i drugi sekutić ne mogu probiti desni. Ponekad se javlja manjak-visak pretkutnjaka iza očnjaka isl.

čULA
MIRIS
Ovo im je najrazvijenije čulo,koje im sluzi za prepoznavanje i orijentaciju.
Evropska jazavac (Meles meles) pripada porodici Mustelidae koja ima mošusne žlezde (Subcaudal žlezda) - ispod baze repa. Analne žlezde sa obe strane repa u analnoj zoni, takođe interdigitalne žlezde. Ispod repa se nalazi 5 cm sirok i 3 cm dubok dzep sa tamnobraon sekretom i dve mirisne žlezde.Jazavac često seda na tlo i vuče se tako po njemu, čime ostavlja mirisni trag.
čulo ukusa im je navodno slabo razvijeno.
SLUH
Dobro razvijen.
VID
Vid im je veoma slab. Reaguje samo na pokrete i dobro zapamcene objekte.
OGLASAVANJE
Cesto brunda,mrmlja,iz zadovoljstva.To radi i u pokretu.
Grokce,slicno svinji,kada je naglo poplasen ili iznenadjen.
Kada je ljut i besan ispusta karakteristicne glasove.Takodje pri parenju, ispusta visoke tonove slicne vristanju - jecanju.To cine ženke,mada se cuje tokom cele godine.Može se dosta glasno oglašavati.
Hromozomi - 2n = 44
IVZIVOT

STANISTE
Mnogi su činioci koji odredjuju gde jazavac može živeti, prostor mora ispunjavati odredjene ekološke zahteve,a to može uključivati geologiju, nadmorsku visinu, nagib, polozaj padina. Pritom zalihe hrane (biotički izbor) je nesumnjivo jedan od najvažnijih faktora koji utiču na stanište.
Generalno najvise im odgovaraju kombinacije manje listopadne šume, pašnjaka i obradivih povrsina. Pritom najcesce gde ima zove i koprive.Moze se naci u listopadnim, četinarskim i mešovitim šumama, ali i otvorenim poljima, gde manji sibljaci, trska, živice... mogu pružiti odgovarajuću alternativu kada šuma nije prisutna.
Žive blizu urbanih naselja,ali i daleko u divljini.Na zapadu Evrope cesto žive u blizini naselja i vecim parkovima.Tada se nastane u postojecim objektima i hrane kuhinjskim otpacima.
Javlja se od nizina do 1600-1700 mnv, mada su neke vrste nalažene do 3000 mnv i vise.

TERITORIJA

Gustina populacije i veličina teritorije su uglavnom pod uticajem dostupnosti hrane. Hrana mora biti bogata i raznovrsna tokom cele godine.Okvirno teritorija je od 50 - 150 hektara, može biti oko 30 hektara u optimalnom staništu, ali 150 ha ili više(do 350 ha) u marginalnom.
Pri niskoj gustini populacije, teritorijalnost je manje izražena.Teritoriju obelezavaju defekacijom-urinom,izmetom i (subcaudal) izlučevinama žlezda koji se nazivaju latrines. Pritom svi članovi zajednice to redovno rade duž granice na stazama koje naprave pri obilasku, a dolazi ponekad do borbi na granici teritorije.
Ženke su obicno dominantne u svakoj porodici. Mužijaci agresivno brane svoju teritoriju od stranih jazavaca,vise se krecu unutar teritorije a imaju dominantnu ulogu u području razgraničenja.
Teritorijalnost je najvise izrazena u proleće,kada je parenje na vrhuncu (februar-mart) i tada je zenka agresivnija. Ako zaluta zenka iz druge kolonije borba može biti veoma žestoka a ugrizi mogu biti i smrtonosni. Van tog perioda se cak desava da porodica prihvati pridoslicu.
Inace su verni svojoj teritoriji,a porodice su minimalno udaljene jedna od druge 300 metara.
Međutim, teritorija joj je često manje važna van sezone parenja, a hrana postaje važnija pa cesto vise i dalje lutaju u potrazi za njom, narocito pri nestasici.Moglo bi se reci da im je radijus kretanja mali, mada i to zavisi od mnogih faktora i kombinacije istih.U kisnom periodu je ispod 50 ha, jer su mu gliste dostupnije, te nema potrebu za vecim udaljavanjem od sigurnosti jazbine.Nasuprot tome u brdsko planinskim može biti i do 1000 ha. Ili pojedinacno udaljavanje od jazbine je 800 do maksimalno 1600 m, mada je zabeležena i 6000 m, ali to su ekstremni slucajevi.
Na poljoprivrednim povrsinama je veca koncetracija, pa se beleze 100 jedinke na 1000ha.

ZIMSKI SAN

U severnim delovima areala hibernira tokom zimskih meseci(sedam meseci u Sibiru ). U južnim, jazavci ne hiberniraju, iako imaju osobine za očuvanje energije i telesne težine tokom zime, kada njihov znacajni jelovnik nije dostupan.Tada se smanje telesne funkcije i aktivnosti ali zadrži normalnu temperaturu tela i sposobnost da se krece.Svakako nije u pravom snu i u toplim zimskim danima izlazi iz jame i hrani se.
JAZBINA

Jazavci žive zajedno u velikim podzemnim katakombama jazbinama. Sastav tla treba biti dobro dreniran, a donekle i lak za kopanje. Ovo nije obavezno, jer vesto koristi naprsline u stenama doradjivanjem. Koristi i peskovite podloge, koje tada kopa u korenju stabla i živica, sto pomaze pri ucvrscivanju materijala, da se jama nebi urusila. Istrazivanja u Velikoj Britaniji su pokazala da je 92% jazbina ukopano u padinama. Kosina terena je obicno dobro drenirana i ima više verovatnoce da će biti toplo i suvo u jazbini. Prednost padina je i što jazavac moze lakse izbaciti zemlju niz padinu, narocito ako dugo kopa. Položaj jazbine je dovoljno zasticen i skriven, kako bi omogućio neprimetan izlazak iz jame, kao i relativni mir. Jazbine su gotovo uvek izgrađene u šumama ili slicno zaklonjenim pokrivacem. Jazbine su sastavljene od mreže povezanih tunela sa gnezdima-komorama, wc- ima i nekoliko ulaza. Jazbine kopaju sami i naslijedjuju ih od svojih roditelja.Tako da ih generacije uvek šire,dogradjuju i doteruju, pa mogu biti navodno stare po stotinak i vise godina. Rezultat je ogroman splet tunela. U Engleskoj je iskopavanjem utvrdjen 879 metara dug tunel, sa 50 komora i 178 ulaza ! Procena je da se za njegovu izgradnju izbacilo 70 tona tla! Takođe se nalaze male-nove,jednostavne jazbine sa jednim ulazom.
Dubina pod zemljom može biti 1,5- 2m, pa čak i 5m. Obično ima 3 -10 ulaza, promera najmanje 25 cm. Otvori imaju razne namene ( ulaz,izlaz,ventilacija, odstupnica u slucaju opasnosti ). Kompleks sadrži jednu ili vise komora (prosirenja u i na, krajevima hodnika). Gnezdo može biti 10 m od ulaza, a tu se nalazi ženka sa mladima. Visoko je oko 60 cm i dovoljno je veliko za nesmetano funkcionisanje, obloženo sa lišćem,mahovinom,suvom travom, papratima


Ostale komore služe drugim pripadnicima i koriste ih svi. Samo stari mužijak ima svoje odvojeno mirno mesto.
Cesto grupa ima jednu glavnu jamu, koja je zauzeta stalno i koristi se za uzgojne svrhe. Ona ima vise ulaza sa dobro utabanim stazama. Pored glavne, većina grupa imaju jos jednu, cak i više dodatnih u okviru svojih teritorija. Ove sekundarne se razlikuju po velicini, povezanosti hodnicima, trajnosti koriscenja
Pri odlasku iz jazbine koriste ustaljene staze,prepoznatljive po utabanosti.U pocetku cak lice na kanale. Za zimu pripreme posebno mesto u jazbini, koje očiste i unesu novu travu, liscea sa prvim jakim mrazevima zatvaraju odredjene prolaze,ostavljajuci ventilaciju.Nikada ne unosi hranu u jazbinu,a ako se i nadje to najverovatnije znači da imaju sustanara - lisicu, koja se često naseljava i koristi njihovu jazbinu.
Treba reci da je jazavac rodjeni kopač. U stanju je da se ukopa u zemlju za nekoliko minuta, a za dve nedelja, par jazavaca,iskopa sebi jazbinu sa dve komore i dva izlaza.

PONASANJE

Funkcije i oblici društvenosti nisu dovoljno ispitani.Prosečna veličina porodica varira. U nekim područjima, kao što je južna Evropa, stice se utisak da žive usamljeno-žive pojedinačno ili u parovima a jame su male i jednostavne. Neki to povezuju sa klimom i navode je kao vazan faktor. U hladnijim područjima jame su ispod dubina ledjenja tla i celi klan spava zajedno u jednom gnezdu - komori, najverovatnije zbog održavanje toplote.
Primeceno je i da su zapadne populacije drugacije u udruživanjima. Drustva- teritorijalne zajednice su vece i nazivaju ih klanovi. Sastoje se od starog-dominantnog para,jos nekoliko odraslih i jednog legla. Najcesce ih bude ukupno oko 12,ali i dosta vise,do 23 primerka. Obično bude više ženki u klanu.Ili recimo teritorije ove vrste u Finskoj su jako velike, prosečno oko 15 km ² (Kauhala i sar. 2006), a njihov socijalni sastav je čudan. Teritorije se preklapaju, bez tipicnih jazbina, ne reprodukuju se svake godine, a legla su mala (Kauhala i sar. 2006).
Kod nas se teritorijalna grupa sastoji od para i legla mladih-porodica. Sve grupe zajedno zauzimaju i brane teritoriju od susednih jazavaca. Genetska analiza je pokazala da su pripadnici društvenih grupa usko povezani.
Pracenjem je utvrdjeno da je to zbog ostajanja mladih sa roditeljima i posle sazrevanja.Naime dosta jedinki ostaje u porodici doživotno,a cesce je napustaju mužijaci.Porodice se često sastoje od dominantnog mužija, dominantne ženke i njima podređeno potomstvo. Dominantni par je uglavnom onaj koji ostavlja potomstvo, iako se većina ženki pari sa dominantnim muzijakom,ali tada dominantna ženka pronalazi i ubija njihovu mladunčad.
Evropski jazavci žive u grupama i pokazuju neke znakove hijerarhije sa
dominantnim starijim mužijakom i dominantnom ženkom na čelu grupe.Mada pokazuju saradnicko ponasanje uglavnom oko teritorije i pri kopanju jazbina,u ostalim aktivnostima su samostalni.Primeceno je da se cak u boljim stanistima vise udružuju,a objasnjenje je da to cine radi efikasnije odbrane teritorije. U manje povoljnim stanistima su odredjenim delovima godine vise usamljenici, kao i vecina mustelida.
Odnos polova u porodici je promenljiv.
Tokom dana jazavci su neaktivni i provode ga u jazbini. U određenim uslovima mogu se videti i tokom dana, na primer za vreme susnog leta kada je potrebna hrana ogranicena, ali i u mirnim predelima. Uopsteno aktivnost je veca u rano prolece, kada trazi insekte i u oktobru-novembru. Generalno iz jazbine izlazi u sumrak i citave noci može biti van nje.Po tome ima možda najizrazeniji ritam aktivnosti od svih zveri.
Može plivati, čak to radi dobro i rado.Po potrebi se penje,mada retko i ne na vece visine,a pritom koristi i zube kao ispomoc. Sporo hoda i pritom deluje dosta nespretno i tromo.
Kada žuri krece se kasom, sa spustenom njuskom, mada može na kratko trčati brzinom do 30 km/h.
U divljini retko pozivi više od 6 godina, ali može do 11 godina. U zarob - ljeništvu 16 do19 godina.

V.ISHRANA....

Jazavci su svastojedi (omnivore), što znači jedu širok spektar biljaka i životinja. Jelovnik ce zavisiti od dostupnosti hrane ( lokalnih uslova i doba godine).
Od biljne hrane vecinom jede voće, orahe, lukovice, žir, bobice, gljive i žitarice. Dalje mali sisari - zečevi, pacovi, miševi, krtice, ježevi ( uglavnom mladunci ). Od zivotinjske hrane bice tu gmizavaca, zaba, skoljki, insekata, larvi pcela i osica, mladunci ptica koje se gnezde na tlu, jaja i lesine.
Jazavac je tragač za hranom a ne lovac, te se zato prilagodjava sezoni i ponudi, pa ce kao procenat porekla unete hrane biti relativno razlicit, zavisno od stanista.
Na severu Evrope, gliste i larve su najvažnija komponenta njihove prehrane dok u južnoj Evropi uglavnom insekti i voće.
Hrane životinjskog porekla je od veće važnosti od biljne hrane tokom naj -većeg dela godine. Jazavac najvise voli gliste i one su veoma bitne u njegovoj ishrani.Pregledom sadržaja želuca jednog mužijaka je pronadjeno više od 200 kišnih glista pojedenih u jednoj noći. A na terenima gde ima dosta glista,one mogu biti skoro isključiva hrana jazavcu.Takodje voli larve osica ,a na svaki ujed ose, postaje sve imuniji na njihov otrov. Voli da se zasladi jajima ptica, a nepropusta ni neopreznu pticu.
Sezonski posmatrano procenat porekla hraniva varira tokom godine, a više sisara jedu u proleće i početkom leta, kada imaju mladunce.Tada su i gliste i insekti vazna stavka u jelovniku.
Žitarice i voće su od velike važnosti u kasno leto i jesen. Tada traži plodove vocaka (sljive,kruske,groždje) a u vinogradima može biti prava napast.Na jesen u potrazi za belančevinama traži krtice, žabe, puževe, čak i zmije, koje mu omogucavaju narastanje masnog potkožnog tkiva.
Zimi jede trave i detelinu,a lesine su takodje vazne u nekim periodima.
Sve ovo navodi da su jazavcu insekti i gliste najveci deo prehrane,ali je važno imati na umu da se lako i brzo navikava na zamenu hrane.Ovo dokazuju druga istraživanja,koja govore da je jazavcu najveci udeo u ishrani biljnog porekla. U stanistima koja imaju dosta žitarica, poznata su pustosenja parcela kukuruza isl. Medjutim i to je sezonski.
Jazavac jede najviše od septembra do novembra, a najmanje između decembra i februara.
Jazavac je u stanju ubiti i jesti ježeve.Istraživanja su pokazala da je gustina populacije vrste jez (Erinaceus europaeus) deset puta veća na područjima gde nema jazavaca,a ježevi izbegavaju područja koja su obeležena njegovim mirisom.Leti u vreme suse jazavci cesce izlaze iz jazbina i duže ostaju van nje u potrazi za hranom, jer su gliste nedostupne, a žitarice nisu još dozrele.
Vodu dosta i često pije, tako da često pored jazbine bude neki izvor vode za pice.Vodu nepije laptajuci jezikom, vec tiho (prim.- kao konj).
Ako želite hraniti jazavce,to moze biti hrana za pse, voće, korenasto povrće, kikiriki. Kikiriki je hranljiv za jazavca, ali pritom,samo male količine hrane, tako da jazavci ne postanu zavisni od vas.
VIRAZMNOŽAVANJE

Reproduktivno su zreli i mužijaci i ženke sa prosečno 365 dana (14 meseci starosti ) pa do dve godine. Zenka obično sa 12-15 meseci, retko već sa 9 meseci, a ponekad i duže nego obično.Mužijaci su uglavnom zreli sa 12 do 15 meseci starosti,neki tek sa dve godine.
Imaju tri para sisa.

PARENJE
Najcesce se kod nas pare jula - avgusta, ali se desava i od januara do oktobra.
Bez obzira na vreme od oplodnje jajašca, daljnji razvoj je odložen do decembra ( odložena implantacija ). Razvoj embriona nepočinje pre decembra, pa se desava da nakon oplodnje ( parenja ) ženka može da nosi plod 7 ali i 14 meseci. Tako jedna ženka može da preskoci godinu sa donosenjem podmlatka.To se desava ako se pari januara, jer je prethodno parenje nije oplodilo, iz raznih razloga.
MLADI
Mladi se kote februara-aprila.Legla imaju između 1 i 6 mladih, mada obično u rasponu od 2 do 4.
Sam trenutak kočenja je izgleda bolan za majku, jer se tada često nesnosno dere.Kada se okote mladi su slepi, ružičasti sa belim krznom i svilenkastom dlakom, osetljivi na hladnocu i vlagu. Dužina im je 10 -12 cm sa težinom koja varira od 50gr - 132 gr ( prosek 80 gr ).
Otvore oči i čuju sa oko jednog meseca starosti, ali progledaju tek posle nekoliko dana. Krecu se ali nesigurno. Sa 4- 6 sedmice, izbijaju mlecni zubi. Sa oko dva meseca ( april-maj ) dlaka je vec duga i pocnu provirivati iz jazbine. U uzrastu od dva i po meseca, dobija prve stalne sekutice, a preostale postepeno za jos 6 sedmica i pocinju odmah da uzimaju cvrstu hranu.U trecem mesecu mladi su teski oko 1 kg. Sa 5 do 6 meseci su presli potpuno na cvrstu hranu,a teski su 5 do 6 kg. U 7 ili 8 meseci mladi mogu napustiti porodicu, mada mnogi to nikada neurade, a posebno ženke. Najcesce sa majkom i ostalima ostaju zajedno dve godine, tako da ih tek u trecoj godini napustaju,a primeceno je da ih i privremeno napuste, pa se nakon nekog vremena vracaju. Godinu dana stari su težine oko 9 kg, dugi 75 cm plus rep 15cm.
Majci pomažu drugi članovi grupe u uzgoju mladih(allopaternal ponašanje). Ovakvo ponašanje je korisno za sve, majka je u mogućnosti da dobije više hrane za vreme dojenja,poboljšavaju se šanse za preživljavanje mladunaca, a vazno je iskustvo za mlade ženke koje ce tek imati svoje potomstvo.
VII.TRAGOVI.

STOPALA
Trag stopala je jasan,jer se oslanja celom povrsinom na tlo.Takodje stopalo je bez dlaka, sa lako uocljiva 5 prsta, jastucicima i dugim kandzama.

IZMET
Varira u skladu sa ishranom.Slican izmetu psa. "Blatan" kada jede gliste.
Obično ga zakopava u plitkim jamama,a ponekad bude i na površini.


Grebanjem kandžama tla I drveta,takodje ostavljaju trag.

VIII..ODREDJIVANJE STAROSTI

Najcesce po velicini i obliku polne kosti kod mužijaka i istrosenosti zubala.

IXSTRADANJA,ZASTITA.
Jazavci ponekad prave stetu usevima, kukuruza i zobi a u južnoj Evropi grožđu u vinogradima.Pozitivna važnost za ljude je lekovitost masti jazavca,koja je dobra za kostobolje,opekline, hemoroide.Kod klirensa ulkusa želuca imaju određeni učinak. Dlaka jazavca tradicionalno se koriste za pravljenje cetkica za bojenje i brijanje.Cesto stradaju I na putevima,pa se u mnogim zemljama prave tuneli ispod puteva na njihovim putanjma. Jazavci mogu smanjiti brojnost insekata i lesina.
U Engleskoj krzno,srce i jetra su korisceni za vracanje protiv kuge.U Belgiji osusena sapa je talisman. U Francuskoj mlevene kosti, susena krv, mozak, testisi i jetra su korisceni za spravljanje lekova isl.


U nekim zemljama se lovi zbog mesa,a u te svrhe je potreban pregled mesa,kao za divlju svinju. Pršuta od mesa jazavca je bila vrlo cenjena u Engleskoj, Velsu i Irskoj.Trofej lovcima su krzno i lobanja,pri tom se samo lobanja boduje a krzno je ukras i uspomena.
Jazavci su skloni infestaciji Baylisascaris parazitima.Dosta ih desetkuju besnilo, prehlade,turbekuloza i pesticidi,a obolevaju od arterioskleroze , upale pluća , nefritisa , enteritisa , poliartritisa ... Ektoparaziti koje nose jazavci su buve,vaske i krpelji.Suga takođe.. ..
Od prirodnih neprijatelja, ugrozavaju ga vuk i ris,a mladunce i orao,buljina i redje lisica.
Jazavac je prilično čest u vecini svojih područja, Vazno je i pitanje očuvanja starih jazbina jazavca. To je navedeno u Dodatku III Bernske konvencije(Mitchell-Jonesisar.1999).
XMITOLOGIJA,SIMBOLIKA
U japanskom folkloru, jazavac je divlje stvorenje koje se ponekad prikazuje kao nestašno biće, ali i simbol lukavosti, samozadovoljstva i natprirodnih moci. U Evropskoj hriscanskoj umetnosti je simbol skrtosti i lenjosti, a korišteni su za predviđanje vremenskih prilika.Sada je. jazavac maskota I simbol sportskih ekipa,univerziteta.
Bogu 'fala, što sam Lala Smile
 
stevin
 Jako lep rad,sve pohvale!
Lisica
 
Skoči na forum:

Slične teme
Tema Forum Odgovori Poslednji upis
Jazavac (meles meles) LOV PREDATORA 207 06.09.2022. 13:53
Reklame
REKLAMIRANJE NA SRBIJALOV
PRIJAVA
Još uvek niste član?
Kliknite ovde za registraciju.
Online korisnika
Online gostiju: 12
Online članova: 0


Ukupno članova: 4,443
Najnoviji član: SSG

Poslednje vesti
Bogata ponuda za ljubitelje lova i ribolova na Sajmu u hali „Čair“
УСКРШЊА ЧЕСТИТКА
ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ за Сајам наутике, лова и ...
44. MEĐUNARODNI SAJAM NAUTIKE, LOVA I RIBOLOVA
УРЕДБA О ЦЕНОВНИКУ ОДСТРЕЛА ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИ...

Pričaonica
Morate se logovati da biste pisali poruku.


tomo vrbas
Offline
· 01.01.2024. 19:30

Сретна Нова година колеге ловци да сте ми живи и здрави, и да вас ловачка срећа и око и даље служе! 🍻





avatarPlaninko011
Offline
· 01.01.2024. 17:21

Drage kolege želim vam zdravlja, lične i lovačke srece u 2024toj. (I da nam se ružne stvari ne ponavljaju).


avatarslavaplana
Offline
· 15.12.2023. 13:46

Niko ništa ne piše na forumu.LSS radi punom parom.Ima podršku lovaca.Jedni isti 30 god sede po U.O.i udruženjima.Nisu oni krivi mi smo Cenzurisano što to trpimo.


avatarHunter_lovac
Offline
· 12.12.2023. 23:19

Planirao sam da polozim za dozvolu za pusku ali ja nosim naočare pa me zanima da li ja mogu da prodjem lekarski pregled pozdrav


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:13

Drug i ja bi se učlanili u neko lovačko društvo u Banatu, da li neko zna gde se primaju članovi sa strane?


avatarStevo Kuzmanovic
Offline
· 14.02.2023. 09:10

Pozdrav svima..


Anita Randjelovic
Offline
· 11.02.2023. 15:09

Da li neko zna proceduru zamene cevi kod karabina?


avatarLovac Stari
Offline
· 05.02.2023. 14:32

Neka ti je laka zemlja Lalo.


avataralex
Offline
· 30.01.2023. 23:30

Zbogom Lalo 💔


avatarslavaplana
Offline
· 30.01.2023. 12:36

Poslednji pozdrav Ivanu Matkovicu-Lali sa Srbijalova.

63,308,152 posete www.srbijalov.com